Predgovor Četvrtom izdanju

Paralelno sa formulisanjem strateških pravaca i instrumenata za razvoj Evropske

unije za period 2007-2013. godina tekla je i rasprava o novom krovnom
dokumentu iz oblasti prostornog planiranja. Naime, posle donošenja i
postepene implementacije ESDP-a (1999) i Vodećih smernica za prostorni razvoj
evropskog kontinenta (CEMAT, 2003), uspešne realizacije niza projekata
prekogranične, transnacionalne i meñuregionalne saradnje u ukviru EU
Inicijative INTERREG i sprovedenih detaljnih prostornih analiza u okviru programa
ESPON, stvorili su se uslovi da se za novi period Regionalne politike donese i novi
sveobuhvatni dokument koji će se baviti najvažnijim prostornim izazovima i
njihovom korelacijom sa sektorskim politikama EU i nacionalnim, regionalnim i
lokalnim okvirima planiranja.

Koncept nove zajedničke strategije prostornog razvoja razlikuje se od koncepta

prethodno donetih dokumenata. On podrazumeva dva meñusobno povezana
dokumenta - političku platformu pod nazivom „Teritorijalna agenda Evropske
unije – Ka konkurentnijoj i održivijoj Evropi raznovrsnih regiona“ i dokument koji je
bio osnov za postizanje političkog konsenzusa i koji nosi naziv „Stanje i
perspektive prostora Evropske unije – Ka jačoj evropskoj teritorijalnoj koheziji u
kontekstu Lisabonske i Geteborške strategije“. Izbor ovakve koncepcije
posledica je sve intenzivnijeg uvoñenja prostorne problematike u ključne
debate i procese koji se odvijaju na nivou Evropske unije, uključujući i
donošenje Ustavnog sporazuma Zajednice u čiji tekst je, pored socijalne i
ekonomske kohezije, ugrañen i pojam teritorijalne kohezije.

Razlog za prevoñenje navedenih dokumenata u okviru aktivnosti Matične

sekcije planera Inženjerske komore Srbije je višestruk. Kao prvo, reč je o
najaktuelnijim evropskim dokumentima iz oblasti prostornog planiranja koji će
služiti kao osnov za usmeravanje prostornog razvoja u narednom periodu. Kao
drugo, prevodom Teritorijalne agende i Stanja i perspektiva prostora Evropske
unije nadomestiće se nedostatak zvaničnog prevoda ESDP-a u proteklom
periodu, a time, nadamo se, i nedostatak primene evropskih dokumenata u
praksi planiranja u Srbiji, a posebno u praksi donošenja starteških opredelenja i
politika na nacionalnom nivou. Konačno, prevedeni tekst će planerima u Srbiji
pružiti mogućnost za kritički osvrt i na domaća i na evropska prostorna kretanja,
kao i mogućnost za upoznavanje sa širokim spektrom dokumenata i
instrumenata koji za cilj imaju dostizanje ravnomernog, policentričnog i održivog
razvoja.

Prevela i priredila Mr Tijana Živanović

U ime Izvršnog odbora Matične sekcije planera IKS

Predsednik, Mr Nebojša Stefanović

Beograd, jul 2008.

1
2
 Teritorijalna agenda Evropske unije

Ka konkurentnijoj i održivijoj Evropi raznovrsnih regiona

Usaglašena tokom Neformalnog ministarskog sastanka o urbanom razvoju i

teritorijalnoj koheziji, održanog u Lajpcigu 24. i 25. maja 2007. godine

Budući zadatak: Jačanje teritorijalne kohezije

(1) EU samouvereno gleda na napredak koji je postignut u ekonomskoj,

socijalnoj i ekološkoj sferi. Zemlje članice EU zajednički vode kombinovanu
privredu koja predstavlja jednu trećinu svetskog bruto domaćeg proizvoda.
Ekonomska snaga, kao i prostor od preko 4 miliona kvadratnih kilometara na
kojem, u različitim regionima i gradovima, živi 490 miliona stanovnika,
odreñuju teritorijalnu dimenziju EU.
(2) Mi, kao ministri nadležni za prostorno planiranje i prostorni razvoj,
predstavljamo Teritorijalnu agendu kao akciono-orjentisan politički okvir za
buduću saradnju, formulisan u saradnji sa Evropskom komisijom. Kroz
Teritorijalnu agendu doprinosimo održivom ekonomskom rastu i stvaranju
radnih mesta, kao i socijalnom i ekološkom razvoju u svim EU regionima. U
tom smislu, podržavamo i Lisabonsku1 i Geteboršku2 strategiju Evropskog
saveta, kao komplementarne strategije.
(3) Posredstvom Teritorijalne agende želimo da promovišemo policentrični
razvoj EU, u cilju boljeg korišćenja raspoloživih resursa evropskih regiona.
Važan aspekt predstavlja prostorna integracija naseljenih mesta, čime
ćemo doprineti stvaranju kulturno, socijalno, ekološki i ekonomski održive
Evrope. Posebno je važno podstaći uključivanje novih zemalja članica u
politiku policentričnog razvoja naselja. Posredstvom Teritorijalne agende, a
voñeni idejom teritorijalne solidarnosti, pomoći ćemo da se obezbede bolji
uslovi i kvalitet života sa jednakim šansama, usmereni ka regionalnim i
lokalnim potencijalima nezavisno od toga gde ljudi žive – u središtu Evrope3
ili na njenoj periferiji.
(4) Budući zadatak, „Teritorijalnu koheziju“, vidimo kao permanentan i
kooperativan proces koji na različitim političkim, administrativnim i stručnim
nivoima uključuje različite aktere prostornog razvoja. Saradnja je odreñena
istorijskim, kulturološkim i institucionalnim aranžmanima unutar svake zemlje
članice. Koheziona politika EU bi trebalo da, efikasnije nego što je to do
sada bio slučaj, odgovori na prostorne potrebe i karakteristike, odnosno na
specifične geografske poteškoće i šanse regiona i gradova. Iz tog razloga

