Геополитички положај Србије

Србија – регион и свет у геополитичком односу

Милан Козомора 3.4

 Географски и геополитички положај
Србије, зависе од њеног положаја на
Балканском полуострву.

Србија има централни положај на

Балкану јер се налази на географским,
цивилизацијским и геополитичким
укрштањима.

У последња два века укрштали су се

стратешки интереси моћних сила
( Француска, Немачка, Велика
Британија, САД, СССР, НАТО, ЕУ...).
То је простор на којем се
преплићу различите религије:
православље, католичанство,
ислам.
Бројни филозофи и историчари античког периода уочавали су
повезаност географског простора са развојем државе и карактеристикама
народа.

Кјелен је сматрао да је држава као организам специфичне моћи која

делује у међународном простору. Политику коју спроводе државни
органи и политичке институције у одређеном географском простору,
назива геополитика.
У покушају да усклади
супротне ставове у
балканској
геополитици, Јован
Цвијић је конструисао
теорију о географским
особинама спајања и
изоловања Балканског
полуострва.

Свако треба непрестано да чини

Цвијић је истакао значајне
напоре како би своју земљу
геополитичке детерминанте
направио снажном и великом.
Балкана и јужнословенске
државе.
У глобалном
геополитичком погледу,
простор Балкана заузима
посебно место. Важна
карактеристика положаја
Србије јесте њена
припадност балканском
геополитичком чвору, у
које се преплићу
разнородни стратегијски
интереси Средње Европе,
Евроазије, атлантског и
исламског света.

Геопростор Србије, традиционално, под

утицајем је арапско-исламског света.
Највећи значај у том односу имају Турска,
Иран, државе Средње Азије, Блиског
Истока и Северне Африке.
У оцени положаја
Србије у оквиру
балканског
геополитичког чвора од
значаја је анализа
геополотичких
партнера у региону, као
и односи према другим
геополитичким
чворовима или
кључним зонама.

Србија припада Европи, не само историјски и

географски, већ и политички и економски.
Наша земља просторно представља важну
раскрсницу на Балкану коју чине њена врата
према југоистоку, и као таква могла би да
пружи допринос уједињеној Европи.
Активан допринос
европским
интеграцијама
Србија даје у
развијању
регионалних
односа путем
Јадранске
иницијативе, Пакта
за стабилност
Југоисточне
Европе, Балканске
иницијативе. С обзиром на данашње глобалне геополитичке
структуре важно је развијати иницијативе:
1. европску (ЕУ, Веће Европе, ОЕСС)
2. евроатлантску (САД, НАТО)
3. глобалну (УН, Русија,Кина)
Иако није чланица
НАТО-а, Србија је
укључена у Програм
Партнерство за мир,
те на тај начин
постаје значајан
фактор регионално-
безбедносних
иницијатива у две
преклапајуће
субрегије
(балканска и средњо
европска). Деловањем на развој европских,
евроатлантских и глобалних иницијатива,
Србија ће успешно остварити своју европску
геополитичку компоненту.
Отвореност према Средњој
Европи Панонском низијом,
проласком важних коридора
који повезују европу са
Малом Азијом, Дунавом
који отвара пут на Северно и
Црно море, односно преко
Дарданела према Егејском и
Средоземном мору,
Моравско-вардарском
удолином која представља
најкраћи пут до солунске
луке, Србија својим
географским положајем
представља мету великих
сила које се надигравају у
борби за већи утицај на
њену територију.
Геополитички положај
Србије је на судару четири
велика простора: Средње
Европе, Евроазије,
атлантског и исламског
света. Србија је веза
Европе, Азије, Блиског
истока и Средоземља.

Важна је чињеница да се три паневропска коридора, за које је

Европска комисија утврила да су од виталног значаја за Европу,
простиру преко геопростора Србије и у његовој непосредној
близини. Произилази да је основна геостратегијска детерминанта
Србије њена транзитност. Приоритетни геополитички интерес
Србије је њена интеграција у европски, економски, политички и
безбедносни систем.
 Литература

http://www.odbrana.mod.gov.rs/odbrana-stari/vojni_casopisi/arhiva/V
D_2008-3/07.%
20Evropska%20komponenta%20geopolitickog%20polozaja%20Srbije.pd
f

https://
www.pmf.ni.ac.rs/download/master/master_radovi_hemija/hemija_ma
ster_radovi/2017/2017-04-05-bt.pdf

https://srbin.info/politika/%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD-
%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%B2
%D0%B8%D1%9B-%D0%B3%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB
%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1
%D0%B8%D1%98%D0%B5-1
/