Географски положај Србије

Математичко – географски положај

 Математички положај неке државе одређује се у
односу на њену удаљеност од екватора и Гринича
 - удаљеност од екватора представља географску
ширину
 - удаљеност од Гринича представља географску
дужину
Координате Србије
Србија се простире између
410 53’ , 460 11’ (СГШ) и 180
49’ и 230 00’(ИГД).
Координате (тачке) Србије
су:
- најсевернија: 460 11’ N
(насеље Келебија)
- најјужнија: 410 53’ N
(насеље Растелица)
- најисточнија: 230 00’ Е
(врх Северна глава на
Старој пл.)
- најзападнија: 180 49’ Е
 Математичко – географски положај
 Прекотериторије Србије прелази 45. паралела
(Рума-Пазова-Бела Црква) што значи да се Србија
налази на половини северне Земљине хемисфере
Математичко – географски положај
 Најнижа тачка Србије је на ушћу Тимока у Дунав
(28m)
 Највиша тачка Србиије је Велика Рудока на
Шар-планини (2 660m).
 Географски центар Србије
 Географски
центар Србије налази се у селу Драча,
општина Крагујевац
 Часовна зона
Србија се скоро у
целини налази у
средњоевропској
часовној зони (UTC+1).
Иако се ова часовна
зона примењује на целој
територији разлика у
локалном времену
између најисточније и
најзападније тачке
износи 16 минута и 44
секунде
 Физичко-географски положај
 Физичко географски положај представља положај
неке територије у односу на физичко-географске
елементе тог простора (рељеф,клима,воде,шуме
итд.)
 Србија је балканска држава

- 76,6% Србије је Балканско полуострво.

- Границе балканског дела Србије чине реке Дунав и
Сава
 Подунавска држава
 Дунав протиче кроз Србију 588km
 93% територије Србије припада сливу Црног мора
 Коридором 7 Дунав има велики економски значај за
Србију.
 Панонска држава
 24,4% налази се у панонској низији
 У прошлости, ова територија је дуго била под
Аустријанцима и Мађарима, што је оставило снажан
економски и културни утицај на ове просторе
 Тај део данас пресецају важне међународне
саобраћајнице
 Релативни положај
• Релативни положај је променљив
• Чине га:
- Социогеографски положај
- економско-географски положај
- политичко географски положај
 Социогеографски положај
 Резултат је дуготрајних и
разностраних
цивилизацијских утицаја
 Припадност простору
византијско-православног
идентитета је важно својство
Србије
 Вишевековна
аустријска/уграска/ и турска
владавина допринела је
спољним упливима: на северу
Србије западно-католичким и
на југу-југозападу исламско-
оријенталним
 Улога више култура
У уобличавању српске националне свести
 У стварању и обнављању државности Србије
 У процесима махом принудне промене религијске и
етничке припадности делова српског
народа(исламизација,покатоличавање)
 У очувању идентитета националних мањина Србије
Економско-географски положај
 Није у складу са њеним потенцијалима-
природним,демографским,локацијским...
 Услед ратних сукоба и изолације 90-их година 20.
века додатно је погоршан
 У долинама Дунава,Саве,Мораве и Нишаве
трасирани су веома значајни транс-европски
саобраћајни коридори
 Коридор 7
 После прокопавања канала Рајна-Мајна-Дунав
успостављена је пловна трансверзала од Северног до
Црног мора
 Овај коридор повезује економски развијену
приатлантску Европу с црноморско-кавкаско-
каспијским регионом који је богат природним
потенцијалима
 Београд
 Београд симболизује повољан положај Србије
 Он је ,,капија Балкана“ и раскрсница важних
сувоземних,пловних и ваздушних саовраћајница
 У њему се подунавски Коридор 7 укршта с једном
од најважнијих друмско-железничких ,,артерија’’
Европе –Коридором 10
Коридор 10
 Повезује централну са
југоисточном
Европом,Малом Азијом и
Блиским истоком
 Полази из Салцбурга
(Аустрија), прати долину
Саве до Београда и ту се
спаја са краком из
Будимпеште
 Даље је трасиран моравском
долином до Ниша, где се
рачва ка Софији и Солуну
 Политичко-географски положај
 Проистиче из значаја Балкана као једног од кључних
региона у светским односима
 Он је за велике силе увек имао улогу везе између
централне Европе и Мале Азије
 На политичко-географској карти уочљиво је да
Србија има највећи број суседа(осам)
 Последице интереса великих сила крајем 20. и
почетком 21. века јесу и проблеми унутар Србије
(покушај отцепљења албанске националне мањине
на Косову и Метохији)
Политичко-географски положај
 Централноевропски уговор о
слободној трговини
 Ступио на снагу 2007.
 После Европске уније други по важности
спољнотрговински партнер Србије
 Главни циљеви Споразума су:

- Замена и унапређење постојећих билатералних

споразума
- Побољшање и стварање услова за даље подстицање
улагања
- Ширење трговине робама и услугама, те унапређење
улагања кроз правична, јасна, стабилна и предвидива
правила
Хвала на
пажњи!