~1~

1. Pojmovi i izrzi u teoriji i prksi U nunoj i strunoj prksi i literturi uobijn je primen strnih rei i izrz. Pri prevodu strnih rei i izrz zbog leksikog preuzimnj pojmov i izrz u pojedinim nunim disciplinm neophodno je precizirnje znenj pojedinih pojmov i izrz u dtim nunim disciplinm ili oblstim. Kod primene pojmov i izrz koji se prevode s drugih jezik neophodn je dogovor, konsenzus, o prihvtnju tkvih pojmov i izrz o njihovoj primeni u prksi. O postupcim usglvnj ko i potrebm z promenm usvojenih pojmov i izrz nisu dovoljni smo jeziki bukvlni prevodi, ve su neophodn strun miljenj u pogledu nunih i strunih tumeenj i objnjenj. 2. Bezbednost U Reniku prvnih termin z pojm bezbednosti vezuju se pojmovi i izrzi: gent slube bezbednosti, drvn bezbednost, meunrodn bezbednost i sl., dok se pod pojmom ztit vezuje ztit koj se odnosi n pojedinc. U Reniku prvnih termin se konkretizuje pojm ztite i stoji: civiln ztit, zdrvstven ztit, ztit od fizikih nedosttk stvri, ztit okoline i sl. Otud se kod ns ee koristio i odomio pojm ztite umesto pojm bezbednosti . U svremenim uslovim pojm bezbednosti se shvt, ko nepostojnje vojnih, politikih, ekonomskih i ekolokih pretnji, odnosno ko stnje ztienosti vitlno vnih interes u cilju zdovoljvnj potreb i obezbeivnj mogunosti progresivnog rzvoj linosti, drve i drutv. Ovo je posebno od znj ko immo u vidu pojvu vnrednih situcij (elementrne nepogode, tehnogene hvrije i ktstrofe, primenu sredstv z msovno unitenje, ntropogeno delovnje n prirodu), li i posledice (ljudske rtve, nruvnje zdrvlj ljudi, unitvnje mterijlnih i prirodom stvorenih vrednosti ) sve su e shvtnj, d je ostvrivnje opte plnetrne bezbednosti prioritetn zdtk i cilj n globlnom i ncionlnom nivou. 3. Ludsk bezbednost Pojm ljudske bezbednosti se prvi put jvlj u meunrodnim okvirim u Izvetju o ljudskom rzvoju ujedinjenih ncij 1994. godine gde se nvodi d "idej ljudske bezbednosti, iko jednostvn, po svojoj prirodi e revolucionisti drutvo 21. vek", LJudsk bezbednost se rzlikuje od ncionlne bezbednosti po tome to z referentni objekt uzim ljude i zjednice, ne drvu. "LJudsk bezbednost se odnosi n uvvnje potreb ljudi z budunou, tik uz potrebe drv, i on minimizuje rizike, prihvt preventivne mere z suzbijnje ljudske ugroenosti i preduzim mere oporvk tmo gde preventivne mere nisu uspele".Pri tom treb imti u vidu d se sm pojm bezbednosti njpre vezuje smo z odsustvo nsilj u drvi i izmeu drv, studije bezbednosti se bve izuvnjem pretnji, poimnje bezbednosti omoguv istrivnj s rzliitih stnovit, npr. ekonomskog, tehnikog, zdrvstvenog, sociolokog, socio-ekolokog idt., p u tom smislu moe d se govori o rzliitim tipovim bezbednosti: vojnoj, ekonomskoj, politikoj, socijlnoj, tehnikoj, ekolokoj potrebe i kontrole vojne sile. Pristup ljudske bezbednosti primorv mnoge institucije d obezbede insttucionlizovnu ztitu umesto povremene ztite koj e biti u skldu s potrebm, ne blonsk, koj e biti preventivn ne rektivn".

~2~
Ali d bi se ljudsk bezbednost odrl n efiksn nin, od sutinske je vnosti proktivn odnos prem pretnji bez obzir d li su to iznendne pretnje, ko to su zemljotresi, ili neke tekue pretnje s kojim se suovju siromni. Dlje se ke d je ljudsk bezbednost usredsreen n ljude ne pretnje. LJudsk bezbednost je uslov koji proistie iz efiksne politike, ekonomske, drutvene, kulturne i prirodne sredine, ne iz vrenj niz dministrtivnih procedur. 4. Bezbednost, ztit, opsnost i tetnost U Reniku srpskohrvtskog knjievnog jezik [4], pod pojmom sigurnost stoji: -stnje, osobin onog koji je sigurn, onog to je sigurno u kome nekome ili neemu ne preti opsnost, bezbednost; Zklonjen od neprijtnosti, teko i opsnosti, uvnje, uzimnje u odbrnu, odbrn -pojm sigurnost potie od frncuske rei sequrite[1] koji je krkteristin z zpdno govorno podruje biveg prostor SFRJ; sinonim je pojmu bezbednost. [1] sigurnost fr. sequrite, Renik srpsko-engleski, [5],; Ztit: U kvntittivnoj nlizi pojm bezbednosti je prvi put definisn u merikim stndrdim 50 ih gdin XX vek, vojne industrije gde se pod pojmom bezbednost podrszumev: Stnje sistem s odsustvom ugrovnj zdrvlj ljudi ili mterijlnih dobr u dtim uslovim z odreeno vreme Otud se u Srpskom jeziku u strunoj terminologiji pod pojmom bezbednost podrzumev stnje kko emo d relizujemo odreene ktivnosti i zdtke, pod ztitom koje metode i postupke d sprovedemo d to relizujemo Opsnost-tetnost: S stnovit bezbednosti u strunoj literturi, opsnost[1] se definie ko stnje sistem u kome prisustvo izvor emisije, energije supstnci ili prekomern psihofizik i informcion optereenj, mogu d dovedu do ugrovnj zdrvlj ljudi, mterijlnih i prirodnih dobr, U Reniku srpskohrvtskog knjievnog jezik, [4], pod pojmom opsnost se podrzumev: opsno stnje, poloj, situcij dok se pod pojmom tetnost, -sti podrzumev osobin, svojstvo onog to je tetno. U Leksikonu strnih rei i izrz, [23]. pod pojmom tet[1] podrzumev se gubitk,povred imovine, tzv. imovinsk ili mterijln tet, ili povred nekog linog dobr (sti, ugled) ili trpljenje fizikog ili duevnog bol tzv. neimovinsk ili morln tet. [1] tet eng, Renik srpsko-engleski, Kod ns se ne prvi rzlik n dekvtn nin izmeu ov dv pojm: opsnost i tetnost, ve se pod pojmom opsnost podrzumevju iznendn fizik, mehnik delovnj koj dovode do povred, oboljenj, pod pojmom tetnosti uticji i delovnj koj kontinuirno deluju n ovek i mogu d dovedu do oboljenj. Iz nvedeni definicij vidi se d je prvilno d se pod pojmom opsnost podrzumevju i trenutni i dugotrjni i kontinuirni uticji, pod pojmom tet posledic vezne s mterjlnu ili neimovinsku, odnosno morlnu tetu. Otd u engleskom govornom podruju ne sreemo pojm tetnosti u smislu podele uticjnih fktor n zdrvlje.

~3~
5. Okolin-sredin U strunoj literturi se kod ns pod rdnom sredinom podrzumevju uslovi u kojim se ispoljvju uticji i delovnj prisutnih opsnosti (izvor emisije, energije, supstnci, prekomernih fizikih i informcionih optereenje) n ovek U medicini se tkoe koristi pojm sredin. N primer u udbeniku "Socijln medicin s orgnizciom zdrvstvene ztite" Svi D., [24], posebno poglvlje je pod nzivom uticj spoljne sredine n zdrvlje. U udbeniku sociologij ztite n rdu [25], se tkoe koristi pojm rdne sredine. U oblsti ztite ivotne sredine se koristi pojm sredin, sm Zkon nosi nziv: -Zkon o ztiti ivotne sredine [26], u -Zkonu o bezbednosti i zdrvlju n rdu [18], umesto pojm sredin koristi se pojm okolin. U Reniku srpskohrvtskog knjievnog jezik , pod pojmom okolin, okolic, podrzumev se krj predeo koji se nlzi oko nekog mest; -drutvo u kojem neko ivi; stnovnitvo koje ivi u okolini nekog mest, pod pojmom sredin, -tk podjednko udljen od krjev; -vreme poednko udljeno od krjev eg; -sredinji deo eg; -skup prirodnih uslov u kojim tee, rzvij se ivotn ktivnost kkvog orgnizm; -socijlno ivotne okolnosti i uslovi u kojim protie ivot ovek. Proistie d se okolin vie odnosi n krj, predeo, sredin n uslove u kojim se odvij ivot to se odnosi i n rdnu sredinu ko skup uslov u kojim tee i rzvij se ivotn ktivnost. Pojm ivotne sredine je prevod jedne engleske rei environment koj u srpskom jeziku nem odgovrjueg korespodent. Environment je englesk re koj moe d zni prostor ili ivotn sredin. U srpskom jeziku ne postoji odgovrjui izrz, p g mi prevodimo s dve rei: ivotn sredin. Sm izrz prostor kod ns im i drug znenj (npr.: svemirski prostor ili prostor u nekoj fli, li tkoe i u figurtivnom izrvnju, ko u reenici: nem prostor z zbrinutost i slino). Meutim, ko i ovde usvojimo prevod s dv izrz, kko je to Stnkovi[1], uknovi M., d moemo d se sluimo reim ivotni prostor, odnosno ivotn sredin [1] Izvor komentr uknovi m. [27].Zni, u nem prevodu je to ivotn sredin.Slin je primer z vnredne situcije. Termin 'vnredn situcij', n primer, n engleskom jeziku im ko svoj ekvivlent termin 'emergency. 6. Vnredn situcij Vnredne situcije predstvljju vnredno i poremeeno stnje drutv izzvno dogjim velikih rzmer, kojim se prlie funkcionisnje drutvenog sistem zemlje, ili kd nstnu prirodne i tehniko-tehnoloke ktstrofe velikog obim koje ugrovju ivot stnovnitv i njihovu imovinu i mterijln dobr. No, bez obzir n meusobno rzliite pojve vnrednih situcij, one imju zjedniku posledicu: -ogromne ljudske rtve i mterijln rzrnj, -p stog i veliku potencijlnu opsnost po drutvo u celini

~4~
7. Klsifikcij vnredne situcije Pojm i klsifikciju vnrednih situcij opredeljuju pre sveg -rzliite vrste opsnosti, koje ugrovju bezbednost i koje, -uzrokovne dejstvom prirode ili -deltnou ljudskog fktor, mogu d dovedu do vnredne situcije n odreenoj teritoriji. Prem tome, kd se,redovnim ktivnostim(preventivnim, opertivnim i drugim merm) ne moe spreiti i otkloniti posledice izzvne opsnostim, ond stnj opsnosti dobijju krkter vnredne situcije. Zbog opsnosti koje mogu u odreenim okolnostim d prerstu u vnredne situcije s rzliitim posledicm, vrlo je teko formulisti: -jedinstvenu, -sveobuhvtnu i -preciznu definiciju vnredne situcije, koj bi obuhvtl sve njihove krkteristike i specifinosti. Tko d se iz ovih, pre sveg prktinih rzlog, rzliito definisnje vnrednih situcij njee vri. Ujedinjene ncije npr. -vnrednu situciju (osim rt) tretirju ko posledicu ktstrof, nju definiu ko: ozbiljn rspd funkcionisnj drutv, koji prouzrokuje ljudske, mterijlne gubitke ili gubitke prirodnog okruenj ime se onemoguv jednoj zemlji d koristi svoje resurse z opstnk ivot u pogoenoj sredini. Prem nvedenoj definiciji, nisu svi -pori, -sue, -zemljotresi, -epidemije ili -industrijski kcidenti ktstrofe, ve smo, oni koji prevzilze mogunost drutv d dekvtno reguje i zbog eg tri pomo drugih. Kd drutvo redovnim ktivnostim (preventivnim, opertivnim i sncionim)ne moe d sprei i otkloni posledice izzvne opsnostim,one dobijju krkter vnrednih situcij Vnredne situcije mogu se grupisti u est osnovnih ktegorij: 1. Prirodne brzo rzvijjue. Potiu od prirodnih nepogod, poput zemljotres, ciklon, poplv, klizit, vulknskih erupcij i nekih tipov epidemij zrznih bolesti. Jvljju se iznend,esto uz vrlo mlo upozorenj. 2.Tehnoloke brzo rzvijjue. Rezultt su industrijskih kcident (curenje hemijskih supstnci ili njihovo nekontrolisno oslobnje, nuklerni kcidenti), kcidenti pri trnsportu ili usled poremej drugih tehnikih sistem. Tkoe se jvljju iznend, s mlo upozorenj. 3. Sporo rzvijjue. Ovj izrz se uglvnom koristi d ozni nedosttk hrne ili gldi i nestice nstle unitvnjem usev od strne tetoin. U ovim slujevim se krize sporo rzvijju, nedeljm ili mesecim. U ovu grupciju vnrednih situcij se mogu podvesti i ktstrofe izzvne zgenjem ili degrdcijom ivotne sredine.

~5~
4. Kompleksne - politike vnredne situcije. Prirodne opsnosti,pogotovu sue, mogu biti uzrok nstjnj ovkvog stnj. Ipk, ovj tip vnrednih situcij krkterie se:duom politikom nestbilnou i obino, visokim nivoom nsilj. 5.Stlne vnredne situcije One su rezultt: iroko rsprostrnjenogsiromtv, mogu se pogorti usled prirodnih opsnost. 6.Msovne migrcije. -migrcije mogu biti uzrokovne posledicm -prethodno nbrojnih vnrednih situcij.; 8. Klsifikcij vnredne situcije prem opsnostim Opsnosti koje ugrovju ljude, mterijln dobr i ivotnu sredinu, mogu se klsifikovti u rzne grupe prem rzliitim kriterijumim. Svk od tih grup im svoje specifinosti. U odnosu n posledice koje ispoljvju n ovek, njegov mterijln dobr i ivotnu sredinu, opsnosti se rzlikuju po: -intenzitetu (broju rtv i obimu mterijlnog rzrnj): -kcidenti (poginulih, povreenih ili ugroenih od 1 do 1000) udesi (poginulih, povreenih ili ugroenih od 1.000 do 10.000) ktstrofe (poginulih, povreenih ili ugroenih preko 10.000) ktklizme (totlno rzoren podruj bez preivelih ili s nezntnim brojem preivelih lic) *uzroku (vtr, vod, eksplozivne i toksine mterije, epidemije, itd.); *prostrnstvu (opsnosti pokrivju uu ili iru teritoriju ili je neposredno ugrovju). Globlno posmtrno sve opsnosti bi se mogle svrstti u dve grupe: 1. Mirnodopske opsnosti i 2. Rtne opsnosti. Meutim, mnoge uslovno nzvne mirnodopske opsnosti mogu se pojvljivti u vreme rt ko prirodne pojve (zemljotresi, poplve i sl.), ili d su: nmerno izzvne (hvrije u velikim hemijskim i nuklernim pogonim, ruenje brn velikih hidrokumulcij) putem direktnog dejstv po njim ili kroz diverzntsko-teroristike kcije sng gresor. Zto je mnogo potpunij i prvilnij klsifikcij prem prirodi pojve opsnosti(generik podel) n: -Opsnosti prouzrokovne prirodnim silm, -Opsnosti u kojim uestvuje ovek li ne s nmerom -Opsnosti koje ovek nmerno izziv i inicir -Rtne opsnosti 1. Opsnosti prouzrokovne prirodnim silm koje su nepredvidive i ovek ne moe uticti n njihovu: -pojvu, -oblik -ispoljvnj, intenzitet, -p k ni n posledice.

~6~
To su sledee opsnosti: -seizmoloke ili litosferske (zemljotresi, klizit i vulknske erupcije), -tmosferske ili meteoroloke (vetr, grd, izuzetno velike koliine kie), -hidrosferske ili hidroloke (poplve, morski tlsi-cunmi, lvine) i -biosferske (epidemije, epizootije, epifitocije). 2. Opsnosti u kojim uestvuje ovek li ne s nmerom d prouzrokuje opsnosti, ve su tkve pojve posledic pogrenog i nestrunog rd, neznnj, neht i slujnog splet okolnosti. Ov grup opsnosti poznt je ko tehniko-tehnolok grupcij i obuhvt: 2.1. Udese s ktstroflnim posledicm u proizvodnji, sklditenju,trnsportu i upotrebi gresivnih i toksinih hemiklij, 2.2. Udese s ktstroflnim posledicm u nuklernoj industriji, proizvodnji, prometu, sklditenju i primeni rdioizotop (nuklerni i rdijcioni udesi), 2.3. Velike pore, pljevine i eksplozije 2.4. Udese u rudnicim s ktstroflnim posledicm 2.5. Velike sobrjne udese n drumovim, eleznici, vzduhu i moru. 3. Opsnosti koje ovek nmerno izziv i inicir, svesno, dobro osmiljeno i zlonmerno. Ove ktivnosti se plnirju i izvode njee u tjnosti po strogo utvrenom scenriju. Mogu se izvoditi u miru, periodu neposredne rtne opsnosti, u toku rt, u obliku: sbot, diverzij i teroristikih kcij. U ovu grupu opsnostispdju sve opsnosti iz druge grupe (2.1. do 2.5.), ko su nmerno izzvne tjnim subverzivnim kcijm. 4. Rtne opsnosti koje nstju upotrebom: -svremenih oruj i sistem, ko i oruj z msovno unitvnje. To su opsnosti -izzvne borbenim dejstvim s kopn, mor i vzduh, -prirodne i -tehniko-tehnoloke opsnosti izzvne rtnim dejstvim. Sve nvedene opsnosti, po svojim posledicm, dns su postle mnogo izrenije i opsnije zbog nglih promen koje su uslovljene rzvojem smog drutv. Rzlozi su brojni neki od njih su: -nstnk velikih urbnih celin, tj. povevju se centri grupisnj ljudi n mnjim prostorim; -porst ljudske populcije; -kontinuirn ktivnost ovek n promeni element ivotne sredine; -poremeenost ekosistem; -nekontrolisni i nmerni eksperimenti s prirodom i dr. Prem ninu nstnk postoje: -prirodne, -tehniko-tehnoloke i -rtne vnredne situcije, Vrste vnrednih situcij prem genezi nstnk:

~7~
9. Ktstrof vnredne situcije rzlike Z rzliku od termin 'catastrophe' ili 'disaster' ('katastrofa' ili 'nesrea'), termin 'emergency' ('vnredn situcij') sdri jo jedn kork ili stupnj dlje, sdri rekciju. 'Katastrofa' ili 'nesre' tkoe predstvlj iznendn, nepredvien, ozbiljn i opsn dogj. 'Vnredn situcij' sdri u sebi iste te osobine, li se on rzlikuje po tome to poziv ili upuuje n rekciju koj mor d usledi istog trenutk kd se dogj pojvi Vnredn - koji je iz okvir normlnog, uobijenog red, progrm rspored i sl. Osobit, izuzetn, neobin pojv. Vnredno- izvn normlnog red, prvil, neredovno. Osobito, nroito, izuzetno, u vnrednoj, velikoj meri i sl. Situcij lt. stnje, okolnosti, prilike (u kojim se neko ili neto nlzi), drutven, politik, tek, kritin, poloj, mesto, smetj (rzmetj predmet i dr. u prostoru). Stnje opte prilike, okolnosti, poloj u kome se neko ili neto nlzi, zdrvstveno, psihiko, rtno, vnredno i sl. 10. Krize Kriz gr. rsprv, presuivnje, odluk; Stnje nestbilnosti u ekonomskim, drutvenim, politikim ili meunrodnim odnosim. Odluujui trenutk, posle kojeg dolzi do preokret, preokretnic; Prelomn trenutk u nekoj bolesti posle kojeg nstup poboljnje ili pogornje bolesnikovog zdrvstvenog stnj. Kriz gr. teko rvo stnje, tek rv situcij koj proizvodi (ili moe proizvesti) loe posledice koj dovodi do (ili moe dovesti) u opsnost, opstnk ili rzvoj neeg i sl. tek poremej u ekonomiji, privredi (npr. nemognost plsmn robe, propdnje preduze i bnk, smnjenje ili prekid investicij, nezposlenost i sl. Loe rve politike prilike, nesreeno politiko stnje u zemnji, ispoljvnje neprijteljstv, ztegnutosti u meudrvnim. meunrodnim odnosim. oskudic, nestc, pomnjknje neeg vnog z drvu, nrod kolektiv i sl.Uopte teko rvo stnje, teke prilike,. Teko psihiko stnje, uznemirenost, duevni nemir, rstrojstvo i sl. obino preno ptnjom Svremeni sviet, iko njtenje povezn u svojoj dosdnjoj istoriji, i nkon pd Berlinskog zid i stvrnj novih ndncionlnih integrcij, dleko je od tog d bude hrmonin zjednic. Jo uvek prisutne duboke strukturlne podele n bogte i siromne, ko i po rznim drugim osnovm (kulturnim, rsnim, plemenskim, etnikim, religijskim) n ne i njihove i uzrokuju rzliite vrste socijlno proizvedenih kriz Njzd, mo i bogtstvo ko osnovne vrednosti suvremene civilizcije, nslonjene n odreene rhetipske obrsce ovek ko gospodr prirode koji im psolutni ontoloki prioritet, dovode plnetu i ivot n njoj n sm rub propsti. Drve, mksimlno rzvijju kpcitete z uprvljnje krizm, osnivnj posebnih ministrstv (npr. Ministrsvo z vnredne situcije u Rusiji) ili drvnih gencij (npr.FEMA/Federal Emergency Management Agency), ili pk posebnih kriznih timov. Njzd, revnjem kriz bve se i suprncionlne socijcije (UN, NATO, EU, OEBS). I nunici imju donekle negtivn stv prem krizm. Oni nisu nvikli d se bve pojvm i dogjim koji odstupju od normlnih. Nihove koncizne i ureene teorije zsnovne su n "normlnim" uslovim i okruenj. Kriz je u potpunom kontrstu s nlzim moderne drutvene nuke. Ktstrofe su nepredvidive i ko tkve ne doprinose rzvijnju nunih deterministikih zkonitosti

