Professional Documents
Culture Documents
Координате: 43° 53′ 17″ СГШ; 20° 20′ 35″ ИГД
Овај чланак је недовршен. Можете помоћи да се унапреди или покренути
расправу о томе на страници за разговор.
Чачак
Чачку)
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Стара имена Градац
Становништво
Становништво
— 73.331
Агломерација 115.337
Географске карактеристике
Координате 43° 53′ 17″ СГШ; 20° 20′ 35″ ИГД
Површина 636 km2
Чачак
Остали подаци
32101
32102
32103
32104
32105
Регистарска ознака ЧА
Веб-сајт
www.cacak.org.rs
Ова парна локомотива се налази у Чачку.
Садржај
1Географија
o 1.1Клима
o 1.2Карактеристике рељефа
2Етимологија
3Демографија
4Историја
o 4.1Неолит
o 4.2Стари век
o 4.3Средњи век
o 4.4Чачак под турском влашћу
4.4.1Чачак у време Првог и Другог српског устанка
4.4.2Чачак уочи српско-турских ратова од 1876—1878. године
o 4.5Чачак у Другом светском рату
o 4.6Чачак после Другог светског рата
5Култура и уметност
o 5.1Установе културе
5.1.1Градска Библиотека „Владислав Петковић Дис”
5.1.2Уметничка Галерија „Надежда Петровић”
5.1.3Дом Културе
5.1.4Уметничка Галерија „Рисим”
5.1.5Народни Музеј
5.1.6Међуопштински историјски Архив
6Образовање
o 6.1Предшколске установе
o 6.2Основне школе
o 6.3Средње школе
o 6.4Високошколске установе
7Привреда
o 7.1Туризам
7.1.1Здравствени туризам — Бање
7.1.2Верски туризам — Цркве и манастири
7.1.3Смештај и угоститељство
7.1.3.1Хотели и мотели
7.1.3.2Ресторани
7.1.3.3Остали угоститељски објекти
8Саобраћајна инфраструктура
9Здравство
10Медији
o 10.1Штампа
o 10.2Радио
o 10.3Телевизија
11Архитектура
o 11.1Стара здања и Споменици културе
o 11.2Верски објекти
12Празници и награде
13Спорт
14Знаменитости
15Манифестације
16Познати Чачани
17Партнерски градови
18Галерија
19Референце
20Спољашње везе
Географија[уреди | уреди извор]
Град Чачак заузима географски простор између 20°7'15" и 20°38'30" источне
географске дужине и 43° 44' и 44° 00' 30" северне географске ширине.
Чачак се налази 145 km јужно од Београда. Најближа му је граница са Босном и
Херцеговином. Чачак се налази на контакту Шумадије и унутрашњих
Динарида. Град заузима површину од 636 km² низ ток Западне Мораве, окружен
планинама Вујан (857 m) на северу, Овчар (958 м) и Каблар (885 м) на западу и
Јелица (929 м) на југу док је на истоку отворен према краљевачкој котлини. У
његовој близини су и планине Сувобор и Маљен које се налазе на северозападу.
Планине Јелица са (929 m), Овчар (985 m), Каблар (885 m) и Вујан (857 m)
окружују Чачанску котлину кроз коју протиче река Западна Морава чија је дужина
318 km. Површина котлине је преко 270 km², дуга је око 40 km и пружа изванредне
услове за пољопривреду.
Јединствену морфолошку целину представља Овчарско-кабларска клисура која се
одликује стрмим странама, укљештеним меандрима и налази се под заштитом
државе као природно добро од изузетног значаја. У клисури се налази Овчар
Бања као и Овчарско-кабларски манастири, што клисури и околини даје посебан
значај. У Чачку, поред реке Западне Мораве налази се место Кеј. Кеј је један од
највећих крајева Чачка, тј. највећи крај после Авеније. Прво мање село поред
Чачка су Лугови, затим Гуча, Турице, Лучани, и тако даље.
