Након словенског досељавања на Балкан (током 6. И 7.

Века), Срби су у раном средњем веку

основали неколико држава. Средњовековна Србија је 1217. Године постала краљевина, а
врхунац је достигла 1346. Године, проглашењем царства. Након турске најезде, Српска
деспотовина је опстала до 1459. Године, када је потпала под власт Османског царства.[10] До
средине 16. Века, целокупно подручје данашње Србије потпало је под османску власт. Крајем
17. И почетком 18. Века, Хабзбуршка монархија је потиснула турску власт из Бачке, Срема и
Баната, а привремено и из централне Србије. Почетком 19. Века, Српска револуција
успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је 1878. Године
стекла државну независност, а 1882. Године је постала краљевина. Ослобођење Старе Србије
(Рашка, Косово и Метохија) остварено је 1912. Године.[11]

Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом
Хабзбуршком круновином Војводином (и другим територијама), постала суоснивач и саставни
део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и
Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој
Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници
Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори,
народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија
је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном
Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија.[12]

Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом
Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем
Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно
(противно Уставу Србије из 2006. и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244) прогласиле су
независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не
признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску

безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу,
Централноевропског уговора о слободној трговини, Азијске банке инфраструктурних
инвестиција, а приступа Светској трговинској организацији.[13] Од 2014. године земља
преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до
2025. године.[14] Србија се од 2007. године формално придржава политике војне
неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним
сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом.[15] Земља је високо
рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу