ГЕОПОЛИТИЧКА ОРИЈЕНТАЦИЈА СРБИЈЕ

Геополитичка позиција Србије

Србија се налази на југоистоку Европе, на Балканском полуострву, чиме заузима
кључан географски положај у региону. Овај положај је обликован историјским
догађајима и континуираним утицајем различитих цивилизација и култура. Србија се
налази у центру Балкана, често називаног "буре барута" због историјских тензија и
сукоба. Такође, са приступом Дунаву, Србија има значајну улогу у европским водним
путевима, што јој омогућава економску и трговинску повезаност са другим земљама.
Традиционални геополитички фактори
-Културни утицаји: Kултурни утицаји често се рефлектују у језику, архитектури,
традицијама и обичајима, што доприноси формирању националног идентитета и
политичких ставова.
-Религија: Утицај Српске православне цркве не само да обликује верске праксе и
традиције, већ може имати и политичке импликације, посебно у односима са
суседним православним земљама и унутар Србије.
-Етничке групе: Србија је мултиетничка земља са разноликим етничким групама,
укључујући Србе, Мађаре, Албанце, Роме и друге мање заједнице. Односи између
ових група често су били извор политичких тензија и конфликата, што утиче на
геополитичку динамику земље.
Геополитички приоритети Србије
Србија се суочава са низом геополитичких изазова и има различите приоритете у својој
спољној политици:
1. Европска интеграција: Србија је изразила чврсту опредељеност за
приступање Европској унији и континуирано ради на реформи како би
испунила критеријуме за чланство. Процес европске интеграције је постао
централни стуб спољне политике Србије.
2. Регионална стабилност: Србија активно ради на јачању регионалне
сарадње и изградњи добросуседских односа на Балкану. Ово укључује
учешће у регионалним иницијативама попут Процеса сарадње у југоисточној
Европи и Берлинског процеса, као и решавање отворених питања са
суседним земљама.
3. Очување националних интереса: Србија активно брани своје националне
интересе и суверенитет, посебно у контексту нерешених питања попут
статуса Косова и Метохије.
Економски фактори у геополитици Србије
 1. Привредни потенцијал: Пољопривреда, индустрија, услуге и
информационе технологије су кључни сектори који доприносе економском
развоју земље.
2. Трговинска политика: Циљ је повећање извоза, смањење трговинског
дефицита и диверсификација трговинских партнера ради јачања економске
стабилности.
3. Инвестиције и развој: Србија тежи привлачењу страних директних
инвестиција како би подстакла економски развој и створила нова радна
места.
4. Инфраструктурни пројекти: Развој инфраструктуре, укључујући путеве,
железнице, енергетске капацитете и дигиталну инфраструктуру, игра кључну
улогу у економском развоју Србије и њеној повезаности са регионом и
широм Европом.
Геополитички односи Србије: Комплексна мрежа међународних интеракција
-Европска унија: Процес приступања представља централни стуб спољне политике
Србије. Интеграција у европске структуре доноси са собом бројне економске,
политичке и друштвене реформе, које имају далекосежне импликације на унутрашње
и спољне послове земље.
-Pусија: Традиционално блиски односи са Русијом, засновани на историјским,
културним и политичким везама, и даље имају значајан утицај на геополитичку
оријентацију Србије. Сарадња са Русијом обухвата војну, економску и политичку сферу,
што често изазива напетости са Западом.
-Сједињене Америчке Државе: Односи су комплексни и варирају у зависности од
политичке климе и интереса обе стране. Док се Србија труди да одржи конструктивне
односе са САД-ом, постоји и континуирани дијалог и размена у питањима од
заједничког интереса попут безбедности, економије и регионалне стабилности.
Сарадња и ривалитети на регионалном нивоу: Сложена динамика Балканског
региона
1. Неразрешена питања и историјски спорови: Нерешена питања као што су
статус Косова, границе између некадашњих југословенских република, етничке
тензије и ратови деведесетих година остављају дубоке трагове на регионалну
стабилност и односе међу земљама Балкана.
2. Економска сарадња и интеграција: Иницијативе попут Берлинског процеса,
Процеса сарадње у југоисточној Европи и Регионалне економске зоне Западног
Балкана имају за циљ унапређење економске сарадње, инфраструктурних
пројеката и регионалне стабилности кроз заједничке пројекте и иницијативе.
Динамика НАТО интеграција: Утицај на геополитичку оријентацију Србије
1. Став према НАТО-у: Србија је војно неутрална земља и није чланица
НАТО-а, али је активни учесник у програму Партнерство за мир од 2006.
године. Док постоји подршка сарадњи са НАТО-ом у оквиру одређених
области као што су безбедност, одбрана и борба против тероризма,
постоји и отпор према идеји пуноправног чланства у овом војном савезу,
углавном због историјских сукоба, НАТО бомбардовања 1999. године и
страха од губитка суверенитета.
2. Партнерство за мир: Србија активно учествује у програму Партнерство
за мир и сарађује са НАТО-ом у областима као што су војна обука,
интероперабилност, цивилна заштита и борба против тероризма. Ова
сарадња пружа Србији прилику да унапреди своје војне капацитете,
усклади своје стандарде са НАТО-ом и допринесе регионалној
стабилности и безбедности.
3. Безбедносни приоритети: Без обзира на став према НАТО-у, Србија
наставља да ради на јачању својих одбрамбених способности и
унапређењу националне безбедности. Приоритети у области
безбедности укључују модернизацију војске, јачање граничне контроле,
борбу против тероризма и организованог криминала, као и очување
суверенитета и територијалног интегритета земље. Ови безбедносни
приоритети остају кључни у формирању геополитичке оријентације
Србије без обзира на њене односе са НАТО-ом.
Утицај међународних организација на геополитичку оријентацију Србије
1. Улога Уједињених нација: Кроз своје чланство у Генералној скупштини и
учествовање у различитим агенцијама и програмима УН-а, Србија
промовише своје интересе у областима као што су мир и безбедност, развој,
људска права и међународна сарадња.
2. Организација за европску безбедност и сарадњу: Србија је чланица ОЕБС-а
од 2000. године и активно учествује у активностима ове организације које се
односе на промоцију демократије, људских права, владавине права и
превенцију конфликата.
3. Савет Европе: Чланство Србије у Савету Европе, које је започето 2003.
године, пружа јој прилику да сарађује са другим европским земљама на
унапређењу демократије, људских права и владавине права. Кроз
имплементацију стандарда и препорука Савета Европе, Србија јача своје
институције, унапређује законодавни оквир и осигурава поштовање људских
права и основних слобода.