Клима[уреди | уреди извор]
Клима Чачка и његове ближе околине припада умерено-континенталном типу са
топлим летима и хладним зимама. Средња годишња температура ваздуха је
10,47°C, а влажност ваздуха 80,7%. Чачак и околина нису изложени јаким
ветровима. Ветрови долазе са севера и североистока, ређе са запада јер је
окружен планинама. Просечна брзина ветрова је 2,3 m/s код северних, и 1,4 m/s
код западних. Просечна годишња количина падавина је 692,9 mm, баш као и у
главном граду, Београду.
Карактеристике рељефа[уреди | уреди извор]
Рељеф града Чачка је претежно брдско — брежуљкасти, равничарски у
централном делу града и планински на њеном ободу. У погледу рељефа,
територију града можемо поделити на три главне морфолошке целине: чачанску
котлину, брдско-брежуљкасти предео и планински предео.
Западна Морава
Овчарско-кабларска клисура
Етимологија[уреди | уреди извор]
Старо име Чачка је Градац. Чачак постоји под овим именом од 1408. године.
Демографија[уреди | уреди извор]
У Граду Чачку живи 58471 пунолетни становник, а просечна старост становништва
износи 38,8 година (37,9 код мушкараца и 39,7 код жена). У насељу има 25304
домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89. Чачак је великим
делом насељен Србима (према попису из 2011. године), а у последња три пописа,
примећен је пораст у броју становника.
Демографија[1]
Годин
Становника
а
1948. 18.808
1953. 24.020
1961. 34.964
1971. 49.422
1981. 62.258
69.70
1991. 70.475
7
74.65
2002. 73.217
2
2011. 74.859
Етнички састав према попису из 2002.[2]
70.94
Срби 96,89%
7
Црногорци 402 0,54%
Роми 349 0,47%
Југословени 263 0,35%
Македонци 111 0,15%
Хрвати 78 0,10%
Муслимани 46 0,06%
Словенци 16 0,02%
Руси 13 0,01%
Мађари 11 0,01%
Бошњаци 11 0,01%
Украјинци 8 0,01%
Бугари 7 0,00%
Албанци 7 0,00%
Горанци 6 0,00%
Румуни 4 0,00%
Чеси 3 0,00%
Русини 3 0,00%
Немци 3 0,00%
Буњевци 3 0,00%
Словаци 2 0,00%
непознато 469 0,64%
? 127 131
прошири
Домаћинства
прошири
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
прошири
Становништво по делатностима које обавља
Историја[уреди | уреди извор]
Богата историја Чачка никад није темељно проучена, а историјска налазишта су
често била уништавана модерном урбанизацијом. Градска црква и Гимназија се
налазе на изузетном неолитском налазишту, а локалитети на Јелици и у Атеници
показују да је Чачак у та доба био веома развијено насеље.
Неолит[уреди | уреди извор]
Најстарија откривена археолошка налазишта на овом простору, која говоре о
постојању људских заједница и њиховом животу, припадају периоду неолита или
млађег каменог доба (од око 5500. до 3200. п. н. е.). Регистровани су и локалитети
из бронзаног доба, углавном хумке. Најбогатија налазишта се налазе на
локалитету Градина на падинама планине Јелица и у самом центру града где су
пронађени изузетни грађевински лукови као и накит из тог доба.
Стари век[уреди | уреди извор]
Римске терме
Дом културе
Галерија Рисим
Институт за воћарство
ПУ „Радост”
Предшколска установа „Радост” у Чачку почела је са радом 1928. године као
Забавиште, да би је 1959. године НОО Чачак основао као Дечји вртић „Радост”.
Седиште ПУ „Радост” је у вртићу „Надежда Петровић” и налази се у улици
Надежде Петровић бр.8 у Чачку.
Основна делатност Установе је организовано васпитање и образовање, нега,
превентивно здравствена заштита, исхрана, социјални рад, одмор и рекреација
деце од једне до седам година. За обављање основне делатности Установа
користи 19 својих објеката, као и адаптиране просторе у основним школама и
месним заједницама у којима се реализује четворочасовни Припремни
предшколски програм.
Програм рада Установе остварује се у 127 васпитних група целодневног боравка у
које је уписано 3221 дете узраста од једне до седам година. У 39 јаслене групе
борави 629 деце. У 88 васпитних група уписано је 2592 детета узраста од 3 до 7
година, а у 35 предшколске групе на градском и сеоском подручју има 537 деце.
