Кнежевину Србију у потпуности ослобађа од османског војног присуства кнез Михаило

Обреновић, син кнеза Милоша Обреновића, 1867. године, када је издејствовао повлачење
османске војске из гарнизона на територији Кнежевине Србије. Овај догађај је запамћен
као добијање градова. Кнежевина Србија постаје међународно призната независна држава
одлукама Берлинског конгреса 1878. године, у новим границама које су укључивале
проширење у Јужном Поморављу.

Краљевина Србија
Србија постаје краљевина за време владавине Милана Обреновића 1882. године. Велики
удео у успесима српске политике тог времена имао је Никола Пашић, председник Владе
Краљевине Србије.

Током Балканских ратова 1912—1913. године, Србија проширује своју територију на југ и
укључује подручје Санџака(Рашку), Косово и Македонију. Србија је привремено контролисала
и северне делове данашње Албаније, али је морала да их уступи новоствореној албанској
држави.

Током Првог светског рата (1914—1918), Србију окупирају снаге Централних сила, а српска
војска се повлачи из земље. Након пробоја солунског фронта1918. године, српска војска
ослобађа Србију, као и друге српске и југословенске земље којима је до тада
владала Аустроугарска. У новембру 1918. године, пре стварања Краљевства Срба, Хрвата и
Словенаца, Србији се прикључују Срем, Банат, Бачка и Барања и Црна Гора и тако
проширена Србија потом улази у састав нове југословенске државе.

Краљевина Југославија
Још током Првог светског рата, Нишком декларацијом из 1914. године, Србија као свој ратни
циљ одређује „ослобођење и уједињење у једну државу свих јужнословенских народа на
Балканском полуострву“. Сходно овој одлуци тадашње Скупштине Србије, српска војска
је 1918. године ослободила од Аустроугарске окупације територију читаве касније Југославије,
а у Београду је1. децембра 1918. проглашена Краљевина Срба, Хрвата и
Словенаца (»троједног народа«) на челу са српском династијом Карађорђевић. Краљевина
СХС је 1929. године преименована и назива се Краљевина Југославија и као таква постоји
до Другог светског рата, односно до њеног комадања на окупационе зоне и квислиншке
државе.

Србија своју државност уноси у Југославију, која има карактер унитарне државе све до
формирања Бановине Хрватске 1939. године. Након формирања ове националне
бановине Хрвата, износе се предлози да се од остатка Југославије формирајуБановина
Србија и Бановина Словенија. Ово, међутим, никад није реализовано.