Univerzitet-Union Nikola Tesla u Beogradu

Fakultet za pravo, bezbednost i menadzment

„Konstantin Veliki Niš“

Seminarski rad iz poslovne etike

Moral kao drustvena pojava

Mentor : Student:

Prof.dr Milovan Vukovic Milan Nikolic

Br.Indeksa: Mb 31P/2019

Niš.januar 2020

1
 SADRZAJ

UVOD………………………………………………………………………………………………...3/4

1. POREKLO I POJAM MORALA……………………………………………………………...5

2. MORAL I OBICAJ…………………………………………………………………………….6
3. MORAL I PRAVO……………………………………………………………………………..7
4. OSNOVNA KARAKTERISTIKA MORALA…………………………………………….……8
5. ETIKA…………………………………………………………………………………………...9
5.1. Pojam etike…………………………………………………………………………….9
5.2. Etika kao filozovska disciplina…………………………………………………..10/11
5.3. Izvor moralnog delovanja………………………………………………………..12/13
6. ODREDJENJE MORALA………………………………………………………..…………..14
6.1. Kantovo odredjenje morala………………………………………………………….14
6.2. Niceovo odredjenje morala………………………………………………….………14
7. ZAKLJUCAK…………………………………………………………………………………...15
LITERATURA…………………………………………………………………………………………...16

2
 UVOD

Moralna norma nastala je veoma davno, jos u prvobitnoj zajednici. Tokom svoje evolucije covek
je, najpre, ziveo u malim grupama. Boraveci I ziveci u grupi, prvobitni covek je neminovno sebi
postavljao dva pitanja: kakav treba da budem ja, da bi drugi ljudi I ja bili srecni I kakvi treba da
su drugi, da bi ja bio srecan i da bi moja sreca uopste bila moguca? Na osnovu takvih
razmisljanja formirana su pravila ljudskog ponasanja, nastala je filozofska disciplina-etika, koja
izucava smisao I sustinu ljudskog bitisanja, smisao kodifikacije normi ponasanja da bi ljudi, pre
svega bili srecni.

Moral je obljektivna drustvena pojava koju konstituise, prvo, skup pravila (normi, merila) koja
regulisu ponasanja clanova jedne drustvene zajednice; drugo, skup stvarnih navika ponasanja.
Znacajno je istaci da te norme, nacela ili pravila ponasanja uvek podrazumevaju regulisanje
medjuljudskih odnosa, dakle odnosa ljudi izmedje sebe kao I odnosa jedinke prema drustvu.

Moral se manifestuje u vrednosnom procenjivanju ljudskih postupaka I htenja kao pozitivno ili
negativno vrednih.Moralni sud odnosi se na neki postupak, rasudjivanje, drzanje, ponasanje Hi
karakter nekog coveka ili nas samih. Objekat moralne ocene je uvk samo covek.

Po Sigmundu Frojdu, norme koje drusvoo definise, posebno one kojima se odredjena
ponasanja zabranjuju, licnost samo delimicno usvaja, pa tako ne mogu ni postati deo unutrasnje
structure licnosti. Frojd tvrdi, imajuci u vidu nagonsku, impulsivnu stanu ljudske prirode, da je
potpuna harmonizacija moralne svesti, kao oblika drustvene censure, I svesti pojedinaca gotovo
nedostizna.

Mozemo da tvrdimo, uvazavajuci znacajna misljenja u ovoj oblasti, da je poreklo morala ljudsko,
da se moze naci u ljudskom drustvu, u samom coveku. Jer, ziveci u drustvu, ziveci sa drugim
ljudima, stvarane su razne vrste normi koje su regulisale odnose tog zajednickog zivljenja.
Covek kao slobodno svesno, stvaralacko odgovorno bice, svara moral kao tvorevinu koja sluzi
ocuvanju njegovog ljudskog identiteta.

Pod pojmom moral najcesce se podrazumeva system normi ili pravla ljuskog ponasanja.

3
Moral predstavlja system moralnih pravila, im koje odredjuju covekovo ponasanje u drustvu I ti
prema drustvu u celini, prema drugim clanovima drustva I prema samom sebi.

