Мара Огњеновић

Јулија Видовић

ТЕОЛОШКИ ИНСТИТУТ
СВЕТОГ СЕРГИЈА У ПАРИЗУ*

Институт је основан 25. априла 1925. и представља приватну установу за високо

образовање. Као такав прихваћен је у Француској, где ради под покровитељ-
ством Париске академије. Институт се налази под управом Руске православне
архиепископије у западној Европи. На Западу постоје чак три руске јурисдикци-
је што представља прилично сложен проблем, актуелан и данас. Наиме, након
Револуције, формирана је Загранична Црква у Сремским Карловцима, кoја данас
има 15-20 епископа на свим континентима. Постојеће епархије, основане још у
деветнаестом веку, одвојиле су се од Московске патријаршије због комунистич-
ког режима, а нису пристале ни уз новоосновану Заграничну цркву настојећи да
избегну потпуни раскол. Америчка епископија је пак функционисала аутоном-
но, помиривши се на крају са Москвом, након чега је добила статус аутокефалне
Америчке православне Цркве. Но, њен статус још није разјашњен. Западное-
вропски егзархат је под јурисдикцијом Цариграда. Сам Институт, основан у вре-
ме митрополита Евлогија, имао је мисију да образује свештенике и лаике, који
ће активно служити у Православној Цркви и који ће је представљати у екумен-
ским дијалозима, као и у религиозном и друштвеном животу земље у којој живе.
Институт је имао нарочито велики значај и углед у првој половини XX века, о
чему сведочи и велики број Француза који су тада примили Православље.

Историја

1) Оснивање
Током XIX века, један део париске регије населили су немачки лутерани који су
1850. саградили и своју цркву. Након Првог светског рата, француска влада је
тај посед понудила за продају. У то време је у Француској постојала православ-
на заједница састављена од руских верника, прогнаних из отаџбине још 1917.
године, у време Револуције. Митрополит Евлогије (Георгиевски), њихов духов-
ни вођа, је управо у то време био у потрази за храмом који би им служио као ме-
сто за литургијско сабрање, али и као богословија која би обучавала будуће све-
штенике његове епархије.
Захваљујући задивљујућем елану оснивача, њиховом узајамном потпомага-
њу, као и скромним и често анонимним прилозима од стране бројних руских
емиграната, али и других значајнијих донатора, какав је био др Џон Мот, успе-
шно су створени неопходни фондови. Као плод оваквог деловања, коначно је из-

*
Institut de theologie orthodoxe Saint-Serge, Париз, 2002.
2 М. ОГЊЕНОВИЋ, Ј. ВИДОВИЋ

вршена и куповина цркве и помоћних зграда, управо на дан св. Сергија Радоње-
шког, 18. јуна 1924. Подстакнут овим неочекиваним подударањем, митрополит
Евлогије је одлучио да Институт стави под заштиту св. Сергија како би указао
на његову духовну везу са руском традицијом, али и како би показао да је Ин-
ститут Св. Сергија у потпуном сагласју са наставом предаваном на Руским ду-
ховним академијама, које су затворене већ првих година Револуције.
2) Процват
Од почетка је митрополит Евлогије обезбедио сарадњу са групом професора,
теолога и чувених религиозних мислилаца, који су већ били допринели духовној
обнови Цркве у Русији почетком XX века. Најистакнутији међу њима били су:
протојереј Сергије Булгаков (†1944), марксистички економиста, који се вратио
вери и православном предању, аутор бројних теолошких дела, историчари Ан-
тоније Карташов (†1961) и Георгије Федотов (†1948), философи Борис Више-
славцев (†1950) и протојереј Василије Зјенковски (†1962), протојереј Георгије
Флоровски (†1979), пионир нео-патристичког богословља и екуменског покрета
који 1926. прелази у Париз, на Институт, где предаје патрологију на предлог
протојереја Сергија Булгакова. Свети Оци су привлачили његов ум још од сту-
дентских дана у Одеси. Сада им се окренуо потпуно. „Открио сам да је то мој
истински позив“ – говорио је Флоровски. Време проведено на Институту Св.
Сергија било је најпродуктивнији период његовог стваралачког живота. Ту су
настала његова најбоља списатељска дела. Одатле се пронела његова богослов-
ска слава по целом свету. Током Другог светског рата боравио је у Швајцарској,
Југославији, Прагу, да би се 1945. године вратио у Париз, на Институт, али овај
пут као професор догматског и моралног богословља. Флоровски 1948. год. на-
пушта Француску и одлази у Америку, у Њујорк, на Богословску академију Све-
тог Владимира. У време немачке окупације Париза ситуација на Институту Св.
Сергија је била изузетно тешка. Тадашњи секретар Института је забележио:
„Проф. Г. П. Федотов – на путу, у Америци; архимандрит Касијан – на Светој
Гори; о. Гергије Флоровски – у Швајцарској; о. Н. Афанасјев – на југу Францу-
ске. Немaмо готово никакве везе са осталим заграничним Русима.“ Иако је ситу-
ација била тако тешка, на Институту је, један од тројице редовних студената на
првој години, био Александар Шмеман. У летопису Богословског института те
године (1942.) стоји: „Сталне ваздушне узбуне, хладноћа, глад, нема струје, не-
ма никаквог превоза“. Отац Александар се касније сећао тих ратних година:
„Рат и окупација су били заиста херојско време Института. Професори су држа-
ли предавања студентима, који су седели у леденим учионицама, у капутима и
рукавицама, празног стомака…“ На њега су на Институту највећи утицај извр-
шили о. Николај Афанасјев, прoфесор црквеног права који му је приближио ев-
харистијску еклисиологију, као и о. Кипријан Керн, професор патрологије, ње-
гов велики пријатељ и духовник. Године 1944. бива постављен за асистента на
катедри за историју Цркве под руководством проф. А. В. Карташова. Пошто је
магистрирао код проф. А. Карташова он почиње да држи курсеве историје ране
и византијске Цркве. 1951. на позив, тада већ декана на Академији Светог Вла-
димира, о. Г. Флоровског, сели се у Сједињене Државе. Један од многих бисера
ове установе свакако је и о. Јован (Теофилович) Мајендорф – црквени истори-
чар и патролог светског гласа, један од врхунских носилаца „паламистичке об-
нове“ савременог православног богословља. Њега је митрополит Евлогије про-
извео у чин чтеца и у чин ипођакона. Студирао је у исто време на Париском уни-
верзитету (Сорбони) и на Богословском институту Св. Сергија. На Институту је

