zrenjanin

PDF generated using the open source mwlib toolkit. See http://code.pediapress.com/ for more information.
PDF generated at: Fri, 16 Apr 2010 20:06:25 UTC
Зрењанин 1

Зрењанин
Зрењанин

Трг слободе, зграда Општине и споменик краљу Петру -{I}-

(Застава)

(Грб)
Основни подаци

Званични назив: Зрењанин

Стари називи: Петровград, Велики Бечкерек, Бечкерек

Површина: 190,9 -{km²}-

 - шира градска 1.326
област:

Популација (2002) 79.773

 - ужа градска 132.051
област: 418 ст./-{km²}- (шира зона/општина)
 - шира градска
област:
 - густина:

Надморска висина: 82 -{m}-

Часовна зона: -{UTC}-+1 (-{CET}-)

(Летње време: -{UTC}-+2 (-{CEST}-)

Дан града: 2. октобар (Дан ослобођења у Другом светском рату) и 17. новембар (Дан ослобођења у Првом
светском рату и Дан општине)

Градови побратими: Арад, Темишвар, Бекешчаба

Положај

Покрајина: Војводина

Управни округ: Средњобанатски

Географске 45° 22′ 40′′ с.г.ш.

координате: 20° 23′ 10′′ и.г.д.
Зрењанин 2

__БЕЗКН__

Зрењанин
Зрењанин на мапи Србије

Ознаке града

Ауто ознака: -{ZR}-

Позивни број: 023

Поштански број: 23000

Политика

Градоначелник: Др Милета Михајлов

(ДС)

Владајуће странке: ДС, Г17 плус, ЛСВ, СВМ

Последњи избори: 11.05.2008.

Званична адреса града Зрењанина

Адреса: Трг слободе 10

23000 Зрењанин

Телефон: (023) 566-020

Интернет страна: [1]

-{ www.zrenjanin.org.rs }-

Координате: 45° 22′ 40′′ СГШ, 20° 23′ 10′′ ИГД [2]

Зрењанин је град у Србији, седиште Средњобанатског округа.
Зрењанин је највећи град у српском делу Баната, и трећи по величини у Војводини после Новог Сада и
Суботице. Према попису из 2002. године било је 79.773 становника (према попису из 1991. било је 81.316
становника).
Стари називи града били су Велики Бечкерек (мађ. -{Nagybecskerek}-, нем. -{Großbetschkerek}-, рум.
-{Becicherecu Mare}-), и Петровград 1935–1941. и 1944–1946. Садашње име град је добио 1946.

Историја
Зрењанин се спомиње 1326. године као село подигнуто на три острва реке Бегеј. Сматра се да је на месту
градског центра некад био аварско-словенски ринг. Место је потом било у поседу мађарске властелинске
породице Бече. Пред турску најезду, постаје власништво српског деспота. Касније је била подигнута и тврђава,
а место су населили Срби, Немци, Румуни, Италијани, Французи, чак и Каталонци („Нова Барселона“). Велики
Бечкерек, стари назив места, постао је трговиште 1769. године.
Зрењанин 3

На Батки се налазе остаци неолитске Старчевачке културе, а код Арадца некропола из времена велике сеобе
народа. У Ечки се налази Српска православна црква Свети Никола, са дрвеним торњем, подигнута (1711). Она
представља најстарију православну цркву у Војводини. Првобитни иконостас ове цркве је направио је (1744)
Недељко Шербан Поповић. Овај иконостас данас је делом изложен у Народном музеју у Зрењанину , па је
иконостас у цркви (1786) замењен новим, чији је аутор непознат. Најстарије грађевине у самом граду су
православне цркве — Успенска црква у Светосавској улици (1746) и Храм Ваведења Пресвете Богородице у
улици Цара Душана (1777) ; затим, католичка катедрала (1868); зграда позоришта (1840), жупаније (1885) и
Народни музеј (1894). Град се развио око утврђеног језгра као агломерација сеоских насеља и плански
подигнутих насеља.
Град је 1807. доживео катастрофални пожар. У револуционарној прошлости, у народноослободилачком рату,
из овога краја је седам народних хероја погинуло у борби, а око 10.000 родољуба било је у логорима и
затворима; 2.500 их је стрељано. После Другог светског рата је град доживео привредни процват. После 1991.
године, претежно извозна оријентација привреде је практично упропаштена санкцијама и распадом
Југославије, јер је изгубила тржиште. Након промена октобра 2000. године, град се лагано опоравља. За време
Аустро-Угарске био је седиште угарске Торонталске жупаније, чији је највећи део после Првог светског рата
припао Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, а мањи део Краљевини Румунији.
Од 1935. године град се назива Петровград, а од 1946. године
Зрењанин, по народном хероју Жарку Зрењанину Учи.
Новим законом о територијалној организацији Зрењанин добија
статус града[3] .