Odnosno, moral je skup obicaja, navika, normi ili pravila ponasanja kojima se ljudi rukovode u
svojim postupcima

Kao skup pravila ponasanja, moral se zasniva na normima o dobru I zlu, a manifestuje se u
vrednosnom procenjivanju ljudskih postupaka, u smislu koje je ponasanje dostojno coveka a
koje nije, koje je vredno a koje se moze oznacviti kao bezvredno, koje se odabrava a koje se
odudjuje. U skladu as moralnim normama, a u skolu slozene komunikacije koja se odvija u
drustvu, ljudi formiraju svoje licnosti, karaktere I osobine, usmeravaju svoju motivaciju I
delovanje, vrednuju I sude I sebi I drugima.

4
 1. POREKLO I POJAM MORALA

Moral u najsirem je smislu oblik drustvene svesti, skup nepisanih pravila, obicaja, navika I normi
koji su prihvaceni u zivotu neke zaljednice. Moral odredjuje kako ljudsko delovanje treba biti, a
pripadnici zajednice prihvataju te principe kao dolicne I podvrgavanju im se, na taj nacin
regulisuci medjuljudske odnose. Moralna pravila nisu apsolutno vazeca, vec se razlikuju I
vremenski I prostorno. Ukoliko je pojam morala blizak pojmu etosa.

Za razliku od pozitivnih zakona, moralna pravila – kada su prekrsena – ne odnose politicke ili
ekonomske sankcije. Kao sankcije nemoralnog ponasanja javljaju se griznja savest, prekor ili
bojkot okoline.

U filozofskom znacenju, pojam morala (ili moralne filozofije) istoznacen je s praktickom

filozofskom disciplinom etikom. Glavne su teme moralne filozofije ili etike dobro, ispravno
delovanje, cudoredan zivot.

Moral proucavaju: moralna dogmatika I moralna analitika

Dogmatika proucava smisaonu sadrzinu ciji je zadatak da utvrdi sta moral sadrzi. A to iz kojih se
elemenata moral sastoji to je analitika. Rtika kao posebna filozofska disciplina, proucava nirak
oricenjujuci moralne vrednosti poreklo I nacelo moralnosti.

5
 2. MORAL I OBICAJ

Obicaj je najstarija forma regulisanja drustvenih odnosa I ponasanja. U pocetnim fazama

razvoja ljudskog drustva, stihijski su nastala brojna pravila kojima su regulisana najraznovrsnija
ljudska ponasanja. Jednom ustaljena pravila vremenom ookarakterise odsustvo svesti o
njehovoj svrsi I razlozima zbog kojih postoje. Stihijski nastala obicajna pravila vezana su za
animizam, kult I magiju. Nastaju iz potreba da se ovlada prirodom I drustvenim procesima. Zato
je obicaj u svojoj osnovi navika ili praksa koja se formira I postoji kao rezultat trajne predstave.
Brojni obicaji vremenom peweastaju u moralne norme. Upravo zbog toga, postoji opravdanje za
tvrdnju da se poreklo morala moze naci u obicajima.

6
 3. MORAL I PRAVO

Cinjenica je da regulisanje ponasanja ljudi ne moze biti prepusteno stihiji, dobroj volji pojedinaca
ili teznji javnog mnjenja da regulise kolektivnu svest.

Drugim recima, ukupnost drustvenih odnosa mora regulisati neka organizovana snaga, neki
organ koji ima sredstva da obezbedi nesmetano odvijanje I funkcionisanje istih.

Drzava odredjuje drustvene norme koje se oznacavaju kao pravno – politicke norme. Dalje
pravo predstavlja system drustvenih normi, drustvenih propisa cije nepostovanje sankcionise
drzava.

Pravo I moral se sadrzinski razlikuju, obicaji u izvesnoj meri I dodiruju. Razlikovanje prava I
morala je najvidljivije u odnosu na sankcije. Naime, sankcija za preksraj moralnih normi su
uglavnom izrazava kao spontana reakcija drustva, u nekim varijantama predvidjala je I
iskljucenje iz drustva, sto se ipak razlikuje od organizovane prinude od strane drzavr radi
sprovodjenja pravnih normi. Isto tako, moralna duznost I pravna obaveza nisu uvek u skladu jer
odredjena pravna radmka ,pze svpj izvor da pronadje u motivima koji su cak nemoralni, a da sa
pravnog stanovista ipak bude ispava. Medjutim, pravo u odredjenim situacijama moze da bude
na cak I visem etickom nivou u odnosu na odredjeni moralni system.

7
 4. OSNOVNA KARAKTERISTIKA MORALA

Osnovna karakteristika moralnih normi je njihova obaveznost. Obaveznost je karakteristika I

pravnih I obicajnih normi.