L O G O S
ТЕОЛОШКИ ИНСТИТУТ СВЕТОГ СЕРГИЈА У ПАРИЗУ 3

дипломирао 1949. године, 1958. године је докторирао на Сорбони. Потом је поста-

вљен за професора црквене историје на Институту. Идући за примером Флоров-
ског, Верховског и Шмемана, о. Јован је 1959. прешао у Америку на Академију
Светог Владимира. Од чувених професора ове установе никако не смемо да забо-
равимо ни протојереја Николаја Афанасјева (1967), историчара и стручњака за ка-
нонско право, новозаветног егзегету Касијана Безобразова (†1965) и Леона Занде-
ра (†1964). Сва ова имена остају живо сведочанство богословске науке и религиј-
ске мисли, а њихови радови су итекако допринели упознавању западног света са
Православљем.
Мало пре избијања Другог светског рата Институт Св. Сергија је добио пра-
во да додељује степен магистра и доктора теологије.
Од самог почетка Институт је узео значајно учешће у настајућем екумен-
ском покрету и његови професори су учествовали на свим великим међународ-
ним конференцијама које су довеле до формирања Светског Савета Цркава, са
којим остаје у сталној сарадњи у различитим областима његове активности.
„Као један од православних представника, отац Александар Шмеман, учествује
на I конференцији Светског Савеза Цркава у Амстердаму. Сматрајући да су са-
мозадовољна равнодушност, страх и ‘праведничка’ ароганција православних
према Западу знак ‘духовне оболелости’ и ‘несвесне капитулације’ пред истим
Западом, Шмеман од тог времена започиње своје неуморно, активно и одговор-
но учешће у дијалогу између православља и хришћанског Запада. Веома се ин-
тересује за збивања у свим хришћанским црквама, поготово за теолошки препо-
род (‘повратак изворима’!) и ‘литургијски покрет’, који су тих година били ак-
туелни у француском римокатолицизму. Проучава ‘литургијско богословље’,
‘философију времена’ и ‘херменеутику Пасхе’ Жана Даниелуа, Луја Бујеа и дру-
гих водећих француских теолога. Учествује на многобројним конференцијама,
скуповима и разговорима са римокатолицима и протестантима, увек непоколе-
биво, аргументовано и смирено заступајући и сведочећи Православље. Међу-
тим, како се тај ‘екуменски дијалог’ све више претварао у интернационално-ин-
терконфесионални екуменистички покрет са наглашеним западним идеолошко-
политичким конотацијама и претензијама – а нарочито после левичарских за-
страњења тог покрета (Ватиканског концила, 1962–1965, и његовог ‘левичар-
ског заокрета унутар римокатолицизма’ као и подршке Светског Савета Цркава
комунистичким револуцијама и марксистичким покретима у земљама ‘трећег
света’) – Шмеман све мање контактира са ‘екуменистичким покретом’, критику-
јући ‘екуменизам’ као секуларистичку идеологију, да би коначно, неколико го-
дина пред упокојење – по сведочењу његовог сина Сергија – потпуно прекинуо
контакте са тим покретом.
Од 1953. Институт организује једном у току године „Седмицу литургијских
студија“ на којој присуствују бројни литургичари и то различитих хришћанских
вероисповести. Након Другог ватиканског концила на који је Институт послао
посматраче, професори са Института Св. Сергија су били позивани да држе пре-
давања на Институту за екуменске студије у Паризу.
Основан првенствено с циљем да образује православне свештенике за руске
заједнице у дијаспори, Институт Св. Сергија је убрзо постао религијски и духов-
ни расадник који је образовао на стотине свештеника, епископа и теолога, који
су служили по разним земљама где је Православље пустило своје корене.
3) Савремено стање
На Институту се предавања последњих двадесетак година одржавају на

L O G O S
4 М. ОГЊЕНОВИЋ, Ј. ВИДОВИЋ

француском језику. Отац Никола Озолин, професор иконологије, један је од најза-

паженијих савремених професора и привлачи пажњу многих који се интересују за
православну икону. Професор Николај Лоски, син чувеног Владимира Лоског, на
Институту предаје историју Цркве на Западу, а његов син, Андреј Лоски, доктор
литургијског богословља такође је професор на Институту. Отац Џон Брек предаје
биоетику, један нови предмет, досад углавном незаступљен на православним тео-
лошким школама. На Институту су предавања држали и митрополит Амфилохије
Радовић и епископ Атанасије Јевтић.
У склопу Института постоји и капела посвећена св. Сергију са изузетно бо-
гатим богослужбеним животом.
Редовне студије на овом Институту трају четири године. Након прве године
полаже се испит и добија се прва диплома. Потом следе још три године, након
којих се добија велика диплома. Данас на Институту постоји око 20 редовних
студената и око 100 ванредних. На магистарским и докторским студијама данас
има око 70 студената. Студенти ове установе су млади људи из целог света: Руси-
је, Украјине, Белорусије, Естоније, САД, Либана, Холандије, Швајцарске, Бугар-
ске, Камеруна, Србије… Студентски живот у Паризу отвара велике могућности.
Доступне су бројне и изузетно богате библиотеке и истраживачки центри. У са-
мом граду постоји око 20 православних парохија.

Управа

Управу Института чине:

Ректор, Његово преосвештенство Сергије (locum tenens Гаврило), архие-
пископ руских православних цркава у западној Европи, под јурисдикци-
јом Васељенске патријаршије
Декан, протојереј Борис Бобринској
Инспектор, протојереј Никола Озолин
Савет Института чине професори
За дописно теолошко образовање задужени су:
Протојереј Никола Црнокрак
Кристина Глазер, асистент

За све студенте заинтересоване за детаљније информације о Институту Св. Сер-

гија објављујемо web и е-mail адресу:
web: http://www.saint-serge.net
е-mail: saint-serge@wanadoo.fr

Листа професора и предмета

Протојереј Борис Бобринској – Догматско богословље

Г. Жереми Созеску – Философија
Протојереј Никола Црнокрак – Нови завет, Аскетско богословље
Г. Жан Колозимо – Патрологија
Архим. Григорије (Папатомас) – Канонско право
Гђа Франсоаз Жанлин – Стари завет, Мариологија
Протођакон Јов (Getcha) – Историја Цркве
Ђакон Жак Легран – Јеврејски и латински језик
Г. Андреј Лоски – Литургијско богословље

L O G O S
ТЕОЛОШКИ ИНСТИТУТ СВЕТОГ СЕРГИЈА У ПАРИЗУ 5

Г. Никола Лоски – Историја Цркве на Западу

Г. Никола Осоргин – Црквено појање
Отац Никола Озолин – Пастирско богословље и Омилитика, Иконологија
Отац Ивко Панев – Агиологија
Г. Димитри Шаховској – Историја Руске цркве, Руска философија
Г. Мишел Ставру – Догматско богословље
Гђа Софи Ставру – Грчки језик
Г. Жуст Ванросам – Историја Цркве
Г. Бертран Вержели – Морално богословље

