Положај

Топографска мапа Србије

Србија се налази на раскрсници путева између средње и јужне Европе, на Балканском

полуострву и Панонској низији.[15][23][24] Она лежи од 41° до 47° северне географске ширине
и од 18° до 23° источне географске дужине. Држава обухвата 88.499 km²[25] (са спорном
територијом Косова и Метохије), што је поставља на 113. место у свету; без Косова,
укупна површина је 77.474 km², што би је начинило 117. у свету.[26]

Њена укупна дужина граница износи 2.027 km (са Албанијом 115 km, са Босном и
Херцеговином 302 km, са Бугарском 318 km, са Хрватском 241 km, са Мађарском 151 km,
са Македонијом 221 km, са Црном Гором 203 km и са Румунијом 476 km).[26] Цела граница
Косова са Албанијом (115 km), Македонијом (159 km) и Црном Гором (79 km) је под
контролом граничне полиције Косова.[27][28]

Србија третира 352 km дугу границу између Косова и остатка Србије као
„административну линију”; она је под заједничком контролом граничне полиције Косова и
српских полицијских снага, а има 11 прелаза.[29]

Панонска низија покрива северну трећину земље (Војводину и Мачву), док се источни врх
Србије простире у Влашкој низији.[30] Рељеф централног дела земље, са центром у
шумадијској регији, састоји се углавном од брда која садрже реке. Планине доминирају на
јужној трећини Србије. Динарске планине се простиру на западу и на југозападу, пратећи
токове Дрине и Ибра. Карпати и Балканске планине се протежу у правцу север-југ у
источној Србији.[31]

Старе планине у југоисточном делу земље припадају планинском венцу Родопа.

Надморска висина се креће од врха Миџор, Старе планине, са 2.169 m (највиши врх у
Србији, изузевши Косово) до најниже тачке од само 17 m у близини реке Дунав код
Прахова.[32] Највеће језеро је Ђердапско (163 km²), а најдужа река која пролази кроз Србију
је Дунав (587,35 km).

Рељеф
Северни део Републике заузима равница (види: Географија Војводине), а у јужним
пределима су брежуљци и планине.

Постоји преко 30 планинских врхова изнад 2.000 m надморске висине, а највиши врх је
Велика Рудока (на Шар-планини) са висином од 2.660 m.[33] Планински рељеф Србије
објашњава појаву многих кањона, клисура и пећина (Ресавска пећина, Церемошња,
Рисовача). Најнижа тачка се налази на тромеђи са Румунијом и Бугарском, на ушћу
Тимока у Дунав, на 28-36 m надморске висине.[34][35] Делиблатска пешчара представља
геоморфолошки и еколошко-биогеографски феномен не само Панонске низије, већ и
читаве Европе. У њој је клима полустепска, налази се у јужном Банату и једно је од ретких
прибежишта за многе специфичне врсте флоре и фауне, које у европским и светским
размерама представљају природне реткости.

 Највиша тачка: Велика Рудока, Шар-планина (2.660 m)

 Најнижа тачка: Ушће Тимока у Дунав (28 m)
 Највеће језеро: Ђердапско језеро (163 km²)
 Најдужа река: Дунав (587,35 km)
 Највећи град: Београд (1.659.440 ст.)