Moralna obaveznost je dvostruka, sto znaci da je moral obavezajuci I drustveno (spolja) I

individualno (unutra), za razliku od pravne I obicajne obaveznosti koja je iskljucivo drustvena.

Takodje, kao jedna od bitnijih karakteristika morala, navodi se I trenutacnost obaveza pojedinca
da moralno postupi, gotovo po automatizmu, kada se nadje u odredjenoj moralnoj situaciji.
Pominju se I bezuslovnost, nametnutost I sl.

Da bi covek kao prakticno bice usvojio moralne norme I po njima se ponasao, da bi formirao
vrednosno – normativni odnos prema sebi, ali I prema drugim ljudima, mora da donese
odgovarajuci moralni sud. Moralni sud je sud o vlastitom ponasanju drugih ljudi, drugih
drustvenih grupa I to u odnosu na moralnu normu. Sud moze biti pozitivan ili negativan.

U slucaju da morana norma bude prekrsena, odredjeno ponasanje uslovilo negativan sud, sledi
moralna sankcija. Moralna sankcija moze biti individualna (unutrasnja, npr. griza savest) I
drustvena (spoljasnja, npr. prezir, pa cak I iskljucenja iz drustva)

8
 5. ETIKA

5.1 Pojam etike

“Ja, ovakav kakav jesam, s tugom pozdravljam moj ja kakav bi trebalo da bude”

Rec “etika” potice od grckih reci ethos – sto znaci obicaj, I ethikos – sto znaci moralan. Etika je
nauka o moralu ili o moralnom fenomenu (mos, moris – latisnak rec koja znaci I obicaj, narav).

Etika je filozofska disciplina koja proucava moral, odnosno moralni fenomen u najsirem smislu –
proucava njegovo poreklo, cijeve I smisao moralnog delovanja.

9
5.2 Etika kao filozofska disciplina

Posmatrana kao ucenje o moralu etika je pravoshodno filozofska disciplina. Ona obljasnjava
mesto morala u sistemu drustvenih odnosa, ispituje njegovu prirodu I unutrasnju strukturu, traga
za izvorima morala I kriterijumima moralnog vrednovanja ljudskih postupaka I nastoji da razume
smisao I ciljeve covekovih moralnih pobuda.

Etika je u pocetku bila spoljena s filozofijom I pravom I imala je karakter prakticnog moralnog
ucenja koja pripoveda telesnu I psihicku higijenu zivota. Njen polozaj se izvodio neposredno iz
prirode kosmosa. Tek Aristotel je izdvolji etiku kao posebnu discipline. On je uveo I sam termin (
“Nikomahova etika”, ,,Eudemova etika”) I svrstio je etiku izmedju ucenja o dusi I ucenja o drzavi:
oslanjajuci se na prvo, ona sluzi drugom

Cilj etike je stvaranje cestitiog gradjanima drzave. Mada je za Aristotela ucenje o vrlinama kao
moralnim svojstvima licnosti centralni deo rtike, u njegovom sistemu dosla su do izrazaja I neka
vecna pitanja etike kao sto su ona o prirodi I izvoru morala, o slobodi volje I osnovama
moralnog postupaka, o smislu zivota I vrhovnom dobru, pravednosti.

Pocinje podela filozofije na tri oblasti: logiku, fiziku (I u tom smislu I metafiziku) I etiku. Ove
deoba karakteristticna je I za srednji vek I filozofiju renesanse, da bi je Kant obrazlozio kao
razgranjicenje ucenja o metodu, prirodi I slobodi (moralnost). Sve do modernog doba etika se
cesto shvatala kao ucenje o prirodi coveka I uzrocima I cijevima njegovog delovanja uopste.

Prosirenje predmeta etike proisteklo je iz shvatanja njenog zadatka: ona je bila pozvana da
poducava coveka dobrom zivotu tj. zivotu koji je u skladu s njegovom prirodom, Zbog toga su se
u njoj mogli naci elementi teorije o bicu coveka, o njegovim strastima I njegovoj dusi, spojeni s
ucenjem o putevima ostvarenja dobrog zivota Kokantovska etika je nesvesno proizilazila iz teze
ovu istinskog I duznog. Po Kantu, etika je ucenje o duznosti, o onome sta treba da bude, a ne o
onome sto jeste I sto je uzro uslovljeno. Markisticka etika negira suprostavljanje cisto teorijskog
I prakticnog, odnosno ne bavi se samo filozofskom analizom prirode morala, nego I
istrazivanjem principa, kriterijuma I normi odredjenom moralnog sistema, istorijim razlicitih
etickih ucenja I teorijom moralnog vaspitanja.