Градска насеља
• Багљаш
• Буџак
• Граднулица
• Доља
• Дуваника
• Зелено Поље
• Леснина
• Мала Америка
Споменик Жарку Зрењанину
• Мужља

• Центар
• 4 Јул
• Чонтика
• Шумица
• Нова Колонија
• Ружа Шулман
• Житни Трг, Зрењанин
• Бригадира Ристића
• Берберско
• Болница
• Буџин булевар
Зрењанин 4

Религија
Према попису становништва из 2002-ге године, већина становништа Зрењанина су Православне вере (77.28%).
Остале религије заступљене у општини су Римокатоличанство(12.01%), Протестантизам (2.13%), и остали.
Православни хришћани у Зрењанину припадају Банатској епархији Српске православне цркве са седиштем у
Вршцу. Зрењанин је такође центар Зрењанинске бискупије Баната.

Култура
У граду и околини има доста културно-историјских споменика и познатих институција: Народни музеј,
Народно позориште "Тоша Јовановић", историјски архив, библиотека, ликовна колинија у Ечки са галеријом и
многобројне школе.

Архитектонски споменици
• Успенска црква,Храм Успења пресвете
Богородице, "Успенска" или "Варошка црква",
једна је од најстаријих, у целини сачуваних
грађевина у Петровграду. Подигнута je 1746.
године у Светосавској улици и била je једина
црква у Темишварској епархији покривена
црепом. Захваљујући тој чињеници, и што је био
изграђен од цигала, храм је поштеђен великог
пожара 1807. године у ком су изгореле готово
све дрвене куће у граду. Црква је подигнута као
једнобродна граћевина са полукружном апсидом
на истоку и високим звоником на западној
страни. Иконостас цркве урадио је 1815. године Протестантска црква, зграда Суда и Мали мост

српски сликар Георгије Поповић. На иконама су,

у три зоне, представљене сцене из Старог и Новог завета. Претпоставља се да је Поповић урадио и
седам целивајућих икона уљаном техником на дрвеној подлози.

Од 1951. године ове су иконе под заштитом Закона o споменицима културе. Зидну декорацију храма извео је
1924. године академски сликар и минхенски ђак Александар Секулић. Престо на хору цркве посвећен је
преносу поштију Св. Николе. Иконе су у резбареним оквирима и сличне су онима на иконостасу. Осим
сликарских радова, у храму је сачуван читав низ драгоцених предмета примењене уметности - богослужбених
књига са вредним кожним повезом, свештеничке одеће финог ткања са златовезом, предмета из олтарског
простора намењених литургијским обредима, итд.
• Граднуличка црква је саграђена 1777. на старијем култном месту, где је према предању, крајем XVI или
почетком XVII века био манастир у коме је служио и чинио чудотворства монах Рафаило, пристигао из
Хиландара. Током времена његов гроб је постао место ходочашћа, обележен у XVIII веку капелом,
изграђеном уз јужну фасаду цркве. То је полигонална грађевина од опеке, малих димензија, покривена
високим пирамидалним кровом. Дрвена врата са жљебовима који формирају паралелне ромбове и
профилисани кровни венац представљају једине декоративне елементе. Ваведењски храм, изведен у
барокно-касицистичком маниру, једнобродна је грађевина са пространом полукружном олтарском
апсидом и плитким певницама. На источној и северној страни подупрта је са пет масивних стубаца.
Високи звоник се уздиже над западном фасадом, којом доминирају четири слепе нише и један прозорски
отвор истог облика, са благо заобљеним профилисаним луковима изнад, забат са два окулуса и портал
уоквирен профилисаним каменим довратницима. Вертикална подела фасада је извршена плитким
Зрењанин 5

пиластрима са вишеструко изрезаним капителима, док хоризонталну наглашавају профилисани венци у

