Professional Documents
Culture Documents
Republika Srpska
Republika Srpska
Република Српска
ентитет Босне и Херцеговине
Језик
Преузми PDF
Надгледај
Уреди
Република Српска, незванично Српска, један је од
два ентитета у Босни и Херцеговини, поред Федерације Босне и
Херцеговине.[7] Налази се у југоисточној Европи, тачније на западном
дијелу Балканског полуострва. Највећи град је Бања Лука и представља
сједиште већине институција Републике Српске, као и њено политичко,
административно, привредно и универзитетско средиште.[8] Српска се
граничи државном границом са Републиком Србијом, Црном
Гором и Републиком Хрватском, а међуентитетском линијом са
Федерацијом Босне и Херцеговине.
Република Српска
Republika Srpska
Застава
Амблем
Химна: Моја Република
2:42
Положај Републике Српске у
оквиру Европе
[1]
Владавина
Облик ентитета парламентарна
република
— Предсједник Радован
Владе Вишковић
Историја
Настанак
— Декларација о 9. јануар 1992.
проглашењу Дан Републике
Републике српског Српске
народа БиХ
Географија
Површина
— вода (%) —
Становништво
— 2013.[2] 1.218.107 (—)
Економија
БДП / ПКМ ≈ 2013.
— укупно 8.760,80
милиона КМ[3]
(—)
Валута конвертибилна
марка[4]
Остале информације
Етимологија
Главни чланак: Етноними Срба и Србије
Република Српска етимологију имена темељи на титуларном
народу Срба.[9][16]
На њеном простору кроз историју су постојале многе државе које данас
познајемо са придјевом Српска у имену: Српска земља, Српска
кнежевина, Српска краљевина, Српска царевина, Српска Босна, Српска
деспотовина. У новом вијеку, поред постојања сусједне Србије, која
етимологију свог имена темељи на имену истог народа, успостављана је
још једна територија са називом истог титуланта: Држава Словенаца,
Хрвата и Срба.[17] На простору ове територије касније су настале
посебне државе Словенаца и Хрвата, али пола вијека након тога и двије
територије трећепоменутог народа, Срба, и то Република Српска
Крајина (која више не егзистира) и Република Српска.[9] Прије коначног
усвајања имена, Република Српска је првобитно носила име Република
српског народа Босне и Херцеговине, затим Српска Република Босна и
Херцеговина, да би на крају било предложено и Српска Република, али
је ипак усвојено садашње име.[9][18][19]
Због претјераног истицања њеног пуног имена са префиксом Република,
у неким западним гласилима се стекао утисак да Српска и нема
скраћено име, па се она у овим медијима скоро искључиво назива пуним
именом и то у српској верзији (енгл. Republika Srpska, а не Republic of
Srpska или скраћено Srpska).[20][21][22] Њени утемељивачи и званични
представници ово сматрају потпуно погрешно, а неки интелектуалци и
невладине организације покушавају афирмисати и неке нове енглеске
кованице за ову територију (као нпр. Serpska и Serbland).[23][24][25][26][27]
[28]
Географија
Главни чланак: Географија Републике Српске
Географски положај Републике Српске
Границе Републике Српске су одређене међународно
признатом границом према Републици Србији, Црној Гори и Републици
Хрватској и међуентитетском линијом према Федерацији Босне и
Херцеговине. Обје су успостављене без поштовања основних принципа
разграничења међу народима (етнички, историјски, природно-
географски, функционално-економски, војностратешки и др).
У односу на површину своје територије Република Српска има
несразмјерно дуге и неправилне границе. Оне су јако издужене и
изломљене правећи на појединим мјестима уске појасеве („џепове”)
којима се вежу српски простори. Такав најужи и најосетљивији појас је,
до издвајања у засебан дистрикт, био онај око града Брчко чија је
ширина свега 5 km. Укупна дужина границе Републике Српске износи
око 2.170 km, од чега на међуентитетску линију отпада 1.080 km. Ако би
територија Републике Српске са површином коју има била у облику
круга, укупна дужина њених граница би онда износила свега 561 km. То
значи да је коефицијент разуђености границе 3,6 што је ријеткост у
свијету и једино би се могла поредити са Чилеом.
Република Српска има атипичан облик територије чији је сјеверни дио
издужен у правцу запад—исток, а источни у правцу сјевер—југ. Овакав
необичан облик представља отежавајућу околност унутрашње
комуникације и економске интеграције међусобно удаљених западних и
јужних дијелова Републике.
Територија Републике Српске налази се између 42° 33' и 45° 16'
сјеверне географске ширине и 16° 11' и 19° 37' источне географске
дужине. Заузима мањи дио јединственог српског етничког простора
западно од Дрине, односно захвата сјеверни и источни дио геопростора
Босне и Херцеговине. Један дио простора Босне и Херцеговине који су
претежно насељавали Срби је према Дејтонском споразуму остао изван
Републике Српске — дио Босанске
Крајине, Озрена, Посавине и Херцеговине, дијелови Подриња,
сарајевске котлине, те дио Јадранског приморја. Република Српска има
површину од 25.053 km² или око 49% територије Босне и
Херцеговине[29] на којој је 2013. године живело 1.170.342 становника.[2]
Стећак на планини Трескавици
Језеро Бочац
Вишеградско језеро — вјештачка акумулација настала изградњом
бране ХЕ „Вишеград” на ријеци Дрини. Акумулација обухвата
општине: Вишеград, Ново Горажде и Рудо.
Орловачко језеро — налази се на Зеленгори на надморској висини од
1438 m. Дужина језера је око 350 m, а ширина 100 m, дубина 5 m.