~8~
Re kriz koristi se i u opisvnju line, odnosno privtne situcije, li mnogo ee d se opie stnje s potencijlnim negtivnim konsekvencm u kome se drutvo ko celin ili pojedine orgnizcije nlze. No, uprkos uestloj primeni, nem jsnog i jednoznnog pojmovnog sdrj termin krize, ve postoje mnogobrojne i meusobno esto rzliite interpretcije. Etimoloki posmtrno, re kriz potie iz grkog jezik, (), znil je "presudu" ili "odluku", to jest presudni trenutk koji odluuje o dljem pozitivnom ili negtivnom rzvoju neke stvri ili situcije. U sutini krize je d treb odluiti, li d nije jo odlueno. U svremenom dobu kriz oznv prvenstveno rzlikovnje, ili sposobnost rzlikovnj, izbor, sud, odluku, tkoe i izlz, reenje konflikt, pojnjenje. Moderni koncept krize potie iz oblsti medicine, u kojoj oznv opsno stnje zdrvlj orgnizm iz kog on ne moe d se oporvi bez spoljnje intervencije ili bez leenj, s obzirom d imunoloki mehnizmi orgnizm nisu dovoljni d g izvuku iz krize. Nunici u oblsti drutvenih nuk pozjmili su nvedenu osnovnu medicinsku metforu d opiu krize u ekonomskim, politikim, socijlnim i kulturnim sistemim. Ko potpuni sinonimi z pojm krize, osobito u engleskom jeziku, koriste termini: -nezgod, nesre (adversity ), uzrokovn je fktorim koji nisu pod kontrolom, im z posledicu ugrovnje zdrvlj ljudi, mterijlnih i prirodom stvorenih vrednosti, -dogj koji nije bio predvidljiv (contingency), -kcident (accident ) koji oznv nezgodu uzrokovnu ljudskim fktorom ukljuujui i tehnologiju, -vnredno stnje (major incident bukvlno veliki incident) koje predstvlj svki dogj koji moe uzrokovti smrt, povrede, oteenje imovine, ije delovnje i posledice se ne mogu spreiti, ubliti ili snirti rspoloivim sredstvim i kpcitetim zjednice, -ktstrof (disaster ) koji oznv nesreu uzrokovnu prirodnim fktorim, i -vnredn (hitn) situcij (emergency ). Kriz je isuvie kompleksn pojv d bi se lko definisl. Nezgod (adversity ) poremeti normlne uslove i stvori pometnju, specijlizovne orgnizcije (gencije) dobijju zdtk d sve vrte u normlno stnje. Meutim, kd nezgod prevzilzi normlne grnice ulzi se u oblst krize. esto i pojm krize, pored optih krkteristik (situcije koj je dostigl kritinu tku i nlzi se n prekretnici k boljem ili gorem), koristi u ssvim specifinim znenjim krkteristinim z rzliit istrivk polj. Tko psihologij govori o krizi linosti, medicin o krizi ko o vrhuncu teke bolesti (ili krizi u sistemu zdrvstv u zemlji), ekologij o kritinoj ugroenost ivotne sredine. U nporim d se usklde rzliite perspektive, termin "kriz" se obino koristi ko ko koncept koji obuhvt sve tipove negtivnih dogj. U jo irem vidokrugu primenjuje se n situcije koje su neeljene, neoekivne, nepredvidljive i skoro nezmislive, uzrokuju nevericu i nesigurnost. U knjizi Krizni mendment Keetovi nvodi skup definicij rzliitih utor, meu kojim se u okviru ovog izlgnj nvode sledee: Kriz je "vei dogj s potencijlno negtivnim posledicm koje pogju orgnizciju, kompniju ili industriju, ko i njenu ciljnu jvnost, proizvode, usluge ili dobro ime".

~9~
Kriz je "urgentn situcij u kojoj se svi lnovi grupe susreu s zjednikom pretnjom." Kriz je "poremej koji fiziki pog sistem ko celinu i ugrov njegove temeljne pretpostvke, njegovu smobitnost i sutinu." Kriz je "vei i nepredvidljiv dogj koji im potencijlno negtivne rezultte. Tj dogj i njegove posledice mogu znjno otetiti orgnizciju, zposlene u njoj, proizvode, usluge, finnsijsko stnje i reputciju." Kriz je "dogj mle verovtnoe i velikih posledic koji ugrov ivot orgnizcije, krkteriu g nejsni uzroci, efekti i sredstv z reenje, ko i uverenje d se odluke morju donositi brzo. Ov definicij im dve bitne krkteristike. -Ko njen znjn prednost nvodi se d se moe primeniti n sve vrste poremej (ekoloke pretnje, slomove informciono-komunikcionih sistem, ekonomske krize, konflikte unutr drv, ztvorske pobune, regionlne rtove, eksplozije, teroristike kcije i prirodne ktstrofe). Sm ov krkteristik uslovljv multidisciplinrni pristup u rzumevnju kriz. Drugo, ov definicij usmerv pnju n donoenje odluk - krize se posmtrju ko prilik z donoenje kritinih odluk Iko je predloen definicij reltivno njprihvtljivij, ni on nije ssvim neupitn. Nime, ovko shven, kriz je n odreeni nin elitistik konstrukcij. Onj ko im utoritet, odnosno vlst, odluuje o tome d li odreeni proces ili dogj predstvlj npredk ili pk poremej normlnosti. Sledei ovu definiciju moemo govoriti o krizi smo ko uesnici dogj koji je u pitnju opju dtu situciju ko kriznu on e biti kriz po svim svojim posledicm. Ukoliko recimo grni ii drvne vlsti proglse tek poloj u kome se nlze z krizu to e odluujue uticti n dlji tok dogj. Ovo subjektivno shvtnje krize ini nemoguim preciznu demrkciju poetk i krj krize, budui d rzliiti uesnici percipirju dtu situciju ko krizu u rzliitim vremenskim tkm. N primer u sluju ozbiljnog hemijskog kcident on se ko kriz prvo op u fbrici, ztim u loklnoj zjednici i n nivou drve. Sve dok ndleni koji treb d preduzmu hitne mere kd doe do krizne situcije nisu svesni situcije, nlitir ne moe tu situciju definisti terminom kriz. Sutin stvri je u tome d kriz dkle nije smo dogj po sebi (per se), ve i dogj z ns, odnosno d podrzumev subjekt-objekt odnos. 11. Krize-zjednike krkteristike U literturi se njee ko tri krkteristike zjednike z sve krize nvode: -pretnj (opsnost);hitnost (nedosttk vremen);neizvesnost

~ 10 ~
12.Pretnj(opsnost) Pretnj (opsnost), ugroenost kljunih vrednosti (bezbednost, zdrvlje, integritet, prvd, bogtsvo, odnosno proizvodnj itsl.) i/ili opstnk zjednice. to su prirod i obim ugrovnj vei i kriz je dublj. Prirodne ktstrofe (poplve, zemljostresi, i sl) uvek izzivju dubok osej krize jer nose pretnju smru, povredm, mterijlnim rzrnjim i bezbednosti ljudi. Finnsijski skndl u velikoj korporciji moe izvti krizu u drutvu ko podrije poverenje u ekonomski sistem i ugrozi sigurnost rdnih mest. Meutim, kriz ne zni utomtski msovne rtve i velik mterijln rzrnj. U jvnosti i tekui dogji mogu biti povod z krizu kd g mediji i politiki lideri ozne ko pretnju. Tko je sluj bcil ntrks u merikoj poti uzrokovo smrt mlog broj ljudi, li i veliki strh jvnosti i prlizu u delovim zemlje, posebno u kontekstu teroristikog npd n SAD od 11. septembr. 13. Hitnost (nedosttk vremen) Hitnost (nedosttk vremen), pojve ukoliko ne uzrokuju trenutne i kutne probleme, ne proizvode ni osej, n primer krize budunosti penzijskih fondov ili posledice globlnog zgrevnj ne izzivju zbrinutost hitnog regovnj. Z rzliku od pojv npr. prirodnih nepogod tehnogenih i sl. ij je opsnost reln i prisutn i iziskuje d se u vezi s njom odmh neto preduzme. Ovo je nroito znjno z profesinlce (mendere) n opertivnom nivou kd odluk o ivotu ili smrti mor d se donese u roku od nekoliko sti, minut, p k i deliu sekunde. 14. Neizvesnost Percepcij krize pren je visokim stepenom neizvesnosti o prirodi i potencijlnim posledicm pretnje: -t se dog i kko se to desilo? -Ko je sledei? Koliko su stvri loe? -to je njvnije ov nesigurnost otev trgnje z reenjim odnosno odgovorom n pitnje: t mi moemo d urdimo? -t e se dogoditi ko izberemo ovu opciju? 16.Resursi z odgovor n krizu Uz ove esto se dodje ko etvrt osnovn krkteristik nedovoljnost, odnosno nedekvtnost resurs neophodnih z odgovor n krizu. 16. Rizik-rizini dogji, oekivn vrednost rizik Dogj koji izziv gubitk je rizin dogj i on je mogu posledic stnj rizik sistem. Rezultt nlize meuzvisnosti kvlitet sistem i gubitk odreuje rizik ko stnj u kome postoji verovtno pojve nepreferentne promene zhtevnog kvlitet sistem.Ovko definisn rizik predstvlj kvlittivnu veliinu kojom se opisuju gubici. Meutim u prksi su potrebniji kvntittivni opisi veliin p se termin rizik njee koristi z oekivnu vrednost rizik koj predstvlj: -proizvod verovtnoe rizinog dogj i -mere gubitk njime izzvne nepreferentne promene kvlitet sistem.

~ 11 ~
18.Rizik-uzrok, posledic Rizik se moe rzmtrti s dv spekt: -uzrok i -posledic. S spekt uzrok rizik je funkcij opsnosti i ztite, S spekt posledic rizik je funkcij verovtnoe rizinog dogj i mere njime izzvnog gubitk. D bi se uzroci rizik i potencijlni efekti rizinih dogj: -eliminisli, -kontrolisli ili -minimizirli, rizike mormo d identifikujemo i kontroliemo drei ih u predvienim grnicm. 18. Rizini dogji-udesi, kumultivni Rizini dogj je dogj koji izziv nruvnje fizikog, psihikog i morlnog integritet ljudi i ugrovnje mterijlnih i prirodnih dobr ili sistem. U literturi se s obzirom n posledice sreu rzliite kvlifikcije stepen teine posledic rizinog dogj, od onih s: -mlim mterijlnim tetm, i -ugroenosti zdrvlj ljudi Z ocenu rizik u prktinoj primeni koristi se veliki broj pokztelj i pojmov koji se izrvju rzliitim veliinm i jedinicm merenj. Treb prviti rzliku izmeu rizik ko stnj sistem iz kog moe d: -proistekne rizin dogj i -oekivne vrednosti rizik ko pokztelj efekt relizcije rizinog dogj. Z oekivnu vrednost rizik u prksi se esto koristi termin rizik. Anlizom sttistiki znjnog broj rizinih dogj utvrene su sledee zkonitosti njihove relizcije: -rizini dogji se mogu posmtrti ko nizovi slujnih dogj s Pusonovim zkonom rspodele n ogrnienim vremenskim intervlim i eksponencijlnim zkonom rspodele vremen izmeu njihovog pojvljivnj; -relizcij rizinih dogj nije posledic pojedinnih uzrok, ve rezultt pojve i rzvoj uzronog lnc dogj; -pojvu uzronog lnc inicirju unutrnji i/ili spoljnji poremeji. Tipini uzroni lnc rizinog dogj sdri sledee dogje: -otkz pojedinih element sistem (unutrnji poremeji) i/ili nedozvoljeni spoljnji poremeji; -pojvu fktor opsnosti n neoekivnom mestu i/ili u neoekivno vreme; -neisprvnost ili nepostojnje ztitnih sredstv i/ili nedekvtno ponnje (novi otkzi) element sistem u novim uslovim funkcionisnj; -dejstvo fktor opsnosti n elemente sistem i/ili okruenj. Sobzirom n brzinu rzvoj rizini dogji mogu biti: -udesni, koji se krkteriu velikom brzinom rzvoj, brzim degrdcionim procesim, velikom brzinom promene prmetr i skokovitim promenm izlznih krkteristik sistem i -kumultivni, koji se krkteriu sporim rzvojem, sporim degrdcionim procesim i postepenom promenom ponnj sistem.

~ 12 ~
Udesni rizini dogji mogu d dovedu do: -smrti, povred, kutnih oboljenj, hvrij i ktstrof, Kumultivni do: -profesionlnih oboljenj, -zmor, strenje mterijl i postepenu degrdciju ivotne sredine U njveem broju slujev udesi u sistemim ovek-min nstju kd se neki dogji devju simultno ili rizik sistem i njegovih element pree dozvoljene vrednosti iz rzlog dotrjlosti. Jednko tko, primeri jsno pokzuju d ovek postje umorn, zhtev odmor i hrnu d bi mogo d ztiti od posledic. 19. Rizik-procen, ocen Pokuji d se jedinstven definicij rizik koj bi bil pogodn u svim oblstim istrivnj nisu doveli do cilj. U rzliitim nunim disciplinm prisutne su rzliite definicije koje istrivi usvjju s obzirom n cilj istrivnj. Polzei s spekt bezbednosti, rizik je, prem nekim definicijm U Reniku srpskohrvtskog knjievnog jezik, [4] z sledee pojmove slede slede objnjenj: Procen, Procjen: ) odreivnje, utvrivnje vrednosti eg; b) miljenje sud o svojstvim, vrednosti znju kog eg; Proceniti, Procjeniti: ) odredidti, utvrdidti vrednost emu; b) presuditi stvoriti sud okome, emu, odrediti znenje, krkter ulogu i sl. eg Ocen, Ocjen: ) sud miljenje o vrednosti kog ili eg; b) procenjivnje okolnosti, situcijije, stnj stvri; c) oznk, broj kojim se oznv vrednost, stepen uenikov ili tkmierev znnj, uspeh u vldnju; d) kritik prikz recenzije. Oceniti, Ocjeniti: ) dti ocenu ueniku tkmiru; b) odrediti cenu, vrednost; c) dti sud, miljenje o kome ili emu; d) procenom, posmtrnjem, rzmiljnjem zkljuiti; e) utvrditi kkvo je neto, proceniti (okolnosti, situciju stnje stvri. Iz nvedenih znenj pojmov i izrz u oceni rizik, osnovni problem predstvljju pojmovi o stvrim, predmetim, pojvm i procesim i njihovom stnju mogueg uticj n predmete posmtrnj, odnosno o kvlittivnom i kvntittivnom sznnju stnj premet posmtrnj. Pojmovi o stvrim i predmetim koji se koriste pri oceni rizik, esto ne dju pogodno sznnje o krkteristikm njihovih promen u prostoru i vremenu. Pojmovi stvri su zmisli reltivno izdvojenih i konstntnih, posebnih delov stvrnosti. Pojm stvrnosti je uvek zmiso neeg reltivno konstntnog tj. reltivno stlnog predmet, ei B., [30]. Predmeti, pojmovi i termini izvesnih prirodnih pojv, fizikih i drugih, su tkoe reltivno konstntni. Meutim ov konstntnost kod relnih predmet, pojmov i termin, je rzliit: njve je kod termin, mnj kod pojmov, njmnj kod smih relnih predmet. Tko emo rei ztitne nore zvriv i ond kd se nore i pojm nor vremenom i u rzliitim uslovim menjju, Termini pojmov stvri su imenice i imen. Meutim i procesi se zmiljju ko konstntn devnj i to u veoj meri nego to je to stvrno sluj.

~ 13 ~
Ovo dolzi do izrj u terminim ovko shvenih proces, to su glgolske imenice n primer: -osposobljvnje -uprvljnje -strugnje itd. Neposrednije zmisli proces i njihovih dekvtnih jezikih izrz su glgoli. N primer: -rdi -uprvlj -kontrolie itd. Ovi termini oznvju posebne procese.Meutim kd se rdi o pojimnju i jezikom izrvnju stvri-proces, ond se nilzi n mnoge logike i jezike tekoe. Ove tekoe potiu otud to je teko konstntnom milju i nepromenljivom reju odrediti promenljive predmete. Ov teko se svluje time to se pojmovi stvri sve vie zmenju pojmovim proces i funkcij. Meu pojmovim stvri rzlikujemo: individulne, kolektivne , klsne i kompleksne pojmove stvri. Klsni pojm stvri je svki opti pojm kojim se zmilj skup lnov istovrsnih stvri ili m koji od lnov klse. Tko su rdnik, dizlic, stepenit itd. klsni pojmovi stvri Pored ovih, postoje i klsni pojmovi proces i relcij. N primer -sposobn -obuen -opsn -slinost -rzlik i jednkost itd. Kompleksni pojmovi su zmisli kompleksnih stvri i proces ko to su n primer rizik, preduzee, orgnizm ili pojmovi sstvljeni od vie rei i simbol rdno mesto, profesionlni rizik itd. Kko je kvlitet bitno obeleje stvri i proces to su i kvlittivni pojmovi osnovni pojmovi sznnj stvri. Kvlittivni pojmovi su zmisli kvlitet predmet. Kvlittivni su pojmovi n primer beo, crn , dobr, lo itd. -Termini kvlittivnih pojmov su svi pridevi, sem kvntittivnih, i ovi indirekno Sznnje svke stvri i proces sstoji se u osnovi u sznnju kvlitet stvri tj. kvlittivnim pojmovim Ovo meutim i ne zni d su kvlittivni pojmovi i njdublji pojmovi neg sznnj nprotiv u nunom sznnju nroito onom koje se oslnj n mtemtiku sve veu ulogu igrju kvntittivni, relcioni i procesulni pojmovi Kvntittivni pojmovi su zmisli kvntittivnih odredbi predmet, kkvi su n primer: -sve -nit -jedno itd, ztim svi pojmovi numerikog kvntitet, tj. pojmovi posebnih i optih brojev i njim izrenih mer.