горњој зони. Иконостасну преграду, украшену богатим дрворезбарским радом, осликао је на почетку XIX
века Арса Теодоровић. Царске двери и зидне слике у наосу и олтару дело су Стеве Алексића из 1914.
Црква је споменик културе од великог значаја. (Извор: Споменичко наслеђе Србије, Завод за заштиту
споменика културе Србије),
• Градска кућа, изграђена 1816, реконструисана 1887, необарок, Ђула Партош и Еден Лехнер.
• Финансијска палата, данас Народни музеј, изграђена 1894, неоренесанса, Иштван Киш.
• Позориште, изграђено 1839, класицизам, најстарија позоришна зграда у Србији.
• Суд, грађен од 1906. до 1908, романтизам, Шандор Ајгнер и Маркус Ремер.
• Катедрала, грађена од 1864. до 1868, романика, Стеван Ђорђевић.
• Буковчева палата, изграђена 1905, неоренесанса.
• Стара „Војводина“, изграђена 1886, неоренесанса, Бела Пекло.
• Гимназија, изграђена 1846, реконструисана 1937. и касније.
• Успенска црква, изграђена 1746, барок, најстарија црква у граду.
• Мали мост, изграђен 1904, најстарији мост у граду.
• Мост на сувом, изграђен 1962, без реке од 1985.

Спорт
Зрењанин има дугу спортску традицију. Први спортски клубови су основани у 1880-има. Из Зрењанина је био
фудбалски клуб „Пролетер“, који је био активан од 1947. до 2005. године.
Данас постоји клуб „ФК Банат“, који игра у првој савезној лиги и своје домаће утакмице игра у Карађорђевом
парку, градском стадиону који има капацитет за 18.700 гледалаца.

Привреда
Зрењанин је значајан индустријски центар Баната и Војводине. Најстарији индустријски објекат је пивара,
основана 1745. године. У Зрењанину постоји развијена индустрија текстила, тепиха, намештаја, дувана,
грађевинско-индустријски комбинат, бродоградилиште на Бегеју, и пољопривредно-прехрамбена индустрија.
На Бегејском каналу развијен је риболов.
У Зрењанину постоји и хемијска индустрија и термоелектрана-топлана.
Зрењанин 6

Туризам
• Дани пива
• Царска бара
• Музички фестивал Sunflower
• Бања Русанда
Постоје и ловишта. Поред Меленаца је и бања
Русанда (основана 1859).

Градови побратими
• Бекешчаба, Мађарска
• Арад, Румунија
• Темишвар, Румунија.

Познате личности
Познате особе које су рођене или живеле у
Зрењанину:
• Константин Данил (1798 или 1802-1873), сликар
• Ђура Јакшић (1832-1878), сликар, песник,
приповедач ...
• Тодор Манојловић (1883-1968), писац
Храм успења пресвете богородице, изграђена 1746
• др Војин Матић оснивач дечје клиничке
психијатрије у Србији
• Слободан Бурсаћ (1941-1993), диригент
• Жељко Лучић (*1968), оперски певач
• Звонимир Вујин (*1943), боксер, освајио две олимпијске медаље.
• Милорад Станулов (*1953), веслач, освојио две олимпијске медаље
• Дејан Бодирога (*1973), кошаркаш
• Владимир Грбић (*1970), одбојкаш
• Никола Грбић (*1973), одбојкаш
• Бранимир Брстина (*1960), глумац
• Бранимир Бојић (*1983), књижевник
• Бојан Костреш (*1974), бивши председник Скупштине Војводине
• Тодор Куљић (*1949), професор Филозофског факултета у Београду
• Миле Лојпур (1930-2005), гитариста
• Чедомир Попов (*1936), академик
• Јована Бракочевић, одбојкашица
• Звонимир Вукић(*1979), фудбалер
• Дејан Говедарица (*1969), фудбалер
• Владимир Ивић (*1977), фудбалер
• Жарко Чабаркапа (*1981), кошаркаш
Зрењанин 7

• Тивадар Вањек академски сликар

• Оливера Ковачевић, новинар

Римокатоличка катедрала светог Ивана Непомука, грађена

1864-1868

• Нада Шаргин, глумица

• Звонко Нинков, новинар
• Миодраг Попов, новинар, публициста
• Иван Ленђер, пливач
• Анђелко Стојанов (1938 - 2002) свештеник - обновитељ Руске цркве у Зрењанину
• Оливера Балашевић
• Сања Радишић(*1984)-глумица
Почасни грађани Зрењанина су: Јокаи Мор (1825-1904), Михајло Пупин (1854-1935), Едуард Ерио
(1872-1957), Петар Живковић (1879-1947), Милан Стојадиновић (1888-1961), Јосип Броз Тито (1892-1980),
Јован Веселинов Жарко (1906-1982), Драгослав Аврамовић (1919-2001)[4] .