Програм студија

Прва година
1. Стари завет (Увод у Стари завет, Петокњижје и Историјске књиге)
2. Нови завет (Увод у Нови завет, Синоптичка еванђеља)
3. Историја Цркве (Увод у историју Цркве, Рана Црква и Васељенски сабори)
4. Патрологија (Увод у патрологију, Апостолски Оци, Апологете, Грчки и ла-
тински Оци преникејског периода)
5. Догматско богословље (Увод у догматско богословље, Тријадологија, Космо-
логија)
6. Литургијско богословље (Увод у литургијско богословље, Смисао покретних
и непокретних празника)
7. Аскетско богословље (Аскетски писци – њихова дела о православној духовно-
сти)
8. Агиологија (Схватање светости – од библијске агиологије до савременог бо-
гословља)
Друга година
1. Стари завет (Пророци и пророчке књиге)
2. Нови завет (Дела апостолска, Павлове посланице, Посланице Јакова, Петра и
Јуде)
3. Историја Цркве (Црква у Византији и оснивање словенских цркава, Помесне
цркве)
4. Патрологија (Оци IV и V века)
5. Догматско богословље (Антропологија, Грех, Христологија)
6. Литургијско богословље (Евхаристија)
7. Канонско право (Извори канонског права)
8. Мариологија (Мајка Божја у Православној Цркви)
9. Грчки језик
Трећа година
1. Стари завет (Псалми и Поучне књиге)
2. Нови завет (Списи апостола Јована)
3. Морално богословље (Православна антропологија)
4. Патрологија (Црквени Оци од 6. века)
5. Догматско богословље (Еклисиологија, Ангелологија)
6. Литургијско богословље (Свете тајне – све осим Евхаристије)
7. Канонско право (О Цркви)
8. Иконологија (Увод у иконологију, Теолошке и историјске основе)

L O G O S
6 М. ОГЊЕНОВИЋ, Ј. ВИДОВИЋ

9. Јеврејски језик
Четврта година
1. Историја Руске Цркве
2. Историја Цркве на Западу (Периодизација историје Цркве на Западу. Доба Ка-
ролинга. Главни спорови у 11. веку. Период схоластике. Усмерења у периоду
пре Реформације. Реформација и Контрареформација. Савремени период.)
3. Пастирско богословље (Свете тајне данас)
4. Појање (Устаљени и Васкршњи канон)
5. Историја философије (Увод у историју философије)
6. Историја руске философије (Предавања почињу упознавањем са средњовеков-
ном мишљу и настављају се студијским изучавањем каснијих мислилаца и
питања која су они постављали православљу.)
7. Јеврејски језик
8. Грчки језик
9. Латински, руски или црквенословенски језик (по избору).

Литература

1) Стари завет
Е. Шарпентије (E. Charpentier), О читању Старог завета (Pour lire l’Ancien Testa-
ment), Cerf, Париз, 1994.
А. Пол (A. Paul), Библија, историја, текстови и интерпретације (La Bible, histoire,
textes et interpretations), Nathan, Париз, 1995, 1–85.
Р. Рендторф (E. Rendtorff), Увод у Стари завет, (Introduction a l’Ancien Testament),
Cerf, Париз
Р. Лебо (R. Lebeau), Историја Јевреја (Une Histoire des Hebreux), Tailllandier, Париз,
1998.
Л. Монлубу (L. Monloubou), Пророци Старог завета (Les prophetes de l’Ancien Te-
stament), Cerf, Париз, 1983.

2) Нови завет
Е. Шарпентије (E. Charpentier), О читању Новог завета (Pour lire le Nouveau Testa-
ment), Cerf, Париз, 1992.
В. Харингтон, Нови увод у Библију (Nouvelle Introduction a la Bible), Seuil, Париз,
1971.
Ц. Тасин (C. Tassin), Еванђеље по Матеју (L’Evangile de Matthieu), Centurion, Париз,
1991.
Ј. Хервиу (J. Hervieux), Еванђеље по Марку (L’Evangile de Marc), Centurion, Париз,
1991.
X. Кузин (H. Cousin), Еванђеље по Луки (L’Evangile de Luc), Centurion, Париз, 1993.
Б. Стандерт (B. Standaert), Еванђеље по Марку (L’Evangile de Marc), Cerf, Париз, 1997.
Ј. Н. Алети (J. N. Aletti), Када Лука проповеда (Quand Luc raconte), Cerf, Париз, 1998.
X. Леон-Дуфур (H. Leon-Dufour), Речник Новог завета (Dictionaire du nouveau Te-
stament), Seuil, Париз, 1975 (прво издање)

L O G O S
ТЕОЛОШКИ ИНСТИТУТ СВЕТОГ СЕРГИЈА У ПАРИЗУ 7

Даниел Маргерат, Иван Буркин (Daniel Marguerat, Yvan Bourquin), О читању би-
блијских казивања (Pour lire les recits bibliques), Cerf, Париз, 1998.
Жан Брек (Jean Breck), Моћ речи (La puissance de la parole), Cerf, Париз, 1996.
А. Маршандур (A.’ Marchandour), Еванђеље по Јовану (L’Evangile de Jean), Centu-
rion, Париз, 1992.
Ј. П. Превост (J. P. Prevost), Pour lire l’Apocalypse, Cerf/Novalis, Париз, 1991.
Ј. П. Превост (J. P. Prevost), Откровење (L’Apocalypse), Centurion, Париз, 1995.
Ј. П. Превост (J. P. Prevost), Откровење (L’Apocalypse), Cerf, Париз, 1998.

3) Историја цркве
О. Клеман, Формулисање правила вере (La formulation des regles de la foi), Contacts,
1995.
Тимоти Вер (Калистос), Православље (L’Orhodoxie), DDB, Париз, 1997.
Ј. Мајендорф, Православна црква, јуче и данас (L’Eglise orthodoxe, hier et
aujourd’hui), Seuil, Париз, 1995.
Ј. Даниелу и И. Мару, Нова историја цркве (Nouvelle Histoire de l’Eglise), 1. том.,
Seuil, Париз, 1963.
Ј. Ортиз де Урбина, Никеја и Константинопољ (Nicee et Constantinople), Orante, Па-
риз, 1963.
T. Камелот (Th. Camelot), Ефес и Халкидон (Ephese et Chalcedoine), Orante, Париз,
1962. и 1963.
Ј. Мајендорф-Пападакис, Источни хришћанин и исход папства (L’Orient chretien et
l’essore de la papaute), Cerf, Париз, 2001.
А. Шмеман, Историјски пут Православља (Le chemin historique de l’Orthodoxie),
YMCA–Press, Париз, 1995.
Ј. Мајендорф, Христос у источно-хришћанској мисли (le Christ dans la Theologie
byzantine), Cerf, Париз, 1969.
Ј. Мајендорф, Увод у хришћанско богословље (Initiation a la Thologie byzantine),
Cerf, Париз, 1975.
Ј. Мајендорф, Свети Григорије Палама и православна мистика (Saint Gregoire Pa-
lamas et la Mystique orthodoxe), Seuile, Париз, 1959.
Е. Аман (E. Aman), Каролиншка епоха (L’epoque carolingienne), dir. Fliche and Mar-
tin vol. 6, Bloude et Gay, 1937.
Ф. Дворник (F. Dvornik), Фотијева шизма (Le schiyme de Photius), Cerf, Париз, 1950.
Ш. и Л. Пјетри(Ch. et L. Pietri), Историја хришћанства (L’histoire de christianisme),
Париз, 1995.
С. Рунциман (Steven Runciman), Велика Црква у ропству (The great Churche in capti-
vity), Кембриџ, 1968.

4) Патрологија
А. Хаман (A. Hamman), Речник Отаца цркве (Dictionnaire des Peres de l’Eglise),
DDB, Париз, 1997.
Г. Питерс (G. Peeters), О читању Отаца Цркве (Lire les Peres de l’Eglise), DDB, Па-
риз, 1981.
Ј. Кастен (J. Quasten), Увод у Оце цркве (Initiation aux Peres de l’Eglise), Cerf, Париз,

L O G O S
8 М. ОГЊЕНОВИЋ, Ј. ВИДОВИЋ

1956. (прва три века), 1987. (четврти и пети век), 1986. (западни Оци).
Ј. Либерт и М. Спанет (J. Liebaert et’ M. Spanneut), Оци Цркве (Les Peres de l’Eglise),
„Библиотека историје хришћанства“, Desclée, Париз, 1986. и 1990.
Ј. Кели (J. Kelly), Увод у учење Отаца цркве (Initiation a la doctrine des Peres de
l’Eglise), Cerf, Париз, 1968.
Б. Алтанер (B.Altaner), Детаљније о патрологији (Precis de Patrologie), Salvator, Па-
риз, 1961.
Л. Боаје (L. Bouyer), Духовност Новога завета и Отаца (La spiritualite de Nouveau
Testament et les Peres), Aubier, Париз, 1966.
П. Христу, Грчка патрологија (Patrologie grecque), Солун, 1978. (на грчком)
И. Коман (I. Coman), Патрологија (Patrologie), Букурешт 1984. (на румунском)
Ј. Мајендорф, Византијско богословље (L’Initiation a la Theologie Byzantine), Cerf,
Париз, 1975.
Ј.Мајендорф, Христос у источно-хришћанској мисли (Le Christ dans la Theologie
Byzantine), Париз, 1959.
Ј.Мајендорф, Увод у изучавање Светога Григорија Паламе (Introduction a l’etude de
Gregoire Palamas), Seuil, Париз, 1959.
Апостолски Оци (Les Peres apostoliques), y „Жива вера“, 244, Cerf, Париз.
Свети Иринеј Лионски, Излагање апостолског учења (Demonstration de la Predica-
tion Apostolique), SC 406.
Свети Иполит Римски, Апостолскo предање (La Tradition Apostolique), SC 11.
Филон Александријски, Пут Аврамов и алегоријско тумачење Закона (La migration
d’Abraham et Commentaire allegorique des Lois), Cerf, Париз.
Свети Јустин Мученик, Сабрана дела (Oeuvres complиtes), Migne, Париз, 1995.
Климент Александријски, Протрептик (Le Protreptique) – Педагог (Le Pedagogue),
SC 70, 108, 158.
Ориген, Омилије о Бројевима (Homelies sur les Nombres).
Разговор са Хераклитом (Entretien avec Heraclide), SC. 67.
Посланица Диогнету (Epitre a Diognete), SC 33.
Тертулијан, (De la prescription contre les heretiques) SC 46 – О васкрсењу мртвих (La
resurrection des morts) – (Traite du Bapteme) SC 35.
Свети Кипријан Картагински, О јединству Цркве (De l’unite de l’Eglise), („Жива
вера“, 9.)
Свети Атанасије Александријски, О оваплоћењу (Sur l’Incarnation du Verbe), SC
400.– Писмо Серапиону (Lettre a Serapion), SC 15. – Антоније Велики (Antoine
le Grand, Peres des moines), SC 400.
Свети Василије Велики, О Светоме Духу (Traite du Saint Esprit), SC 17. – О човеко-
вом пореклу (Sur l’origine de l’homme), SC 160.
Свети Григорије Нисијски, Стварање човека (La creation de l’homme), SC 6. – Жи-
вот Мојсејев (La vie de Moise), SC 1. – О Песми над песмама (Sur le Contique
des Contiques), „Жива вера“, 281.
Свети Григорије Богослов, Теолошке главе (Discours Theologiques), SC 250.
Свети Кирило Јерусалимски, Мистагошке катихезе, (Catecheses mystagogiques), SC 126.
Свети Амвросије Милански, (Des Sacrements, Des Mysteres), SC 126.

L O G O S
ТЕОЛОШКИ ИНСТИТУТ СВЕТОГ СЕРГИЈА У ПАРИЗУ 9

Блажени Јероним, избор текстова у „Блажени Јероним“ (Saint Jerome) у издању „Де-
ла Светих“ (Les Ecrits des Saints), Namur.
Блажени Августин Ипонски, Исповести (Les Confessons), један од најбољих прево-
да на француском језику налази се у часопису „Жива вера“ 165. и 214.
Свети Винсент Ларински, Commonitorium.
Свети Јован Златоусти, (Sur l’incomprehensibilite de Dieu) SC 28. – О светим тајна-
ма (Sur le Sacerdoce), SC 272. – Писма Олимпији (Lettres a Olympias) SC 13.
Свети Лав Велики, (Sermons pour l’annee liturgique), „Жива вера“ 222.

5) Догматско богословље
С. Булгаков, Православље (L’Ortodoxie), L’Age d’Homme, Париз, 1980.
В. Лоски, Есеји о мистичкој теологији Цркве на Истоку (Essai sur la theologie
mystique de l’Eglise d’Orient), Cerf, Париз, 1990.
Ј. Мајендорф, Православна црква, јуче и данас (L’Eglise Orthodoxe hier et
aujoud’hui), Seuil, Париз, 1995.
О. Клеман, Православна црква (L’Eglise Orthodoxe), “Que sais”, Париз, 1998.
Тимоти Вер (Калистос), Православље (L’Orthodoxie), DDB, Париз, 1997.
Б. Бобринској, Тајна Свете Тројице (Le Mystere de la Trinite), Cerf, Париз, 1986.
Ј. Мајендорф, Византијско богословље (Initiaition a la theologie byzantine), Cerf, Па-
риз, 1969.
Тимоти Вер (Калистос), Приближавање Богу кроз православну мисао (Aproches de
Dieu dans la pense orthodoxe), DDB, Париз, 1982.
Б. Бобринској, Заједница Светога Духа (Communion du Saint Esprit), Belle–fontaine,
Париз, 1992.
Ј. Гије (J. Guillet), Библијске теме (Themes bibliques), Aubier, Париз, 1954.
Свети Василије Велики, О Светоме Духу (Traite du Saint Esprit), SC 17.
Свети Григорије Нисијски, Теолошке главе (Discours theologiques), SC 250.
Свети Јован златоусти, (Sur l’incomprehensibilite de Dieu), SC 28.
О. Клеман, Смисао Земље, забелешке о православној космологији (Le sens de la Ter-
re, notes de la cosmologie orthodoxe), Bellefontaine, 1976.
Стефанос Караламбдис, Хришћанска космологија (Cosmologie chretienne), Cerf, Па-
риз, 1983.
Свети Василије Велики, Беседе о Шестодневу (Discours sur l’Hexaemeron), SC 26.
Свети Јефрем Сиријски, Химне о Рају (Hymnes sur le Paradis), SC 137.
О. Клеман, Питања о човеку (Questions sur l’homme), Stock, Париз, 1972.
Ј. Зизиулас, Еклисиолошке теме (L’Etre ecclesial), Женева, 1981.
Х. Јанарас, Жива вера Цркве (La foi vivante de l’Eglise), Женева, 1989.
Свети Григорије Нисијски, Стварање човека (La creation de l’homme), SC 6, Париз,
1943.
Свети Макарије, Духовне омилије (Homelies spirituelles), 1984.
О. Клеман, Записи о злу (Notes sur le mal), Contacts, 31, 1960.
Г. Флоровски, Tenebrae noctium, у делу „Зло је међу нама“ (Le mal est parmi nous),
Париз, 1948.