Језером газдује национални парк „Сутјеска”.
Бардача — комплекс језера смјештен између ријека Саве и Врбаса.
Налази се сјевероисточно од Бање Луке у општини Србац и уврштена је
на свјетску листу заштићених мочварних подручја.[32]
Зворничко језеро — вјештачка акумулација настала изградњом ХЕ
„Зворник”. Језеро је дугачко 25 km, а на најширем дијелу је широко око
3 km.[32]
Перућачко језеро — је вјештачко језеро на подручју Сребренице, и
подручју Бајине Баште у Србији. Језеро је настало преграђивањем тока
ријеке Дрине, за потребе ХЕ „Бајина Башта”.
Орловачко језеро — је природно језеро на надморској висини од 1.438
m. Удаљено је од Југовог језера око 1 km. Дужина језера је око 350 m,
ширина око 100 m, а просјечна дубина око 5 m.[33]
Вегетација
Прашума Перућица у Националном парку Сутјеска.
Вегетација Републике Српске се одликује великом разноликошћу, што
је највећим дијелом посљедица климатских услова. Посебан значај
има шумски комплекс, а међу најраспрострањеније спада подручје
климазоналне вегетације храстових шума. На сјеверу, уз обалу
ријеке Саве и њених већих притока налази се појас храста лужњака који
је мјестимично испрекидан шумама храста китњака и обичног граба.
[34] Просторно, овај појас се наставља на шумски појас
у Славонији познат под називом „славонске храстове шуме”. Јужније,
на брежуљкастим и уздигнутијим просторима, налази се шумска
заједница храста китњака и обичног граба, а мјестимично су се развиле
и букове шуме претпланинског појаса.
С обзиром на то да је ово панонско и претпланинско биљногеографско
подручје које је уједно и најгушће насељено пољопривредним
становништвом, због тога су и шумске заједнице сведене на мање
површине. Мањи локалитети храста китњака и обичног граба сусрећу се
и у долини Неретвице у источној Херцеговини.
Уски појас горњег Подриња и ниска Херцеговина одликује се
климазоналном вегетацијом храста медунца и црног јасена, а у средњем
току Дрине и околини Фоче и Вишеграда налази се уски појас храста
сладуна и цера.
Знатан дио простора Републике Српске налази се под буковом шумом, а
на вишим планинским подручјима развиле су се мјешовите шумске
заједнице букве, јеле и смрче. Као главни пратиоци букових шума
јесу јавор, бријест, бијели јасен и друге врсте. Појас букових шума
заузима преддинарско и динарско биљногеографско подручје. Нешто су
раширеније у источним него у западним дијеловима Српске.
Унутар шумских вегетационих подручја, посебно на брдско-
планинским просторима, знатне површине су обрасле трапном
вегетацијом (ливаде и пашњаци) и оне су посебно значајне за
развој сточарства. Вегетација Републике Српске је веома интересантна и
са аспекта значајних ендемских врста што потврђује и
присуство Панчићеве оморике у долини Дрине (прашума Перућица код
Фоче).
Заштићена подручја
Национални паркови
У Републици Српској званично постоје тринационална парка и
један парк природе:
Величина
Име Основан Положај Слика
(ha)
Национални парк
1965.[36] 17.300
Сутјеска[35]
Национални парк 1967.[37] 3.400
Величина
Име Основан Положај Слика
(ha)
Козара[35]
Национални парк
2017.[38] 6.315
Дрина[35]
Резервати природе
У Српској постоје четири резервата природе, и то два строга резервата
природе и два посебна резервата природе.
Строги резервати природе
Основа Величина
Име Положај Слика
н (ha)
Величина
Име Основан Положај Слика
(ha)
Историја
Главни чланак: Историја Републике Српске
Територија данашње Републике Српске је настањена од
времена неолита. У раном бронзаном добу дотадашњу неолитску
популацију су замијенила ратоборнија племена, позната као Илири. За
вријеме владавине Октавијана Августа илирске земље су постале
римска провинција Илирик.[43][44] Римско царство је изгубило контролу
над Панонијом и Далмацијом 455. године и ове територије су након тога
запосјели Остроготи. Остроготе су побиједили Византинци 553. године
када је Далмација постала дио Византије.
Манастир Дужи, саграђен током 16. века
Привреда
Главни чланак: Привреда Републике Српске
Просјечне нето плате у Републици Српској (1996—2015)
Посљедице рата у Босни и Херцеговини оставиле су тешко насљеђе за
економију Републике Српске као и читаве Босне и Херцеговине. Укупне
ратне штете у Босни и Херцеговини цијене се са 100 милијарди $, од
чега око једна трећина отпада на Републику Српску.
Економски опоравак Босне и Херцеговине и Републике Српске
након 1995. године иде веома споро. То се види посебно преко
кретања БДП по глави становника. У 2013. години у читавој БиХ
овај индикатор се процењује са 1.200 до 1.300 USD, док је на почетку
1992. он износио око 2.200 долара. Номинални БДП је у 2013. години у
цијелој РС износио 8.831.800.000 КМ.[3]
Број запослених у Републици Српској (2000—2015)
БДП Републике Српске (1997—2015)
БДП по глави становника у Републици Српској 2006—2012. (у КМ)
[3]
2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013
4.535,00 5.107,00 5.907,00 5.739,00 5.805,00 6.073,00 6.006,00 6.146,00
Индустрија је доминантна привредна грана у Републици Српској. Од
укупно 9.347 предузећа у РС на нивоу Подручне привредне коморе
Бањалука ради 5.153. Од овог броја 60% је у области индустрије.[136] У
периоду 2013. пратећи званичне податке о макроекономским кретањима
може се закључити да је дошло до благог опоравка привреде у РС и
БиХ. У подручју прерађивачке индустрије производња је повећана за
6,2% а у укупној индустрији учешће прерађивачке индустрије износи
59%. Но међутим број запослених је мањи за 0,4% у односу на 2012.
