KРАЉЕВИНА СХС, КРАЉЕВИНА ЈУГОСЛАВИЈА

По завршетку Првог светског рата створили су се услови

за стварање државе која би окупила Јужне Словене који су живели на подручју Србије,
Црне Горе и словенских делова Аустроугарске. Краљевина Србија је на почетку Првог
светског рата за своје ратне циљеве поставила уједињење Срба, Хрвата и Словенаца,
доношењем Нишке декларације 7. децембра 1914. године. Убрзо је уследило формирање
Југословенског одбора у Лондону 1915. године и Црногорског одбора за народно
уједињење 1917. године. Конкретни преговори о уређењу будуће државе вођени су
непосредно у два наврата – на Крфу 1917. године када је донета Крфска декларација и у
Женеви 1918. године када је потписан Женевски споразум. Након рата, под вођством
Југословенског одбора у Загребу је формирана Држава Словенаца, Хрвата и Срба, док су
истовремено црногорски делегати на спорној Подгоричкој скупштини донели одлуку о
присаједињењу Црне Горе Србији. Притом, и делегати Велике народне скупштине
Војводине су 25. новембра донели одлуку да се директно припоје Краљевини Србији.
Уједињење Србије са земљама независне државе Словенаца, Хрвата и Срба у јединствено
Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца прогласио је регент Александар I Карађорђевић, у
име свог оца, краља Петра I Карађорђевића, 1. децембра 1918. године.

На скупштинској седници 20. јуна 1928. године Пуниша Рачић, српски политичар из Црне
Горе, је пиштољем пуцао на посланике Хрватске сељачке странке, притом је ранио њеног
вођу Стјепана Радића, који је смртно рањен преминуо након месец дана. На лицу места су
погинули Стјепанов брат Павле и посланик Ђуро Басаричек. Краљ Александар је реаговао
на овај догађај 6. јануара 1929. године укидањем устава, распуштањем Народне
скупштине и објављивањем Закона о краљевској власти и врховној државној управи,
којим је пренета извршна власт на краља и забрањен рад свих политичких странака,
синдиката, те удружења која су имала верска или племенска обележја. Краљ Александар
је тиме завео личну диктатуру. Исте године је промењено име државе Краљевина Срба,
Хрвата и Словенаца у Краљевина Југославија, проглашена је јединствена југословенска
нација у недељивој краљевини и промењено унутрашње територијално уређење.

Крајем 1940. године Мађарска и Румунија су приступиле Тројном пакту, а 1. марта

наредне године придружила им се и Бугарска. Југославија се тако нашла у окружењу сила
Осовине. Суочени са великим притиском, крунски савет и југословенска влада 20. марта
су донели тешку одлуку о приступању Тројном пакту, а протокол је потписан у Бечу пет
дана касније. Након тога, група незадовољних југословенских официра, на челу са
генералом Боривојем Мирковићем, у ноћи између 26. и 27. марта извела је државни удар.
Кнез Павле био је принуђен да се повуче и напусти земљу, а Краљ Петар II Карађорђевић
је проглашен пунолетним. Силе Осовине су напале Југославију 6. априла 1941. Напад је
извршен копненим путем, из више праваца. Немачке, италијанске и мађарске трупе
продрле су на територију Југославије из правца Италије, Аустрије, Мађарске, Румуније,
Бугарске и Албаније. Тешко је бомбардован Београд. Југославија је окупирана, а њена
територија подељена међу силама Осовине.