~ 14 ~
Upotreb kvntittivnih pojmov omoguuje dleko dublj sutinsk sznnj nego to su to sznnj n osnovu kvlittivnih pojmov. Relcioni pojmovi su zmisli odnos kko predmet tko i m kojih predmetnih odredb. Svi pojmovi rzlike, slinosti, jednkosti, suprotnosti, protivurenosti ko i bilo kog prostornoog, vremenskog, uzronog i funkcionlnog odnos jesu relcioni pojmovi. Dispozicioni pojmovi su zmisli odreenosti sklonosti ili podobnosti bi ili stvri d ispolje odreen svojstv u odreenim uslovim. N primer dispozicioni pojmovi su rizin, opsn, zpljiv, itd Sutin ovih ko i mnogo drugih teko s kojim se sreemo pri oceni rizik su prisutne i u logikoj gnoseologiji i teoriji sznnj koje se sstoje u dv pokuj: - u pokuju d se, u sutini, isto formlnim jezikom formulie kriterijum iskz o relnim svojstvim, o fizikim, hemijskim i drugim fktorim i - u pokuju d se n osnovu subjektivnih kriterijum n primer n osnovu opnj utvrdi kriterijum postojnj svojstv koj nisu isto subjektivn Stog se z ocenu rizik u prksi njee koriste pokztelji koji mogu biti zdti kvntittivnim vrednostim, kvlittivnim ocenm i kombincijm, Iz nlize pojmov, pokztelj, mtemtikog predstvljnj i fizike interpretcije rizik vidimo d se sreemo s nizom poteko, s obzirom n nedosttk egzktnih krekteristik kojim bi se rizik izrzio jedinstvenim metodom. Zto se u prksi sreu rzliite metode zvisno od tog koji se pokztelji odreuju u procesu sprovoenj ocene rizik. Stog se u prksi koristi pojm procen rizik, poto se odreivnje nivo rizik esto odreuje bez posebne nlize i korienj posebnih pokztelj, ve se ocen izvodi subjektivnim opnjem i zkljuivnjem procenom subjekt. 20. Prirodne opsnosti Od postnk svet do sd ovenstvo su ugrovle pojve koje nije moglo d predvidi i kontrolie. Nime, pojve ko to su zemljotresi, klizit, poplve, oluje, epidemije, epizootije, sue uticle su kroz istoriju n strdnje stnovnitv i proizvele velik mterijln rzrnj. Nlost, tkve pojve su uobijene i dns, oigledno je d e 21. vek biti vek, pre sveg borbe z vodu i epidemij, koje su nstle ko posledic nekontrolisne upotrebe tehnologij. Prirodne opsnosti se mogu podeliti n tri ktegorije: 1. iznendne opsnosti, ko to su poplve, zemljotresi, plimni tlsi, tropske oluje, vulknske erupcije i klizit. Poplve su njei oblik prirodnih ktstrof koji je povezn s: -iznendnim migrcijm stnovnitv i nedosttkom hrne,dok zemljotresi -uglvnom prouzrokuju veliki broj mrtvih i ogromnu tetu n infrstrukturi; 2. Spore opsnosti obuhvtju sue, gld, degrdciju zemljit, krenje um, npde tetoin i pretvrnje plodne zemlje u pustinju. Te ktstrofe su uglvnom posledic loih vremenskih uslov kombinovnih s siromtvom; 3. Epidemije, ko to su koler, boginje, dizenterij, respirtorne infekcije, mlrij i sid, ne dovode do velike migrcije stnovnitv, li se obino jvljju tmo gde se ve nlze rseljen lic ko posledic loih uslov ivot i nedosttk higijene

~ 15 ~
U tom smislu moglo bi se rei d je opsnost:stnje kd n odreenom prostoru i z odreeno krtko vreme doe do tkvog oteenj: -prirode, -kulturnih, mterijlnih dobr i -ivotne sredine, -odnosno ugroenosti zdrvlj ili ivot ljudi,ije posledice nije mogue otkloniti u poeljno vreme s postojeim metodim rd i postojeom orgnizcijom. Pored termin opsnost dns je u irokoj upotrebi termin hzrd, (eng. porekl u prevodu opsnost).Ovj termin u sutini odgovr terminu ugroenost, odnosno predstvlj potencijlnu pretnju po ljude i njihovo blgostnje, to i opsnost. Hzrdi (opsnosti) mogu biti prirodni (poput seizmikog hzrd) ili izzvni ljudskom ktivnou (tehnoloki hzrdi) i enviromentlni (ekoloki hzrdi). 21. Prirodne opsnosti prem poreklu Prirodni opsnosti su prirodni procesi ili fenomeni koji se jvljju u: biosferi, mogu izzvti tetn dogj ili vnrednu situciju. Prem poreklu, prirodni opsnosti se dele n: -geoloke, -hidrometeoroloke i -bioloke Geoloke opsnosti su prirodni procesi u biosferi koji ukljuuju: -geoloke, -tektonske, -hidrogeoloke i -druge procese (zemljotresi, vulknske ktivnosti, odroni, klizit, lvine...). Hidrometeoroloke opsnosti su prirodni procesi u tmosferi ili vodenim prostrnstvim: (poplve, veliki morski tlsi-cunmi, tropski cikloni, torndo, urgn, oluje, elektrin prnjenj (gromovi), velike snene pdvine, mrzevi i poledic, su i grd). Bioloki opsnosti su procesi orgnskog porekl, ukljuujui i izloenost ptogenim: -mikroorgnizmim i -toksinim (epidemije, epizoonoze, epifitonoze) 22. Tehniko-tehnoloke opsnosti Ubrzn industrijlizcij tokom 20. vek, osim dobrobiti z celokupno ovenstvo, izzvl je neke nove negtivne efekte, svet je sve vie izloen opsnostim od potencijlnih izvor vnrednih situcij koje su posledic nglog rzvoj i nedekvtne brige z stnovnitvo i prirodu. Tko se dolo u situciju d industrijsk rzrnj okoline prevzilze rtn rzrnj. To je nroito izreno u nerzvijenim i industrijski slbo rzvijenim zemljm, u kojim je ubrzn tehnoloki rzvoj, li se znemruju mere bezbednosti i posledice moguih kcident. Ktstrofe koje je izzvo ljudski fktor mogu se podeliti n dve podktegorije: 1. Industrijske ili tehnoloke ktstrofe, koje su posledic industrijskih ili tehnolokih ktivnosti koje izzivju: -zgenje, -trovnje toksinim mterijlim, -eksplozije i pore.

~ 16 ~
Uglvnom nstju zbog: -loeg plnirnj ili neodgovrjue grdnje objekt, -odnosno nepotovnj propisne bezbednosne procedure. Iznendne ktstrofe ko to su zemljotresi i poplve, i ktstrofe koje su posledic ljudskog fktor (rt ili teroristiki npdi) mogu d prouzrokuju sekundrne ktstrofe pore, industrijske eksplozije i zgenj ili kontmincije; 2. Sloene vnredne situcije, kd postoji opsnost od: -npd ili drugog oblik spoljnog ugrovnj zemlje (neposredn rtn opsnost) i -koje imju mnogostruke posledice (veliki broj rseljenih lic,nedosttk hrne, krenje ljudskih prv i poven smrtnost). Tehnoloki opsnosti su opsnosti koje potiu od: -tehnolokih i -industrijskih kcident, opsnih procedur ili -pojedinih ljudskih ktivnosti esto se nzivju i ntropogenim opsnostim i njee ih ine: -pori, industrijsko zgenje, -nuklerne ktivnosti, -kcidenti pri trnsportu, -eksplozije, -incidenti (oruni sukobi), diverzije i teroristiki kti, -sobrjne nezgode i sl. Ekoloke opsnosti su procesi nstli ovekovim ponnjem i ktivnostim, kojim se nnosi tet prirodi i njenim procesim: -promen klime, -smnjenje ozonskog omot u strtosferi, -zgenje vode z pie, morsko i oblno zgenje, -propdnje um, -degrdcij zemljit, -problemi uprvljnj otpdom, -ekoloki incidenti, -hemijski rizici, opsnosti od genetski modifikovnih -opsnosti od zrenj, urbni stres, itd.) 23. Oblsti posledic tehniko-tehnolokih opsnosti Povredljivost odreene teritorije moe se posmtrti kroz tri velik, meusobno povezn podruj: fiziko-mterijlno, drutveno-orgnizciono i motivciono-misleno. Svko od ov tri podruj pokriv veliki broj krkteristik: 1. Fiziko-mterijlni Ovo je njvidljivije podruje povredljivosti. Podrzumev: zemljite, klimu, ivotnu sredinu, zdrvlje, infrstrukturu, dominstv, finnsije, tehnologije i sl. Siromni ljudi su ugroeniji krizm nego oni bogtiji, jer imju -mlo ili nimlo uteevine, -mli dohodk ili mlo produktivnih opcij i grniene resurse. Oni su osetljiviji n opsnosti i zntno se sporije oporvljju.. 2. Drutveno-orgnizcioni.

~ 17 ~
Kko je drutvo orgnizovno, njegovi interni sukobi i uprvljnje njim, od znj su koliko i fiziko-mterijln dimenzij povredljivosti, li su mnje vidljivi i nedovoljno dobro shveni. Ovj spekt podrzumev: -formlnu politiku strukturu i -neformlne sisteme kroz koje ljudi funkcioniu. Siromn drutv koj su dobro orgnizovn i jedinstven, mogu izdrti ktstrofe i oporviti se od njih uspenije od onih koj su mlo ili nimlo orgnizovn i gde su zjednice podeljene (rsno, religijski, klsno...) 3. Motivciono-misleni. Ovj spekt se odnosi n to kko ljudi u zjednicm vide sebe i svoje sposobnosti d utiu n okruenje. Grupe koje dele: - jku ideologiju -sistem uverenj -imju uspen iskustv u srdnji, mogu mod biti u boljoj mogunosti d pomognu jedni drugim u vremenim ktstrofe, nego grupe kojene dele tkv uverenj ili koje se oseju ftlistino ili zvisno od krize mogu stimulisti zjednice n enormne npore. Nekontrolisni urbni rzvoj degrdir ivotnu sredinu i povev rizik ivljenj. Krenje um, rivnje zemljit i intenzivn izgrdnj, mogu pojedine terene izloiti veoj povredljivosti n klizit. Prirodn dren je u tim slujevim ometen p u nedosttku knlizcione mree i odvodnih knl z vodu koj nstje usled jkih ki, dovodi do pojve bujic i plvljenj pojedinih objekt. Neregulrn izgrdnj im z posledicu pojvu:velikog broj nebezbednih objekt koji u uslovim zemljotres postju povredljivi, to prouzrokuje njihovo ruenje ili ve oteenj i strdnje njihovih korisnik Tehniko-tehnoloke opsnosti su rezultt brojnih: -ekonomskih, -socijlnih, -kulturnih, -institucionlnih, -politikih, -psiholokih fktor, koji odreuju ivote ljudi, oblikuju okruenje i sredinu u kojoj ive. U tkvim uslovim, znj humnitrnih orgnizcij bi se pre sveg ogledo u: edukciji i prevenciji moguih opsnosti, li i u otklnjnju posledic tkvih vnrednih situcij. 24. Rt ko uzrok vnrednih situcij Prem opteprihvenoj definiciji, rt je neprijteljstvo izmeu drv ili u okviru drve ili teritorije uz korienje orunih sng. Rt je ko drutven i istorijsk pojv kompleksn, intenzivn i msovn oruni sukob drv, vojno-politikih svez ili rzliitih drutvenih sng unutr jedne zemlje u kojim se primenjuje nsilje i vodi orun borb rdi ostvrivnj politikih, ekonomskih i vojnih ciljev: S prvnog spekt rt izmeu dve ili vie drv nstje objvom rt ili otpoinjnjem neprijteljstv i trje do zvretk vojnih opercij i ostvrenj rtnih ciljev npd, odnosno predje protivnik ili zkljuenj ugovor o miru.

~ 18 ~
Pre otpoinjnj orune borbe postoje opsnosti nstjnj vnredne situcije primenom rzliitih koordinirnih mer i postupk: -politikih, -diplomtskih, -privredno-propgndnih, -obvetjno-subverzivnih, -teroristikih i dr. od strne drv potencijlnih gresor Definisnje novih bezbednosnih izzov preuzeto je iz Zjednikog dokument o proceni bezbednosnih izzov i mogunostim srdnje u regionu jugoistone Evrope (SEECAP), kojem je SR Jugoslvij pristupil mj 2001. godine n Konferenciji u Budimpeti. Tj dokument je prvi te vrste koji je potpisn n nivou Ministr inostrnih poslov zemlj region, posle nstnk SR Jugoslvije 1992. godine. Primenom mer i postupk iz kompleks specijlnog i psiholokog rt iz predrtnog mirnodopskog period, zotrvju se odnosi izmeu dve i vie zemlj, to predstvlj uvod u orunu gresiju i stvrnje povoljnih uslov z njeno uspeno izvoenje. Drugim reim, ove mere i postupci direktno prouzrokuju nstnk vnredne situcije,koj se objvom rt i poetkom orune borbe jo vie uslonjv. Orun borb je osnovni sdrj i oblik ispoljvnj rt,koji ukljuuje i druge oblike ne orune borbe:politiki,ekonomski,psiholoki i dr.to g ini totlnim sukobom i njsloenijom vnrednom situcijom. Bez obzir n drutveno-politiku sutinu i krkter (prvedni i neprvedni) rt,njegove rzmere (svetski, regionlni, loklni, orune pobune) i borben sredstv (nuklern i konvencionln) koj se koriste u izvoenju borbenih dejstv, svki rt je i sm po sebi vnredn situcij.Jedn od osnovnih zdtk orune borbe jeste unitenje ive sile i mterijlnih sredstv protivnik, upotrebom svih rspoloivih borbenih sredstv, to im z posledicu ogromne ljudske rtve i mterijln rzrnj i koj rt ine uzrokom vnredne situcije. Prem vrsti i efektim dejstv, borben sredstv se dele n dve osnovnegrupe: nuklerno-hemijsko-biolok i konvencionln. ' Prvu grupu ine nuklerno, hemijsko i bioloko oruje koje im zjednike osnovne krkteristike: -prouzrokuju msovne gubitke pripdnik orunih sng i -stnovnitv, -deluju n velikom prostoru i - izzivju nkndne posledice, zbog eg je poznto ko oruje z msovno unitvnje. Rdioktivno zrenje, kontmincij i bioloki gensi izzivju rzne bolesti ko posledicu primene ovih oruj i nkon okonnj neprijteljstv, to predstvlj vnrednu situciju ko posledicu rt. Zbog msovnih gubitk u ljudstvu, nstnk rdioktivne kontmincije, por i ruenj izuzetno je oten rd humnitrnih orgnizcij u zbrinjvnju civilnog stnovnitv. To se posebno odnosi n:medicinsko zbrinjvnje zbog msovnih povred u krtkom vremenskom periodu,od kojih veliki broj ine udruene povrede (rnjvnje i trovnje) . Drugu grupu ini konvencionlno klsino norunje rznih vrst,ijom upotrebom, po obimu i objektim dejstv nstju reltivno mnje posledice po civilno stnovnitvo i objekte.

~ 19 ~
Meutim, upotrebom ovog norunj, pored ljudskih rtv, mogu d se izzovu i tehnikotehnoloki udesi, -rzrnjem brn n kumulcijm, -hemijskih i nuklernih postrojenj s velikim posledicm po civilno stnovnitvo. 25. Novi bezbednosti izzovi, rizici i pretnje Bez obzir n velike npore koje ini svremeno drutvo, jo uvek postoji reln opsnost od bezbednosnih izzov, rizik i pretnji koji mogu d prouzrokuju rzliite oblike vnrednih situcij. Iko je mogunost z izbijnje globlnih orunih sukob bitno umnjen,znjno je nglsiti d mogunost z izbijnje regionlnih, loklnih orunih sukob i orunih pobun i dlje postoji, te se ne sme iskljuiti verovtno potrebe ztite stnovnitv od rtnih rzrnj. Sdnji osnovni izvori nestbilnosti jesu: -globlni i individulni terorizm i orgnizovni kriminl; -ekonomsk kriz i siromtvo; -politiki konflikti, i -netrpeljivost n verskoj, ncionlnoj i drugim osnovm, ko i nmetnje ekonomskih snkcij i zvoenje embrg. To su izzovi, rizici i pretnje koji su ine krkteristini z svremeni svet, p su i potencijlni izvori vnrednih situcij. Uslovno, mogu d se podele n:vojne i nevojne rizike i pretnje. Uopte uzevi, svi bezbednosni izzovi, rizici i pretnje u osnovi krkteriu: vojni, politiki i ekonomski motivi i interesi. 26. Vojni rizici, pretnje i izzovi Svet je jo uvek optereen opsnou od izbijnj rtnih dejstv koji predstvljju rizike i ozbiljnu pretnju stbilnosti i bezbednosti zemlj, time i potencijlnu opsnost ugrovnj ivot i mterijlnih dobr stnovnitv. Vojne rizike predstvljju oruni sukobi globlnih rzmer, regionlni i loklni oruni sukobi i orune pobune. Odbrmbeno vojni izzovi, spdju u specifine izzove iz kojih mogu d nstnu vnredne situcije i u miru i u rtu. To su: 1. ileglne orune grupe, koje mogu d postnu opsnost po bezbednost zemlj. Izzov je sprevnje stvrnj tkvih norunih grup i zustvljnje novih ktivnosti n osnovuzkonskih procedur i to: -rzorunjem, -presecnjem dotok sredstv z njihovo finnsirnje i -jnjem grnic; 2. terorizm, koji je u meunrodnim rzmerm posto jedn od njozbiljnijih pretnji i izzov svremenom svetu i ovenstvu. Svojim kriminlnim ktivnostim meunrodni terorizm ne ugrov smo svetsku bezbednost ve i socijlni i ekonomski rzvoj, ime se podrivju: -globln stbilnost i -prosperitet svih zemlj svet.

~ 20 ~
Stog je ztit stnovnitv od teroristikih npd znjn zdtk ko deo sprevnj vnrednih situcij; 3. obezbeivnje potpune odgovornosti orunih sng civilnom drutvu, odnosno demokrtsk kontrol osnovni je element demokrtskog rzvoj kojim se sprev mogunost d drutvo zloupotrebi orune snge; 4.ilegln trgovin i trnsfer mterijl, ukljuujui i mterijle z msovno unitenje i sisteme z njihovu primenu, izzov je z svku zemlju. Iko se iligln trgovin jo uvek kvlitetno ne kontrolie, neophodno je d se stvore mehnizmi ztite od mogue pretnje ili upotrebe oruj z msovno unitenje. Pri time, treb uzeti u obzir d tkv opsnost n potie smo od teroristikih grup; 5.destbilizuju kumulcij i ileglni trnsfer: konvencionlnog oruj,ukljuujui mlo i lko norunje i municiju, ko i sporost u unitvnju vik norunj koja mogu, tkoe, d budu izzov bezbednosti, p postoji hitn potreb z efiksnim progrmim z skupljnje i unitenje tkvog oruj i municije; 6.uklnjnje uzronik i prenosnik zrznih bolesti (sncij), nstlih: rtnim dejstvim, prirodnim i tehniko-tehnolokim nezgodm, koje mogu izzvti pojvu i irenje zrznih oboljenj, povrede i strdnj ljudi; 7. sprevnje konflikt i uprvljnje krizm, koji su neophodni rdi uspostvljnj efiksne prevencije i mehnizm uprvljnj krizm zbog moguih potencijlnih izvor koji ugrovju bezbednost stnovnitv. 27. Ne vojni rizici, pretnje i izzovi U ne vojne rizike i pretnje bezbednosti svremenog drutv mogu se svrstti: politike i ekonomske krize, izzovi nmetnj snkcij i zvoenje embrg, izzovi nstli u socijlnom i demokrtskom rzvoju, izzovi vezni z ztitu ivotne sredine i civilne vnredne situcije. 28. Politiki krize, rizici i izzovi Politiki izzovi, nizgled, ne mogu d izzovu devnj koj z posledicu imju:potrebu zbrinjvnj civilnog stnovnitv, li su veom znjni ko fktori rizik jer iz njih proizilze: teroristike ktivnosti i militntni ekstremizm, koji mogud izzovu nestbilnost u svetu, posebno kd ih orgnizuju i vode: -meunrodne teroristike orgnizcije, -militntne grupe i -orgnizovni kriminl; Ekstremni i nsilni ncionlizm koji je izzvn postupcim: -drve, -orunih grup i -mreom orgnizovnog kriminl i terorizmom; Etnike npetosti i nedosttk opte tolerncije prem: -etnikim, -verskim i -kulturnim rzlikm, -meuncionlnu netrpeljivost, nepotovnje demokrtskih princip, veih meunrodnih dogovor i sporzum o ljudskim prvim, -etniko nsilje i politiki ekstremizm;

~ 21 ~
Orgnizovni kriminl, koji je posebn izzov z bezbednost svet u celini, usmeren je prvenstveno n: -prnje novc, -neleglnu trgovinu nrkoticim,ljudim, komponentm i mterijlim z msovno unitenje, drugo; Prevrt, ko veom znjn fktor destbilizcije, koji mogu d izzovu: ekstremistiki i secesionistiki pokreti usmereni protiv ncionlnog suverenitet i teritorijlnog integritet jedne zemlje,to predstvlj neposrednu rtnu opsnost zbogmogunosti izbijnj grnskog rt; Neprvovremeno upozorenje i sprevnje sukob, ko i nedekvtn sposobnost z uprvljnje krizm i struktur srdnje, tj. ozbiljno nruvnje obvez koje su preuzete Poveljom UN i meunrodnim ugovorim, nroito pribegvnje sili rdi revnj problem, mogu d dovedu do sukob i destbilizcije. Stog, prihvtnje pomoi meunrodnih orgnizcij rdi poboljnj prvovremenog upozorenj, sprevnj sukob i uprvljnj krizm im izuzetn znj. Nime, nuno je: -korienje mehnizm rnog upozorvnj i sprevnj sukob -ili, ukoliko postojei nisu dovoljni, stvrnje novih mehnizm; Ileglnu trgovinu norunjem z msovno unitenje i sisteme z njihovu primenu; Ustnovljvnje grnic i drug otvoren pitnj, znjn z stbilnost drve, sv t pitnj u uslovim nestbilnosti odnos meu drvm mogu d izzovu posledice po stnovnitvo i potrebu ngovnj humnitrnih orgnizcij; Ometnje integrcionih proces, koji su srunti n: -prevzilenje ncionlnih problem i -unpreenje revnj dugotrjnih sukob. Tek ekonomsk situcij u zemlji negtivno utie i podstie nstjnje i rzvoj kriz i rizik gotovo u svim oblstim drutvenog ivot, to moe prouzrokovti nstnk vnredne situcije. Tu vrstu ekonomskih kriz i rizik, pre sveg, ine: -privredn nestbilnost i velik nezposlenost, delom izzvn rtnim rzrnjim industrije i infrstrukture, delom sistemskim promenm u procesu trnzicije; Strukturn neurvnoteenost privrede, posebno industrije, preorijentcij n strn trit, trgovinski poremeji i dug period opdnj industrijske proizvodnje; Zvisnost ekonomij od snbdevnj vitlnim repromterijlom i sredstvim iz inostrnstv; Nestbilno trite i nedovoljn kontrol mkroekonomskih pokztelj (indiktor); Nedosttk dobro rzvijenog i poveznog trnsport; Nedosttk energetskih resurs; Zstrelost energetske i telekomunikcione infrstrukture.

~ 22 ~
30. Ekonomske snkcije i trgovinski embrgo U novije vreme u meunrodnim odnosim pojvio se posebn i specifin vid izzov koji moe dovesti do veom sloenih vnrednih situcij. Nmetnje ekonomskih, finnsijskih i politikih snkcij, ko kznenih mer predstvlj ultimtivni zhtev meunrodne zjednice (UN) motivisn prvenstveno interesim velikih sil esto ne potujui nel meunrodnog prv. Meutim, s obzirom n kompleksnost ovog pitnj, bez dubljeg ulenj u tu problemtiku ovde su prvenstveno iznete neke mere zbog kojih snkcije predstvljju izzov nstjnj vnrednih situcij: -ukidnje trgovinske rzmene i svke vrste meunrodne srdnje s zemljom prem kojoj se primenjuju snkcije; -suspendovnje svih vrst pomoi zemlji prem kojoj se primenjuju snkcije; -ukidnje meudrvnih ugovor o dvnju olkic i povlstic u prometu rob i uslug; 31. Izzovi u vezi s socijlnim i demokrtskim rzvojem N socijlnom plnu mogui su sledei izzovi: Nsleene socijlne npetosti i socijln nestbilnost nstle zbog: -pogrenog voenj ekonomske politike, -nedosttk vldvine prv, -nedovoljn izgrenost demokrtskih institucij grnskog drutv i -neefiksn i netrnsprentn drvn dministrcij; Nedosttk institucionlizovne kontrole i urvnoteenosti rdi obezbeenj jvne odgovornosti, to ini neophodnim uspostvljnje vldvine prv, time, kd je to neophodno i doslednu primenu humnitrnog prv; -korupcij, koj tetno deluje n uspostvljnje vldvine prv i uspostvljnje zdrvih ekonomskih odnos; -ilegln migrcij je u tesnoj vezi s orgnizovnim kriminlom, p je veom vno mobilisnje interncionlnih inilc n revnju tog izzov; -neefiksnost odrvnj jvnog red i mir i propusti u sprovoenju postojeih zkonskih propis; -nereen sttus izbeglic i interno rseljenih lic; -ugrovnje slobod medij i ometnje jvnog pristup informcijm Izzovi u socijlnom i demokrtskom rzvoju sprevju se i neutrliu kroz: -ztitu i unpreenje ljudskih i grnskih prv, -odreivnje interes i -negovnje grnskog drutv

~ 23 ~
32. Izzovi vezni z ovekovu ivotnu sredinu, civilne vnredne situcije Mterijln bogtstv i prirodni potencijli zemlje izloeni su u sdnje vreme vie nego ikd rnije, rzliitim izzovim i opsnostim. Ekoloki rizik z ovekovu ivotnu sredinu ine: -rzn hemijsk, -rdioktivn i drug zgenj, ko i -nekontrolisno korienje prirodnih resurs. Njvei rizici koji se odnose n nepotovnje ovekove ivotne sredine su: -industrijsko zgenje ko posledic nepotovnj bezbednosnih stndrd u industrijskoj proizvodnji, - industrijski procesi visokog rizik i -rukovnje opsnim mterijm, toksinim i rdioktivnim koje mogu d izzovu zgenj velikih rzmer n ugroenoj teritoriji, p i ire; -rdioktivn i toksin zgenj zbog nedosttk strogih i vljnih normtiv z proizvodnju, sklditenje i mnipulciju opsnim mterijm; -nekontrolisno odlgnje rdioktivnog i vojnog otpd (zstrelo norunje i vojn oprem), kojim, ukoliko je nekontrolisno, mogu d se ugroze bezbednost ljudi i mterijli resursi; -skupljnje i odlgnje vrstog otpd, jer nedekvtno odlgnje otpd stvr ozbiljne posledice po jednu zemlju,nroito ko je re o toksinim mterijlim i mterijlim koji nisu biorzgrdivi. Usglvnjem n meunrodnom plnu i zjednikom kcijom moe d se doprinese boljem revnju tog znjnog izzov;zgenje i rukovoenje vodenim resursim, budui d e se u ovom veku rtovi voditi zbog vodenih resurs, jsno je zbog eg je problem zgenj i neodgovornog rukovoenj vodenim resursim znjn bezbednosni izzov;degrdcij zemlje i tl, jer usled ekstenzivnog korienj tl moe doi do kritinih situcij veznih z proizvodnju hrne i gld stnovnitv n odreenoj teritoriji;rukovoenje civilnim vnrednim situcijm, pod kojim se podrzumevju rzne prirodne nepogode, ko to su:poplve;visoke temprture;jke oluje;zemljotresi. I tehniko-tehnoloke nezgode izzivju teke posledice po stnovnitvo, li vnrednim situcijm mogu d se smtrju i velike grupe izbeglic koje nstnu ko posledic kriz i sukob. Sve te vnredne situcije mogu d se revju smo kroz dekvtno uprvljnje i rukovoenje. I Dkle vnredne situcije su rezultt delovnj brojnih: -prirodnih, -ljudskih, -ekonomskih, -socijlnih, -kulturnih, -institucionlnih, -politikih Zto je svremeno drutvo dns meuzvisno i tei veem povezivnju pre sveg zbog: -ekonomskih rzlog, -potrebe d se ztite prirodne resurse i ivotnu sredinu, te potrebe d se izbegnu meunrodni konflikti kko bi se ipk ublile mogue posledice vnrednih situcij kojim smo sve vie izloeni. Nesumnjivo je u sdnjem trenutku potrebno jo vee povezivnje zemlj i meunrodnih orgnizcij zbog zjednikog delovnj n prevenciji i otklnjnju moguih posledic vnrednih situcij.

~ 24 ~
33. Simboli krkteristike krize U dinmici krize znjnu ulogu imju simboli, predstve i rituli. Istroenost simbol je nekd indiktor ndolzee krize, dok svojevrsn bitk z simbole moe biti uzrok ozbiljne krize. Neke krize se dogju iskljuivo n simbolkom nivou, budui d simboli imju izuzetn znj u ivotu ovek. Npr. zvidanje dravnoj himni na stadionima kao nagovetaj raspada dravne zajednice u sluaju SFR Jugoslavije. Pojava karikatura proroka Muhameda u danskoj tampi 2005. godine izazvala je proteste u velikom broju islamskih, ali i evropshih zemalja, dovela do bojkota danske robe i ponovo aktuelizovala priu o sukobu civilizaicja. Uprkos tome simboliki spekt je dns u preovlujuem funkcionlno -tehnokrtskom pristupu krizm prilino znemren. O tome govori i injenic d su tehniki spekti kriznog uprvljnj 200 put rzvijeniji nego psiholoki i kulturni. U procesu uprvljnj krizom mogu ni tri kljune krkteristike simbolske kcije: oblikovnje;ritul;mskirnje. Struktur politikih institucij i nin njihovog delovnj omoguv izrvnje zhtev, revnje konflikt i oblikovnje jvne politike Ako su nek pitnj u politikom procesu suvie kompleksn ili osetljiv z eksplicitno izrvnje, kteri ih oblikuju u simbole koji omoguuju fleksibilniju komunikciju. Korienje metfor ko to su rt protiv terorizm, borb protiv kriminl, borb protiv siromtv itd. doprinosi drmtizciji Znjn su i persifikovn drmtin delovnj, njee u obliku ritul, koji se odvij po detljnim i esto nepisnim prvilim, koji opredeljuju stndrde prvilnog ponnj (inugurcij ili smenjivnje zvninik, predsednik pism jvnosti, redovne konferencije z tmpu, meudrvne posete itsl.). Simboli i drmtin delovnj strukturirju politiki ivot i prenose znjne poruke onim koji u tim procesim ne uestvuju neposredno. Do krize dolzi kd je poremeen svkidnj drm jvnog ivot; bilo zbog spoljnjih inilc, neizzvnih kumultivnih posledic orgnizovnj i voenj drutv ili zbog nmernog delovnj odreenih grup koje ele d do slom doe. 34. Vnredne situcije-krize Vnredn (hitn) situcij (emergency ) jo uvek nije krizn, md pred trdicionlne strukture postvlj vnredne zhteve. Rdi se o tome d institucionlne komponente sistem predvienog z borbu protiv kriz mogu d odgovore n ove vnredne zhteve pomou ve ustljenih mehnizm. U politici u nekim drvm treb rzlikovti vnednu situciju od vnrednog stnj pod kojim se podrzumev vldin objv kojom se suspenduje normlno funkcionisnje vlde i drvne uprve, odnosno grni upozorvju d izmene svoj uobijeni nin ivot ili ponnje kko bi ztitili ivote i imovinu, dok vldine slube dobijju nlog d deluju prem plnovim z vnredne situcije, pri emu se odreene slobode i prv grn mogu ogrniiti. Uzroci z uvoenje vnrednog stnj su obino prirodne ktstrofe, msovni grnski neredi ili objv, odnosno poetk rt u kom sluju se koristi i izrz rtno stnje.

~ 25 ~
-To su ssvim rzumljive (shvtljive) opertivne situcije koje, ukoliko im se dozvoli d se rzviju, mogu z rezultt imti ozbiljnu degrdciju kpcitet i gubitk resurs i/ili ljudskih ivot. Dkle, distinkcij izmeu pojm krize i vnredn situcij je reltivno login. Kljuni elementi z rzlikovnje su jsno prirode, krkter i dimenzij dog koji postoje kod vnredne situcije, li ne i kod krize. Z rzliku od krize vnredn situcij se uglvnom rev rutinskim opertivnim procedurm u okviru postojeih kpcitet orgnizcije, odnosno zjednice. Vnredn (hitn) situcij je iri pojm od krize, jer je svk kriz ujedno i odreen vnredn situcij, dok svk vnredn situcij ne mor d bude kriz. Ono to je z neku drutvenu grupu ili geogrfsku zjednicu smo vnredn situcij (veliki por, tek sobrjn nesre) z neposredne ktere moe biti velik kriz ili ktstrof. 35. Ktstrof Re ktstrof potie od grke rei, to zni okrenuti, obrti, prevrnuti. Njee se upotrebljv u smislu propsti, slom, iznendne velike nesree s veom ozbiljnim posledicm u smislu ljudskih ivot i mterijlne tete. Lici, politiri, novinri i prktiri termine kriz i ktstrof esto meju i/ili koriste ko sinonime. U svetu teorije, meutim, stlno su prisutn nstojnj d se uspostvi i odri to preciznij demrkcion linij izmeu ovih pojmov koji iroko obuhvtju sve vrste dosdnjih i buduih nesrenih dogj. Oblst ktstrof je dobro omeeno istrivko polje grupe istriv (preteno sociolog i geolog), odreenih institucij (ili pojedinc) koje utvruju i sprovode politiku (npr. FEMA Federl Emergency Mngement Agency - Federln gencij z uprvljnje vnrednim situcijm i drvn dministrcij u SAD) i ljudi-prktir koji neposredno rde n terenu. On ukljuuje kdemske studijske progrme, strune sopise, skupove i konferencije. Meutim, ne sme se ipk zborviti d su kriz i ktstrof dv rzliit, li meusobno tesno povezn pojm. Ne moe se formulisti korisn definicij ktstrofe bez odgovrjue definicije krize poto su dv koncept nerzdvojno povezn".Ko i kd je re o krizi, ne postoji univerzln definicij ktstrofe, budui d i on zvisi od discipline u okviru koje se upotrebljv. Ponekd se ko differentn specifinost ktstrofe nvode velike ljudske rtve, mterijln rzrnj i devstcij prirodne okoline koji prevzilze spoobnosti pogoene zjednice d ih rei. Ko zjednike krkteristike ktstrof nvode se: -veliki broj rtv -nesrzmer izmeu potreb i mogunosti z otklnjnje i snirnje posledic -pojv rznih psihikih rekcij -hitnost intervencij koje se obvljju po utomtizmu -izzivnje pozitivnih humnih rekcij u nepogoenim i udljenim podrujim u prunju pomoi i solidrnosti Konceptu ktstrofe se n optem nivou pristup iz etiri glvn ugl: -prem izvoru, odnosno poreklu (prirodne ili tehnoloke), -prem posledicm (stepen gubitk i oteenj, intenzitet i trjnje), -prem toku (intervencije rzliitih kter, kpciteti z odgovor, orgnizcije i zjednice), -prem stepenu rizik

~ 26 ~
Denis se ktstrof definie ko "iznendni dogj mle verovtnoe koji, ko se dogodi, im vne posledice u smislu gubitk (ljudskih, mterijlnih, finnsijskih itd.) z dti kolektiv i izziv tenzije u njegovoj socijlnoj strukturi." Z koncept je vn uzrono-posledin vez ktstroflnog dogj i njegovih efekt. Tko jedn ssvim slin ktstroflni dogj ko to je rzorn zemljotres ko se dogodi n nenseljenim ostrvim nije ktstrof, ko pogodi gusto nseljeni centr nekog grd jeste. Klsin definicij ktstrofe uzim u obzir etiri kljun element: -opis izvor, -fizikog oteenj, -drutvenog poremej i -negtivne evlucije Rnije vrijnte definicije insistirju n izvorim i oteenju, novije n drutveno konstruisnim dimenzijm i drutvenom poremeju koji krkteriu ili pk prte ktstrofu. U modernim zpdnim drutvim, nime, ljudi su toliko nviknuti n fiziku bezbednost d ih veom uznemirv i njmnji znk rnjivosti. U drutvu rizik i reltivno mle greke i kvrovi mogu izzvti velike probleme koji se u kontekstu "nernjivosti" dodtno povevju. N primer, nestnk struje od sveg nekoliko sti u velikom grdu predstvlj rizinu situciju. Koliko su kriterijumi i shvtnj uslovljeni drutvenim okolnostim govori i to d su dogji ko to je pd vion Boing kompnije El Al u predgru Amsterdm 1992, eksplozij u Enedeu 2000 i incident u diskoteci Volendm 2001 koji su svi zjedno imli z posledicu smrt mnje od sto ljudi ozneni ko ktstrofe koje su obeleile modernu istoriju Holndije. Ovo se ne sle s kriterijumim i definicijm modernih sociolog ktstrofe u SAD, dok bi kineski novinri ove dogje oznili ko neto vie od obinog kcident. Slino tome, nunici, politiri, novinri, jvnost, rtve, drutveni ktivisti z jedn dogj npr. trgediju hemijskog trovnj u Boplu koriste rzliite termine p g odgovorn kompnij "Junion Krbjd" zove incidentom, indijsk vld kcidentom, rtve ktstrofom, socijlni ktivisti trgedijom, mskrom, p k i industrijskim genocidom. U leto 2001. godine u velikom prku u Velsenu, severno od Amsterdm okupilo oko 90.000 ljudi n populrnom festivlu. Divn dn se zvrio hldnom kiom, tko d nije bilo dovoljno utobus i tksi vozil d prevezu lgno odevene ljude koji su ekli n pljusku. Sutrdn je ovj dogj u novinskim i rdio izvetjim ocenjen ko "skoro ktstrofln". Optinsk uprv Velsen je ngovl konsultntske firme d bi izvukl pouke z budunost Poto se prirod modernih ktstrof menj i postje sve vie proizvod kolektivnog rezonovnj nego nekog egzogenog gens i definicij ktstrofe se mor prilgoditi d bi se slgl s fenomenom koji opisuje. Zbog tog dns utori nputju definicije koje su usmerene n gense ktstrofe i, suoeni s modernim ktstrofm, fokus istrivnj pomerju k "socijlnoj konstrukciji ktstrof" misterioznom procesu kroz koji ljudi oznvju odreene odseke vremen ili kolektivnog iskustv ko ktstrofe. Pomernje s objektivnih n subjektivne dimenzije kstrofe predstvlj nroit izzov. Nije dovoljno rei "znm t je ktstrof kd je vidim". Nuno rezonovnje zhtev objektivizirnje subjektivnog. Teoretiri ktstrofe ele d znju kd se i pod kojim uslovim odreeni procent ljudi sle u krkterisnju odreenih uslov, dogj ili vremenskog period ko ktstrofe.

~ 27 ~
Ovkv poduhvt zhtev d teoretiri izue kko politiri, mediji, korporcije, drutvene orgnizcije, nunici i odreene drutvene grupe postiu sglsnost (koj trje odreeno vreme) d je "neto" ktstrof. Poduhvt nije nimlo lk poto se interpretcije ktstrofe menjju kroz prostor i vreme. No, u svkom sluju "leglistik" definicij koj bi prvnim kriterijumim objektivizirl ktstrofu nije dekvtn. Definisnje ktstrofe u psolutnim terminim (broj mrtvih, rnjenih, onih koji su ostli bez kue, vode itsl. ) ostvlj suvie prostor z beskrjne diskusije podstknute rzliitim interpretcijm i kulturnim rzlikm Apsolutn definicij tkoe negir ono to se dev u prksi. Z jvnu dministrciju deklrcij o ktstrofi je pre proizvod politike nego psolutne mere broj mrtvih i veliine rzrnj. No, leglistik definicij ktstrofe s "objektivnim" indiktorim, procentim i opsegom ne moe obuhtiti subjektivni osej gubitk. Apsolutn definicij tkoe negir ono to se dev u prksi. Z jvnu dministrciju deklrcij o ktstrofi je pre proizvod politike nego psolutne mere broj mrtvih i veliine rzrnj. No, leglistik definicij ktstrofe s "objektivnim" indiktorim, procentim i opsegom ne moe obuhtiti subjektivni osej gubitk. Dok objektivni deo definicije ktstrofe usmerv nu pnju n nesumnjivu i neporecivu nesreu (zemljotres, urgn, cunmi, poplv), subjektivno znenje ns upuuje d se bvimo svim vrstm kolektivnog rezonovnj i dvnj smisl i znenj dogju. Izzov se sstoji u usklivnju ovih perspektiv n kolektivno definisne neeljene slomove sistem. Ako se pod zjedniki krov stve koncepti krize i ktstrofe, omoguv se rzlikovnje izmeu objektivizirnih proces poremej i subjektivnih proces kolektivnog rezonovnj, d se pri tom istriv ne usmeri smo n prirodne ktstrofe niti d se pretvori u pukog posmtr drutvenih trendov. U ovkvom podeljenom konceptu kriz se odnosi n proces opnj poremej, ktstrof n to kd kolektivitet oceni tj proces negtivnim terminim U ovkvoj perspektivi kriz je ktstrof s loim krjem. Moe se rei d ktstrof predstvlj podktegoriju generikog koncept krize. U pitnju je semntik rekonstrukcij koj sociologe ktstrofe oslob njihovog subjektivnog oklop i poziv ih d dele svoje nlze i uvide s sve veim brojem prktir i nunik (politikolog, socijlnih psiholog, ininjer orgnizcije i dr.) koji izuvju rzliite oblike nezgod i negtivnih dogj i rzmiljju o ninim borbe i postupnj s njim. -Sociolozi kod ktstrof, mogu d se vrte izuvnju uzrok, uslov i posledic socijlnih poremeje, ne brinui z pitnj koj se odnose n kolektivno oznvnje, odnosno etiketirnje. -Od njih nov prdigm zhtev smo d termin ktstrof rezerviu z specifinu vrstu kriz, ne ogrnivjui ih pri tom u izuvnju svih drugih tipov kriz. Izloen nov perspektiv zhtev multudiscipinrni pristup. Povezivnjem koncept krize i ktstrofe moemo obuhvtiti i klsifikovti brojne rzliite dogje i procese koje su dugo vremen bile predmet rzliitih oblsti ekspertize. Ktegorij ktstrofe je proiren d ukljui sve tipove kriz s loim krjem.