што говори и даље о изузетно сложеном стању у привреди РС.
Основне индустријске гране су: енергетика, металургија и прерада
метала, електро и хемијска индустрија, индустрија прераде дрвета,
индустрија текстила, коже и обуће, графичка индустрија, индустрија
грађевинског материјала, те прехрамбена индустрија. За најуспјешније
привредне субјекте према избору Привредне коморе Републике Српске
проглашавани су:[137]
2003. „Витинка ад”, Козлук
2004. „Интеграл инжињеринг ад”, Лакташи
2005. „Рафинерија нафте Брод”
2006. „Арселор Митал Приједор ад”
2007. „Интеграл инжињеринг ад”, Лакташи
2008. „Боксит ад”, Милићи
2009. није проглашен побједник [обраћала се „Рафинерија нафте Брод”]
2010. „СХП Целекс”, Бања Лука
2011. „Рафинерија уља ад”, Модрича
2012. „ЕФТ рудник и термоелектрана Станари”
2013. „АД Орао-Завод за производњу и ремонт авионских
мотора”, Бијељина
Саобраћај
Главни чланак: Саобраћај у Републици Српској
Воз ЖРС на станици у Добоју
Саобраћај у Републици Српској спада у надлежност Министарства
саобраћаја и веза Републике Српске. У ту област потпада сва
саобраћајна и телекомуникациона инфраструктура Српске.
[138] Саобраћајна инфраструктура обухвата путеве, жељезничке пруге,
жељезничке станице, аеродроме, пловне путеве, пристаништа и слично,
док телекомуникациона инфраструктура обухвата телефонију,
телеграфију, оптичке каблове, земаљске станице веза, саобраћајну
телематику и друго.[138] Ниже надлежности су подијељене према
саобраћајним секторима на Жељезнице Републике Српске, Поште
Српске, Путеви Републике Српске и друга јавна предузећа која су
задужена за одржавање саобраћаја у Српској.
Друмски саобраћај
Источни транзит Бања Лука
Основна мрежа друмског саобраћаја у Српској обухвата 4.192
километара јавних путева, од чега 1.781 km магистралних и 2.183 km
регионалних путева.[138] У Републици Српској тренутно постоји један
изграђен ауто-пут (Градишка — Бања Лука), а у току је градња ауто-
пута Бања Лука — Добој. Магистрални путеви у Републици Српској
који припадају европској мрежи међународних путева су:
Европски пут Е73 (М17): (Хрватска) Славонски
Шамац/Шамац — Модрича — Руданка — Добој — Каруше —
(Федерација БиХ),
Европски пут Е661 (М16): (Хрватска) Стара
Градишка/Градишка — Лакташи — Бања Лука — Карановац — Угар —
(Федерација БиХ),
Европски пут Е761 (М5): (Федерација БиХ)
— Велечево — Чађавица — Рогољи — Мркоњић Град — Језеро —
(Федерација БиХ),
25п Европски пут Е761 (М5): (Федерација БиХ) — Источно
Сарајево — Подроманија — Рогатица — Устипрача — Вишеград — Вар
диште/Котроман (Србија),
Европски пут Е762 (М18): (Федерација БиХ) — Источно Сарајево
— Трново — Фоча — Хум/Шћепан Поље (Црна Гора).
Жељезнички саобраћај
Главни чланак: Жељезнице Републике Српске
Укупна дужина пруга нормалног колосијека у Српској износи 425 km.
[138] Жељезнице Републике Српске годишње превозе око 1 милион
путника и око 6 милиона тона робе. Жељезнице Републике Српске
дневно у оптицају користе 65 путничких и 8 теретних возова. Главна
дјелатност Жељезница Републике Српске је обављање промета роба и
путника на жељезничким пругама у Републици Српској. Међународни
код Жељезница Републике Српске је 0044.[139]
Туризам
Главни чланак: Туризам у Републици Српској
Скијалиште на планини Јахорина.
Најзаступљенији типови туризма у Републици Српској су: планински,
бањски, вјерски, авантуристички и еко-туризам. Иако територијално
невеликој, Републици Српској припадају богати, али разуђени природни
ресурси. Климатске зоне се протежу од средоземне на југу Херцеговине,
до умјерено-континенталне која преовлађује у сјеверним дијеловима.
Природна богатства Републике Српске су свакако њене познате
планине: Зеленгора, Трескавица, Јахорина, Романија,
потом Грмеч, Козара, Озрен и многе друге, са
огромним шумским и ловним богатством.[140] По својим смјештајним
капацитетима и изграђеној инфраструктури за зимске спортове посебно
се издваја планина Јахорина на којој су се 1984. године одржавала
такмичења Зимских олимпијских игара. Краљевско село
Котроманићево се налази на 40 km удаљености од Добоја,
магистралним путем који повезује планине Озрен и Вучијак са
равничарским предјелима Посавине. Село је изграђено је на
обали Величанке, ријеке која је изузетно богата рибљом фауном и
шкољкама (што свједочи и о њеној чистоћи), а комплетан простор чини
природни амбијент идеалан за одмор и рекреацију.[141]
У подножјима планина прострле су се питоме и
плодне житне равнице Посавине и Семберије, Лијевче поља и лагано
заталасаних Поткозарја и Подгрмеча, као и предјели
херцеговачког краса, прошараног плодним крашким пољима. Водотоци
моћних ријека Уне, Сане, Врбаса, Укрине, Дрине и Таре, засигурно
најбистријих ријека на читавом Балкану, богати су сваковрсном рибом.
Најпознатије бање у Републици Српској
су: Врућица, Дворови, Губер, Лакташи, Слатина, Кулаши, Љешљани, М
љечаница и Вишеградска Бања, које имају изграђене значајне
смјештајне капацитете.
Важна туристичка понуда крајишких Срба је традиционална Грмечка
корида, организација борбе бикова.[142] Борбе се традиционално
одржавају сваке године у прву недјељу иза Илиндана (2. августа).
Данас, ова манифестација је у оквиру Илинданских свечаности, а
организује се уз помоћ локалне заједнице у Оштрој Луци и Владе
Републике Српске. Године 2015. одржана је 243. корида по
реду. Андрићград или Каменград је културни центар и врста етно-села,
који се налази на локацији Ушће на самом ушћу
ријека Дрина и Рзав у Вишеграду чији је идејни творац режисер Емир
Кустурица. За посјетиоце је отворен 5. јула 2012.[143] Град је изграђен од
камена и у њему се налази педесетак објеката.[144] У граду постоји
градско позориште, модерни биоскоп, градска управа, академија
лијепих умјетности, зграда Андрићеве гимназије, ријечна марина и
пристаниште, хотели, тргови, црква, стари хан, дућани и спомен кућа
Иве Андрића.[144] Дана 28. јуна 2013. године отворен је Андрићев
институт.[145]
Орловачко језеро на планини Зеленгора
Арсланагића мост, Требиње
Парк природе Добрун — Рзав
Андрићград, Вишеград.
Етно-село „Станишићи“.
Култура
Главни чланак: Култура у Републици Српској
Академија наука и умјетности Републике Српске је
највиша научна, културна, радна и репрезентативна установа у
Републици Српској. Задатак ове академске институције је да развија,
унапређује и подстиче научну и умјетничку дјелатност. Академија је
установа од посебног националног интереса за Републику Српску.[146]
Важан носилац развоја драмске умјетности у Бањој Луци и цијелој
регији је Народно позориште Републике Српске које има осамдесет
стално запослених, а у саставу самог глумачког ансамбла, двадесетшест
драмских умјетника.[147] Један од највећих, а сигурно и најпосјећенијих
културних догађаја у граду је и Театар Фест који се сваке године
одржава у овом позоришту, уз учешће многих домаћих и страних
глумачких ансамбала.
Народна и универзитетска библиотека Републике Српске је
средишња библиотека Универзитета у Бањој Луци, матична библиотека
свих јавних универзитета у Републици Српској и кровна и централна
национална библиотека Српске.[148]
Републички завод за заштиту културно историјског и природног
насљеђа је званична управна институција Републике Српске и
организација у саставу Министарства просвјете и културе Републике
Српске. Завод евидентира, штити и води централни регистар културних,
историјских и природних споменика на читавој територији Републике
Српске.[149]
Године 1993. на Јахорини, основано је Удружење књижевника Српске,
под предсједништвом професора и политичара Николе Кољевића. Од
2003. године, предсједник удружења је Зоран Костић који је сједиште
премјестио из Српског Сарајева у Бању Луку.[150][151][152]
[153] Предсједник сарајевско-романијско-дринске подружнице
је Недељко Зеленовић.[154]
Оснивачка скупштина Удружења историчара Републике Српске
„Милорад Екмечић” одржана је у Бањалуци, у децембру 2015. године, а
за предсједника је изабран Драга Мастиловић, декан Филозофског
факултета Универзитета у Источном Сарајеву. Као циљеви Удружења
наведени су унапређивање научно-истраживачке дјелатности у области
историјске науке на простору Републике Српске и популарисање тих
резултата, унапређење наставе историје и стручно усавршавање
наставничког кадра.[155]
Друштво чланова Матице српске у Републици Српској, његови органи и
радна тијела, посебну пажњу поклониће изучавању књижевности и
језика српског народа и књижевности других народа у Републици
Српској и Босни и Херцеговини; организовању енциклопедијског рада у
области друштвених и природних наука; издавању капиталних дјела из
области књижевности, науке и умјетности, обради, чувању и заштити
архивске грађе; сарадњи са академијама наука и умјетности и
универзитетима у земљи и иностранству; обезбјеђењу донација, легата и
других поклона и њиховом коришћењу у складу са вољом дародавца
или легатора итд.[156]
Музеј савремене умјетности Републике Српске
Црква Светог Ђорђа у Сопотници, у којој је радила прва штампарија на
територији БиХ, друга на Балкану
Традиционалне манифестације
Најпознатије традиционалне спортске манифестације које се у РС
организују током године су: Бањалучки турнир у малом фудбалу
Борик, Међународни рукометни турнир шампиона Добој, бањалучки
тениски АТП челенџер Младост, фудбалски међународни турнир за
млађе категорије Фоча, осмомартовски рукометни турнир ЖРК Борац,
[163] Ски куп Јахорина, Пливачки митинг Бања Лука, Видовданска
трка Брчко, Бициклистичка трка Бања Лука — Београд, Петровдански
падобрански куп Приједор, Боксерски меморијал „Радован Бисић” у
организацији БК Славија Бања Лука.