1 Lisabonska strategija, Lisabonska agenda ili Lisabonski proces predstavlja akcioni i razvojni plan EU čiji je
glavni cilj da EU postane „najdinamičnija i najkonkurentnija svetska privreda zasnovana na znanju, sposobna
za održiv ekonomski rast koji podrazumeva veći broj i bolji kvalitet radnih mesta, veću socijalnu koheziju i
zaštitu životne sredine do 2010. godine“. Usvojena je 2000. godine, a revidirana 2005. Prim. prev.
2 Geteborška strategija, ili Strategija održivog razvoja EU, predstavlja dopunu Lisabonske strategije. Doneta je

2001. godine, a revidirana 2005. Prim. prev.

3 Pod središtem Evrope podrazumeva se njen ekonomski najrazvijeniji deo omeñen Londonom, Parizom,

Milanom, Minhenom i Hamburgom (tzv. pentagon). Prim. prev.

3
 se zalažemo da prostorna dimenzija dobije značajniju ulogu u budućoj
Kohezionoj politici, kako bi se podstakao ekononomski i društveni napredak.
(5) Teritorijalna kohezija može da se ostvari samo kroz intenzivan i stalan dijalog
izmeñu aktera prostornog razvoja. Ovaj proces saradnje nazivamo
teritorijalnim upravljanjem. Privatni sektor (posebno regionalni i lokalni
preduzetnci), naučna zajednica, javni sektor (posebno lokalne i regionalne
vlasti), nevladine organizacije i drugi sektori treba da deluju zajedno, kako bi
se najvažnije investicije u evropskim regionima iskoristile na najbolji mogući
način i kako bi se na adekvatan način tretirale klimatske promene.
(6) Teritorijalna agenda predstavlja rezultat saradnje. Na Neformalnom
ministarskom sastanku koji je održan u Roterdamu (2004), složili smo se oko
izrade prostorne politike kako bi bolje procenili perspektive EU. U
Luksemburgu (2005) smo usaglasili prostorne prioritete koji će biti osnov za
buduće zajedničke aktivnosti i pokrenuli izradu ekspertskog izveštaja pod
nazivom „Stanje i perspektive prostora Evropske unije“, koji je bio osnov za
formulisanje Teritorijalne agende. Izrada Teritorijalne agende je bila praćena
širokim dijalogom izmeñu evropskih aktera, započetim u leto 2006. godine.
Na osnovu članova 2, 6, 16. i 158. Osnivačkog sprozauma Evropske
zajednice, teritorijalna kohezija predstavlja treću dimenziju Kohezione
politike. Ona je, na primer, obuhvaćena Trećim i Četvrtim kohezionim
izveštajem kao i Strateškim smernicama za koheziju4, usvojenim 2006.
godine. Potvrñujemo našu spremnost da još tešnje radimo zajedno, kao i da
sarañujemo sa institucijama EU kako bi dostigli ovaj cilj, nezavisno od
diskusija koje se vode o procesu reformi EU (Ustavni sporazum EU5).

II

Novi izazovi: Jačanje regionalnog identiteta, bolje korišćenje prostornog

diverziteta

(7) Glavni prostorni izazovi sa kojima se danas suočavamo su:

• Raznovrsnost uticaja klimatskih promena u regionima na području EU i
njenih suseda, posebno u kontekstu održivog razvoja;
• Rast cena energije, energetska neefikasnost i različite prostorne
predispozicije za nove oblike snabdevanja energijom;
• Ubrzano integrisanje naših regiona, uključujući i pogranične oblasti, u
globalnu ekonomsku konkurenciju i istovremeno povećanje meñusobne
zavisnosti zemalja i regiona u svetu;
• Uticaji širenja EU na ekonomsku, socijalnu i teritorijalnu koheziju, posebno
u kontekstu integrisanja Istočne Evrope i novih zemalja članica EU i
njihovih regiona u saobraćajnu i energetsku infrastrukturu;
• Preterana eksploatacija ekoloških i kulturnih resursa i gubitak
biodiverziteta, posebno posredstvom nekontrolisanog urbanog širenja i
intenzivnog demografskog pražnjenja perifernih područja;

4 U originalu: Strategic Guidelines for Cohesion. Prim. prev.

5 U originalu: EU Constitutional Treaty. Prim. prev.

4
 • Prostorni efekti demografskih kretanja (posebno starenja) i pozitivnog i
negativnog migracionog salda na: tržište rada, obezbeñivanje usluga
od opšteg interesa, tržište nekretnina, razvoj naseljske strukture i život
stanovnika gradova i regiona.