~ 28 ~
Ktstrof se, z rzliku od krize koj sdri mbivlentnu mogunost rzvoj, shvt se ko odlujui zokret k loem s unitvjuim (smrtnim) ishodom, ij su delovnj usmeren protiv onih koji su ktstrofom pogoeni i niti su predvidljiv niti otklonjiv. One se mogu shvtiti ko krjnji (ekstremni) izrz krize. 36. Kriz ktstrof vnredn situcij Kko se iz izloenog vidi u prksi je esto veom teko, ko ne i nemogue rzgrniiti vnrednu situciju, krizu i ktstrofu. Kd se dogodi neki incident velikih rzmer on postvlj rzliite zhteve z pojedine gencije u pojedinim vremenskim intervlim. Ono to e jedn gencij definisti ko ktstrofu z drugu e biti teku kriz ili vnredn situcij. N primer u sluju vionske nesree nkon zbrinjvnj preivelih u operciju oporvk ukljuuju se policij, istrni orgni i slube civilne vijcije. Meutim, z pojedine socijlne slube ov situcij e i dlje predstvljti tekuu krizu kd je re o uprvljnju resursim (smetj i leenje povreenih, poprvke oteenj, uspostvljnje normlnog sobrj itd.). Ov ilustrcij ukzuje n to d je prirod vez koje se uspostvljju izmeu socijlnh rdnik, slubi hitne medicinske pomoi, drugih slubi z postupnje u vnrednim situcijm u snirnju posledic velikih incident dinmik. On nije unpred jednoznno dt u plnovim odgovor n krizu, koji podrzumev jedinstven spoj potreb i zhtev u smislu dekvtne rekcije. U pokuju d rzgrnie pojmove vnredne situcije, krize i ktstrofe, pojedini utori predlu modelovnje ovih koncept n osnovu odgovor (potreb delovnj). Tko bi vnredne situcije bile one koje zhtevju hitn odgovor i u kojim su rizici vezni z donoenje kritikih odluk. U orgnizcionom smislu vnredn situcij predstvlj opsnu situciju n koju se moe odgovoriti rspoloivim sredstvim i u skldu s procedurm koje su propisne u odgovrjuim plnovim. N primer, u sluju por u zgrdi osoblje se evkuie n rnije utvrenu lokciju. Ako odgovor n vnrednu situciju prevzilzi institucionlni kpcitet dte ogrnizcije d moe izzvti zntn oteenj u bitnim sektorim vnredn situcij prelzi u krizu. Ktstrofe su ireverzibilni procesi i rezultti loeg uprvljnj vnrednim situcijm ili krizm. Ktstrofe ne prouzrokuju efekte, efekti su ono to nzivmo ktstrofm. U tom smislu oni zprvo i jesu socijln konstrukcij, odnosno kulturni mit kome je dt sttus fizikog fenomen. Shodno predhodnom primeru, ktstrof bi bil posledic por koji je potpuno unitio vitlno postrojenje u fbrici, onemoguio dlju proizvodnju, doveo u pitnje opstnk preduze i prouzrokovo veliku mterijlnu tetu i jedn broj ljudskih rtv. Nzneno odreivnje svih iznetih pojmov im u vidu zprvo prevshodno njihov sttiki deo, dok je dinmik komponent znemren. S stnovit prktinog delovnj i postupnj veom je teko odrediti jsne i precizne grnice izmeu nezgod, vee nezgode, kcident, incident, hitne situcije, krize i ktstrofe budui d je re stnjim i oblicim delovnj koji su dinmini, fleksibilni, proimjui interktivn koj se brzo menjju i prelze iz jednog oblik u drugi.

~ 29 ~
37. Izvori i poreklo kriz Sutin krize je u tome d je normln proces u dtom socijlnom sistemu poremeen. Istrivi rzliitih vrst kriz utvrdili su celu lepezu fktor koji mogu uzrokovti ovkve poremeje.NJihovo poreklo moe biti u prirodnim, drutvenim i tehniko-tehnolokim fenomenim, odnosno u njihovoj kombinciji. Iko su uzroci krize rzliiti od jednog do drugog sluj, oni se mogu prem nstnku u odnosu n sistem (orgnizciju) podeliti n: -spoljnje i -unutrnje 38. Spoljnji uzroci krize Nstju u okruenju orgnizcije i on n njih nem znjniji uticj. U njih spdju: -opte promene n tritu -globlne ekonomske krize -politike promene 39. Unutrnji uzroci krize esto se uzroci krize nlze u smoj orgnizciji. Meu njim su njei: -nedekvtn osposobljenost i nestrunost rukovodstv -nemorlnost rukovodstv -podcenjivnje miljenj jvnosti -neefiksno delovnje uprvljkih funkcij -nerelni ciljevi sindikt -neefiksn komunikcijski sistem -slb orgnizcion kultur -nezdovoljstvo zposlenih -nemotivisnost zposlenih -odsustvo kontrole zposlenih -lo orgnizcij rd -oblikovnje neformlnih grup mnjenj -neureeni odnosi n rdnom mestu 40. Ludske greke izvori kriz N mikro nivou ovkv pristup se fokusir n ulogu pojedinc. U korenu veine kriz nlzi se ljudsk grek. LJudi gree i to n mnogo nin. Stog se istrivnje usmerv n to kko i zto ljudi gree. Istrivi imju dost uspeh u izuvnju ljudskih grek i njihovom sprevnju odnosno limitirnju. Meutim, nije verovtno d se sve ljudske greke mogu eliministi. Ako je ljudsk grek neizben, treb se zpitti pod kojim uslovim i okolnostim e tkve neizbene ljudske greke uzrokovti krizu. N srednjem (mezo) nivou istrivnj sredite interesovnj je n orgnizcionim fktorim i procesim koji mogu imti ulogu u uzrokovnju kriz.

~ 30 ~
Kljuno pitnje je d li orgnizcij moe d kompenzuje ljudsk ogrnienj i unutrnje fktore koji olkvju nstnk krize.S jedne strne nlzimo istrive koji tvrde d vein orgnizcij nije u mogunosti d sprei ljudske greke ili ubli posledice ljudskih propust. Nsuprot njim stoje oni koji ukzuju d orgnizcij s sobom donosi i nove vrste kriznih proces. 41. Kritine infrstrukture i krize Kriz u entiteim koji su u literturi poznti pod pojmom kritine infrstrukture im posebn znj u prvom redu zbog izuzetne vnosti ovih vitlnih sistem z funkcionisnje celog drutv. Kritine infrstrukture ukljuuju one fizike resurse, usluge, informcione tehnologije, mree i infrstrukture koje, ukoliko se poremete ili unite, mogu imti znjne posledice n zdrvlje, bezbednost, ekonommiju ili efektivno funkcionisnje vlde. 42. Predvidljivost Predvidljivost je jedn od njznjnijih krkteristik krize, vn. sit. i skoro uvek kd se nek drmtin kriz dogodi u jvnosti se jvljju debte o tome d li ju je bilo mogue predvideti. Veliki je broj krijer politir i privrednik koje su zustvljene, odnosno prekinute jer su mediji utvrdili d donosioci odluk nisu bili svesni mogueg rzvoj dogj u njihovoj ndlenosti i d nisu preduzeli odgovrjue mere. Neke informcije se mogu potpuno rzumeti tek kd se dogj odigro, tko d idej inkubcionog period krize koji se moe odrediti nije ssvim reln. Imjui u vidu d je svk definicij predvidljivosti nekompletn, poto je procenjivnje informcij subjektivno, neophodno je d se predvidljivost tretir n optiji nin. Postoji zist mlo kriz koje su predvidljive u uem smislu rei - ko izvesni dogji z donosioce odluk s precizno pozntim vremenom, mestom i ninom devnj i znjnom verovtnoom odigrvnj. Tkv dogj moe, n primer, d bude sudr s meteoritom, li su tkvi slujevi retki i ne mogu biti referentni. Ilustrcije rdi, predvidljivi dogji (s obzirom n znnje kojim dns rspolemo) mogu biti pori u jvnim zgrdm, neki od kcident i ktstrof veznih z hemijsku industriju ili predstojee krize ko to je predvien nestic vode u nekim regionim plnete. N primer, rizici povezni s hemijskim postrojenjim ili nvigcijom dobro su poznti preko sto godin, ko i pori u jvnim zgrdm. Predvidljivost ovde proizilzi iz kumulirnog iskustv koje ide iz pojedinnog sluj, i bzir se n smoj prirodi posmtrnog sistem. 43. Mogunost uticj n krize-vnredn situcij Definisnje mogunosti uticj n krizu, vn. sit. je k i tee nego u sluju predvidljivosti, budui d je neophodno rzlikovti preventivne i represivne mogunosti uticj, mere. Represivne mogunosti, mere, su njznjnije jer preventivne mere zvise od predvidljivosti. U svkom sluju sprevnje predvidljive krize, vn. sit. e biti mnogo lke, ko je poznt efiksn odgovor n nju. Td se mere prevencije mogu primeniti bez problem nkon to se dogj odigro prvi put i rizik od njegovog ponvljnj je sveden n minimum. Dkle, mogui odgovori morju biti dobro poznti, njihov prktin primen rnije testirn i dokzn

~ 31 ~
Nedovoljne mogunosti uticj imju rzliite rzloge. Jedn od znjnijih su nepredvidljive i neuprvljive interkcije u sloenim tehnolokim sistemim. Kd je neoekivni i opsn proces jednom poeo, njeg je teko ili k nemogue zustviti u prihvtljivom vremenskom okviru. Nuklerne elektrne su indiktivn primer tkvog tehnolokog sistem. Osim tehnikih postrojenj i drugi sistemi ukljuuju potencijlno slie procese. N primer socijlni sistemi ko to su grupe ili mse ljudi u uslovim stres z vreme demonstrcij. I tu nedostju mere z kontrolu ljudi u msi u stnju pnike. Teko je uticti i n prirodne sisteme ko to su zemljotresi ili zgenje tmosfere. Istin, n smnjenje zgenj tmosfere bi se moglo uticti u tehniko-tehnolokom smislu i protivmere su uglvnom poznte, li sukob interes sprev njihovu primenu. 44. Klse kriz-vnredn situcij N osnovu uspostvljenih kriterijum predvidljivosti i mogunosti uticj n krizu, vn. sit. mogue je rzlikovti nekoliko kls. U tom smislu konstruisn je mtric s etiri polj koj omoguv d se grubo proceni izloenost rzliitim tipovim, njihovoj uestlosti i vnim kontrmerm. Rzlikuju se etiri osnovn tip : -konvencionlne, -neoekivne, -neuprvljive, i -fundmentlne Mtric kriz vnrednih situcij 45. Konvencionlne krize vnredne situcije One su predvidljive i mogunosti uticnj n njih su dobro poznte. Ktstrofe rzliitog obim u tehnolokim sistemim, njih je esto reltivno lko predvideti i njim uprvljti. Konvencionlne krize posledic su primene opsnih ili loe strukturirnih tehnolokih sistem, dok se prirodne ili socijlne vnredne situcije, retko mogu svrstti u ovj tip. Kod ovih kriz, vn. sit. su poznti verovtno dognj, mogui gubici i cen prevencije. Iko su nstle tet, izgubljeni ivoti i politike posledice u pojedinim slujevim znjni, ovi dogji se posmtrju ko uprvljivi od strne zposlenih, odnosno zjednic koje su njim pogoene. 46. Neoekivne krize vnredne situcije Ove krize krkterie mogunost d se n njih utie, uz tekou d se predvide. One su zntno ree od konvencionlnih kriz, li je stepen ugrovnj koje s sobom nose vei.Nime, iko je n njih mogue uticti, stepen pripremljenosti n njih je mnji. I one mogu biti uzrokovne tehnolokim sistemim, li s tributim koji predstvljju nomlije, ili (retko) prirodnim uzrocim rzvijjui se hiljdm kilometr dleko u sferm koje su teko dostupne ljudskom uvidu. Por u tunelu Kprun u Austriji je 2000 godine odneo 151 lice u iri, jer se do td smtrlo d je kbin inske uspinje otporn n por, budui d nem motor.

~ 32 ~
S stnovit tdnjeg ininjerskog znnj niko nije mogo d predpostvi mogunost veeg por u ovkvoj konstrukciji.Stog strukturln ztit od por i nije bil predvien, to je olklo nstnk ktstrofe i uvelo njene posledice. Ali, mogunosti uticj n sm dogj su postojle, rizik ponovnog devnj slinih dogj mogo se minimizirti obezebeivnjem opreme z ztitu od por u ovkvim kbinm i obukom loklne vtrogsne brigde z postupnje u ovkvim slujevim. Zjedniko z sve neoekivne krize, vn. sit. je d nin njihovog nstnk nije bio predvidljiv i d stog nisu preduzete preventivne mere. Njznjniji zdtk odgovornog osoblj u orgnizcijm, li i spsilkih slubi i slubi z hitno delovnje, je unpreenje rzmene informcij d bi meusobne veze i odgovornosti bile jsne pre nstnk krize i priprem kriznih mender z suprotstvljnje neoekivnim i nepozntim moguim ktstrofm. Instrumenti koji se mogu primeniti su: -zpoljvnje rdnik s viim kvlifikcijm rdi nlize iistrivnj problem, li i ko sredstvo osigurnj; -implementcij bolje informcione tehnologije d bi se ubrzl obrd podtk; i -formirnje homogenih timov s zdtkom d se efektivno bve tekim i neoekivnim zdcim. Korisnim se moe pokzti i decentrlizcij proces donoenj odluk ime seomoguvju bre interven 47. Neuprvljive krize vnredne situcije Ove krize, vn. sit. se mogu uspeno predvideti, li je uticj n njih skoro potpuno nemogu zbog krkteristik sistem koji je u pitnju, inei odgovore tekim, ko i pripremu n krizu, vn. sit. zbog konflikt interes koji okruuje sistem sprevjui primenu preventivnih mer. Neuprvljive krize izzivju oteenj koj su dleko iznd onih koje uzrokuju neoekivne krize, tko d su oigledno opsnije. Pored tog, nek od ovih oteenj su ireverzibiln, odnosno nepoprvljiv. Mogu biti pogoeni tehnoloki, prirodni ili socijlni sistemi ko npr. nuklerne elektrne, mse ljudi n stdionim, u regionu ugroenom zemljotresom i sl. ernobilsk ktstrof je bil neuprvljiv kriz iko je rizik z ovu vrstu postrojenj bio poznt, ko i injenic d su sovjetske nuklerne elektrne iste klse bile u loem stnju, li jednom kd je serij rekcij u rektoru otpoel, uticj operter n proces, ko i ksniji uticj n okruenje bili su prktino nemogui.Trgedij n Hejsel stdionu u kojoj je 39 lic izgubilo ivot tokom finl kup UEFA 1985 primer je socijlno neuprvljive krize. Primeri prirodnih neuprvljivih kriz su zemljotresi ili globlne promene. One su ili neosetljive n pokuj uticj (zemljotres) ili je n njih teko uticti zbog politikih rzlog i sukob interes (globlne promene). Zjedniko z sve nvedene primere ko i druge neuprvljive krize je d je opsnost u principu dobro poznt i d je nju esto lko locirti po mestu, vremenu i vrsti, li poto mehnizmi kcije nisu detljno istreni zbog sloenosti teko je efiksno uticti n problem. Stog se teko i pripremiti z ovu vrstu kriz, vn. sit. imjui u vidu d su neke od gore opisnih ktivnosti ko npr. fudblske utkmice ili proizvodnj struje u nuklernim elektrnm drutveno korisne i d njihovo ukidnje, ko to prelgli pojedini utori, nije celishodno. Orgnizcione mere protiv neuprvljivih kriz usmerene su k nepozntim mehnizmim kcije kroz istrivnje sistem n sznnju o ovkvim situcijm preko kulture opteg i profeionlnog obrzovnj o kulturi bezbednosti.

~ 33 ~
48. Fundmentlne krize vnredne situcije Predstvljju njopsniju vrstu kriz, vn. sit. zbog tog to su nepredvidljive i to je n njih nemogue, odnosno vrlo je teko uticti. Odgovori n njih su nepoznti ili nedovoljni, poto se pojvljuju iznend i/ili su nerzumljive kterim, priprem z njih je prktino nemogu Krize, vn. sit. ovog tip su retke, li zbog kombincije nepredvidljivosti i ogrnienosti odnosno odsustv mogunosti uticj imju izuzetn destruktivni potencijl. Problem nije smo u tome to je nemogue proceniti sve prmetre potrebne z pripremu, pre sveg vreme, mesto, verovtnou ili potrebne mere, ve i u injenici d je prisutn i veliki stepen nesizvesnosti ocen ekspert Dok se konvencionlne ili neoekivne krize, vn. sit. odigrvju ko prostorno-vremenski izolovni dogji, fundmentlne, esto tkoe zpoinju ko iznendne, li trju tokom dugog period pri tome se menjju. Usled irine i trjnj mnoge orgnizcije, zjednice ili pojedinici ulze n scenu ko rtve ili spsioci u veini slujev u meunrodnim okvirim.Pored neobjnjivih prirodnih i tehnolokih ktstrof, ovde se mogu ni i socijlne. Njee je nvoen primer teroristikih npd n SAD od 11. septembr 2001. godine, dogj zsnovn n zprepujuoj kriminlnoj nmeri i detljno isplnirn, tek z predvinje zbog neobine reije i tjnih priprem, n koji je skoro nemogue uticti zbog ireverzibilnih posledic npd. Teko je dti preporuke kko se boriti protiv njih, ili ih k spreiti, jer je vein znjnih buduih dogj nepoznt i esto ih je nemogue predvideti. Orgnizcion pripremljenost i bezbednosn prvil morju d funkcioniu u uslovim visokog stepen neizvesnosti. Stog se ko njvniji zdtk postvlj formirnje ekspertskih grup z sve mogue budue krize s zdtkom d istruju odgovrjue protivmere. 49. Svremene krize - vnredne situcije Modern kriz, vnredne situcije, imju endemin svojstv, tj. one su logino u korelciji sve sloenijih sistem koji iz tehnolokih, finnsijskih ili politikih rzlog ne mogu d prte zhteve bezbednosti.NJihov prirod je sloen: sstoji se od novih kombincij pozntih kriz koje upuuju n reenj, koj se, meutim, pokzuju uprvo ko izvori esklcije. t vie, moderne krize imju tendenciju smoovekoveenj - proces se pretvr u zrni krug koji se hrni neizvesnou u pogledu uzrok i uzronih lnc. Nem povrtk u normlu poto se budue krize ponovo jvljju u izmenjenim oblicim. Modern kriz je proizvod drutv u kome ivimo. Teroristiki npd od 11. septembr u SAD primer je moderne krize koji je nedvosmisleno pokzo d e se budue krize veom rzlikovti od onih koje poznjemo dns. Rzvoj novih tehnologij, globlizcij, demogrfske promene, medijsko drutvo i troenje prirodnih resurs, smo su neke od sil koje e oblikovti nove i neshvtljive krize u bliskoj budunosti. D li e ove budue krize postti i ktstrofe zvisi delom i od ne sposobnosti d rzvijemo kpcitete drutv z institucionlno uprvljnje krizm. Nkon decenij smozdovoljstv, sve vie rste osej rnjivosti. U drutvu rizik su brige o individulnom i kolektivnom zdrvlju i bezbednosti su n vrhu politike i drutvene gende. Grni oekuju d ih drv ztiti. Svki neuspeh dovodi do erozije poverenj u sposobnost drve d ostvri svoju klsinu ztitnu funkciju, emu doprinosi sistemtsko i uporno medijsko prikrivnje kriz, nezgod, vnrednih situcij i ktstrof. Pritom, stvr se

~ 34 ~
sutinski jz izmeu oekivnj grn z povrtk u normlu i npor lider d spree i zustve, odnosno loklizuju krize. 50. Krkteristike trdicionlne krize, vnrednih situcije -poznt, izolovn dogj, u okvirim konvencionlnih hipotez; -situcij se op ko uprvljiv (tehniki, ekonomski, socijlno); -trokove je reltivno lko izrunti, oporvk je mogu u kontekstu ve oprobnih sistem; -ogrnieno trjnje; -kodifikovne procedure z intervenciju koje specijlisti dobro poznju; -ogrnien broj onih koji interveniu, svi specijlisti z jedn spekt problem; -jsno odreene uloge, odgovornosti i hijerrhij koje su poznte slubm koje interveniu 51. Globlizcij i krize Krize se sve vie definiu u trnsncionlnim pojmovim. Ve smo nviknuti n globlni opseg rzvoj nezgod: -dv svetsk rt, -ekonomsk regresij irom svet i -ktuelni ekoloki trendovi zhtevju globlni pogled. Originlno izvori problem i dlje mogu biti loklni ili ncionlni, li neposredne ili dugorone posledice ktstrof i kriz ire se zemljm i kontinentim. Do ernobilske ktstrofe scenrio ktstrofe nuklernih elektrn bio je ncionlno omeen, pri emu su meunrodne posledice bile podreene u odnosu n ncionlne preokupcije. Meutim, irenje tls rdijcije iz ernobil, koje je prouzrokovlo znjnu tetu mnogim zemljm severne i zpdne Evrope, ukzuje n prekogrnine rizike i posledice modernih kriz. Krize se mogu preliti s loklnog podruj n meunrodno, li vie nego ikd rnije, one mogu biti deo ili mnifestcij problem koji su po svojoj prirodi globlni. Njubedljiviji primeri su ekoloki trendovi (troenje ozonskog omot, globlno zgrevnje, kisele kie) koji se ire i prem nekim ekspertim ugorvju opstnk plnete Zemlje, zhtevjui meunrodnu kciju i ulgnje ogromnih sredstv. Negtivne posledice koje su do sd bile u ncionlnim grnicm ko to su ugrovnje ivotne sredine ili ekonomsk stgncij sve vie utiu n politiku i socijlnu situciju u susednim zemljm. U Africi msovne migrcije i tlsi izbeglic odrvju vetku prirodu drvnih grnic koje su nstle ko rezultt konflikt. Hemijski kcidenti, erozgenje, kompjuterski kriminl, monetrne krize i virusne bolesti ne potuju ncionlne grnice. Tehnoloki rzvoj utie i n uzroke i n krkteristike krize. N primer, ni tehnoloki sistemi su postli tko sofisticirni i kompresovni d je mli poremej u funkcionisnju sposobn d uzrokuje slom celog sistem. Tehnologij je postl tko sloen d korisnici esto ne rzumeju kko rdi, to otev otkrivnje i isprvljnje grek u funkcionisnju. Ssvim nov dimenzij visokorizinih tehnologij usmeren je n podruje medicinske tehnologije i genetske mnipulcije.