Међународна такмичења
Република Српска је до сада била домаћин бројних међународних
такмичења, између осталих: Свјетског првенства за рукометаше јуниоре
— Бања Лука 2013, Свјетског и Европског првенства у рафтингу
Врбас/Тара 2008, Европског првенства у каратеу Бања Лука 2008,
Свјетског првенства у куглању Бања Лука 2008, Европског првенства у
кајаку и кануу Врбас 2011, финалног турнира — АБА кошаркашке лиге
Лакташи 2013, финале Купа Србије за ватерполисте, тениски меч
— Ђоковић : Троицки у дворани Борик Бања Лука.[164]
Спортски објекти
Најрепрезентативнији спортски објекти у Републици су: Градски
олимпијски базен (Бања Лука), Спортска дворана Лакташи, Спортска
дворана „Пеки” (Пале), Градски стадион у Бањој Луци, фудбалски
стадион са вјештачком травом у Крупи на Врбасу, Стадион др Милан
Јелић у Модричи (са капацитетом за 7.600 гледалаца), Рафтинг центар
„Кањон”, Коњички клуб „Чокорска поља”, Ски објекти „Јахорина”,
тениски терени „Младост БЛ” (посједују и прве терене у БиХ са тврдом
подлогом као на Аустралијан Опену) и Куглана Бања Лука (осмостазна
од Свјетског првенства у БЛ 2008).
Празници
Главни чланак: Празници Републике Српске
Празници у Републици Српској су одређени „Законом о празницима
Републике Српске”.[165] Празници се дијеле на републичке и вјерске.
Републички празници су:
6. и 7.
Православни Божић Нерадни дани
јануар
24. и 25.
Католички Божић Нерадни дани
децембар
Покретни
Курбан-бајрам Нерадни дани
празник
Покретни
Православни Велики петак Нерадни дан
празник
Покретни
Православни Васкрс Нерадни дани
празник
Покретни
Католички Велики петак Нерадни дан
празник
Покретни
Католички Ускрс Нерадни дани
празник
Покретни
Рамазански бајрам Нерадни дани
празник
Галерија
Маглић,
највиши врх Српске
Мост Мехмед-паше Соколовића
у Вишеграду на ријеци Дрини
Манастир Липље
код Теслића
Врело Паљанске Миљацке
код Пала
Долина хероја
Тјентиште код Фоче
Џамија Ферхадија
у Бањој Луци
Споменик палим Крајишницима
на Бањ брду
Манастир Тавна
код Бијељине
Тврђава Кастел
у Бањој Луци
Топола ужаса, Спомен подручје Доња Градина
Добојска тврђава
Манастир Кнежина
код Сокоца
Романија
Балкана
Херцеговачка Грачаница,
Требиње
Споменик Петру I Карађорђевићу
у Бијељини
Цврцка
Споменик Иви Андрићу
у Андрићграду, Вишеград
Види још
Историја Републике Српске
Религија у Републици Српској
Срби у Босни и Херцеговини
Федерација Босне и Херцеговине
Брчко Дистрикт
Босна и Херцеговина
Република Србија
Референце
1. ^ а б в г д „Устав Републике Српске” (PDF). narodnaskupstinars.net. Народна
скупштина Републике Српске. Приступљено 9. 11. 2017.
2. ^ а б в Врањеш 2016, стр. 12.
3. ^ а б в г „ГЛАВНИ ЕКОНОМСКИ ИНДИКАTОРИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ”.
IRBRS. Приступљено 23. 3. 2014.
4. ^ а б „Član 38. Zakona o Centralnoj banci Bosne i Hercegovine” (PDF). ads.gov.ba.
Приступљено 15. 1. 2016.
5. ^ „Kovani novac KM”. www.cbbh.ba. Архивирано из оригинала на датум 22. 2.
2018. Приступљено 21. 2. 2018.
6. ^ Званични сајт Централне банке БиХ: Новчанице и кованице
КМ Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јануар 2016), приступљено: 9.
јануара 2016. године
7. ^ „Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини — Анекс 4 — Устав
Босне и Херцеговине Преамбула”. www.oscebih.org. OSCE. Архивирано
из оригинала на датум 21. 2. 2018. »Састав. Босна и Херцеговина састоји се од
два ентитета, Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске (у даљњем
тексту "ентитети").«
8. ^ „Општи подаци”. www.banjaluka.rs. Град Бања Лука. Архивирано
из оригинала на датум 8. 11. 2017. Приступљено 9. 11. 2017.
9. ^ а б в г „Фотомонографија Народне скупштине Републике
Српске” (PDF). www.narodnaskupstinars.net. Народна скупштина Републике
Српске. Приступљено 9. 11. 2017.
10.^ Логос 2019, стр. 134.
11.^ Логос 2019, стр. 259—261.
12.^ Врањеш 2016, стр. 79, 85.
13.^ „Bosnia and Herzegovina Archives | Assembly of European Regions”. Assembly of
European Regions. Приступљено 9. 11. 2017.
14.^ а б „Представништва Републике Српске у иностранству”. www.esrpska.com.
еСрпска. Приступљено 9. 11. 2017.
15.^ „Представништва Републике Српске у иностранству”. www.vladars.net.
Влада Републике Српске. Архивирано из оригинала на датум 24. 04. 2012.
Приступљено 9. 11. 2017.
16.^ „Istorija”. www.republikasrpska.net. Republika Srpska — internet portal.
Приступљено 9. 11. 2017.
17.^ Moravcsik 1967, стр. 153, 155.
18.^ „Bosnia and Herzegovina”. www.britannica.com. Encyclopaedia Britannica.
19.^ „Bosnian Serb republic leader dies”. news.bbc.co.uk. BBC News. Приступљено 9.