L O G O S
10 М. ОГЊЕНОВИЋ, Ј. ВИДОВИЋ

Л. Боје, Проблем зла у древном хришћанству (Le probleme du mal dans le christiani-
sme antique), у часопису „Живи Бог“ (Dieu vivant), 46, 1946.
Ј. Гије, Библијске теме (Themes bibliques), Aubier, Париз, 1954.
В. Кривошеин, Анђели и демони (Anges et demons), Москва, 2000. (постоји на ру-
ском, француском и енглеском језику).
Свети Иринеј Лионски, Против јереси (Contre les heresies), Париз, 1984.
П. Евдокимов, Христос у руској мисли (Le Christ dans la pensee russe), Cerf, Париз,
1970.
Ј. Лиебарт (J. Liébaert), Оваплоћење – о пореклу на Халкидонском сабору (L’Incarna-
tion – des origines au Concile de Chalcedoine), Cerf, Париз, 1966.
О. Кулман, Христологија у Новом завету (Christologie du Nouveau Testament), De-
lachaux et Niestle, Париз, 1988.
Л. Серфо (Lucien Cerfaux), Христос у теологији Светога Павла (Le Christ dans la
theologie de St. Paul), Cerf, Париз, 1954.
Г. Олен (G. Aulen), Христос Победитељ, Christus Victor, Aubier, Париз, 1949.
Свети Атанасије Александријски, О оваплоћењу (Sur l’Incarnation du Verbe de Dieu),
SC 199, 1973.
Великопосни Триод
Пентикостар
В. Лоски, Тројични карактер Цркве (Du troisiement attribut de l’Eglise), Aubier Mon-
taigne, Париз, 1967.
Г. Флоровски, Тело живога Христа (Le Corps du Christ vivant), у “La Sainte Eglise
Universelle”, Labor et Fides, Женева, 1948.
Зизјулас, Еклисиолошке теме (L’Etre ecclésial), Labor et Fides, Женева, 1981.
Л. Серфо, Теологија Цркве према св. Павлу (La théologie de l’Eglise suivаnt St. Paul),
Cerf. Париз, 1942.
Свети Игњатије Богоносац, Писма (Lettres), Cerf, Париз, 1951, SC 10.
Свети Иринеј Лионски, Против јереси (Contre les Hérésies), Cerf, Париз, 1985.
Свети Кипријан Картагински, О јединству Цркве (Sur l’Unité de l’Eglise), DDB, Па-
риз, 1979.
С. Булгаков, Јаковљева лествица (L’Echelle de Jqcob), L’Qge d’Homme, Лозана,
1986.
Ј. Даниелу, Анђели и њихова мисија (Les anges et leurs mission), Шевтоњ, 1953.
Свети Јован Златоусти, Омилије о непојмљивости Божијој (Homélies sur l’Incompre-
hesibilité de Dieu), SC 28, Париз.
Псеудо Дионисије, Небеска јерархија (La hiérarchie céleste), SC 58, Cerf, Париз,
1958.

6) Литургијско богословље
К. Андроников, Смисао Литургије. Однос између Бога и човека (Le sens de la Litur-
gie. La relation entre Dieu et l’homme), Cerf, Париз, 1988.
А. Шмеман, За живот света (Pour la vie du monde), Париз, 1969.
Ј. Мајендорф, Православна Црква, јуче и данас (L’Eglise orthodoxe hier et
aujoud’hui), Париз, 1995.

L O G O S
ТЕОЛОШКИ ИНСТИТУТ СВЕТОГ СЕРГИЈА У ПАРИЗУ 11

Ј. Мајендорф, Увод у византијско богословље (L’Initiation à la thélogie byzantin), Па-

риз, 1974.
М. Mецгер (M. Metzger), Историја Литургије, велики периоди (Histoire de la litur-
gie, les grandes étapes), „Мала енциклопедија Православља“, Париз, 1994.
М. Аранз (M. Arranz), Велики периоди византијске литургије: Палестина – Визан-
тија – Русија, историјски есеји (Les grandes étapes de la liturgie byzantine: Pale-
stine’ Byzance Russie, essai d’aperзu historique) у “Liturgie de l’Eglise partiqulière et
liturgie de l’Eglise universelle”, изречено на XXII конферецији одржаној на Ин-
ституту Св. Сергија у току недеље литургијских студија, Рим, 1976, 43–72.
Р. Тафт, Византијски обред: кратка историја (Le rite byzantin: bref historique), Па-
риз, 1996.
Литургија, њен смисао, њен дух, њен метод, Литургија и теологија (La Liturgie,
son sens, son ésprit, sa méthode, liturgie et théologie), XXVIII конференција одр-
жана на Институту Св. Сергија током недеље литургијских студија, Рим, 1982.
Шаноан А. Роз (Chanoine A. Roze), Смисао бденија у литургијској години (La signi-
fication des grandes vigiles dans l’année liturgique), у „Литургија, њен сми-
сао…“, 261–269.
Касиан, Дом Б. Бот, (La prière des heures), VIII конференција одржана на Институту
Св. Сергија у току седмице литургијских студија, Париз, 1963.
П. Бредшоу (P. Bradshaw), Хришћанска Литургија у својим коренима. Извори и ме-
тоде (La Liturgie chrétienne en ses origines. Sources et méthodes), Париз, 1995.
И. Х. Далме (I. H. Dalmais), o. М. Ги (M. Guy), Принципи Литургије (Principes de la
Liturgie), Париз, 1983.
Д. Клерк (D. Clerck), Поимање Литургије (L’intelligence de la Liturgie), Париз, 1995.
А. Баумштарк (A. Baumstark), Упоредна Литургија, принципи и методе за студије о
хришћанским Литургијама (Liturgie comparée, principes et méthodes pour l’étu-
de des liturgies chrétiennes), Шевтоњ, 1953.
К. Андроников, Васкршњи циклус. Смисао празника II (Le cycle pascal: Le sens des
fetes), L’Age d’Homme, Париз – Лозана, 1985.
О. Клеман, о. А. Шмеман, Тајна Васкрса. Литургијски коментари (Le mystère pa-
scal. Commentaires liturgiques), Bellefontaine SO 16, 1975.
Празници и живот Исуса Христа, I, Оваплоћење (Les fetes et la vie de Jésus Christ, I,
l’Incarnation), група православних катихета, Париз, 1985.
Празници и живот Исуса Христа, II, Васкрсење (Les fetes et la vie de Jésus Christ, II,
la Résurrection), id., Париз, 1989.
А. Г. Мартимор (A. G. Martimort), Литургија и време (La liturgie et le temps), Париз, 1983.
Р. Кабие (R. Cabié), Педесетница, Развој васкршње Педесетнице у току првих пет
векова (La Pentecote: L’évolution de la cinquantaine pascal au cours des cinq pre-
miers scièles), Tournai, 1965.
О. Касел (O. Casel), Васкрс у Цркви Отаца (La fete des Paques dans l’Eglise des
Pères), Париз, 1963.
Б. Бобринској, Литургијски живот (La vie liturgique), Cerf, Париз, 2001.
А. Шмеман, Евхаристија (L’Eucharistie, sacrement du Royaume), OEIL–YMCA Pres-
se, Париз, 1985.
С. Булгаков, Евхаристијски догмат (Le dogme eucharistique) у “La Pensée orthodo-
xe”, „Радови Института Светог Сергија“, L’Age d’Homme, 1987.