10
Moral je skup nepisanih pravila o obicaja koji odredjuju medjukjudske odnose, nacine ponasanja
I djredjeni oblik zivora u nekoj drustvenoj zajednici, I to pre svega s obzirom na pitanja dobra I
zla – moral je nesto objektivno (iako razlikujemo objektivnu I subjektivnu stranu morala): jedan
od oblika drustvene institucije, system obicaja, navika I normi, no I subjektivno – svesno I
slobodno prihvaranja normi I pravila, deo licnosti koji se ocituje u svesti I savesti – oni ne moraju
biti u skladu ( unutrasnji I spoljni moral ).

Drustveno – istorijsko je uslovljen, pa prema tome postoje I razlicite vrste morala ( cini se da ne
postoji jedinsven moral ) za sve njih (osim onih fanaticnih) karakteristivno je postovanje ljudskog
dostojanstva, zajednistvo, toleranciju, te odricanje prinude I nacilja.

Centralne vrednote su dobro, ispravno I pravedno –stice se odgojem I zivljenjem u odredjenoj

sredini – oslanja se na savest I svet pojedinca – u drustvu se potvrdjuje idealnim sankcijama
( pohvala I prekor, za razliku od prava I zakona, koji se odrzavaju drzavnom silom I pretnjom
materijalne kazne, pravo I moral se ispreplicu jer se pravo poziva na vanjskost cina, a moral na
nameru)

Prosudjivanje moralnosti nekog cina u domenu je savest I ona je upravo osecaj moralne
odgovornosti, tj skup nacela moralnog procenjivanja, odnosno sposobnost prosudjivanja
moralnih postupaka kao dobrih ili losih – oblikuje se prihvatanjem moralnih normi (zato ima I
razlicitih savesti, kao I razlicitih poremecaja istoga).

11
5.3 Izvor moralnog delovanja

- Heteronomna etika : izvor morala je izvan coveka.

- Autonomna etika: izvor morala je u coveku samom.

- Svrha moralnog delovanja, tj gde je “kljuc dobra” :

- Eudaimonizam (Aristotel) : sreca, blazenstvo I radost ( to dosezemo tako da dosegnemo

inteletualni plafon )

- Hedonizam ( Kirenska skola ) : uzitak, ugoda, naslada – uzivanje u zivotu.

- Utilitarizam : najveca moguca korist najveceg broja ljudi.

- Perfekcionizam ( Sokrat ) : usavrsavanje, tj smanjivanje savrsenstva.

- Kriticizam ( Kant) : kategoricki imperative : autonomija etika – covek moze sam odci od
saznanja dobra I zla ( za reazliku od heteronomije etika ).

Cudoredna dobro je ono sto odgovara biti covek, sto pristaje coveku – covek se prema sebi niti
prema ikome drugom coveku ne sme odsnositi kao pukom sredstvu, vec kao prema krajnoj
svrsi samoj po sebi - dakle, covek je svrha covekovog delovanja - covecnost je duznost ( svoje

Savrsenstvo covek moze postici samo u saradnji sa drugima, a ukjednost je uslov dobrog zivota
sa drugim ljudskim bicima kao osobama ), a za to se valja izboriti, trebamo se
“popravljati” – dostojanstvo osobe sastoje se u samoodredjivanju delovanja te osobe
( sloboda I odgovornost ) te u priznavanju dostojanstva svim drugim ljudima.

12
Kantov kategoricki imerativ : Kant smatra da svaki covek I bez filozofije zna sta je dobro, a sta
zlo te sto treba ciniti da vi vio dobar I posten, tj svako vec u sevi nosi nacelo delovanja,
au savesti se zasniva njihova bezbednost – moralni zahtevi traze bezuslovno vazenje jer
s utu uvel u pitanju I nteresi drugih ljudi, a jedino dobro bez ogranicenja je dobra volja,
koja je dobra sama po sebi I to je ona volja koja sebi ne moze protivreciti ni kada
postane opsti zakon te ona nosi svrhu u sebi, a to je ispunjenje duznosti ( osecaj
obaveznosti da se deluje onako kako to zahteva moralno nacelo) – radi tako da mozes
hteti da svi deluju tako kao sto ti Delujes 0 covek u sebi nosi moralni zakon , on je
autonomni zakonodavac svega ljudskog delovanja – Kant smatra da covek pripada
svetu prirode, a kao bice slobode, on pripada umnom svetu.