11. 2017.
20.^ „Bosnia echoes to alarming rhetoric”. news.bbc.co.uk. BBS News.
Приступљено 9. 11. 2017.
21.^ „Halting the downward spiral”. www.nytimes.com. The New York Times.
Приступљено 9. 11. 2017.
22.^ „Bosnia lurches into a new crisis”. www.theguardian.com. The Guardian.
Приступљено 9. 11. 2017.
23.^ „Srpska suverenija od Srbije!”. pressrs. Press Republika Srpska. Архивирано из
оригинала на датум 09. 08. 2015. Приступљено 09. 08. 2015.
24.^ „About National Assembly”. National Assembly of The Republic of Srpska.
Приступљено 9. 11. 2017.
25.^ „Government of Republic of Srpska”. Влада Републике Српске. Приступљено 9.
11. 2017.
26.^ „Republic of Srpska, President of Republic Milorad Dodik”. Предсједник
Републике Српске. Приступљено 11. 12. 2017.
27.^ „Костић: Српски језик — дио богате културе и традиције народа”. Радио-
телевизија Републике Српске. 20. 3. 2009. Приступљено 27. 1. 2012.
28.^ „Туђе и наше у језику и иначе”. www.rastko.rs. Пројект Растко.
Приступљено 9. 11. 2017.
29.^ „Географија”. www.predsjednikrs.net. Предсједник Републике Српске.
Архивирано из оригинала на датум 20. 4. 2017. Приступљено 9. 11. 2017.
30.^ „Geografija Republike Srpske”. Приступљено 29. 1. 2015.
31.^ „Klima Republike Srpske”. Приступљено 29. 1. 2015.
32.^ а б Језера РС Воде РС
33.^ Агенција Републике Српске за воде обласног ријечног слива Саве: Језера у
Републици Српској (језик: српски)
34.^ „Ekonomska i socijalna slika Republike Srpske”. Glas Srpske. Архивирано
из оригинала на датум 24. 9. 2015. Приступљено 29. 1. 2015.
35.^ а б в г д ђ е ж „Zaštićena područja prirode u Bosni i
Hercegovini”. www.nasljedje.org. Архивирано из оригинала на датум 10. 11. 2017.
Приступљено 9. 11. 2017.
36.^ „Дани плавичасте љепотице”. Радио телевизија Републике Српске. 11. 8.
2011. Архивирано из оригинала на датум 3. 2. 2015. Приступљено 11. 8. 2011.
37.^ „Национални парк Козара”. Приступљено 29. 1. 2015.
38.^ „Национални парк Дрина”. Приступљено 3. 6. 2019.
39.^ „Prašuma Janj | JU Turistička Organizacija Šipovo”. sipovo-tourism.com.
Приступљено 9. 11. 2017.
40.^ „ПРАШУМА "ЛОМ"”. www.drinic.rs. Архивирано из оригинала на датум 04.
03. 2016. Приступљено 9. 11. 2017.
41.^ „Посебни резерват природе „Громижељ“”. ekulturars.com. Архивирано
из оригинала на датум 21. 2. 2018. Приступљено 11. 12. 2017.
42.^ „Посебни резерват природе „Лисина“”. ekulturars.com. Архивирано
из оригинала на датум 21. 2. 2018. Приступљено 11. 12. 2017.
43.^ Месиховић 2014, стр. 294
44.^ „Енциклопедија Британика: Illyricum”. Britannica.com. Приступљено 30. 1.
2015.
45.^ Naval (2013). Palestine & Transjordan. Routledge. стр. 137. ISBN 978-1-136-
20939-0. Приступљено 9. 11. 2017.
46.^ Пашалић 2006, стр. 12
47.^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 283.
48.^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 284.
49.^ Логос 2019, стр. 127—128.
50.^ Логос 2019, стр. 131—132 са напоменом 438. О томе се расправљало и
14.10.1991. а председник Скупштине БиХ Момчило Крајишник објавио је крај
седнице и посланици Срби су отишли из Скупштине. Без Срба, састанак је
настављен после поноћи 15.10.1991. уз присуство потпредседника Мариофила
Љубића и посланика СДА и ХДЗ-а, као и дела посланика опозиције. Они су, без
пристанка посланика СДС-а усвојили око 03:00, 15.10.1991. Резолуцију о
суверености Босне и Херцеговине и Меморандум (Писмо о намјерама).
51.^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 285.
52.^ Логос 2019, стр. 132, 134.
53.^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 285-286.
54.^ Логос 2019, стр. 135, 138-139, 160. „Због објављивања одлуке Савета
министара ЕЗ да се призна независност БиХ, у Бањалуци се састала Скупштина
Републике Српске БиХ и на седници 7.4.1992. донела је одлуку о проглашењу
Републике Српске БиХ „независном”, а на истој седници Скупштина је
обавештена да су Б. Плавшић и Н. Кољевић поднели оставке на места у
Председништву СР БиХ“.
55.^ а б Антић & Кецмановић 2016, стр. 286.
56.^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 296.
57.^ Логос 2019, стр. 146. ЗНГ, редовна војска Републике Хрватске, око 1.000
војника (Хрвата и Бошњака) са тенковима, прешла је из Славонског Брода и
заузела Босански Брод. Наоружани Хрвати и Бошњаци у селу Сијековац
( Босански Брод) у ноћи 26. на 27.3.1992. убили су деветорицу Срба и тако
започели бројна насиља и убиства на подручју Босански Брода која су трајала до
првих дана октобра 1992.
58.^ а б в г Антић & Кецмановић 2016, стр. 305.