~ 35 ~
Posledice ovog rzvoj mogu se sznti tek z nekoliko genercij, li njihov uticj moe biti nepoprvljiv. 52. t je zemljotres? Zemljotres je nglo i snno treenje zemlje uzrokovno lomljenjem i pomernjem blokov sten ispod zemljine povrine. Ovo drmnje moe d izzove ruenje zgrd i mostov, prekid struje, gs i telefonske infrstrukture. Ponekd moe d izzove i odrone i klizit ko i lvine i pore. Njvie su ugroene zgrde szidne n nekonsolidovnom nsutom zemljitu ili strim izvoritim. Zemljotresi se devju iznend, snno i bez upozorenj. Zemljotresi su nepredvidivi li tete od zemljotres nisu. D bi se to bolje pripremili z budue zemljotrese neophodn je kcij drutv i n lin kcij 53. Krkteristike zemljotres Posle svkog velikog zemljotres suovmo se s istom situcijom. Seizmolozi pominju: mgnitudu, intezitet, hipocentr, epicentr, rite, rsedne rvni, ktivni blokovi, mehnizm zemljotres... t ovi termini stvrno zne? t mi to stvrno osemo? 54. Opnje zemljotres Zemljotres je posledic nglog pokretnj dv blok stenske mse du rsedne rvni. Ovj proces se jednostvno moe predstviti pucketnjem prstiju. Pre pucketnj neophodno je d se prsti gurju zjedno i istovremeno u strnu. Iko ih pritiskmo jedn uz drugi oni se u poetku ne pomerju u strnu. Kd ih dovoljno jko gurnemo u strnu, oni svldju trenje, otpor i pomere se u strnu oslobjui energiju i proizvodei snn zvuk koji putuje kroz vzduh do veg Slino je i s prenoenjem vie knjig koje stoje usprvno. Ako se knjige prejko stisnu, nek od njih e iskoiti nvie, ko se pk slbo dre, poee d ispdju. Isti proces dog se i kod zemljotres. Pritisk dri blokove sten snno priljubljene uz rsednu rvn u Zemljinoj kori. Trenje sprev blokove rsed d se pokrenu lgno u strnu. Kd ovj pritisk toliko porste d moe d svld trenje, blokovi rsed se nglo pokreu jedn uz drugi. Pokretnjem blokov oslob se energij koj u vidu seizmikog tls putuje kroz zemlju i izziv treenje koje osemo z vreme zemljotres. 55. Rsedn rvn, Epicentr, Hipocentr, rite. Rvn po kojoj se blokovi pokreu jedn uz drugi nziv se rsedn rvn. Ovj proces pokretnj zpoinje se u tki koj se nziv hipocentr obino se nlzi duboko u Zemljinoj kori, n rsednoj rvni. Epicentr je tk n povrini direktno iznd hipocentr. Proces rspdnj trje dok g neto ne zustvi. Jedn od njznjnijih tem z istrivnje seizmolog je kko se tj proces pokretnj blokov stvrno odvij. t je rsed? Zemljotresi se devju n rsedim. Rsed je usk zon smrvljenog mterijl koji lei izmeu dv blok sten ko v. Moe biti rzliite duine od sntimetrske do hiljde kilometr. Kd se zemljotres dogodi, blokovi se du rsed pomere jedn uz drugi n suprotne strne

~ 36 ~
Rsedn rvn - Rsedn rvn moe biti vertikln, horizontln ili ngnut pod bilo kojim uglom u odnosu n povrinu zemlje. Prem kretnju blokov rzlikujemo dv osnovn tip rsednj: -horizontlni i -vertiklni. Smo ime govori o poloju rsedne rvni. Vertiklni rsedi pri tome mogu biti grvitcioni ili reversni, zvisno od tog d li se blokovi rzmiu ili nmiu jedn n drugi. Rsedn rvn ne mor uvek d bude vidljiv n povrini. On moe d bude pokriven slojem tl koji prekriv rsed p se tkv vrst rsed nziv pokriveni rsed. U reljefu se esto vidi grnic izmeu doline i breuljkstog teren. Epicentr zemljotres se definie geogrfskim koordintm jedne tke i ko je ognjite zemljotres mnogo vee od tke. Ono moe biti i stotinu kilometr dugo i nekoliko kilometr iroko epicentr se odreuje s tnou od nekoliko desetih od kilometr. Imen se zemljotresim dju, zbog lke komunikcije i boljeg predstvljnj po loklnosti n kojoj su se dogodili. Tko immo Mioniki zemljotres iji je epicentr njblii mestu Toljii. Ako ste blizu epicentr moete i smi d grubo odredite n kom rstojnju od vs se zemljotres dogodio. U trenutku prvog udr koji ste osetili, ponite d odbrojvte sekunde do njjeg treenj, p tj broj sekundi pomnoite s 8 i dobiete rstojnje od vs do epicentr. Z 5 odbrojnih sekundi izmeu poetk i njjeg trenj zemljotres je imo epicentr n oko 40km od mest gde ste vi. arite zemljotresa (hipocentar, ognjite) je zamiljena taka ili podruje u unutranjosti Zemlje gde je nastao zemljotres. Epicentar je vertikalna projekcija arita na povrini Zemlje. Dubina arita je udaljenost od epicentra do arita. -plitki - dubina hipocentra do 60 km - srednje duboki - dubina hipocentra 60-300 km -duboki - 300-720 km Hipocentar (fokus) - centar arita zemljotresa, odnosno mesto odakle polaze seizmiki talasi. Hipocentralno rastojanje - udaljenost seizmoloke stanice od hipocentra Epicentralno rastojanje - udaljenost seizmoloke stanice od epicentra Hipocentralno vreme vreme deavanja zemljotresa u hipocentru Epicentralno vreme registrovanje trusnih talasa na povrini

~ 37 ~
56. Intenzitet zemljotres Njji ikd registrovni zemljotres dogodio se 1960. godine u ileu i imo je mgnitudu 9.4 jedinic Rihterove skle. Rzlik u mgnitudi z jedinicu predstvlj 10 put vee pomernje, odnosno 34 put veu energiju zemljotres. Kkvi e efekti zemljotres biti n povrini zvisi od mgnitude zemljotres li i od dubine ognjit (hipocentr). Ako je ognjite dublje, deo energije e se potroiti n putu do povrine, p e ruilki efekti zemljotres biti mnji nego z plii hipocentr. Efekt zemljotres n povrini meri se intezitetom. Intezitet zemljotres se odreuje obilskom teren i osmtrnjem i klsifikovnjem tet n objektim. Skl intezitet je esto prem dorivim menjl svoje ime. NJen prvi tvorc je bio Merkli i stog se esto populrno tko i zove. 57. Merklijev skl merenj intenzitet Skl im 12 stepeni, md su u upotrebi smo osm. Prv dv stepen su neosetni zemljotresi jednesti i dvnesti nisu do sd imli prktinu primenu, p su tko zemljotresi bili od III do X stepeni intezitet. Intezitet je mer z dejstvo zemljotres n nekoj lokciji. Tko je u Vljevu intezitet Mionikog zemljotres bio 6 stepeni u Mionici 8 stepeni Merklijeve skle. 58. Rzlik izmeu mgnitude i intezitet Nje zbun je rzlik izmeu mgnitude i intezitet zemljotres. Zemljotres im smo jednu mgnitudu, tj. izvornu jinu veznu z hipocentr i on se run n osnovu merenj seizmogrfom. U zvisnosti od mest posmtrnj jedn zemljotres im mnogo intezitet. U Mionici, i mnogim mestim u blizini, zemljotres iz 1998.godine bio je VIII stepen intezitet. Tj isti zemljotres je u Beogrdu bio V stepen u junoj Mrskoj II stepen. Intezitet zvisi od jine potresnj, treenj. Primer: Slinost iz svkodnevnog ivot je ulin svetiljk koj u neposrednoj blizini svetli dovoljno jko d moe i d se it, li kd se s krj druge ulice vidi smo ko svetlost u dljini iko je njen jin (mgnitud) ostl ist, intezitet osvetljj je s udljvnjem sve mnji i mnji (intezitet). 59. Mgnitud zemljotres Duin trjnj trenje zvisi od mgnitude zemljotres. Zemljotresi velikih mgnitud due trju. Zemljotres mgnitude 5 do 6 jedinic Rihterove skle trju od 5 do 10 sekundi. S rstojnjem od hipocentr menj se i nin trenje. U epicentrlnoj zoni on je oblik nglog udr u vis ili propdnj nnie s uestlim promenm poloj ko d je sve n nekom velikom situ koje se ustrim pokretim tresk Do etiri put se u jednoj sekundi u epicentrlnoj oblsti zemljotres tlo pomeri s jedne n drugu strnu. N udljenim lokcijm te su promene sve sporije tko d konno izgledju ko ljuknje u mcu, p se jednom u sekundi promeni poloj.

~ 38 ~
N osnovu nin trenje i vi moete, dok zemljotres trje, d procenite d li je loklni ili neki dlju. U epicentrlnoj oblsti se njee uje zvuk nlik pucnju, udru grom. Ovj zvuk s udljvnjem od epicentr lii n grmljvinu, p dlje n udljenu grmljvinu i konno huk. Ono to nnosi tete objektim je uprvo tj nin trenje. U epicentrlnoj oblsti vie strdju mli objekti n dlekim lokcijm visoki. 60. Rihterov skl - mgnitud Magnituda (M) - relativna mera koliine osloboene energije u hipocentru neimenovan broj (1 9). Magnituda ne zavisi od dubine hipocentra (zarita). Rihterova magnitudna skala (Charls Richter, 1935 matematiki definisao magnitudu kao energetsku meru dogoenog zemljotresa) Rihterova skala - magnituda 61. Lokcij i efekti zemljotres Loklni uslovi tl imju veliki uticj n efekte zemljotres. N nepovoljnim lokcijm ti se efekti mogu uveti z jedn stepen n povoljnim umnjiti. Nepovoljni uslovi tl su mek nekonsolidovn (nevezn), nsut tl, rene doline, peskovit i glinovit tl. Nivo podzemnih vod blizu povrine je tkoe nepovoljn fktor. 62. Predvinje zemljotres Jedn od njrzornijih zemljotres u ovom veku izzvo je 26. decembr prole godine pojvu cunmij i usmrtio oko 300.000 ljudi, milione stnovnik du obl Azije i istone Afrike ostvio bez pitke vode, hrne i bezbednih sklonit. Krjem mrt 2005. godine Sumtru je pogodio novi rzorni zemljotres, jine 8,7 stepeni po Rihteru, i opet usmrtio veliki broj ljudi koji ive u ovom delu Indonezije. Nlost, nuk je z sd smo u stnju d odredi specifine lokcije n kojim se ovkvi rzorni zemljotresi mogu dogoditi, li ne i d predvidi vreme njihovog udr. Primer: Zemljotres koji je 26. decembr 2004. pogodio indonensko ostrvo Sumtru pojvio se du zone u kojoj je indijsk tektonsk plo uvuen ispod mnje burmnske tektonske ploe. Povrinu Zemlje pokriv 7 do 9 velikih tektonskih plo i veliki broj mnjih. Tektonske ploe predstvljju ogromne povrine reltivno vrstih sten izmeu kontinent i oken. NJihov duin vrir izmeu nekoliko stotin i nekoliko hiljd kilometr, debljin od 15 do 200 kilometr 63. Zemljotresi vulknskih erupcij Do pojve zemljotres, vulknskih erupcij ili kliznj zemljit dolzi kd doe do sudr tektonskih plo, njihovog rzdvjnj ili kliznj jedne ploe pored druge. Sudr tektonskih plo izziv njsnnije zemljotrese zto to imju duge i kontinulne prekide

~ 39 ~
64. Efekt zemljotres primeri Efekt zemljotres n Sumtri pojn je zbog injenice d je do pucnj slojev dolo n dubini od smo 10 km ispod zemljine povrine. D se zemljotres desio n dubini od 100-300 km, njegov rzorn sng bil bi znjno mnj. Jin zemljotres registrovn n Rihterovoj skli iznosil je 9,0. Rihterov skl je logritmsk, to zni d je njegov mgnitud 10 put ve od zemljotres jine 8,0. Tko je ovj zemljotres posto njsnniji tektonski potres posle onog koji se desio n Aljsci 1964. i zuzeo neslvno etvrto mesto meu njrzornijim zemjotresim koji su pogodili Zemlju od 1900. godine. Cunmi izzvn ovim zemljotresom usmrtio je preko 165.000 ljudi u Aziji i Africi. Njvee gubitke pretrpele su zemlje june i jugoistone Azije, Indonezij, ri Lnk, Indij i Tjlnd. Zhvljujui globlnoj mrei seizmometr, kojim se stlno prti pojv zemljotres n itvoj plneti, u roku od nekoliko minut moe se registrovti lokcij i mgnitud zeljotres ko i verovtno pojve cunmij. Melcerov objnjv d nunici ne mogu d predvide kd e se zemljotres dogoditi, li su rzvili rzliite sisteme z upozorvnje ljudi d se evkuiu iz odreenih potencijlno opsnih zon zbog mogue pojve cunmij koji su vrlo esti prtioci potres kkv je bio i ovj poslednji n Sumtri. Ovkvi sistemi, koji se n oblm Tihog oken koriste jo od zemljotres n Aljsci 1946. godine koji je izvo cunmi i obruio se n Hvje, nlost, nisu postvljeni u Indijskom okenu. Ipk, cunmi izzvn ovim poslednjim zemljotresom zbeleen je n Novom Zelndu, p k i n udljenim zpdnim oblm June i Severne Amerike. Nrvno, kko objnjv En Melcer, sistemi z prvovremen upozorenj ne mogu d spree pojvu cunmij, li svkko mogu znjno d smnje velike ljudske gubitke . u slojevim. 65. Zemljotresno inenjerstvo Ktstroflni zemljotresi su se dogdjli i zbeleeni su iz period vie vekov pre nove ere, i sd se dogdjjuinei ogromn rzrnj i pored primen mer i propis donetih od strne inenjer u mnogim zemljm . Rzlozi su subjektivni (nedovoljn strunost, tj. specijlizovnost i propusti), li i objektivni. Posebn pnj posveuje se objektim koji su izgrdjeni u oblstim velike seizmike ktivnosti zbog ogromne energije koj se pri zemljotresu oslobdj i pri tlsnom kretnju tl pretvr u sile koje deluju n te objekte (n primer podruje Jpn).Izzovi i potrebe vremen su dns tkvi d izvesni objekti dostiu visine i do 1000 metr, d specijlni mostovi, u zvisnosti od vrst konstruktivnog sistem i mterijl, prevzilze 1000 metristog rspon. Uz to se visoki objekti grde i n vetkom tlu stvorenom n delu mor. Tkve i druge ekskluzivnosti su prene privredno - turistikim potrebm, brom i krom komunikcijom, velikim kpitlom li i dovoljnom sigurnou zbog primene novih tehnologij. Propusti u projektovnju, prorunu i izvodjenju objekt koji su nevidljivi, ispoljvju se u vreme zemljotres,ine tetu i odnose ljudske ivote. Zto etik konstrukter zhtev potpunu posveenost revnju ovih problem.

~ 40 ~
66. Seizmolok krt Seizmike krte (seizmik reonizcij) Seizmolok krt prikzuje podruj jednkih intenzitet zemljotres merodvnih z prorun z izbrni povrtni period. Zemljotresne sile se prorunvju tko d se svkom stepenu intenzitet pripie odreeno ubrznje tl ko ulzni podtk z prorun. Krt prikzuje intenzitete z srednje uslove tl. N osnovu podrobnijih istrivnj mest grdnje ili ireg podruj mogue su korekcije osnovnog stepen seizminosti n vie ili n nie. Krt se izruje z zemljotrese s definisnim godinjim povrtnim periodom. Z posebne grevine (visoke brne, nuklerne elektrne) mogue se upotrebiti krtu izrenu z 1000-godinje povrtni period, z grevine ogrnienog trjnj ili z prorun opreme moe se upotrebiti krt izren z povrtno rzdoblje od 50 godin. Izoseist je linij koj povezuje tke n Zemljinoj povrini n kojoj je intenzitet zemljotres jednk. Obino su to ztvorene krivulje oko epicentr zemljotres. Intenzitet opd s udljenou od epicentr, li izoseiste nisu prvilne krivulje, jer je prostirnje zemljotres zvisno od geolokih krkteristik. Amplifikcij mksimlnog ubrznj tl Predstvlj kolinik mksimlnog ubrznj mse sistem s mksimlnim ubrznjem tl. (Predstvlj se preko normirnog spektr psolutnog ubrznj z dtu funkciju ubrznj tl.) Spektr zemljotres Grfiki prikz n kojem je n ordinti veliin spektrlnog ubrznj i njveeg ubrznj tl, n pscisi period vibrcije tl u sekundm. Njvee vrednosti nstju kd se podudrju (ili su bliske) period oscilcij seizmikog tls i period oscilcij sloj tl. Ako je instrument smeten n osnovnoj steni (bedrock) spektr je slik oscilcij smog zemljotres. Slik prikzuje prosene spektre ubrznj z rzliit tl. Moe se uoiti d mek tl imju prevldvjue (dominntne) due periode, sten kre. Sve krive su normlizovne n isto ubrznje, predstvljju srednje vrednosti iz vie desetk zpis rznih zemljotres. Mek i krut tl imju priblino slino povenje mplitude ubrznj to je suprotno miljenju d slbij tl dju zntno povenje ubrznj. Frekventni sstv zemljotres Spektr zemljotres odreuje frekventni sstv zemljotres, tj. koje su frekvencije (periode) njvie zstupljene predominntni period oscilovnj. Frekventni sstv zemljotres funkcij je vie pojv: mehnizm rit, dubine rit, udljenosti epicentr, prirode put tls, sstv tl i mgnitude. Frekventni sstv zemljotres moe posluiti kod izbor konstruktivnog sistem grevine ili uputiti koje konstruktivne sisteme ne bi treblo odbrti. 67. Inenjersk nliz zemljotres Kvntittivne krkteristike oscilcije tl -Mksimlno ubrznje tl -Mksimln brzin tl -Mksimlno pomernje tl -Trjnje glvnog del zemljotres -Vertiklne oscilcije tl Krkteristike oscilcij n odreenoj lokciji zvise od: -Mgnitude zemljotres Udljenosti od rit odnosno rsed:

~ 41 ~
-Geolokih krkterisk stenskih ms u kojim se rsprostiru tlsi -Loklnih geomehnikih krkteristik lokcije -Dinmikih krkteristik tl Uticj loklnih geolokih uslov Uticj loklnih geolokih uslov n grevine pri dejstvu zemljotres : -uticj rubnih uslov osnovne stene - interferencij zemljotresnih tls (L1, L2) -ngib luvijlnih slojev (F-G-J) -poloj grevin n bregu (B) -klizit nnos n strmim pdinm lvine tl (H ) -koliin vode i sstv tl likvefkcij -slegnje temeljnog tl (h1, h2 ) -blizin rsed skriveni rsedi (3) 68. Seizmiki rizik Seizmiki rizik R se definie ko proizvod povredljivosti V i hzrd H, tj R = V H Seizmiki rizik je verovtno pojve posledic zemljotresije se dogdjnje predvidj. Te posledice su ljudske rtve i tete pri ruenju i oteenjim n posmtrnom prostoru. Seizmiki hzrd je verovtno nstjnj zemljotres n posmtrnom prostoru u odredjenom vremenskom intervlu tj. povrtnom periodu. Povredljivost je stepen gubitk koji se odnosi n skup element rizik (stnovnitvo, grdjevinski objekti, infrstrukture i dr.) usled zemljotres ko prirodne pojve odredjene mgnitude i izrv se sklom tete od nule do jedinice. Veom je znjno uprvljnje rizikom z koji se utvrdi d postoji u projektu. Pri tome prihvtljivi rizik obuhvt verovtnou nstjnj odredjenih posledic zemljotres (fizikih, ekonomskih i dr.) tkvih d budu dovoljno nie od referentnih vrednosti u okviru projektnih zhtev z objekt.Pri tome, koristimo sledee podtke: mksimlno ubrznje tl, odgovrjui povrtni period, vnost, nmen, eksplotcioni vek konstrukcij i procenjeni nivo prihvtljivog oteenj. Funkcij verovtnoe P u procentim (1-P) z vrednost rizik u propisim je dt u funkciji n i Tp gde je: n eksplotcioni period objekt u godinm, Tp povrtni period zemljotres. U Evrokodu 8 se jvlj nivo mksimlnog ubrznj z povrtni period od 475 godin. On odgovr eksplotcionom veku od 50 godin z seizmiki rizik od 10%. 69. Nstnk i merenje zemljotres S novim tehnolokim dostignuim postoji mogunost preciznog merenj jine i intenzitet zemljotres, time i energije koj se oslobdj i delom unosi u grdjevinske objekte. Ko to je poznto, zemljin kor nije jedinstven celin, ve se sstoji iz odredjenog broj plo. Pomernjem tih tektonskih plo, dolzi do pucnj zemljine kore zbog ogromnih npon izzvnih energijom koj se oslobdj i nstje potres. Mesto unutrnjeg rit je hipocentr. Tu se ispoljvju u velikoj meri vertikln pomernj i nstje rsprostirnje tls . Mesto n povrini zemlje koje je njblie hipocentru je epicentr i zbog irenj tls ndlje sve su vie izren horizontln pomernj . rls Rihter je 1935. godine definiso mgnitudu (M) koj predstvlj numeriku meru disipcije energije zemljotres . Njve vrednost je : Mmx =8,9 teorijski Mmx=9

~ 42 ~
Meri se instrumentlno i belei n seizmogrfu. Merkli Knkni Ziberg -ov skl odredjuje intenzitet zemljotres (I ) n povrini tl koji zvisi od poloj tke u odnosu n poloj rit . Postoji vezI i M : I=1,5M-3,5logf + 0,3 f=(h + e) h-dubin hipocentr 70. Cunmi Znenje ove rei je luk tls. Mnifestuje se nizom ogromnih morskih ili okenskih tls n odredjenom vremenskom rzmku od 5 do 90 minut gde je prvi tls njrzorniji i kree se k oblm dostiui brzine i do 900 km/h . Energij je izzvn dejstvom ispod vode : zemljotresim, vulknim, eksplozijm (nuklernim) , odronjvnjem stenskih ms ili gleer, udrim meteor.Cunmi u Indijskom okenu ko posledic zemljotres 2004. god. bio je ogromne snge i dejstvovo n oble u duini od vie hiljd kilometr, odneo je oko 275000 ljudi i ninio ogromnu mterijlnu tetu. 71. Propisi u Srbiji i Evrokod 8 Propisi z grdnju u seizmikim podrujim pojvili su se poetkom dvdesetog vek u rzvijenim zemljm. U Jugoslviji su doneti prvi propisi z grdjenje u seizmiki ugroenim oblstim godine 1964. posle zemljotres u Skoplju (1963. godine). NJih je zmenio Prvilnik o tehnikim normtivim z izgrdnju objekt visokogrdnje u seizmikim oblstim (1981. god.). On se odnosi n podruj VII, VIII i IX stepen seizmikog intenzitet po MCS skli. Propisi doputju izvesn oteenj i plstine deformcije, li ne i ruenj. Objekti su podeljeni u ktegorije. Izvren je klsifikcij seizmikih podruj, prorun seizmikih sil, kombincije optereenj i provere sigurnosti konstrukcij. Prorun je po grninim stnjim. Z seizmiki prorun konstrukcij su predvidjene dve metode. Metod ekvivlentnog sttikog optereenj. Ovj postupk je priblin, gde se ukupn seizmik sil S odredjuje ko S=KG K: seizmiki koeficijent z horizontlni prvc; G: ukupn tein objekt iznd ivice temelj (zbir stlnog i optereenj od sneg i korisnog optereenj , bez optereenj od vetr). Metod dinmike nlize. Koristi se d utvrdi ponnje konstrukcije u elstinom i neelstinom podruju pod dejstvom zemljotres. Rezultt prorun je utvrdjivnje stnj npon i deformcij usled dejstv mksimlnog oekivnog zemljotres i stepen mogueg oteenj. Ovj prorun je obvezn smo z odredjene vne objekte vn ktegorije, objekte u velikim serijm i objekte specijlnih velikih rspon i s skupom opremom. Ukupn seizmik sil ne sme biti mnj od 75% veliine iste sile dobijene po metodi ekvivlentnog sttikog optereenj , ni mnj od S = 0,02G. Pored tog, potrebno je odrediti i koeficijent sigurnosti ( ) koji obezbedjuje sigurnost pojve lom u tlu. Pored grek u prorunu i izvodjenju koje mogu d se eliminiu preciznou, tnou i kontrolom, postvlj se i zhtev d se obrti posebn pnj n koncepciju projektovnj. Nroito treb voditi run o izboru konstruktivnog sistem, koncepcije interkcije budueg objekt i tl kroz reenje fundment i prostorno sgledti i objekt i detlje vez konstruktivnih element. Zemljotresi u Kliforniji (1994. god.) i u Kobeu (1995. god.) uinili su d se u eksperiment in vivo testirju mnogi objekti. To je rezultirlo boljem sgledvnju ovih problem i novim merm ,

~ 43 ~
posebno u Jpnu. Njnoviji zemljotres u Itliji (2009. god.), tkodje, je skrenuo pnju veliinom rzrnj i brojem ljudskih rtv. Istiemo komprtivne rzlike izmedju prorun konstrukcij objekt u oblstim seizmikog podruj i vn njeg. U seizmikoj zoni neophodn je multidisciplinrn pristup reenju problem. Dinmiko dejstvo potres i odgovor konstrukcije je dogdjj u budunosti s neizvesnim vremenom pojvljivnj i s nepotpuno pozntim uticjim (intenzitet, smer i uestlost optereenj). Formirn je nov koncept, filozofij u konceptulnom tretmnu ko i projektovnju i prorunu konstrukcij u smislu potpunije ztite stvrnjem veih i viestrukih kpcitet z prihvtnje disipovne energije usled zemljotres. Evrokod 8 im ko osnovni predmet d se, usled predvidjenog zemljotres, postigne osigurnje ztite ljudskih ivot , ogrnivnje tet i odrvnje njvnijih objekt, koji se tiu jvne bezbednosti, u stnju upotrebe. Pri tome , konstrukcije ne smeju d se rue ni loklno ni globlno i pri ponovljenom zemljotresu. Neelstin oblst ponnj konstrukcije Neelstin oblst ponnj konstrukcije Neelstin oblst ponnj konstrukcije. 72. Mere i preporuke z projektovnje seizmiki otpornih zgrd U ovom delu izloen su opt prvil, mere i sugestije z projektovnje seizmiki otpornih zgrd 1. Izbor mterijl. Polzimo od prvil d konstrukcije buduvrste i deformbilne i sinjene od odgovrjuih mterijl. Tkv izbor mterijl je neophodn jer seizmike sile izzivju velike deformcije, pomernj i vibrcije uz znjn ubrznjestic konstrukcij. U prksi se pokzlo d su objekti nprvljeni odelik, rmirnog beton i drvet ko konstruktivnog sistem dleko otporniji n seizmike sile u odnosu n objekte od opeke, kmen ili nermirnog beton. 2. Vertikln ukruenj. S obzirom n dominntno dejstvo horizontlnih sil koje proizilze usled prenoenj dinmikog dejstv tl putem tls i injenicu d objekt, generlno, predstvlj konzolni nos, neophodno je obezbediti vei broj vertiklnih ukruenj. 3. Uticj vrste tl i fundment n objekt. Tlo i temeljn konstrukcij su medjusobno zvisni. Konstruktivni sistem prilgodjen tlu omoguv d odgovor objekt bude prilgodjen i neprvilnim vibrcijm nstlim dejstvom seizmikih sil . Ngib teren ne treb d bude vei od 2% do 3%. Fundirnje n dobrim, stenovitim terenim omoguuje veom visoke zgrde s odgovrjuim lkim, li ilvim mterijlim. Preporuuje se skeletn konstrukcij od rmirnog beton ilielik, temelji plosti ili smci. Z slbije, rstresito tle pogodn je krut konstrukcij od rmirnog beton s pnelnim sistemom ili skeletnim sistemom s zidnim pltnim u ob prvc i mnjih visin objekt. Pri tome bi pogodni temelji bili plosti ili trksti, povezni u ob prvc. Temelji pod vodom su veom osetljivi, izmedju ostlog, i zbog dejstv delov mterijl koji su vn temelj, jer, uz ubrznj zemljotresom, mogu izzvti oteenje temelj. Pri dejstvu seizmikih sil n konstrukciju, odgovor konstruktivnog sisteme biti tkv d se uspostvlj rvnote i u toku zemljotres, ko je projektovnjem i prorunom predvidjeno prihvtnje te ukupne energije. 4. Konceptulno, z dobro ponnje konstrukcije treb predvideti: njenu jednostvnost, simetriju, otpornost i dovoljnu krutost u odnosu n torziju oko vertiklne ose i n svki od dv horizontln ortogonln prvc, viestruku sttiku neodredjenost. Postojnje krutih dijfrgmi n rzliitim horizontlnim nivoim je pogodno z prenos seizmikih sil preko vertiklnih nos n tlo. Njprvilnije je uzimti jednostvne i kompktne oblike konstruktivnog sistem i bez ngib. U sluju sloenijih struktur u osnovi moe se on podeliti n nezvisne dinmike celine

~ 44 ~
5. Treb konstrukterski projektovti to lku konstrukciju jer se tko pri zemljotresu indukuju mnje sile. 6. Tenj je d se postigne regulrni sistem konstrukcije gde se vertiklne ose krutosti i ms poklpju. Sistem se pon ko konzol i povoljnije se vri svijnje u dve ortogonlne rvni, ko i torzij. Seizmik izolcij i kontrol konstrukcij Klsino runte konstrukcije koriste smo svoju msu i krutost z suprotstvljnje silm koje dejstvuju n njih. Rdi obezbedjenj bolje ztite, vri se kontrol konstrukcij. Dve su osnovne metode kontrole: psivn i ktivn. Kontrol moe biti i hibridn i poluktivni ztitni sistem. Primen novih mterijl Krjem 2008. god. tim nunik s Univerzitet u Nevdi izvrio je eksperiment s primenom nove elstine legure nikl i titnijum nitinol kojom je ojn konstrukcij most. N mostu dugom 30 m izzvn je zemljotres jine 8 stepeni Rihterove skle (koji je odgovro onom iz 1994. godine u Nortridu). Most je osto prv posle 10 sec zemljotres s neoteenom osnovnom infrstrukturom. 7. Z bolje prihvtnje dejstv od zemljotres potrebno je obezbediti: jednostvnost konstrukcije simetrinost u osnovi (po mogustvu) i kompktnost, odgovrjue sisteme z ukruenje, dobre i sigurne vorne veze element. 8. Stubovi treb d budu rsporedjeni prvilno, s ujednenim rsponim u osnovi, krut rmirno betonsk pltn dvoosno simetrino i k periferiji objekt zbog boljeg prihvtnj uticj od torzije. 9.Z zgrde od rmirnog beton, dozvoljeni ugibi su : mx f= L/300 , ( L = rspon grede) i mx f = H/600 , ( H = visin objekt) . 10.Kod dugkih skeletnih zgrd treb voditi run d se dekvtnim konstruktivnim reenjem sprei izvijnje tvnic. Posebnu pnju treb obrtiti n vorove u konstrukcijm. Nelinerne deformcije nisu dozvoljene i veze morju biti obezbedjene, imjui u vidu desto prihvtju trnsverzlne sile. 11. Z fundirnje, pored ostlog, ispod jedne konstrukcije treb izni jedn tip temelj i obezbediti prviln i rspodeljeni prenos u dubinu i n tlo. 12. Konstruktor treb d izndje i duktilnost konstrukcije gde se predvidj i d u koncepciji izdvoji elemente koji su glvni konstruktivni elementi z prihvtnje seizmikih sil. Sekundrni elementi nemju tu ulogu, li je veom znjno njih tretirti po teoriji drugog red zbog znjnih deformcij usled kojih se uvevju sttiki uticji od normlnih sil. 13. Istknimo d treb voditi run o hijerrhiji nstnk plstinih zglobov i njihovoj rvnomernoj rspodeli po visini. 14. U cilju dobijnj vee torzione krutosti vertiklni elementi z ukruenje se rsporedjuju u osnovi zgrde tko d prime to vei deo vertiklnog optereenj i d budu blie obimu zgrde u horizontlnom smislu. 15. Diskontinuiteti vertiklnih presek se morju izbegvti zbog nepovoljnih koncentrcij npon. Do nepovoljnih koncentrcij npon moe doi i ko dimenzije gred i stubov nisu urvnoteene. 16. Stepenin i liftovsk jezgr neophodno je postviti simetrino ili centrino li tko d omoguvju prenos horizontlnih sil preko tvnic do noseih element u vertiklnom smislu. 17. Krutosti pojedinih sprtov ne treb d budu neujednene, , posebno, treb izbegvti meko prizemlje koje je ko tkvo slb krik u lncu sistem.

~ 45 ~
18. Fsdne i pregrdne pnoe treb odvojiti od konstrukcije posebnim vezm s fleksibilnim mterijlom zbog mnje bone krutosti objekt. 19.Z mnje objekte vi prvilo d se trksti temelji ko i temelji smci povezuju seizmikim gredm ili ploom. 20. U seizmikim podrujim su veom osetljive i nedozvoljene rekonstrukcije, intervencije ili promene bilo kojih i pregrdnih zidov i impertiv je d se ko je to neophodno izvri nliz ponnj tog novog promenjenog konstruktivnog stnj. Pored krtkog pregled propis z projektovnje objekt u seizmikim podrujim u ns, dt je i osvrt n koncept prorun po Evrokodu 8. N osnovu EN1998-1, preporuk FEMA, Evropske konferencije z zemljotresno inenjerstvo u Londonu 2002. god., iskustv nih i strnih ekspert, stvoren je nov filozofij u konceptulnom tretmn stvrnjem veih i viestukih kpcitet z prihvtnje disipcione energije zemljotres. Tretirno je psorbovnje energije u neelstinoj oblsti. Izlozene su mere i preporuke z projektovnje seizmiki otpornih zgrd u cilju smnjenj seizmikog rizik. U projektovnj i prorun konstrukcij rdi potpunioje ztite stvrnjem veih i viestukih kpcitet z prihvtnje disipcione energije zemljotres. Tretirno je psorbovnje energije u neelstinoj oblsti. Izlozene su mere i preporuke z projektovnje seizmiki otpornih zgrd u cilju smnjenj seizmikog rizik. 73. EPIDEMIJE Epidemij (grki , meu nrodom rsprostrnjeno) je neobino esto pojvljivnje jedne bolesti u jednoj populciji. Epidemine bolesti su izmeu ostlog koler, grip, tifus i kug. Po prvilu rdi se uvijek o infektivnim bolestim. Ponekd se tj pojm koristi i z neinfekciozne bolesti ko nprimjer z gojznost (d bi se opisle opsnosti ko njene posljedice).Re epidemij je nstl od grkih rijei epi ("preko") i demos ("nrod"). 74. Pndemije Epidemij, opisuje normlo i uobijeno pojvljivnje (irenje) bolesti meu jednom populcijom. Tko je n primjer jedn odreeni procent od grip obolelih ssvim normln. im broj obolelih pree jednu odreenu grnicu (kod grip je to 10%) moe se govoriti o epidemiji. Epidemije koje prelze drvne ili k kontinentlne grnice nzivju se pndemije. 75. Epizotije Kod ivotinj se epidemije oznvju ko epizotije. Epizootij, enzootij i pnzootij su nlogni pojmovi z ivotinjske zrze. Antropozoonozm nzivmo zrzne bolesti ivotinj od kojih mogu obolevti i ljudi ( ntrks, besnilo..)u inkubciji bolesti. 76. Epidemij zrzne bolesti Epidemij zrzne bolesti je porst oboljenj od zrzne bolesti neuobicjen po broju slucjev, vremenu, mjestu i zhvcenom stnovnitvu, te neuobicjeno povecnje broj oboljenj s komplikcijm ili smrtnim ishodom, ko i pojv dvju ili vie meusobno poveznih oboljenj od zrzne bolesti, koj se nikd ili vie godin nisu pojvljivl n jednom podrucju te pojv veeg broj oboljenj iji je uzronik nepoznt, prti ih febrilno stnje.

~ 46 ~
Zreno podruje je ono n kojem postoji jedn izvor ili vie izvor zrze i n kojem postoje uslovi z irenje zrze meu stnovnitvom. Ugroeno podruje je podruje n koje se moe prenijeti zrzn bolest s zrenog podruj i n koj bolesti (prem,"Zkonu o ztiti stnovnitv od zrznih bolesti(Sl.glsnik RS ,broj 125/04) ije je sprjevnje i suzbijnje od velike vnosti su: Aktivn tuberkuloz (Tuberculosis ctiv), Bjesnoc (Rbies), Botulizm (Botulismus), Brill Zinsserov bolest (Morbus Brill - Zinsser), Bruceloz (Brucellosis), Crni prit (Anthrx), Crvenk (Rubeol), Difterij (Diphtheri), Dizenterij (Dysenteri), Djecj prliz Poliomyelitis nterior cut), Ehinokokoz (Echinococcosis), Enterokolitis (Enterocolitis), Enteroviroze (Enteroviroses), Erizipel (Erysipels), Grip (Influenz), Gub (Lepr), Helmintoze (Helmintoses), Hemorgijsk groznic s bubrenim sindromom (Febris hemorrhgic cum syndrom renle), Hripvc (Pertussis), Infekcijsk mononukleoz (Mononucleosis infectios),Kpvc (Gonorrhoe) , Klmidijz (Chlmydisis) i ostle SPB,Koler (Choler), Kozice, herpes zoster (Vricell, herpes zoster), Krpeljni meningoenceflitis (Meningoencephlitis crin), Kug (Pestis), Legionrsk bolest (Legionellosis), Leptospiroze (Leptospiroses), Limnijz kon/viscerln (Leishmnisis cutne/viscerlis), Lyme borelioz (Lyme-borreliosis), Mlrij (Mlri), Meningokokni meningitis, seps (Meningitis epidemic, sepsis), Meningitis bkterijski (ostli) (Meningitis), Ospice (Morbilli), Ornitoz-psitkoz rnithosispsittcosis), Pptci groznic (Febris ppptci)em postoje uslovi z irenje zrze. Pjegvc (Typhus exnthemticus), Povrtn groznic (Febris recurrens), Q groznic (Febris Q), Rikecioze (ostle) (Rickettsioses), Slmoneloz (Slmonelloses), Sifilis (Syphilis), Sindrom stecenog nedosttk imunitet (SIDA/AIDS), Streptokokn upl grl, rlh (Angin streptococcic, scrltin), Svrb (Scbies), Tetnus (Tetnus), Toksoplsmoz (Toxoplsmosis), Trbuni tifus (Typhus bdominlis), Trihineloz (Trichinellosis), Trovnje hrnom (osim slmonel) (Toxiinfectio limentris), Tulremij (Tulremi), Upl pluc (Pneumonij, bronchopneumoni), Uljivost glve/tijel (Pediculosis cpitis/corporis), Virusn utic (Heptitis viros), Virusne hemorgijske groznice (Febres hemorrhgice virose), Virusni meningitis (Meningitis viros), Zrzn upl mozg (Encephlitis), Zunjci (Protitis epidemic), ut groznic (Febris flv), Nosiltvo HBsAg, Nosiltvo HIV protutijel, Nosiltvo S. typhi. Npomen: Meunrodni snitrni prvilnik (IHR.WHO, Genev, 2005. god.) obvezuje svku zemlju d sve zrzne bolesti, prem objektivnoj epidemiolokoj procjeni, mogu biti meunrodni rizik, ne smo z neke ko do sd. 77. Sprevnje i suzbijnje zrznih bolesti -Epidemioloko izvinje, osmtrnje i istrivnje teren pri pojvi pojedinnih slujev odreenih zrznih bolesti u redovnim i vnrednim situcijm ili pri preteoj ili ve ispoljenoj epidemiji zrznih bolesti: -Procen ktuelne epidemioloke situcije n podruju posmtrnj; -Epidemioloko nketirnje i ktivno otkrivnje obolelih od zrznih bolesti; - Anliz epidemioloke situcije. Normlne ktivnosti u prenju i suzbijnju zrznih bolesti su veom otene to dodtno otev i onko pogornu epidemioloku situciju. Izmenjeni uslovi ivot veom pogoduju nstnku i irenju zrznih bolesti, vno je intenzivirti epidemioloko izvinje i osmtrnje teren, ukoliko je potrebno i epidemioloko ispitivnje.