L O G O S
12 М. ОГЊЕНОВИЋ, Ј. ВИДОВИЋ

Р. Борне, Византијски коментари о Божанственој Литургији из VI и XV века (Les

commentaires byzantins sur la Divine Liturgie du VII au XV siècle), Париз, 1966.
Л. Боаје, Евхаристија, Теологија и духовност евхаристијске молитве (L’Eucharistie,
Théologie et spiritualité de la prière eucharistique), Desclée, Париз, 1990.
Н. Кавасила, Тумачење Божанствене Литургије (Explication de la Divine Liturgie),
SC 4, Париз, 1967.
Божанствена Литургија светог Јована Златоустог (La Divine Liturgie de saint Jean
Chrysostome), Liturgica, Париз, 1981. (текстови на црквенословенском и фран-
цуском).
Божанствена Литургија светог Јована Златоустог (Divine Liturgie de saint Jean
Chrysostome), Шамбези (текстови на грчком и француском).
Света и Божанствена Литургија светога Василија (La Sainte et Divine Liturgie de
saint Basile), Fraternité Orthodoxe, 1986.
Свети Кирило Јерусалимски, Мистагошке катихезе IV и V (Catéchèses mystagogiqu-
es IV et V), Piédagnel, Париз, 1988.
Свети Максим Исповедник, Мистагогија (Mystagogie) у “L’initiation chrétienne”,
Париз, 1980, 251–291.
А. Шмеман, Водом и Духом (D’eau et d’esprit), Théophanie, Париз, 1987.
Ј. Мајендорф, Брак из православне перспективе (Le Mariage dans la perspective ort-
hodoxe), OEUL – YMCA Presse, Париз, 1986.
Б. Бобринској, Свете тајне у православној Цркви (Les sacrements dans l’Eglise ort-
hodoxe), Le’ Messager orthodoxe, 27 – 28, 1964, 50–56.
Н. Црнокрак, Библијско утемељење византијске тајне брака (Les Fondaments bibli-
ques de l’office byzantin du mariage), конференција на Институту Св. Сергија
током XL недеље библијских студија, Рим, 1994, 39–56.
Ј. Гије, Од Исуса до светих тајни (De Jésus aux sacrements), Cahiers Evangile 57, Па-
риз, 1986.
Дидахи (La Doctrine des douze apores), W. Rordorf, Париз, 1978.
Свети Иполит Римски, Апостолско предање (La Tradition apostolique), B. Botte, SC 11.
Свети Амвросије Милански, (Des sacrements, des mystères, explication du symbole)
SC 25, Париз 1994.
Свети Кирило Јерусалимски, Мистагошке катихезе (Catéchèses mystagogiques), SC
126, Париз, 1988.
Свети Јован Златоусти, Осам крштењских катихеза (Huit catéchèses baptismales),
SC 50, Париз 1985.
Свети Јован Златоусти, Три крштењске катихезе (Trois catéchèses baptismales) SC
366, Париз, 1990.
Свети Амвросије Милански, Покајање (La penitence), R. Gryson, Париз, 1971.
П. Шове (P. Chauvet), Свештенство крштених, свештенство свештеника (Sacerdo-
ce des baptisés sacerdoce des pretres), Париз, 1991.
Свети Јован Златоусти, Шест књига о свештенству (Sur la sacerdoce), SC 272, Па-
риз 1980.

7) Аскетско богословље
Х. Јанарас, Слобода морала (La liberté de la moral), Lаbor et Fides, Париз, 1979.

L O G O S
ТЕОЛОШКИ ИНСТИТУТ СВЕТОГ СЕРГИЈА У ПАРИЗУ 13

П. Пласид, Ми смо видели праву Светлост (Nous avons vu la vraie Lumière), L’Age
d’Homme, Лозана, 1990.
П. Пласид, Еванђеље у пустињи (L’Evàngile au Désert), OEUL-YMCA Presse, Париз,
1985.
Свети Григорије Палама и православна мистика (Saint Grégoire Palamas et la mysti-
que orthodoxe), Seuil, Париз, 2001.
Бехр–Сигел, Место срца (Le Lieu du coeur), Cerf, Париз, 1989.
Архимандрит Софроније, Старац Силуан (Staretz Silouane), Présence, Париз, 1973.
Архимандрит Софроније, Молитва, искуство вечности (La prière, expérience de
l’éternité), Sel de la terre/Cerf, Париз, 1998.
Филокалија (La Philocalie), томови I и II, DDB/Lattès, Париз, 1995.
Свети Атанасије, Живот светог Антонија (Vie d’Antoine), SC 400, Париз
Живот светог Пахомија (Vie de saint Pachome), Bellefontaine, 1984.
Евагрије, Практичне главе (Traité practique), SC 170. и 171.
Свети Јован Касијан (Conférences), SC 42, 54 и 64; Париз
Свети Макарије, Духовне омилије (Homélies spirituelles), Bellefontaine SO, Париз.
Диадох Фотички, Духовна дела (Oeuvres spirituelles), SC 5, Париз.
Свети Јован Лествичник, Света лествица (L’Echelle Sainte), Bellefontaine SO, 1987.
Свети Исак Сиријац, Духовни списи (Ecrits spirituels), DDB, Париз, 1981.
Свети Диадох из Газе, Духовна дела (Oeuvres spirituelles), SC 92, Париз 1963.
Монах Марко, Духовне и теолошке главе (Traités spirituels et théologiques), Bellefon-
taine, 1985.