59.^ Логос 2019, стр. 154—155, 175-176. “ослобађањем Которског и Јоховца
(9.6.1992) град је постао сигурнији".
60.^ Логос 2019, стр. 147.
61.^ Логос 2019, стр. 151—152 са напоменом 572. „У Општини Бијељина 1991.
било је скоро 97.000 становника. Од тога било је Срба скоро 58.000 лица,
Југословена више од 4.000 лица, а Муслимана више од 30.000 лица“.
62.^ Логос 2019, стр. 151—153.
63.^ Логос 2019, стр. 159—160. После договора министара спољних дела држава
ЕЗ са министром спољних дела САД Џејмсом Бејкером, Савет министара ЕЗ на
састанку у Луксембургу 6.4.1992. године, усвојио је декларацију према којој од
7.4.1992. чланице ЕЗ треба да признају Републику БиХ као независну државу.
64.^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 305-306.
65.^ Логос 2019, стр. 169.
66.^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 254.
67.^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 306.
68.^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 307.
69.^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 308.
70.^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 309.
71.^ Логос 2019, стр. 159, 169. „Линије сукоба су настајале постепено ширећи се,
од контролних тачака на путевима, и до средине маја 1992. око бошњачког
(Изетбеговићевог) Сарајева нису биле потпуно утврђене линије сукоба између
сукобљених војски“.
72.^ Логос 2019, стр. 206.
73.^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 310.
74.^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 311.
75.^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 312.
76.^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 313.
77.^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 314.
78.^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 315.
79.^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 316.
80.^ а б Антић & Кецмановић 2016, стр. 321.
81.^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 322.
82.^ Логос 2019, стр. 261 са напоменом 1283.
83.^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 323.
84.^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 339.
85.^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 340.
86.^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 341.
87.^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 342.
88.^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 343.
89.^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 344.
90.^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 345.
91.^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 346.
92.^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 347.
93.^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 348.
94.^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 349.
95.^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 350.
96.^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 351.
97.^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 352.
98.^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 353.
99.^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 354.
100. ^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 362.
101. ^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 363.
102. ^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 364.
103. ^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 365.
104. ^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 366.
105. ^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 367.
106. ^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 368.
107. ^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 369.
108. ^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 371.
109. ^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 372.
110. ^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 375.
111. ^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 376.
112. ^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 377.
113. ^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 378.
114. ^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 379.
115. ^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 380.
116. ^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 381.
117. ^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 382.
118. ^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 384.
119. ^ „Галупово истраживање: Подршка за отцјепљење Републике
Српске 88%”. Радио-телевизија Републике Српске. 19. 11. 2010.
Приступљено 26. 1. 2012.
120. ^ „еСрпска: Представништва РС у иностранству”. Esrpska.com.
Приступљено 10. 8. 2012.
121. ^ „Влада Републике Српске: Представништва Републике Српске у
иностранству”. Vladars.net. 10. 8. 2012. Архивирано из оригинала на датум 24.
04. 2012. Приступљено 9. 11. 2017.
122. ^ „Dodik otvorio predstavništvo Republike Srpske u Beču — VESTI —
SMEDIA”. Smedia.rs. 23. 3. 2012. Приступљено 10. 8. 2012.
123. ^ „Представништво РС и на Кипру”. Глас Српске.
Приступљено 23. 8. 2017.
124. ^ „РТРС: Влада упутила извјештај Савјету безбједности као
прилог уз Додиково писмо”. Rtrs.tv. Приступљено 10. 8. 2012.
125. ^ „Србија и РС оживеле Дејтонски споразум”. Glas javnosti.
Приступљено 25. 4. 2013.
126. ^ а б „Обиљежја РС”. www.narodnaskupstinars.net. Народна
скупштина Републике Српске. Приступљено 9. 11. 2017.
127. ^ „Himna, grb i ustav”. znanje.org. Приступљено 8. 10. 2017.
128. ^ Грабељшек 1994, стр. 11, 27. Бројеви су преписани са 11 стране, а
на (неозначеној редним бројем) 27 страни дати су незнатно другачији бројеви за
1961. Ту је укупно 3.278.053 становника, Срба је 1.406.043 становника, а
Муслимана је 842.388 становника.
129. ^ Драгичевић 2015, стр. 79.
130. ^ „Становништво према националној припадности, попис
1991” (PDF). стр. 1. Приступљено 28. 3. 2020.
131. ^ а б Комић 2019, стр. 84.
132. ^ Врањеш 2016, стр. 12, 79.
133. ^ Врањеш 2016, стр. 25.
134. ^ „Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици
Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПО НАСЕЉЕНИМ МЈЕСТИМА”
135. ^ „National Pies - Bosnia-Herzegovina”. atlas.xyvy.info. Ancestral
Genography Atlas. Приступљено 9. 11. 2017.
136. ^ „Индустрија”. www.bl.komorars. Подручна привредна комора
Бања Лука. Архивирано из оригинала на датум 21. 2. 2018. Приступљено 11. 12.
2017.
137. ^ Привредна комора Републике Српске, преглед награђиваних
привредних субјеката http://www.komorars.ba/
138. ^ а б в г (језик: српски) Министарство саобраћаја и веза Републике
Српске: Саобраћајна инфраструктура у Републици Српској
139. ^ Жељезнице Републике Српске
140. ^ „Планински туризам”. Туристичка организација Републике
Српске. Приступљено 29. 1. 2015.
141. ^ „Етно-село Котроманићево”. Туристичка организација
Републике Српске. Приступљено 19. 7. 2016.
