Културе бронзаног доба, почињу да се јављају на тлу Србије око 1900. године пре н. е.

и
то на подручју Баната (моришка), Срема (винковачка), северозападне Србије (Белотић-
Бела Црква) и јужног Поморавља (Бубањ-Хум III-Слатина). Њихов мирни живот је
поремећен око 1425. п. н. е., када са севера надире нова култура (култура гробних хумки)
са бронзаним оружјем (мачеви, секире, бодежи), што доводи до покретања народа, која су
допрла и до Египта.[56] Између 1200. и 1000. п. н. е., на простору Косова, Поморавља,
Бачке и Баната, постоје људске заједнице које имају иста насеља, посуђе, облик
сахрањивања, баве се узгајањем јечма и пшенице, узгајају говеда, свиње и коње, а ређе
козе и овце. Крајем другог и почетком првог миленијума пре н. е. (период од 1125. до 750.
п. н. е.), долази до настанка гвозденог доба и формирања првих етничких заједница на
Балканском полуострву (Дарданаца, Трибала, Илира и Трачана).

За гвоздено доба је везан и долазак Трако-кимераца око 725. п. н. е. из Кавкаско-понтских

предела, који са собом доносе своје гвоздено оружје и накит. Током наредна два века
долази до формирања етничког разграничења међу племенима на Балкану, почиње да се
развија размена добара (о чему сведоче луксузни хеленски предмети пронађени на овом
простору), а археолошка истраживања указују и на процесе хеленизације Трибала и
Дарданаца, док се из историјских извора зна да су између 300. и 100. п. н. е. водили ратове
са македонским краљевима.

Млађе гвоздено доба карактерише појава Келта, који се 335. п. н. е. састају са

Александром Македонским на Дунаву, да би након његове смрти прешли Саву и Дунав и
отпочели нападе на цело полуострво, све до пораза код Делфа, 279. п. н. е. Они се након
тога повлаче са тла данашње Грчке и успевају да покоре Трибале и део Аутаријата, са
којима формирају моћно племе Скордиска,[56] који на тлу данашње Карабурме подижу свој
град Сингидунум, који се сматра претечом престонице модерне Србије, Београда.

Стари век