~ 47 ~
Ztit zdrvlj u vnrednim situcijm predstvlj produetk svih oblik ztite zdrvlj koji se primenjuju u svkodnevnom rdu. 78. imunizcij, seroprofilks i hemioprofilks -Strun pomo domovim zdrvlj u orgnizovnju i vrenju obveznih imunizcij, sero i hemioprofilkse; -Prenje izvoenj imunizcije, dvnje uputstv i miljenj u vezi s problemim koji se jvljju u toku vkcincije (odlgnj imunizcije iz odreenih rzlog, potrebe dopunske imunizcije itd.); -Evlucij rezultt, uspeh kod obvezne imunizcije (vkcinlni obuhvt); -Vkcincij putnik u meunrodnom sobrju protiv odreenih krntinskih bolesti. 79. Epidemioloki rzvoj u vnrednim situcijm Vnredn situcij, u epidemiolokom smislu, predstvlj stnje kd n odreenom prostoru, iznend i z krtko vreme, doe do tkve ugroenosti zdrvlj ili ivot ljudi, ije se posledice ne mogu otkloniti u poeljno vreme i s postojeom orgnizcijom zdrvstvene slube. Osnovne krkteristike vnredne situcije su: -pogju veliki broj ljudi, -izzivju velik oteenj, -postoji potreb z pomoi, -njee govori o msovnim nesrem-nezgodm ili ktstrofm. Posle ktstroflnog dogj dolzi do ngle i drstine promene ivot. Posebn znj imju: -pogornje uslov stnovnj, -poremeeno snbdevnje vodom z pie i -ivotnim nmirnicm, -pogornje snitrnih prilik, -fizik i psihik iscrpljenost. 80. Varedne situacije tehnogenog-antropogenog karaktera stanje u svetu Do nstnk ovek i njegovog deltnog odnos prem prirodi, u ivom svetu vldl je uzjmn i hrmonin poveznost i zvisnost u ekolokoj rvnotei. Nruvnje ekoloke rvnotee nstje ko posledic ovekove rdne deltnosti, kojom ovek prisvj prirodu, i stvr proizvode. Pri tome ne dolzi smo do poremej ekoloke rvnotee i ekosistem, ve i do ugrovnj integritet ovek i njegovog opstnk. Rzvoj utomtizcije i informcionih tehnologij u tehnolokim sistemim s jedne strne iskljuuje ovek iz neposredne linije tehnolokog proces dok s druge strne povev ukupn potencijl kumulirne energije u sistemu. Uprvljnje tkvim sistemim postje sve sloenije. Ovkvi sistemi su koncentrisni uglvnom u velikim grdovim i nose visok rizik pri njihovom rukovnju i uprvljnju, posebno u slujevim otkz koji mogu dovesti do udesnih dogj velikih rzmer s posledicm ugrovnj zdrvlj ljudi, mterijlnih i prirodnih dobr Efektivnost preventivnih mer preduzetih u cilju smnjivnj broj i posledic vnrednih dogj n zvidnom nivou (npr. prihvtnje Sevezo direktive smnjilo je 4 do 8 put broj tehnolokih hvrij u zemljm Evropske unije [6]) rizici od vnrednih dogj i dlje rstu. Jo od 21. septembr 1921. godine, kd je dolo do teke eksplozije i povreivnj vie od 500 ljudi u zotri u mestu Oppuer (Nemk), hemijski udesi su postli gotovo svkodnevn pojv. U Sjedinjenim Amerikim Drvm se u proseku svkog st dogodi po jedn udes. Rizici koje

~ 48 ~
donose svremene tehnologije, pri upotrebi opsnih mterij u proizvodnim procesim, sklditenju i trnsportu su veom veliki. Iznendno i nekontrolisno oslobnje tetnih i opsnih mterij u ivotnu sredinu nlo se u centru interesovnj strunjk, li i drutv u celini tek poto se desilo nekoliko veih hemijskih kcident s ljudskim rtvm (Bopl - Indij, Psden - SAD, Meksiko Siti - Meksiko i dr.). Meutim, objektivnom revnju i prevenciji ovkvih dogj pristupilo se neto rnije u zemljm Evropske unije (EU) posle kcident u Sevesu -Itlij, 1976. godine. Td su zemlje EU usvojile Sevezo direktivu, koj predstvlj dobr dokument z prevenciju, pripremu i odgovor n hemijske kcidente, ne smo z zemlje Evropske unije, nego i z one vn ove zjednice. STANJE U BEOGRADU I SRBIJI N godinjem nivou smo u Beogrdu i okolini mobilne ekotoksikoloke ekipe Grdskog zvod z ztitu zdrvlj interveniu u oko 45 ekolokih incident. Trein ih se desi b u industrijskim zonm. Posebnu pnju u poslednje vreme zuzimju udesi koji su se desili u pogonim nmenske vojne industrije, odnosno u vojnim sklditim u svetu i kod ns. Ni jedn ovek ne moe biti sigurn, jer stnovnici gotovo svih nselj u svojoj blizini imju tempirne bombe - fbrike koje u svom rdu koriste opsne mterije, skldit tkvih mterij ili u blizini prolzi sobrjnic put trnsport. U okviru spisk republike Uprve z ztitu ivotne sredine nlzi se oko 400 firmi u Srbiji koje koriste opsne mterije. Od 69 industrij u Beogrdu i okolini, pet spdju u industrije visokog hemijskog rizik, dok ih je 12 srednjerizino. Podci pokzuju d su potencijlne grdske bombe Jugopetrol, Energogs, Beopetrol, Tehnogs, Lukoil, OMV Helenik petrol, Institut u Vini, Fbrik boj Dug, Glenik i Rfinerij Beogrd. Godinje se proizvede, koristi i usklditi oko 1,2 milion ton hemijskih mterij. Od tog, sveg 15.000 ton u okviru registrovnih industrij. Tkoe se godinje nprvi 25.000 ton industrijskog otpd, z 218.000 ton otpd nem skldit niti sistem z neutrlizciju. Veliki broj hemiklij, koje su u svkodnevnoj upotrebi, ozbiljno ugrov zdrvlje ovek i ostlih ivih bi. Sm podtk d se u svkodnevnoj upotrebi nlzi oko 60000 hemiklij prem nekim drugim podcim iz literture brojk dostie k 10 put vie. Svke godine proizvede se jo 1000 novih. Prem nekim podcim iz literture, smo 1960. godine sintetizovno je u lbortorijskim uslovim k 50000, 10 000 se nlo u svkodnevnoj upotrebi. To govori o riziku nstnk hemijskih udes. S ekototoksikoloke strne, znimljiv podtk je d je od nvedenog broj hemiklij sveg 5-7% istreno u pogledu posledic po ivotnu sredinu. Objekti koji skldite opsne mterije, zbog nedovoljne ztite od por, veom su opsni po okolinu. Osim tog, putevim i prugm Republike Srbije, kroz nselj, cisternm i kmionim u toku godine proe n tone tempirnih bombi. U rzvijenim zemljm EU ovj problem je tkoe prisutn, i one su u prolosti imle gork iskustv s hemijskim udesim. Zbog tog je kod njih unpreen sistem prevencije i odgovor n hemijski udes. Kod ns se u poslednje vreme intenzivno rdi n poboljnju efiksnosti sistem i usklivnju s sistemim zemlj EU.

~ 49 ~
81. UDES-UDESNI-UDESNI DOGAAJ- VANREDNA SITUACIJA Udes je iznendn dogj koji izziv tetu ili povredu . Z rzliku od rizik koji podrzumev gubitk s odreenom verovtnoom, udes uvek podrzumev gubitk. Zbog tog se udes smtr mterijlizovnim rizikom . esto se ko definicij udes koristi definicij koj se odnosi n glvni udes (mjor ccident): emisij velikih rzmer, por ili eksplozij, koji su rezultt nekontrolisnog rzvoj dogj u nekom sistemu, koji z posledicu im ozbiljnu opsnost z ljudsko zdrvlje i/ili okolinu, odmh ili s odloenim dejstvom, unutr ili izvn grnic posmtrnog sistem, i koji ukljuuje jednu ili vie opsnih supstnci . Vnredni dogj je dogj tehnogenog, ntropogenog ili prirodnog porekl, koji se krkterie odstupnjem od normlnog odvijnj pojv ili proces, koji im zntn negtivn uticj n ivotnu ktivnost ovek, funkcionisnje privrede, socijlnu sferu i prirodnu sredinu ; Pod spoljnim uticjem ili unutr tehnolokih sistem usled promen u tokovim mterije i energije i informcij u sistemu moe doi do poremej s odgovrjuim posledicm n zdrvlje ljudi, rdnu i ivotnu sredinu. U tbeli 1 su dti ulzni elementi tehnolokog sistem i uzroci koji mogu d dovedu do neeljenih dogj s posledicm ugrovnj zdrvlj ljudi mterijlnih i prirodnih dobr, odnosno promen u ivotnoj sredini. N poremeje i promene u ivotnoj sredini mogu d deluju spoljni uticji ko to su prirodni poremeji, zemljotresi, poplve i druge nepogode. Tkoe i n sm tehnoloki sistem mogu d deluju spoljni uticji koji mogu d izzovu poremeje u tokovim mterije i energije i informcij, to ini tehnoloki sistem opsnim. 82. Hemijski udesi Hemijski udes, u uem smislu, se moe tretirti ko pojv s ogrnienim vremenom trjnj, li pri nekim irim rzmtrnjim ne treb iskljuiti ni dugotrjne emisije s mlim bilnsom u jedinici vremen, zbog zbirnih uink koji kulminirju u nekom reltivno krtkom periodu posle dugotrjne ekspozicije.U smislu vnrednih situcije hemijski udesi (HU) mogu se definisti ko nruvnje normlnog ivot i rd ljudi u objektu ili n odreenoj teritoriji izzvno hvrijom a koje dovodi ili moe d dovede do ljudskih ili mterijlnih gubitk. Opsne mterije Kls 1. Eksplozivne mterije i rtikli Kls 2. Gsovi (komprimovni, teni ili rstvoreni pod pritiskom) Kls 3. Zpljive tene mterije Kls 4.1. Zpljive vrste mterije Kls 4.2. Smozpljive mterije Kls 4.3. Mterije koje prilikom kontkt s vodom rzvijju zpljive gsove KJs 5.1. Oksidirjue mterije Kls 5.2. Orgnski peroksidi Kls 6.1. Toksine mterije Kls 6.2. Gdne mterije i mterije koje izzivju infekcije Kls 7. Rdioktivni mterijl Kls 8. Korozivne mterije Kls 9. Ostle opsne mterije Uzroci i obim negtivnih posledic hemijskih udes

~ 50 ~
Kd se hemijski udes dogodi njee se ko uzrok nvodi ljudsk grek i to on koj je neposredno izzvl udes. Meutim, n osnovu istrivnj vie stotin industrijskih udes utvreno je d se sutinski morju rzlikovti tri vrste moguih grek: 1) direktne (neposredne) greke koje prouzrokuju udes (greke rdnik), 2) poetne (osnovne) greke (loe projektovn proces, korienje neodgovrjue opreme, nezdovoljvjui indiktori stnj proces) i 3) propusti d se preduzmu odgovrjue preventivne kcije (nliz opsnosti, plnovi ztite i uputstv z bezbedn rd, sistem kontrole prmetr proces i uzbunjivnj, informisnje i obuk rdnik). Modelirnje efekt hemijskih udes vri se korienjem rzliitih model z 1. Oslobnje tenosti, gsov i pr Ovi modeli rde se ko: )idelni modeli koji pretpostvljju d je povrin horizontlnog presek kontejner (cisterne) konstntn, d se mterije oslobju iz rupe u zidu, d se ne rdi o dvofznom sistemu i d nem otpor pri isticnju; b) relni modeli koji uzimju u obzir kvlitet i specifinu zpreminu smee pre i tenosti; v)dvofzni modeli koji uzimju u obzir kvlitet i specifinu zpreminu smee pre i tenosti; g) modeli koji uzimju u obzir nglo oslobnje tenosti, 2. Isprvnje lko isprljivih tenosti Ovi modeli rde se ko: ) modeli isprvnj tenosti s zemlje; b) modeli isprvnj tenosti s vode; 3. Prodirnje i rsprostirnje tenosti u podzemne i povrinske vode Ovi modeli rde se ko: ) modeli prodirnj i rsprostirnj opsnih mterij u podzemnim i povrinskim vodm koji definiu: brzinu, disperziju, biorzgrdnju u povrinskim i podzemnim vodm, z podzemne vode pored nvedenih i sorpciju; b)modeli definisnj hidrogeoloko hidrodinmikih prmetr u sttikim i dinmikim uslovim pri prodirnju opsnih mterij od povrine tl do nivo podzemne vode, ko i rsprostirnje opsnih mterij vodonosnim slojem; v) numeriki jednodimenzionlni modeli z homogenu i/ili z heterogenu sredinu podzemnih i povrinskih vod; g)numeriki dvodimenzionlni modeli z homogenu i/ili z heterogenu sredinu podzemnih i povrinskih vod; 4. Disperziju gsov, pr, erosol i vrstih estic Ovi modeli rde se ko: ) jednostvni modeli koji simulirju disperziju oblk opsnih mterij n nivou zemlje pod nepovoljnim meteorolokim uslovim (brzin vetr 1,5 do 2 metr u sekundi, kls stbilnosti F", umerene temperture) u krem vremenskom periodu (10 do 30 minut); b) Gusovi disperzioni modeli koji su rzvijeni z potrebe predvinj disperzije n veim dljinm i u duem vremenskom periodu;

~ 51 ~
v) modeli oblk tekih gsov, pr, erosol i vrstih estic pomou kojih se predviju koncentrcije opsnih mterij od znj z modelirnje (KOZ) blie izvoru, uzimju u obzir konfigurciju teren, postojnje objekt i preprek i meteoroloke uslove; g) kombinovni modeli; 5. Toplotno zrenje Ovi modeli uzimju u obzir intenzitet zrenj (povrinski toplotni fluks plmen) rezervor koji gori, por, istekle tenosti, prsknj ili BLEVE- (eksplozij pr tenosti ustnju kljunj), fktor geometrijskog oblik i koeficijent trnsmisije; 6. Eksploziju prostornog oblk pre Ovi modeli rde se pomou sledeih metod: )metod koji koristi eksperimentlne podtke o udrnom tlsu visoko brizntnih eksploziv; b)metod koji koristi literturne podtke o eksplozijm prostornog oblk; v)metod koji se zsniv n idelnom jednodimenzionlnom geodinminom prorunu. 83. Subjekti sistem ztite i spsvnj su: 1)orgni drvne uprve, orgni utonomne pokrjine i orgni jedinic loklne smouprve; 2) privredn drutv, drug prvn lic i preduzetnici; 3) grni, grupe grn, udruenj, profesionlne i druge orgnizcije. Subjekti obezbeuju izgrdnju jedinstvenog sistem ztite i spsvnj n teritoriji Republike Srbije. Nel ztite i spsvnj zsnivju se n srdnji, solidrnosti,prvovremenom i usklenom delovnju subjekt sistem ztite i spsvnj. T nel su: ) prv n ztitu b) solidrnosti v) jvnosti g) preventivne ztite d) odgovornosti ) postupnosti pri upotrebi sng i sredstv 86. CIVILNA ZATITA 1. Vrste ztite, mere i zdci Civilnu ztitu ine: -lin, -uzjmn i kolektivn ztit, -mere i zdci, -poverenici civilne ztite, -zmenici poverenik i jedinice civilne ztite, -sistem osmtrnj, obvetvnj i uzbunjivnj, -ovlen i osposobljen prvn lic, -humnitrne i druge orgnizcije opremljene i osposobljene z ztitu i spsvnje i, -skup ktivnosti koje se odnose n popunu, mterijlno opremnje, obuvnje, osposobljvnje, mobilizciju i ktivirnje civilne ztite. Lin, uzjmn i kolektivn ztit

~ 52 ~
Rdi ostvrivnj line, uzjmne i kolektivne ztite: -drvni orgni, -orgni utonomne pokrjine i orgni jedinice loklne smouprve, -privredn drutv i drug prvn lic obezbeuju i dre u isprvnom stnju potrebn sredstv i opremu z linu, uzjmnu i kolektivnu ztitu i vre obuku zposlenih iz oblsti civilne ztite. Grni i vlsnici stmbenih zgrd obezbeuju i dre u isprvnom stnju potrebn sredstv i opremu z linu, uzjmnu i kolektivnu ztitu. Blie propise o obveznim sredstvim i opremi z linu, uzjmnu i kolektivnu ztitu od elementrnih nepogod i drugih nepogod donosi Vld. Mere civilne ztite Subjekti sistem ztite i spsvnj u Republici Srbiji pripremju i sprovode -mere civilne ztite, nroito: -preventivne mere; -mere ztite u sluju neposredne opsnosti od elementrnih nepogod i drugih nesre; -mere ztite kd nstupe elementrne nepogode i druge nesree; -mere ublvnj i otklnjnj neposrednih posledic od elementrnih nepogod i drugih nesre. Objekti od posebnog znj i uticj n sprovoenje mer i zdtk civilne ztite plnirju se i grde u skldu s propisim Objekte od posebnog znj i uticj n sprovoenje mer i zdtk civilne ztite odreuje Vld, n predlog Ministrstv. U cilju ztite i spsvnj ljudi, mterijlnih i kulturnih dobr od opsnosti izzvnih elementrnim nepogodm i drugim nesrem sprovode se zdci civilne ztite, i to: - uzbunjivnje; -evkucij; -sklnjnje i urbnistike mere ztite; -zbrinjvnje ugroenih i nstrdlih; - rdiolok, hemijsk i biolok ztit; -ztit od tehniko-tehnolokih nesre; -ztit od ruenj i spsvnje iz ruevin; -ztit i spsvnje od poplv i nesre n vodi i pod vodom; -ztit i spsvnje n nepristupnim terenim; ztit i spsvnje od por i eksplozij; -ztit od NUS; -prv i medicinsk pomo; -sncij teren; -ouvnje dobr bitnih z opstnk; -hitno uspostvljnje neophodnih slubi od jvnog interes. Osim ovih zdtk, mogu se plnirti, pripremti i sprovoditi i drugi zdci i ktivnosti u ztiti i spsvnju. Poverenici civilne ztite U privrednom drutvu i drugom prvnom licu, prem sopstvenoj proceni ovih subjekt, poverenici odnosno zmenici se postvljju zvisno od orgnizcione strukture, prostor orgnizovnj i delovnj i broj zposlenih. Poverenik i zmenik poverenik postvlj i rzrev:

~ 53 ~
1) u orgnu drvne uprve - rukovodilc orgn drvne uprve; 2) u privrednom drutvu i drugom prvnom licu - direktor, odnosno drugi ndleni orgn odreen optim ktom; 3) u nselju - tb z vnredne situcije jedinice loklne smouprve. Jedinice civilne ztite Specijlizovne jedinice obrzuju se, opremju i obuvju rdi izvrvnj sloenih zdtk civilne ztite. Specijlizovne jedinice ndlen slub obrzuje z teritoriju Republike Srbije, odnosno z podruj uprvnih okrug. Specijlizovne jedinice obrzuju privredn drutv i drug prvn lic koj u, skldu s Procenom ugroenosti predstvljju potencijlni izvor ugrovnj ire teritorije. Jedinice opte nmene obrzuju jedinice loklne smouprve, privredn drutv i drug prvn lic, ko privremene sstve od dobrovoljc i rdno sposobnog stnovnitv, odnosno zposlenih, z izvrvnje jednostvnijih poslov ztite i spsvnj. Jedinice civilne ztite Specijlizovne jedinice civilne ztite obrzuju se ko: 1) jedinice z ztitu od por; 2) jedinice z spsvnje n vodi i pod vodom; 3) jedinice z spsvnje n nepristupnim terenim;