13
 6. ODREDJENJE MORALA

6.1 Kantovo odredjivanje morala

Kant uporedjujesvoj moralni zakon sa zvezdanim nebom I govori da sto se vise bavi razmisljanjem o
tim dvema stvarima to mu dusu ispunjava sve vecim divljenjem I strahopostovanjem. U svakom
coveku postoji moralni zakon koji je beskrajan I divan kao I zvezdano nebo I uliva
strahopostovanje ( od nepoznatih krajeva, velicine I nepredvidjivosti ), te samo o osovi zavisi
hoce li postovati taj zakon.
Kantov kategoricki imperative kaze da treba delovati po onoj ideji za koju mozemo hteti da postane I
opsti zakon, dakle da ne delujemo samo kad nama pase, vec da to delovanje bude primenjivo u
svakoj prilici I na sve ljude. Takodje, kaze da treba delovati tako da nase I tudje covecanstvo
treba uzimati kao svrhu a nikada sam kao stedstvo. Tj nase delovanje usmeriti coveku I
covecanstvu, a nikada ne iskoristavati ljude kao sredstva, dakle raditi u smislu dovra koje
odgovara biti coveka.

6.2 Niceovo odredjenje morala

Nice : istorija borbe morala protiv osnovnih instikata zivota najveci je nemoral za koje je ikada
znao svet.. Zeli reci da moral , stvoren kao nepisana pravila, pokusavao I pokusava potisnuti I
ograniciti nase osnovne instinkte zivota I da je upravo to nemoralno u smisli ogranicavanja
ljudske prirode I samog zivota.

14
 7. ZAKLJUCAK

Moral je sistem normi, skup pravila ponasanja ljudi u zajednici, izgradjenih na shvatanju
zajednice, grupe, klase u pitanju, o tome sta je “dobro” , a sta “zlo” . Od prava I obicaja moral
se razlikuje specificnom sankcijom – grizom savesti, kao unutrasnjom licnom prinudom.

Obaveznost drugih pravila ponasanja obezbedjana je spoljna sankcijom – prinudom, a kod

morala je u pitanju unutrasnje samokaznjavanje. Ima autora koji grizu savesti ne smatraju
obelezjem morala. Pored karaktera sankcije, moral se od drugih pravila razlikuje I po
subljektima cije ponasanje regulise.Moral karakterisu I njegova autonmnost I efikasnost, jer kao
system spontanog I dobrovoljnog unutrasnjeh shvatanja o dobrom I losem, nezavisno od
primene I pretnje sankcijom, deluje I primenjuje se.Bitno duhovno svojstvo coveka jesta da
pojave oko sebe I sebe samog procenjuje. To procenjivanje je duhovno, emotivno I
intelektualno sagledavanje svoje infividualnosti. Moral se tako ispoljava kao jedinstvo:

- Moralnog suda, kao tvrdnje da je nesto dobro ili lose.

-
- Moralnog stave, kao odobravanje ili odbacivanje, kroz pohvale ili osude.
-
- Moralnog svojstva, kao vrline, menu kojima su pozrtvovanost, istinoljubivost,hrabrost,
pravicnost ili duznost jedinke prema drugim pojedincima, i
-
- Moralne akcije pojedinaca, koje se ispoljavaju kroz primenu moralnih normi kao
imperativa I kroz njihovu obaveznost u svakodnevnom zivotu..

Moralne norme postuju se same po sebi, factor zajednickog zivota u jednoj zajednici ili
grupi.Njihova primena se ne moze silom iznuditi, jer je ona interiorizovana u pojedincu.

Interiorizacija morala podrazumeva usadjenost moralih normi u svest pojedinaca, a koja se

postiz

1. Jednostavnim I lakim saznanjem da se uspesan zivot u jednoj zajednici ne moze postici

bez postovanja I uvazavanja kriterijuma dobrog I loseg, i
2. Raznovrsnim nacinima reagovanja zajednice I pojedinaca prema individualnim
postupcima, od pozitivnih – divljenje, do negativnih – bojkot.

15
 LITERATURA

1. I.Kant : Kritika cistog uma, Dereta, Beograd 1970, str 213

2. MALA ENCIKLOPEDIJA, str 687
3. Haim Pere Iman : Pravo, moral I filozofija, Nikut, Beograd, 1983. Str 25-27
4. www.wikipedija.org.

16