Демографија
Види још: Демографска историја Зрењанина.
У насељу Зрењанин живи 64.791 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 39,9 година
(38,1 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 28.710 домаћинстава, а просечан број чланова по
домаћинству је 2,77.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).
Зрењанин 8

График промене броја становника током

20. века Демографија
Година Становника

1948. 38564 [5]

1953. 44168

1961. 55539

1971. 71424

1981. 81270

1991. 81316 80333

2002. 81390 79773

Етнички састав према попису из

[6]
2002.

Срби 56560 70.90%

Мађари 11605 14.54%

Југословени 1948 2.44%

Роми 1577 1.97%

Румуни 633 0.79%

Хрвати 484 0.60%

Словаци 361 0.45%

Македонци 334 0.41%

Црногорци 327 0.40%

Немци 140 0.17%

Бугари 96 0.12%

Словенци 82 0.10%

Муслимани 72 0.09%

Албанци 60 0.07%

Руси 48 0.06%

Горанци 26 0.03%

Чеси 16 0.02%

Русини 16 0.02%

Украјинци 14 0.01%

Буњевци 12 0.01%

Бошњаци 7 0.00%

Власи 4 0.00%

непознато 1206 1.51%

Зрењанин 9

Подела насеља према етничком саставу становништва

• Са српском већином: Зрењанин, Банатски Деспотовац, Ботош, Елемир, Ечка, Клек, Книћанин, Лазарево,
Лукићево, Меленци, Орловат, Перлез, Стајићево, Тараш, Томашевац, Фаркаждин и Чента.
• Са мађарском већином: Лукино Село и Михајлово.
• Са румунском већином је Јанков Мост.
• Етнички измешана насеља су: Арадац (са релативном српском већином) и Бело Блато (са релативном
словачком већином).

Види још
• Град Зрењанин
• Банат

Спољашње везе
• Службена презентација града Зрењанина [7]
• Информације о Зрењанину [8]
• Привредни портал града Зрењанина [9]
• Званична презентација Туристичке организације Зрењанина [10]
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) [11]
• Сателитска мапа (-{Wikimapia}-) [12]
• Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) [13]
• План насеља на мапи (-{Mapquest}-) [14]
• Млади у Зрењанину [15]
• Лист Зрењанин [16]
• MZ Sava Kovačević Zrenjanin [17]
• MZ Šumica Zrenjanin [18]
• Данијелова вила [19]
• Службена презентација Art-Projekta [20]

Градови у Републици Србији

Београд • Ваљево • Врање • Зајечар • Зрењанин • Јагодина • Крагујевац • Краљево • Крушевац • Лесковац •
Лозница • Ниш • Нови Пазар • Нови Сад • Панчево • Пожаревац • Приштина • Смедерево • Сомбор •
Сремска Митровица • Суботица • Ужице • Чачак • Шабац

References
[1] http:/ / www. zrenjanin. org. rs
[2] http:/ / stable. toolserver. org/ geohack/ geohack.
php?pagename=%D0%97%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD&
params=45_22_40_N_20_23_10_E_type:city
[3] Службени гласник 129-07 (http:/ / www. parlament. sr. gov. yu/ content/ cir/ akta/ akta_detalji. asp?Id=466& t=Z), 29. децембар 2007.
[4] http:/ / www. zrenjanin. org. rs/ 1-87-17-0/ Pocasni-gradjani
[5] Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима,
Републички завод за статистику (http:/ / webrzs. stat. gov. rs/ axd/ index. php), Београд, мај 2004, -{ISBN 86-84433-14-9}-
[6] Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику (http:/ /
webrzs. stat. gov. rs/ axd/ index. php), Београд, фебруар 2003, -{ISBN 86-84433-00-9}-
[7] http:/ / www. zrenjanin. rs/
[8] http:/ / www. gradzrenjanin. com/
[9] http:/ / www. zrenjanin. biz/
Зрењанин 10

