Slobodni čoveče, sav si moru predan!

Ko u ogledalu, u njem ti se duša Sa odmotavanjem talasa

penuša, A i duh ti je gorki morski bezdan. Uranjaš u njega ko u svoju sliku; Očima i rukama grliš
mu talase, Dok srce kadikad zaboravi na se Uz njegovu divlju i žalosnu riku. Isto ste ćutljivi i
mračni vas dvoje: Niko ti ne izmeri, čoveče, ponore, Nit tvoja bogatstva dogleda, o more,
Ljubomorno tajne vi čuvate svoje! Vekovima se ne odmarate od rata, Tučete se surovo, bez
griže: biće Da mnogo volite smrt i krvoproliće, – Dva večita hrvača, dva nesita brata!
Izvor (pročitajte više): https://balasevic.in.rs/sarl-bodler-covek-i-more/