Геополитички утицај регионалних иницијатива на Србију

 Берлински процес: Берлински процес представља иницијативу која

окупља земље Западног Балкана и чланице ЕУ ради унапређења
регионалне сарадње, економске интеграције и инфраструктурних
пројеката. Кроз Берлински процес, Србија ради на јачању регионалне
 сарадње, промоцији добросуседских односа и унапређењу економске
повезаности у региону.
 Процес сарадње у југоисточној Европи: СЕЕЦП је регионална
иницијатива која окупља земље југоисточне Европе ради промоције
регионалне стабилности, економске сарадње и политичког дијалога.
Србија је активни учесник у СЕЕЦП-у и ради на унапређењу
добросуседских односа, јачању регионалне безбедности и промоцији
економске сарадње кроз пројекте у областима инфраструктуре, трговине
и енергетике.
 Регионална економска зона Западног Балкана: ЊБ6 је иницијатива која
има за циљ унапређење економске интеграције и слободне трговине
међу земљама Западног Балкана. Кроз ЊБ6, Србија ради на
хармонизацији законодавства, олакшању трговине и инвестиција, као и
јачању инфраструктурних веза у региону..
Геополитички аспекти енергетске политике Србије

 Енергетска независност и безбедност: Србија тежи остваривању

енергетске независности и безбедности кроз разноврсне изворе енергије.
Ово укључује развој домаћих енергетских ресурса попут угља, нафте, гаса и
обновљивих извора енергије, као и диверсификацију снабдевања гасом и
нафтом путем различитих рута и добављача.
 Регионална енергетска сарадња: Србија активно сарађује са земљама
региона на пројектима инфраструктуре и енергетских мрежа, као што су
гасоводи, нафтоводи, електричне мреже и хидроелектране. Ова регионална
сарадња доприноси јачању енергетске сигурности, повећању ефикасности и
конкурентности, као и промоцији регионалне стабилности и економске
сарадње.
 Геополитички утицај енергетских пројеката: Енергетски пројекти, попут
изградње гасовода или електрана, често имају значајан геополитички утицај
на регионалне односе и међународне интеракције. Србија пажљиво
разматра своје учешће у овим пројектима и анализира њихове геополитичке
импликације како би очувала своје националне интересе, промовисала
регионалну стабилност и избегла политичке конфликте.
 Еколошки аспекти енергетске политике: Узимајући у обзир све већу
забринутост заштите животне средине и климатских промена, Србија све
више обраћа пажњу на еколошке аспекте своје енергетске политике. Ово
укључује прелазак на чистије изворе енергије, повећање енергетске
ефикасности, смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште и
унапређење одрживог развоја у енергетском сектору. Одржива енергетска
политика постаје кључни фактор у обликовању геополитичке оријентације
Србије у 21. веку.
Радили: Јована Војводић, Вукашин Бибин, Павле Перишић, Лука Карадиновић и
Никола Игић 4/4