8) Агиологија
А. Г. Цамис (A. G. Tsamis), Агиологија (Agiologia), Ekdoseis P. Pournara, Солун,
1985. (на грчком).
Историја светих и хришћанске светости (Histoire des saints et de la sainteté chréti-
enne), Hachette, Париз, 1985.
Синаксар, животи светих Православне цркве (Le Synaxaire, Vie des saints de l’Elise
Orthodoxe), Солун, 1989
Г. П. Федотов, Свети древне Русије (Sviatye drevnej Rusi), YMCA-Press, Париз, 1989
(на руском).
Е. Бехр-Сигел, Молитва и светост у Руској цркви (Prière et sainteté das l’Eglise rus-
se), Bellefontaine SO 33, 1982.
Свети и светост у Литургији (Saints et sainteté dans la Liturgie), конференција одр-
жана на Институту Светог Сергија, XXXIII недеља литургијских студија, ed.
Litugiche, Рим, 1987.

9) Канонско право
Ј. Х. Ериксон, Православно канонско предање (The Ortodox Canonical Tradition) у
“St Vladimir’s Theological Quarterly”, t. 27, n°3, 1983, 155–167.
К. Ефел, Ј. Леклерк (K. Hefele, J. Leclercq), Историја сабора према оригиналним до-
кументима (Histoire des Conciles d’après les documents originaux), Њујорк,
1973.

L O G O S
14 М. ОГЊЕНОВИЋ, Ј. ВИДОВИЋ

В. Лоран (V. Laurent), Канони Трулскога сабора 691–692. Примарни извори Права
цркве са Истока (L’oeuvre canonique du Concile in Trullo 691–692; Source pri-
maire du Droit de l’Eglise orientale), у “Revue des Etudes Byzantines”, том XXIII,
1965, 7–41.
Г. Лимурис (G. Limouris), Источно канонско право (Le droit canonique oriental),
Стразбур, 1990.
П. Меневизоглу (P. Menevisoglou), Историјски увод у каноне Православне цркве (In-
troduction historique aux canons de l’Eglise orthodoxe), Стокхолм, 1990 (на грч-
ком).
Ј. Мајендорф, Еклисиологија: канонски извори (Ecclésiologie: les souces canoniques),
у „Увод у византијско богословље“, Cerf, Париз, 1975, 107–122.
Н. Милаш, Црквено право Православне цркве на Истоку (Le Droit ecclésiastique de
l’Eglise Orthodoxe d’Orient), Атина, 1906. (на српском, грчком, руском и бугар-
ском).
Г. Папатомас, Различити канонски модалитети примењивани у јурисдикцији Васе-
љенске патријаршије (Les différentes modalités canoniques d’exercice de la juri-
diction du Patriarcat oecuménique e Constantinople), у „Истина“, 4, 1995, 369–
385.
Л. Ј. Пацавос (L. J. Patsavos), Како би ствари требало да буду: теолошка и канон-
ска разматрања (How Things Should Be: Theological and Canonical Understan-
dings) у “The Role of the Priest and the Apostolate of the Laity”, Holy Cross Ortho-
dox Press, Бруклин, 1982, 13–23.
Ван дер Вал (Van der Wal), Historiae juris graeco-romani delineatio, извори византиј-
ског права од 300. до 1453. (Historiae juris graeco – romani delineatio, les sour-
ces du droit byzantin de 300. а 1453.), Егберт, 1985.
Ј. Зизјулас, Евхаристија, епископ и Црква у прва три века (L’Eucharistie, l’éveque et
l’Eglise durant les trois pre,iers sciècles), Desclée et Brouwer, Париз, 1994.
Н. Афанасјев, Црква Светога Духа (L’Eglise de Sainte Esprit), Cerf, Париз, 1975.
А. Борели, Црква, није ли то само институција? (L’Eglise n’est-elle qu’une institu-
tion), Promothéa, Тулон–Марсеј, 1994.
Ј. Конгар (Y. Congar), Папа као патријарх Запада (Le Pape comme patriarche d’Oc-
cident) у „Истина“ XXVIII 4, 1983, 374–390.
Ј. Х. Ериксон, Прихватање неправославних у Православну цркву (Reception of Non-
Orhodox into the Orthodox Church), y “Diakonia” no 1–3 (1984–85), 68–86.
А. Јевтић, Еклисиологија апостола Павла према светом Јовану Златоусту
(L’Ecclésiologie de l’Apotre Paul selon Saint Jean Chrysostome), Атина, 1984. (на
грчком).
А. Књазев (A. Kniazeff), Часови канонског права (Cours de Droit canon), Institut de
Théologie orthodoxe Saint Serge, Париз, 1988.
Ј. Коцонис (J. Kotsonis), Проблеми еклисиолошке икономије (Problèmes de l’écono-
mie ecclésiastique), Recherches et synthèses, section de dogme, II, 1971.
Д. Е. Лан (D. E. Lanne), Помесне цркве и Патријаршије у време великих Сабора
(Eglises locales et patriarcats à l’époque des grands Conciles), у “Irénicon”, 3,
1961, 292–321.
Х. М. Легран (H. M. Legrand), Билтен о еклисиологији. Увод у Цркве на Истоку
(Bulletin d’ecclésiologie. Introductions aux Eglises d’Orient), у “Revue des Scien-
ces philosophiques et théologiques”, 1972, 661–713.

L O G O S
ТЕОЛОШКИ ИНСТИТУТ СВЕТОГ СЕРГИЈА У ПАРИЗУ 15

Л. Хилие (L. Hillier), Политичко искуство у Православљу (L’expérience politique de

l’Orthodoxie), у “Les chrétiens et l’Etat”, Париз, 1967, 69–125.
Максим из Сарда, Васељенска патријаршија у Православној цркви (Le Patriarcat
oecumenique dans l’Eglise orthodoxe), Beauchesne, Париз, 1975.
Ј. Мајендорф, Брак у перспективи Православља (Le mariage dans la perspective ort-
hodoxe), YMCA–Press, Париз, 1986.
Ј. Мајендорф, Православна црква, јуче и данас (L’Eglises orthodoxe hier et aujo-
urd’hui), Seuil, Париз, 1960.
Л. Ј. Пацавос, Мешани бракови и канонско предање Православне цркве (Mixed Mar-
riages and the Canonical Tradition of the orthodox Church), y “Greek Orthodox
Theological Review “, 3–4/1978, 243–256.
Л. Ј. Пацавос, Став Православља о разводу (The Orthodox Postion on Divorce), y
“Diakonia”, 1970, 4–15.
В. Фидас, Помесна црква – аутокефална или аутономна – у односу са другим Цр-
квама. Аутокефалност и заједница (L’Eglise local – autocéphale ou autonome –
en communion avec les autres Eglises. Autocéphalie et communion), Centre ortho-
doxe du Patriarcat oecumenique, Шамбези–Женева, 1981, 141–150.
Прокоп, Систем односа између Цркве и државе (Systèmes de relation entre l’Eglise et
l’Etat), Кавала, 1987, (на грчком).
Смиренски, Развој данашњег обреда венчања и паралелни канонски развој (The Evo-
lution of the Present Rite of Matrimony and Parallel Canonical Developments), y
“St Vladimir’s Seminary Quarterly”, 8/1964, 38–48.
С. Вогел, Заједница и помесне цркве у првим вековима. Примат и синодалност у
току преникејског периода (Communion et Eglises locales aux premiers sciècle.
Primatialité et synodalité durant la période anténicéenne), у “L’année canonique” t.
XXV, 1981, 169–177.
Х. Јанарас, Истина и јединство Цркве (Vérité et unité de l’Eglise), Axios, Белгија,
1989.
Н. Захаропулос, Историја односа између Цркве и државе (Histoire des rapports en-
tre l’Eglise et l’Etat), Солун, 1985.
Ј. Зизјулас, Помесна црква у светлу Евхаристије (L’Eglise local dans une perspective
eucharistique), y “Messager de l’Exarchat du Patriarche russe en Europe occidenta-
le”, 97–100/1978, 35–48.
И. Зузек (I. Zuzek), Светотајински канонски закон хришћанског Истока (The Sacre-
mental Canon Law of the Christian East) y “Concilium”, 38/1968, 146–160.

10) Мариологија
А. Књазев, (A. Kniazeff), Богородица у Православној цркви (La Mиre de Dieu dans
l’Eglise Orthodoxe), Cerf, Париз, 1990.

11) Иконологија
Л. Успенски, Теологија иконе (Théologie de l’icone), Cerf, Париз, 1980.
В. Лоски, Л. Успенски, Значење икона (The meaning of icons), Њујорк, 1985.
Н. Озолин, Теологија иконе (Théologie de l’icone), Cerf, Париз, 1987.
К. вон Шонборн (K. von Schonborn), Икона Христова и њене догматске поставке
(L’icone du Christ, ses fondements dogmatiques), Cerf, Париз, 1989.

L O G O S
16 М. ОГЊЕНОВИЋ, Ј. ВИДОВИЋ

А. Грабар, Путеви стварања у хришћанској иконографији (Les vois de la création en

iconographie chrétienne), Flammarion, Париз, 1979.
А. Грабар, Прва хришћанска уметност (Le premier art chrétien), Gallimard, Париз,
1966.
А. Грабар, Златно доба у време Јустинијана (L’age d’or de Justinien), Gallimard, Па-
риз, 1966.
А. Грабар, Византија, византијска уметност у средњем веку (Byzance, l’art byzatin
du’Moyen Age), Albin Michel, Париз, 1963.
А. Грабар, Хришћанска источна Европа (L’Europe orientale chrйtienne), Albin Mic-
hel, 1963.

12) Историја Руске цркве

П. Паскал, Историја Русије (Histoire de la Russie), PUF “Que sais”, Париз, 1980.
В. Милиуков, Историја Русије (Histoire de la Russie), Leroux, Париз, 1933.
Платонов, Историја Русије, IX–XIII (Histoire de la Russie, IX–XIII sciècle), Payot, Па-
риз.
В. Водоф (V. Vodoff), Рађање руског хришћанства (Naissance de le chrétienté russe),
Fayard, Париз, 1988.
А. Карташов, Историја руске цркве (Histoire de l’Eglse russe), YMCA–Press, Париз,
1959. (на руском)
Света Русија (La Sainte Russie), Desclée et Brouwer, Париз, 1989.
Историја руске цркве (Histoire de l’Eglise russe), Nouvelle Cité, Париз, 1989.
Д. Поспиеловски, Руска црква под Совјетским режимом 1917–1982 (Te Russian
Church under he Soviet Regime 1917–1982), SVS’s Press, Њујорк, 1984.
Е. Бехр–Сигел, Молитва и светост у руској цркви (Prière et sainteté dans l’Eglise
russe), Bellefontaine, Париз, 1982.
П. Ковалевски, Свети Сергије и руска духовност (Saint Serge et la spiritualité russe),
Seuile, Париз, 1958.

13) Историја западне Цркве

Историја Цркве (Histoire de l’Eglise), под дирекцијом А. Флиша и В. Мартина, Па-
риз, 1946.
Историја хришћанства (Histoire du Christianisme), Desclée–Fayard, Париз, 1990.
Нова историја Цркве (Nouvelle Histoire de l’Eglise), Seuile, Париз, 1963.
Х. Бетенсон (H. Bettenson), Илустровани документи историје Цркве (Documents Il-
lustrative of the History of the Church), SPCK, Лондон, 1920.
Б. Ј. Кид (B. J. Kidd), Приказ Реформације на тлу континенталне Европе (Docu-
ments Illustrativ of the Continental Reformation), Оксфорд, 1967.

14) Пасторална теологија и омилитика

Н. Афанасјев, Црква Светога Духа (L’Eglise de Saint Esprit), Cerf, Париз, 1975.
Ј. Мајендорф, Увод у византијско богословље (Initiation à la théologie byzantine),
Cerf, Париз, 1975.
Ј. Мајендорф, Брак у православној перспективи (Le Marriage dans la perspective ort-
hodoxe), YMCA–Press, Париз, 1975.

L O G O S
ТЕОЛОШКИ ИНСТИТУТ СВЕТОГ СЕРГИЈА У ПАРИЗУ 17

Антоније Блум, Школа молитве (L’école de le prière), Париз, 1972.

За Омилитику: беседе св. Јована Златоуста, св. Григорија Богослова и св. Јована
Дамаскина из Хришћанских извора (SC); св. Јован Кронштатски и митрополит
Антоније Сурошки, св. Филарет Московски у “L’An de grace du Seigneur”, Беј-
рут, 1988.

15) Појање
Октоих, Минеј, Триод на грчком и црквенословенском језику.
Часослов, Шеветоњ, 1975.
Псалтир, превод арх. Плацида (Десела), YMCA–Press или Tinos.
Октоих – Недеља – Служба у осам гласова, Шеветоњ, 1972.
Молитва у црквама византијског обреда, непокретни празници, васкршњи празни-
ци, Шеветоњ.
Минеј, превод Д. Гијома, Рим, 1982.

16) Историја руске философије:

Г. Флоровски, Путеви руског богословља (Les vois de la théologie russe), L’Age
d’Homme, Париз, 2001.
В. Зјенковски, Руска философија (La philosophie russe), YMCA–Press, Gallimard, Па-
риз, 1992.
Н. Лоски, Историја руске философије (Histoire de la philosophie russe), Payot, Па-
риз.

L O G O S