Природне туристичке

вредности – планине Србије

• Планинска регија захвата највећи део Србије, простире се од Панонске
низије на северу до граница суседних држава Бугарске, Северне
Македоније, Албаније, Црне Горе и Босне и Херцеговине ка југу, истоку и
западу.
• Према старости, начину постанка, геолошкој грађи, правцу пружања и
облицима рељефа, планине Србије подељене су на:
- Родопске планине или Српско-македонску масу,
- Карпатско-балканске и
- Динарске планине
Основни елементи рељефа
Србије
• Српско-македонска маса (Родопске планине) – заузима средишњи
планински простор и пружа се у правцу југ-север са обе стране Јужне и
Велике Мораве. На северу допире до Вршачких планина, које припадају
Панонском басену. Према југу, Српско-македонска маса је најшира,
захватајући и источни део Северне Македоније. По постанку припадају
громадним планинама.
Са десне стране Јужне Мораве пружају се планине: Дукат, Бесна Кобила,
Варденик, Чемерник, Бабичка гора, Руј планина. Даље према северу ова
маса се сужава и наставља планинама Селичевица, Сталаћка брда,
Буковик, Ражањ, Ресавски хумови.
Са леве стране Јужне и Велике Мораве пружају се планине: Кукавица,
Видојевица, Гољак, Радан, Велики и Мали Јастребац, Јухор, Црни врх и
Азањски вис.
Велики Јастребац (1492 m)

Бесна Кобила (1922 m)

• Долине Јужне и Велике Мораве, које су своја речна корита усекла између
ових планина, јесу композитне ( сложене), тј. смењују се котлине и
клисуре. Веће котлине су: Врањска, Лесковачка, Нишко-алексиначка,
Горњовеликоморавска (Параћинско-јагодинска) и Доњовеликоморавска
котлина. Клисуре које раздвајају котлине су: Грделичка, Сталаћка и
Багрданска клисура.
На простору Српско-македонске масе има и вулканских купа (Облик и Грот
код Врања), а има и појаве термоминералних извора. Појава извора је
последица вулканске активности и раседања. На местима
термоминералних извора изграђене су бање, које доприносе развоју
туризма у овој области.

Нишка котлина
• Динарске планине – пружају се западно од Српско-македонске масе. По
начину постанка припадају веначним планинама. На простору Србије,
Динарске планине су издвојене у више планинских група:
1. Ваљевско-подрињска група – ова група планина пружа се од реке Дрине на
западу до Колубаре, Љига и Дичине на истоку. Имају динарски правац
пружања ( северпзапад – југоисток ). Ту спадају: Цер, Влашић, Иверак,
Гучево, Борања, Јагодња, Соколске планине, Повлен, Маљен, Сувобор са
Рајцем. Планине су богате рудама, па су познате и под називом “рудне
планине”.

Поглед на Лозницу са Повлен (1346 m)

Гучева (779 m)
2. Шумадијске планине – пружају се између Дунава и Саве на северу до
долине Западне Мораве на југу, и од Колубаре, Љига и Дичине на западу
до долине Велике Мораве на истоку. Ту спадају: Авала, Космај, Букуља,
Венчац, Рудник и Гледићке планине.

Авала (511 м)

Гледићке планине (922 м)

3. Копаоничке планине – пружају се јужно од Шумадијских планина. Овде
спадају Копаоник, Жељин, Гоч и Столови. У овој групи планина највиши
је Копаоник са висином од 2.017 м на Панчићевом врху. Назив
Копаоника у вези је са рударењем, које је овде било присутно још у
далекој прошлости. Северно од ових планина налази се долина Западне
Мораве, а западно долина Ибра.

Копаоник – Национални парк површине

11.810 ha
4. Старовлашке планине – пружају се између Дрине на западу, Ибра на
истоку, Ђетиње и Западне Мораве на северу до границе Црне Горе на
југу. Овој групи припадају: Тара, Звијезда, Златибор, Златар, Чемерно,
Јавор, Голија, Гиљева, Рогозна. Осим планина, изражене су и котлине и
висоравни: Прибојска котлина, Пријепољска котлина, Новопазарска
котлина, Сјеничка и Пештерска висораван. У овом делу Србије доминира
и крашки рељеф, који је туристима посебно привлачан. То су Потпећка и
Стопића пећина, Ушачки пећински систем – други по дужини пећински
систем у Србији, 6 км дужине ( у њему су Ледена пећина, Тубића пећина
и Ушачка пећина ).

Златибор – пространа површ

Тара – Национални парк површине 19.200 ha
5. Проклетијске планине – протежу се на граници Србије, Црне Горе и
Албаније између Скадарског језера, Метохијске котлине и горњих токова
Ибра, Лима и Таре. Пружају се правцем североисток – југозапад. У
Србији то су: Проклетије, Хајла, Комови, Жљеб, Мокра гора, Јуначка
планина и Богићевица.
Врх Ђеравица на Проклетијама, са висином од 2.656 м,
највиши је врх Србије. Током плеистоцене глацијације ове планине су
биле под ледом. Са њих су се спуштали ледници, од којих су данас остала
бројна ледничка језера ( “горске очи” ).

Проклетије над
Метохијском котлином
6. Шарске планине – пограничне планине према Северној Македонији и
Албанији. Северне стране ових планина припадају Србији. Поред Шар
планине, овде спадају и Коритник и Паштрик. Северно од Шарских
планина је Косовско-метохијска котлина.
Косовско-метохијска котлина простире се између Проклетијских и
Шарских планина. На северу је Копаоник, а на истоку су планине Српско-
македонске масе. Између Метохијске и Косовске котлине налазе се
побрђе Дреница, планина Црнољева и Језерска планина, где се налази
хидрографски чвор Србије. То значи да одатле воде отичу ка Црном,
Егејском и Јадранском мору.

Шар планина са Косовске котлине

• Карпатско-балканске планине – захватају источни део Србије, по начину
постанка припадају веначним планинама. Протежу се од Дунава на северу
до Суве планине и Руј планине на југу и од Српско-македонске масе на
западу до границе према Бугарској на истоку. Овој групи припадају
Карпатске и Балканске планине.
У Карпатске планине на територији Србије спадају: Хомољске пл.,
Бељаница, Кучај, Мироч, Дели Јован... Између ових планина налазе се
котлине Звишка, Хомољска, Црноречка котлина.
У Балканске планине спадају: Ртањ, Озрен, Девица, Сува и Стара
планина. Котлине: Књажевачка, Сокобањска и Пиротска.
У Карпатско-балканским планинама развијен је и
палеовулкански рељеф ( палеовулканске купе Тилва Њагра и Тилва Мика
код Бора), као и крашки рељеф ( вртаче, увале, крашка поља – Одоровко
поље код Пирота, затим велики број пећина и јама – Боговинска, Церјанска,
Ресавска, Рајкова пећина, Ледничка пећина, Церемошња итд.).
Хомољске планине Кучајске планине

Планина Стол Црни врх – андезитска

палеовулканска купа
Ртањ
Стара планина Стара планина

Стара планина – Бабин зуб Видлич