Основне школе[уреди | уреди извор]
Прва училишта у којима се стицала писменост у чачанском крају били су
манастири и цркве, којима овај крај Србије обилује. Најстарије школе на овом
подручју биле су у манастирима Тројица и Сретење. У доба Првог српског устанка
(1805) радила је, као једна од првих, школа у Чачку. Исто тако и прва сеоска
школа је отворена у околини Чачка (село Заблаће) и то тик пред Први српски
устанак. Са развојем града и повећањем становништва растао је и број школских
установа.
Гимназија
Економска школа
Машинско-саобраћајна школа
Прехрамбено-угоститељска школа
Медицинска школа
Техничка школа
Средња музичка школа
Факултет техничких наука у Чачку
Привреда[уреди | уреди извор]
Чачак је 1921. године добио електричну енергију за напајање домаћинстава и
првих већих индустријских постројења, Војно-техничког завода који је почео са
радом 1930. године и запошљавао око 1.000 радника и Фабрике хартије, основана
1930. и која имала око 200 радника.
Чачак је до деведесетих година прошлог века важио за привредно средиште
општине, док у регионалној расподели развоја није био превише битан. Можда је
због тога пропадање друштвених предузећа у њему кренуло раније него у околним
градовима (Краљеву и Горњем Милановцу, на пример). Чачани су на време
почели развијати приватно предузетништво, па је Чачак данас по привредном
развоју далеко испред свих суседа и наметнуо се као средиште Моравичког
округа. Некадашњи привредни дивови су или пред посустајањем (Слобода), или
су у току НАТО напада на СРЈ уништени скоро у потпуности (Цер), али се зато
развијају бројна приватна предузећа чија су имена постала познате и
препознатљиве робне марке.
Структуру чачанске привреде чине пољопривреда, индустрија, трговина и услужне
делатности. Заступљена је, осим пољопривредне производње, и производња
папира, електричних апарата за домаћинство, резних алата за обраду метала,
неметала и дрвета, производа хемијске индустрије, термотехничких уређаја,
дрвене, металне и комбиноване столарије, делова и прибора за фармацеутску
индустрију и производа за медицинске потребе, прерада шумских и
пољопривредних производа итд.
Приватно предузетништво, које има своју традицију још од XIX века, је и основна
карактеристика привреде Чачка. Велики број приватних предузећа је прерастао у
средње развијена предузећа са бројем запослених између 80 и 270 и широким
спектром производа.
Приватне фирме имају своја пословна удружења и то: пословно удружење
„Градац 97” и „Унија Чачак 2000”, а осим тога постоји и „Удружења власника
занатских радњи”.
Најпознатија предузећа и установе у Чачку су:
Слобода ад
Први мај ад
Прогрес
ТРЗ-Чачак
Туризам[уреди | уреди извор]
Овчар Бања
Овчар Бања се налази у Овчарско-кабларској клисури, 18 km западно од Чачка на
путу Чачак — Ужице. Лековити минерални извори Овчар Бање користе се у
терапији и лечењу повреда мишићних ткива, реуматских обољења,
дегенеративних промена (спондилоза и артритис), прелома костију, спортских
повреда и кожних болести.
Минерална вода Овчар Бање има температуру од 35°C до 38°C. Лековите
компоненте минералне воде су: макроелементи — калцијум и натријум и
микроелементи — калијум, литијум, стронцијум, баријум, јод, бром, фосфор, флуо
р. По саставу ова минерална вода је јодна и слабо сумпоровита.
Бања се налази у подручју које је због својих природних потенцијала и богатства
културно-историјских споменика проглашено природним добром и под заштитом је
државе. Захваљујући томе, овде могу боравити спортисти, рекреативци,
љубитељи природе, али и посетиоци жељни мира, опуштања у зеленилу, шуму
воде са реке и језера. Поред природе, јединствен угођај пружа и Велнес центар
„Каблар”, где се комбинују различите врсте антистрес и фитнес програма,
релаксације и терапије.
Слатинска Бања
У селу Слатини, на падини планине Јелице, у кориту Бањске реке, налази се
извор Слатинске бање. Од града Чачка је удаљења 17 km. Увршћена је у ред
сумпоровитих вода која имају карактер слабих алкалних салиничних вода. Чине је
следећи
елементи: калијум, литијум, рубидијум, стронцијум, цезијум, баријум и фосфор.
