Свијет је овај тиран тиранину, а камоли души благородној

Наш свет је спој неслоге где ратује море с бреговима, зима и топлина, човек
са човеком, народ са народом. Нико није срећан, миран, а ни спокојан.
Живимо у свету где се не зна за хероје и њихова добра дела, где је живот
тежак и за лоше људе, а тек за оне добре и племените. Сва зла су постала
људска свакодневница са којима човек мора да се бори.

Људи се сите несрећама других, наносе бол, а не мисле на правду која ће их

једном стићи. Многи су изгубили осећај за праве вредности и зато несебично
пружају зло. Свет (ЖИВОТ) замишљам као много сивих степеника који иду
навише и не видим им крај. Пењем се и бројим степенике, али се после
неког времена забројим и заборавим колико сам прешла. Успут наиђем и на
понеки степеник који ми накратко измами осмех на лице, али затим опет
дође сиви степеник и пењем се опет у круг. Иако постајем уморна, знам да
морам јер ћу тако опстати (преживети).

Посматрам људе око себе и некад у њиховим очима видим шансу новог
пролећа. Кажу да је живот онакав какве су ти мисли, зато се трудим да
мислим позитивно јер желим да живим у свету где ће се ценити праве
вредности, тамо где уместо зла и мржње влада доброта и поштење.