142. ^ „Печат (47,46 мин)”. Радио телевизија Републике Српске. 25. 8.
2011. Архивирано из оригинала на датум 10. 11. 2017. Приступљено 29. 8. 2011.
143. ^ „Андрићград отворен за посјетиоце”. Братунац (репортажа). 5.
7. 2012. Приступљено 6. 7. 2012.
144. ^ а б „Андрићев Камен град у Вишеграду и Емир Кустурица —
гради се туристичко историјски комплекс на Дрини”, Александар Парезановић,
17. април 2012; приступљено 28. јуна 2012. (језик: српски)
145. ^ Андрићев институт ум и душа Андрићграда („Политика”, 28. јун
2013)
146. ^ (језик: српски) Статут Академије наука и умјетности Републике
Српске
147. ^ „Narodno pozorište Republike Srpske”. 2015. Архивирано
из оригинала на датум 03. 02. 2015. Приступљено 29. 1. 2015.
148. ^ (језик: српски) Народна и универзитетска библиотека Републике
Српске: Организација библиотеке
149. ^ Завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа
Републике Српске Архивирано на сајту Wayback Machine (1. август 2015),
Приступљено 24. 4. 2013.
150. ^ „Костић: Српски језик — дио богате културе и традиције
народа”. Радио-телевизија Републике Српске. 20. 3. 2009. Приступљено 27. 1.
2012.
151. ^ „Слава Старе Цркве у Мостару и Ћоровићеви сусрети писаца”.
Српска православна црква. 24. 9. 2008. Архивирано из оригинала на датум 13.
06. 2019. Приступљено 27. 1. 2012.
152. ^ „Бањалука заборавила Мешу Селимовића”. Глас Српске. 23. 11.
2010. Архивирано из оригинала на датум 27. 11. 2010. Приступљено 27. 1. 2012.
153. ^ „Вишеградска стаза 2009.”. Српско просвјетно и културно
друштво „Просвјета”, Источно Сарајево. 23. 6. 2009. Архивирано из оригинала
на датум 04. 07. 2013. Приступљено 27. 1. 2012.
154. ^ „Недељко Зеленовић”. www.matbibli.rs.ba (на језику: српски).
Приступљено 9. 11. 2017.
155. ^ „Osnovano prvo društvo istoričara Srpske”. banjaluka.net.
Приступљено 16. 12. 2015.
156. ^ „Билтен, бр. 1” (PDF). октобар 2010. Приступљено 9. 11. 2017.
157. ^ „FK „Borac” — od 1925. do danas”. Приступљено 29. 1. 2015.
158. ^ „Medjunarodni TV turnir Doboj”. Архивирано из оригинала на
датум 18. 8. 2018. Приступљено 29. 1. 2015.
159. ^ БК Славија, БЛ Архивирано на сајту Wayback Machine (3.
децембар 2013), додатни текст.
160. ^ To, Nemanja: Srpski džudo majstor je prvak SVETA!, Приступљено
1. 9. 2017.
161. ^ DŽUDO ŠAMPIONAT Majdov osvojio svetsko zlato, Приступљено
1. 9. 2017.
162. ^ „London 2012 — Ivana Ninkovic”. BBC. Приступљено 29. 1. 2015.
163. ^ Традиционални рукометни турнир ЖРК Борац
164. ^ „Novak Đoković — Banja Luka je pokazala srce”. Glas Srpske. 1. 12.
2009. Приступљено 29. 1. 2015.
165. ^ „Закон о празницима Републике Српске”. www.vladars.net.
Службени гласник Републике Српске. Архивирано из оригинала на датум 12. 09.
2015. Приступљено 9. 11. 2017.
Литература
Врањеш, Рајко; et al. (2016). Попис становништва, домаћинстава и станова у
Републици Српској 2013. Резултати пописа (PDF). Бања Лука: Републички завод
за статистику Републике Српске.
Грабељшек, Драгана; et al. (1994). Национални састав становништва ФНР
Југославије: подаци по насељима и општинама. Књ. 3 (PDF). Београд: Савезни
завод за статистику.
Комић, Јасмин; et al. (2019). Статистички годишњак Републике Српске,
2019 (PDF). Бања Лука: Републички завод за статистику. Архивирано
из оригинала (PDF) на датум 11. 07. 2020. Приступљено 02. 04. 2020.
Драгичевић, Милена; et al. (2015). Статистички годишњак/љетопис Федерације
БиХ 2015. Сарајево: Федерални завод за статистику.
Пашалић, Стево (2006). Маријанац, Здравко; Ђурђев, Бранислав; Маринковић,
Драшко; Живковић, Милорад; Вуковић, Јованка, ур. Демографски развој и
популациона политика Републике Српске. Бијељина: ИП Младост. стр. 12.
Месиховић, Салмедин (2014). Илирике. Сарајево: Филозофски факултет у
Сарајеву. стр. 294. ISBN 9789958031106. Приступљено 9. 11. 2017.
Naval (2013). Palestine & Transjordan. Routledge. стр. 137. ISBN 978-1-136-
20939-0. Приступљено 9. 11. 2017.
Антић, Чедомир; Кецмановић, Ненад (2016). Историја Републике Српске.
Београд: Недељник.
Андрић, Александар (2015). Историја Срба од 1918. до 2012. Београд. ISBN 978-
86-6289-051-1.
Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба
5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Спољашње везе
Република Српскана сродним пројектима Википедије
Дефиниције на Викиречнику
Медији на Остави
Новости на Викиновостима
Цитати на Викицитатима
Текстови на Викизвронику
Литература на Викикњигама