Рељеф

планинске
области
По одликама рељефа у Србији се могу
издвојити две природно-географске
целине:

Панонска област:
- Панонска низија
- Јужни обод Панонског басена

Планинска област:
- Планине
- Дубоке речне долине
- Котлине
• Планинска Србија захвата
највећи део наше земље.

• Крећући се од југа ка северу,

надморска висина опада и
постепено прелази у побрђа
јужног обода Панонског
басена. (Перипанонски обод)

• На југу, истоку и западу

допире до граница суседних
држава.
Према старости, начину постанка,
геолошкој грађи, правцу пружања,
облицима рељефа, планине у овој
области су подељене на:
• Српско-македонску масу

• Вардарску зону

• Динарске планине

• Карпатско-балканске
планине
• Српско-македонска маса заузима
средишњи југоисточни део
Планинско-котлинске области и
пружа се правцем југ-север.

• Она обухвата обе стране Јужне и

Велике Мораве, а на северу
допире до Вршачких планина која
припадају Панонском басену.

• Она чини средишњу зону раседних

планина и котлина.
 • Са источне стране Јужне Мораве
налазе се највеће планине овог краја:
• 1. Дукат, Рујен,
8 • 2. Бесна Кобила,
• 3. Варденик, Чемерник
7 • 4. Грамада, Oштрозуб, Крушевица,
• 5. Бабичка гора
6 • Руј.
5
Идући ка северу, маса се сужава и
4 наставља се планинама:
3 • 6. Селичевица,Буковик, Рожањ
2
1 • 7. Сталаћка брда,
• 8. Ресавски хумови.
 • Са западне стране Јужне и
Велике Мораве су планине:

Кукавица, Видојевица,
5 Гољак, Радан, Мајдан,
4
Соколовица, Пасјача,
Јастребац, Јухор и
3
Црни врх.
2

1
 • Долине Јужне и Велике Мораве су
усекле своја корита између ових
планина.
• Долине ових река су композитне
(смењују се клисуре и котлине).
• Од југа се смењују: Врањска
котлина, Грделичка клисура,
Лесковачка котлина, Печењевачко
сужење, Нишко-алексиначка
котлина, Сталаћка клисура,
Горњовеликоморавска котлина,
Багрданска клисура,
Доњовеликоморавска котлина.
severna
• ВАРДАРСКА ЗОНА

• Обухвата три групе планина (блока):

1. Копаоничке планине,
2. Шумадијске планине и
3. Ваљевско-Подрињске
планине (Јадарски блок)
 Копаоничке планине
• Копаоничка група планина смештена је између
долине Ибра на западу, Западне Мораве на
северу, Косовко-Метохијске котлине на југу и
34 Српско-македонске масе на истоку.
2
1 • Копаоничкој групи планина припадају:
1.Копаоник, 2. Жељин, 3. Столови и 4. Гоч.
• Копаоник је једна од највећих планина у Србији.
Пружа се меридијански.
• Дугачак је 75км.
3 4 • Највиши врх Копаоника је Панчићев врх (2017м).
2
1 • Сам Копаоник је изграђен претежно до
вулканских стена. Због овакве грађе Копаоник је
Панчићев врх изузетно богат рудама (олова, цинка, сребра,
злата, итд.). „Српски Урал“
• Биљни и животињски свет је разноврстан.
 Шумадијске планине
• Шумадија се пружа између реке Саве и Дунава на
северу, Велике Мораве на истоку, Западне Мораве на
југу, Колубаре, Љига и Дичине на западу.
• Име је добила по храстовим шумама које су до XIX
века заузимале знатна пространства. Шумадија се дели
1 на високу и ниску Шумадију.
2
3,4 • Границу високе и ниске Шумадије чини река Турија
5 (десна притока Колубаре) и река Луг (лева притока
6 7 Јасенице).
• Највиша планина Шумадије је планина Рудник
(Цвијићев врх 1132 m). -Хидрографски чвор-
• Планине Шумадије су: 1. Авала (509m), 2. Космај,
3. Букуља, 4. Венчац, 5. Рудник – на Шумадијској
греди
• 6. Гледићке планине и 7. Котленик.
 Ваљевско-Подрињска група планина
• ЈАДАРСКИ БЛОК
• Северозападни део Перипанонске Србије
обухватају планине Ваљевско-Подрињске
групе.
• Ове планине другачије зовемо рудне и
1
3 2 флишне планине.
4,5
6
7,8,9
• Овој групи планина припадају:
• (Флишне планине) 1.Цер и 2. Влашић
• (Рудне планине) 3. Гучево, 4. Борања,
5. Јагодња 6. Соколске планине,
(Подрињске), Медведник, Јабаник 7.
Повлен, 8. Маљен, 9. Сувобор (Ваљевске)
 Динарске планине

• Динарске планине представљају

најпространији планински систем.
• Динарске планине представљају
западну зону набраних планина.
У ову групу спадају:

• Старовлашко-рашке планине.
• Проклетијске планине.
• Шарске планине.
 Старовлашке планине
• Познате планине овог краја су:
1. Златар, 2. Златибор, 3. Тара,
4. Чемерно, 5. Јавор, 6. Голија (Јанков
камен - 1833м), 7. Гиљева, 8. Рогозна,
Радочело
3
• Познате котлине су: Новопазарска,
Пријепољска, Сјеничка, Прибојска.
2
4
• Овај крај је богатим подземним крашким
облицима рељефа.
5
1 6
• Од крашких облика рељефа истичемо
пећине (Потпећка и Стопића, Ледена
пећина, Тубића пећина и др).
7
8 • Највећа висораван- Пештерска
 Врх Ђеравица
Проклетијске планине

• Ове планине се издижу западно од

Метохијске котлине и источно од регије
Црногорска брда и површи и простиру се
кроз три државе (Србија, Албанија и
Црна Гора).
• У проклетијску групу планина спадају:
1. Проклетије, 2. Јуничка планина,
3. Богићевица, 4. Хајла, 5. Жљеб и
6 6. Мокра гора.
4,5
1 3 • Присутни бројни глацијални облици
2
рељефа – ледничка језера.
 Проклетијске планине

• У геолошком саставу ове групе планина

доминирају кречњаци. Током плеистоцене
глацијације ове планине су биле под ледом.
Са њих су се спуштали бројни ледници, који
су усецали своје долине (валове), градећи
клисуре.

• Једна од најлепших клисура је Руговска

клисура који је усекао Пећки ледник који је
недалеко од Пећке Патријаршије створио
морене висине око 260 m.

Руговска клисура
 Шарске планине
• Шарске планине су такође пограничне планине
према Албанији и Северној Македонији, тако да
северне падине ових планина припадају Србији.
• Овој групи припадају:
1. Шар планина, 2. Коритник и 3. Паштрик.
• Северно од Шар-планине је Метохијска котлина.
3 1
2 Ливадичко језеро Од Косовске котлине је одвојена побрђем
Дреница и планинама Чичавица и Црнољева.
• Шарске планине су изграђене од кречњака тако
Шар планина да има крашких облика рељефа, али услед
плеистоцене глацијације јављају и глацијални
облици рељефа. Ливадичко језеро
• Највиши врх је Велика Рудока 2660m.
Карпатско-балканске планине
• Карпатско балканске планине се пружају од
Дунава на северу до планине Руј и Лужничке
котлине на југу, Велике Мораве на западу и
границе са Бугарском на истоку.
• Карпатско-балканске планине су изграђене од
различитих стена-пешчара, кречњака и
вулканских стена.
• На Старој планини дебљина пешчара износи
1000 m. Због присуства кречњака крашки рељеф
је веома изражен (шкрапе, увале, вртаче, крашка
поља, пећине и јаме).
Карпатско-балканске планине
• Посебно треба нагласити да је на овом
пределу био изражен вулканизмом.

• Највећа вулканска активност била је за

време тзв. „Хадског доба“, и том
приликом се сторили богати рудни
басени.

• Доказ о постојању вулканизма говоре

палеовулканске купе Тилва Мика, Тилва
Њагра и Тилва Рош као и палеовулканска
купа Кумастакан.
Карпатско-балканске планине
• Резултат вулканизма је настанак
великих рудних басена Бора и
Мајданпека, богати рудама (Au, Ag, Pb,
Cu, Zn, Pt, итд.).

• Границу између Карпатских и

Балканских планина чине:
Река Сокобањска Моравица,
Сокобањска котлина и Књажевачка
severna
котлина
Карпатско-балканске планине
• Карпатске планине су: Мироч, Велики
Гребен, Велики крш, Мали крш, Дели
Јован, Хомољске планине, Бељаница,
Кучај и Ртањ.
• Карпатске котлине су: Звишка (Звижд),
1
1 12 Хомољска (Хомоље, Жагубичка),
2 2 3 Сокобањска, Зајечарска
3
4 3 • Балканске планине су: Озрен, Девица,
5,6
4, 4 Тресибаба, Сврљишке планине, Сува
7
5 планина и Стара планина (Миџор 2169м)
• Балканске котлине: Црноречка,
Сврљишка, Књажевачка, Пиротска,
Белопаланачка котлина.
 Карпатско-балканске планине
• Од површинских крашких облика рељефа
истиче се крашко поље - Одоровско поље
у подножју Видлича код Пирота.
• Велики је број подземних крашких облика
и то пећина и јама.
• Најдужа пећина у Србији - Лазарева
пећина код Злота – 12 175м.
Прераст
Ресавска пећина • Најпознатије пећине: Ресавска пећина код
Деспотовца, Рајкова пећина код
Мајданпека, Верњикица код Бора и
Церемошња код Кучева.
• Посебну природну вредност имају камени
мостови (прерасти) на реци Вратни.

Одоровско крашко поље

 За домаћи задатак

• Уцртати на немој карти набране и раседне планине

• Пронаћи на физичко географској карти Србије веће котлине планинске

области.

• Пронаћи на физичко географској карти Србије палеовулканске облике

рељефа.