Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници

путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског
полуострва.[5][6] Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. [7]
Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са
Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором,
а на западу са Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска) и Хрватском. Броји
око 9 милиона становника, односно око 7 милиона без Косова и Метохије.[8] Главни и
највећи град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној
Европи.[6][9] Са 1.681.405 становника у широј околини, по попису из 2022. године, он је
административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична
валута српски динар.

Након словенског досељавања на Балкан (током 6. и 7. века), Срби су у раном средњем

веку основали неколико држава. Средњовековна Србија је 1217. године постала
краљевина, а врхунац је достигла 1346. године, проглашењем царства. Након турске
најезде, Српска деспотовина је опстала до 1459. године, када је потпала под власт
Османског царства.[10] До средине 16. века, целокупно подручје данашње Србије потпало
је под османску власт. Крајем 17. и почетком 18. века, Хабзбуршка монархија је потиснула
турску власт из Бачке, Срема и Баната, а привремено и из централне Србије. Почетком 19.
века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у
региону, која је 1878. године стекла државну независност, а 1882. године је постала
краљевина. Ослобођење Старе Србије (Рашка, Косово и Метохија) остварено је 1912.
године.[11]

Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом
Хабзбуршком круновином Војводином (и другим територијама), постала суоснивач и
саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини
Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у
Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и
Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у
Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а
Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом
и Црном Гором.