Вода Слатинске бање погодна је за лечење кожних обољења и реуматизма.
Смештај је могућ у приватним домаћинствима.
Верски туризам — Цркве и манастири[уреди | уреди извор]
У околини Чачка се налазе цркве и манастири који су културно-историјски
споменици од великог значаја. Посебну вредност имају манастири Овчарско-
кабларске клисуре који као културно-историјска целина потичу из средњег века и
представљају посебност наше културне и уметничке баштине стваране вековима.
Прича о манастирима, Овчарско-кабларској клисури, догађајима из живота српског
народа, мотив је многобројних туриста да дођу и упознају се са овим особеним
споменичким наслеђем и уживају у миру и лепоти природног окружења.
Овде се налазе Запис крст код хотела (Чачак), Запис крст Светог Саве
(Чачак) и Запис Мијатовића храст (Чачак).
Смештај и угоститељство[уреди | уреди извор]
Хотели и мотели[уреди | уреди извор]
ГАЛЕРИ — Чачак
МЛАДОСТ — Чачак
БРВНАРА — Чачак
„ЛОВАЦ” — Чачак
„ПЛАЖА” — Међувршје
„ДОМ” — Овчар Бања
Остали угоститељски објекти[уреди | уреди извор]
Ресторан „РОМАНСА”
Национална кућа „БРВНАРА”
Ресторан „СТАРИ ГРАД”
„МЕДИЈА КЛУБ 086”
„КАЛИМЕРО”
Пивница „CITY PUB”
Пивница „DZONBEER”
Caffe „ПРОЛЕЋЕ”
Caffe посластичарница „ГАЛИЈА”
Caffe посластичарница „СРЦЕ”
Caffe „REVOLT”
Caffe club „СЦЕНА”
Caffe club „ВЕЛВЕТ”
Caffe „ШТО ДА НЕ”
Caffe „RAZUMEM”
Caffe „KLUB”
Caffe „MONDO”
Caffe „Enigma”
Caffe pizzeria „SANDY”
Посластичарница „ДЕСЕРТ”
Посластичарница „ПЕЛИВАН”
Кафана „ЦАР ЛАЗАР”
Гостионица „МЛАДОСТ”
Ресторан домаће кухиње „БЕЛВИ”
Ресторан домаће кухиње „MOРАВСКИ АЛАСИ”
Ресторан домаће кухиње „ТРОЈКА”
Ресторан домаће кухиње „РАЈИЧИЋ”
Ресторан домаће кухиње „ПРОТИЋА КОНАК”
Ресторан домаће кухиње на сплаву „САНТА МАРИЈА” — Међувршје
Ресторан домаће кухиње на сплаву „ЛАНТЕРНА” — Међувршје
Печењара „КОД БРАНA”
Печењара „МАРИНКОВИЋ”
Печењара „АНА”
Печењара „РАДУЛОВИЋ”
Печењара „ЈАНКОВИЋ”
Печењара „КОД ДРАГИШЕ”
Здравство[уреди | уреди извор]
Град Чачак је здравствени центар Моравичког управног округа. На територији
града Чачка налази се: 17 здравствених амбуланти, 1 болница, 1 дом здравља и 1
медицина рада. Овде се налази Општа болница Чачак.
Медији[уреди | уреди извор]
У Чачку је развијен и информативно-издавачки сектор.
Штампа[уреди | уреди извор]
„Чачански глас”
„Чачанске новине”
Радио[уреди | уреди извор]
Архитектура[уреди | уреди извор]
Стара здања и Споменици културе[уреди | уреди извор]
Пушељића кућа
Јанковића кућа
Аћимовића кућа
Верски објекти[уреди | уреди извор]
Спорт[уреди | уреди извор]
Хала КК Борца
Стадион ФК Борца
Знаменитости[уреди | уреди извор]
У Чачку постоји велики број знаменитости које сведоче о
бурном и богатом животу града.
Манифестације[уреди | уреди извор]
У Чачку се одржава велики број културно-уметничких,
забавних-туристичких, спортских и традиционалних
манифестација, а најпознатије су:
„Дисово пролеће”
Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” је организатор
песничке манифестације у част Владислава Петковића Диса и
поезије на којој су у вишедеценијском трајању учествовали
сви значајнији песници XX века. Прво Дисово пролеће
организовано је 13. априла 1964. године када је пред Дисовим
спомеником беседио Бранко В. Радичевић. Организатор
манифестације је Градска библиотека „Владислав Петковић
Дис”.
„Купусијада” у Мрчајевцима
Град Чачак, Туристичка организација Чачка и Савет
„Купусијаде” организују манифестацију на којој се поред
званичног такмичења у припремању купуса у земљаном лонцу
(свадбарски купус) организује и низ културно-уметничких
садржаја и изложби ручних радова, пољопривредних
производа и опреме. Организатор манифестације је
Туристичка организација Чачка.
Страцимир Завидовић (жупан)
Танаско Рајић (барјактар, погинуо у бици на Љубићу)
Хаџи Продан Глигоријевић (вођа Хаџи Проданове буне)
Лазар Мутап (војвода из Првог српског устанка)
Јован Курсула (јунак из Првог српског устанка)
Ратко Митровић (народни херој)
Милош Минић (народни херој)
Милка Минић (министар просвете)
Марко Катанић (српски генерал)
Михаило Катанић (српски мајор, јунак српско-турских
ратова 1876—1878)
Милија Катанић (српски пуковник и добротвор)
Славољуб Стефановић Раваси (Редитељ)
Степа Степановић (генерал, рођен у селу Кумодраж код
Београда, преминуо и сахрањен у Чачку)
Драгутин Гавриловић (војни официр)
Драгиша Мишовић (лекар)
Маргита Радовић, (професор и директор Гимназије)
Јован Обреновић, (гувернер дистрикта рудничког)
Надежда Петровић (сликарка)
Радмила Бакочевић (оперски сопран и ректор
Универзитета уметности у Београду)
Јустин Стефановић, епископ је жички
Бранко В. Радичевић (писац)
Вишња Урошевић (мајка кнеза Милоша)
Владислав Петковић Дис (песник)
Милица Вучетић (народни херој)
Михаило Митровић (архитекта)
Милан Стојадиновић (политичар)
Соња Савић (глумица)
Милутин Достанић (математичар)
Патријарх српски Иринеј (45. патријарх Српске
православне цркве)
Методије Марковић (игуман манастира Хиландар)
Милован Де Стил Марковић (сликар)
Предраг Ћерамилац (глумац)
Предраг Кораксић Corax (карикатуриста)
Младомир Пуриша Ђорђевић (режисер)
Зоран Дробњак (дугогодишњи директор ЈП Путеви Србије)
Милан Бабић (певач)
Бора Ђорђевић (музичар)
Жељко Обрадовић (кошаркашки тренер)
Драган Кићановић (кошаркаш)
Радомир Михајловић Точак (музичар)
Мирослав Илић (певач)
Предраг Радмилац (музички педагог, диригент, новинар,
публициста и фудбалер)
Миодраг Радовановић (глумац)
Урош Трипковић (кошаркаш)
Лила Радоњић (новинар)
Милутин Милошевић (глумац)
Радмило Мишовић (кошаркаш)
Живорад Максимовић (вајар)
Завиша Јањић (метеоролог, дописни члан САНУ)
Веселин Миликић (бивши председник општине)
Филип Филиповић (политичар)
Милош Радивојевић (режисер)
Михајло Ђоковић Тикало (академски сликар)
Ивана Јоровић (тенисерка)
Живорад Миновић (новинар)
Божидар Плазинић (академски сликар)
Богић Рисимовић (академски сликар)
Грујица Лазаревић (академски сликар)
проф.др. Бранко Ђуровић (професор на Медицинском
факултету Универзитета у Београду)
проф.др. Ђорђе Ђукић (професор на Економском
факултету Универзитета у Београду)
Васиљ Буљубаша (један од устаника 1803 год.)
Милисав Миса Лукић (републички секретар за унутрашње
послове)
Раденко Мандић (народни херој)
Велимир Илић (политичар)
Теодосије Шибалић, епископ је рашко-призренски