ШУМАДИЈА И ЗАПАДНО

ПОМОРАВЉЕ
КАРТА ШУМАДИЈЕ
 ПОЈАМ ШУМАДИЈЕ
• Шумадија је географска регија у Србији. Име је добила по шумама које су некада
прекривале највећи део њене територије. Административно средиште је Крагујевац,
који је уједно и центар Шумадијског округа. Стари назив за Шумадију је Тривалија
(грб Тривалије се много касније, у време устаничке Србије налази и на барјаку војводе 
Лазара Мутапа
 ГРАНИЦЕ
• Шумадија је највећа субрегија средње Србије. Њена територија у ширем смислу
обухвата просторе између токова Саве и Дунава на северу, Велике Мораве на истоку, 
Западне Мораве на југу и Дичине, Љига и Колубаре на западуУ ужем смислу она
обухвата просторе до долинских развођа Саве, Дунава и двеју Морава . Према неким
интерпретацијама (савремене друштвене прилике, традиционална геологија (Цвијић) и
етнологија (Ердељановић)  ), као северна граница Шумадије означен је појас између
Космаја и Авале.
•
 РЕЉЕФ
• У рељефу Шумадије истиче се серија површи, изнад којих се дижу ниске
острвске планине и широке долине усечене у површи. Шумадијске планине су
раније издвајане као прелазна зона Родопских планина на северу а у новије
време се прикључују Динаридима. Шумадијске планине се разликују и од
Динарских и родопских планина. Њихова језгра састоје се од гранита и
шкриљаца, по чему би припадале родопској маси. Међутим, оне се састоје и
од кречњака, лапорца, пешчара, конгломерата и других млађих стена. На више
места серпентинских маса и еруптивних стена. Шумадијске планине нису
динарске ни по саставу, ни по правцу бора, као ни по времену главног
убирања, истиче Јован Цвијић. Али оне не припадају ни правој родопској маси,
иако са њом имају извесне сродности. Острвске планине јужног обода
Панонског басена у Шумадији су Гледићке планине, Котленик, Јухор, Рудник,
Црни врх, Венчац, Букуља, Космај и Авала.
 КЛИМА
• У Шумадији влада изразита умереноконтинентална клима. С обзиром на
пространство овог краја и висинске разлике у њему (100 до 1130 m), у
Шумадији постоје знатне микроклиматске разлике. Колебање температуре у
Шумадији, као и у целом јужном ободу панонског басена може бити знатно.
догађа се чак да неки зимски дан има већу средњу температуру од неког
летњег дана.
 ВОДЕ
• Шумадија је богата изворима и водотоцима. Поред бројних потока има и
неколико већих река. Оне протичу и разилазе се од хидрографског чвора
Рудника према Великој Морави, Западној Морави и Сави.
ЗАПАДНО ПОМОРАВЉЕ
 ГРАНИЦЕ
• У ужем смислу Западно Поморавље обухвата долину Западне Мораве, као што је Велико Поморавље у источном
делу Перпипанонске Србије ограничено на долину Велике Мораве. Међутим, у ширем смислу припадају му и
долине Ђетиње, Скрапежа и доње Моравице (извире испод Голије). У ширем смислу обухвата и косјерићки,
ужички и александровачки крај[1], односно цијели слив Западне Мораве, као што Јужно Поморавље обухвата
слив Јужне Мораве

• Западном Поморављу, поред поменутих река, припада слив Скапежа (то јест Косјерићки крaj) на сјеверозападној
страни и слив Расине и Пепељуше (крај Расина и Жупа) на југоистоку. Према томе, Западном Поморављу
одговара упореднички крај почев од Ужица на западу до Сталаћа на истоку. Тачка спајања према Шумадијском
крају Гружи није оштра, јер ријека Гружа притиче Западној Морави, те земљиште око њеног доњег тока улази у
састав Западног Поморавља. Слично је са границом према доњем Ибру, који, такође притиче Западној Морави,
али чија долина са суседним Копаоником чини посебан Ибарско–копаонички крај (дио Планинско–котлинске
области). Средњи дио Западног Поморавља повезан је са Шумадијом планином Котлеником, а планином Јелицом
од Старовлашко–рашког краја, односно Драгачева. Планине Троглав, Столови и Гоч одвајају Западно Поморавље
од Ибарско–копаоничког краја, а развође на Јастрепцу одваја крај у сливу западноморавске десне притоке Расине
од јужноморавског краја Топлице.
 РЕЉЕФ
• Долина Западне Мораве је композитна, полигенетска и полифазна. Она је тектонски
предиспонирана а њене котлине (Пожешка, Чачанско-краљевачка, Врњачка и
Крушевачка котлина) биле су током неогена испуњене језерима. Језерима је
претходио упореднички издужени западноморавски залив Паратетиса. Ова језера су
се са својим отокамама одводњала ка истоку сагласно садашњем одводњавању
регије. Палеоабразионе форме ретко су и слабо очуване (само у чврстим стенама), а
испод некадашњих високих цетралних котлинских равни облици су речно-
денудациони. Морфолошке одлике ове регије су долине, котлине, језерске и ријечне
површи у виду тераса, као и палеовулкански рељеф.[3] Највећа котлина у долини
Западне Мораве је Чачанско-краљевачка. Она је упореднички издужена око 40 кm.
Највећа и најпознатија клисура је Овчарско–кабларска клисура која представља
домну епигенију. Као таква, она има реперни морфохидрогенетски значај. Дугачка је
15 кm, дубока, са уклештеним меандрима и антецедентна. Пробијањем клисуре,
Западна Морава је разбила првобитно јединствену масу Овчара и Каблара.
 ПЛАНИНЕ
• Западно Поморавље је оивчено нижим планинама, Котлеником (748м) (са
палеовулканским купама), Гочем (1124м) над Врњачком бањом, Јелицом (929м) која је
најистуренија динарска планина ка истоку и Столовима (1375м) са највишом тачком у
регији. Над Западном Моравом дижу се Овчар (985м) и Каблар (885м). Позната је и
планина Вујан (857м).
 КЛИМА
• Клима има панонска обележја. Умереноконтинентална клима овог краја разликује се
од климе Шумадије, јер је Западно Поморавље према југу најудаљенији крај од 
Панонске низије и најближи утицајима суседних виших планина.
 ТУРИЗАМ
• Западно Поморавље представља и једну од најпосјећенијих туристичких дестинација у
Србији. Ближа и даља летовалишта и зимовалишта су на Гочу, Руднику, Тари и
Златибору.

• Ловишта Јелова гора и Забучје.

• Бање: Врњачка бања, Матарушка бања, Богутовачка бања, Овчар бања. Горња Трепча

• Манастири: Љубостиња, Жича, Никоље, Наупара, Овчарско-кабларски манастири.

 ГРАДОВИ И ОПШТИНЕ
• Западно Поморавље обухвата 3 града (Чачак, Крушевац и Краљево) и 4 општине (
Врњачка Бања, Трстеник, Александровац и Пожега).[5]
• Најважнији градови су: Крушевац, Краљево, Чачак, Пожега, Трстеник, Ужице, 
Косјерић, Александровац, Брус, Горњи Милановац (шумадијско–западноморавски
град).