[10] http:/ / www. zrenjanintourism. org/

[11] http:/ / www. fallingrain. com/ world/ RI/ 00/ Zrenjanin. html
[12] http:/ / wikimapia. org/ maps?ll=45. 3835,20. 375833& spn=0. 3,0. 3
[13] http:/ / www. maplandia. com/ serbia-and-montenegro/ vojvodina/ zrenjanin/
[14] http:/ / www. mapquest. com/ maps/ map. adp?latlongtype=decimal& latitude=45. 3835& longitude=20. 375833& zoom=8
[15] http:/ / www. mladi. zrenjanin. org/
[16] http:/ / www. zrenjanin. org/
[17] http:/ / www. jezero-peskara. org. rs/
[18] http:/ / www. sumica. cjb. net/
[19] http:/ / www. dvorci. info/ dvorci/ zrenjanin/ infoc. htm
[20] http:/ / www. art-projekt. rs/
Article Sources and Contributors 11

Article Sources and Contributors

Зрењанин  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?oldid=3227165  Contributors: Alexzr88, Ant83, Ante, BokicaK, BraneJ, Btt, CommonsDelinker, Cveleglg, Divsoft, Djoka, Djordjes,
Dungodung, Dzordzm, Elita85, Goran.Smith2, GoranM, JustUser, Kolin, Laslovarga, Maduixa, Michaello, Micki, Misho, PANONIAN, Pinki, Radislav, Shaca, Som, XZ, Zoran Slavic, Јованвб,
Џонаја, Бормалагурски, Михајло Анђелковић, Мића, Оњегин, Пакко, Перунски, Покрајац, Саша Стефановић, Слобот, 81 anonymous edits

Image Sources, Licenses and Contributors

Слика:Zrenjanin City Hall.jpg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Zrenjanin_City_Hall.jpg  License: Public Domain  Contributors: Original uploader was Alexzr88 at
en.wikipedia
Слика:Coat of Arms of Zrenjanin.png  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Coat_of_Arms_of_Zrenjanin.png  License: Creative Commons Attribution-Sharealike 3.0
 Contributors: User:Pakko
Слика:Zvanicna zastava Zrenjanina.jpg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Zvanicna_zastava_Zrenjanina.jpg  License: unknown  Contributors: Dungodung, Misho
image:Mapa Srbije.svg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Mapa_Srbije.svg  License: Public Domain  Contributors: Original uploader was JustUser at sr.wikipedia
Слика:Red pog.svg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Red_pog.svg  License: Public Domain  Contributors: User:Andux
Слика:Zarko Zrenjanin monument.jpg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Zarko_Zrenjanin_monument.jpg  License: Public Domain  Contributors: Original uploader
was Alexzr88 at en.wikipedia
Слика:SlikaZrenjanina.JPG  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:SlikaZrenjanina.JPG  License: unknown  Contributors: Vojvoda
Слика:Zr_crkvasvetosavska.jpg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Zr_crkvasvetosavska.jpg  License: Public Domain  Contributors: Ivan Pancic
Слика:Zrenjanin Cathedral.jpg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Zrenjanin_Cathedral.jpg  License: Public Domain  Contributors: Original uploader was Alexzr88 at
en.wikipedia
Слика:Flag of Hungary.svg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Flag_of_Hungary.svg  License: Public Domain  Contributors: User:SKopp
Слика:Flag of Romania.svg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Flag_of_Romania.svg  License: Public Domain  Contributors: AdiJapan
Слика:Coat of arms of Serbia.svg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Coat_of_arms_of_Serbia.svg  License: Public Domain  Contributors: User:Madden
Слика:Flag of Serbia.svg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Flag_of_Serbia.svg  License: Public Domain  Contributors: ABF, Avala, B1mbo, Denelson83, EDUCA33E,
Herbythyme, Imbris, Nightstallion, Nikola Smolenski, Nuno Gabriel Cabral, R-41, Rainman, Rokerismoravee, Sasa Stefanovic, Siebrand, ThomasPusch, Túrelio, Zscout370, 7 anonymous edits

Лиценца
Creative Commons Attribution-Share Alike 3.0 Unported
http:/ / creativecommons. org/ licenses/ by-sa/ 3. 0/