(8) Uzimajući u obzir navedene izazove, čvrsto verujemo da teritorijalna

kohezija EU predstavlja preduslov za dostizanje održivog ekonomskog rasta i
sprovoñenje socijalne i ekonomske kohezije, tj. Evropskog socijalnog
modela. U tom kontekstu, smatramo da je stvaranje preduslova za
uspostavljanje jednakih šansi za sve grañane kao i jednakih razvojnih
mogućnosti za sve preduzetnike u svim regionima, suštinski zadatak i gest
solidarnosti. Složni smo u oceni da kroz politiku teritorijalne kohezije i druge
politike regionalnog razvoja, regionalni identiteti i potencijali, potrebe i
specifičnosti regiona, gradova i sela u Evropi, dobijaju na značaju.

(9) Kroz Teritorijalnu agendu takoñe pomažemo i jačanje globalne

konkurentnosti i održivosti svih evropskih regiona. Ovakav stav je u
saglasnosti sa revidiranom Lisabonskom strategijom, usvojenom maja 2005.
godine. Različite prostorne potencijale regiona za održiv ekonomski rast i
stvaranje radnih mesta u EU potrebno je identifikovati i aktivirati. Kroz
različite oblike angažovanja, svaki region i grad može da doprinese štednji
energije i njenom decentralizovanom snabdevanju, kao i ublažavanju
klimatskih promena podstičući, na primer, razvoj naselja sa niskim ili
nepostojećim emisijama, razvijajući potencijalne obnovljive izvore energije i
promovišući energetsku efikasnost, posebno izgrañenog fonda. Naši
gradovi i regioni treba da postanu otporniji na klimatske promene i
potrebno ih je snažno uključiti u upravljačke procese za implementaciju
Lisabonske strategije, kao i u nacionalne reformske programe.

(10) Želimo da naglasimo sve veći uticaj politika EU na prostor. Sa jedne

strane, tokom kreiranja politika EU trebalo bi više pažnje posvetiti lokalnim,
regionalnim i nacionalnim potencijalima i motivima aktera, primenjujući
pristup strateškog integralnog prostornog razvoja. Sa druge strane, gradske i
regionalne razvojne strategije bi trebalo eksplicitnije da se drže nacionalnog
i evropskog konteksta. Veoma je važno da nacionalna, regionalna i lokalna
pitanja budu u tesnoj vezi sa EU politikama.

(11) S obzirom da kao zadatak postavlja formulisanje integralne politike

urbanog razvoja sa evropskom dimenzijom, Lajpciška povelja o održivim
evropskim gradovima dopunjuje postavke Teritorijalne agende. U tom
smislu, politika integralnog urbanog razvoja i politika teritorijalne kohezije
predstavljaju komplementarni doprinos ostvarenju ciljeva održivog razvoja.

5
 III

Prostorni prioriteti za razvoj Evropske unije

(12) Teritorijalna agenda se zasniva na tri glavna cilja Perspektive prostornog

razvoja Evropske unije (ESDP) koji ostaju na snazi. To su:
• Razvoj ravnomernog i policentričnog urbanog sistema i novi vidovi
partnerstva na relaciji grad-selo;
• Obezbeñivanje pristupa infrastrukturi i znanju;
• Održivi razvoj, obazrivo upravljanje i zaštita prirodnog i kulturnog nasleña.
Ona se, takoñe, zasniva i na Vodećim principima održivog prostornog razvoja
evropskog kontinenta CEMAT-a, koje je usvojio Komitet ministara Saveta
Evrope. Na osnovu ovih principa želimo da intenziviramo dijalog sa zemljama u
susedstvu koje teže da postanu članice EU.

(13) U kontekstu politike teritorijalne kohezije, utvrñujemo sledeće prioritete

prostornog razvoja EU:

1.
Jačanje policentričnog razvoja i inovacija kroz umrežavanje gradova-regiona i
drugih gradova

(14) Gradovi-regioni i drugi gradovi različite veličine imaju najveći potencijal za

saradnju sa preduzetnicima i društvenim i političkim činiocima u širem
evropskom kontekstu. Ukoliko uspeju da se na inovativan način umreže u
policentričan evropski prostor, stvoriće uslove za dostizanje globalne
konkurentnosti koja će povoljno uticati na njihov razvoj.

(15) Gradovi koji imaju ulogu regionalnog centra bi, kao delovi policentrične
strukture, kroz saradnju trebalo da ostvare dodatnu vrednost koja bi se prelila
na gradove u ruralnim i perifernim područjima, kao i na područja specifičnih
geografskih uslova i potreba (na primer, strukturno slaba ostrva, delovi priobalja
ili planinske oblasti). Da bi se to ostvarilo, potrebno je proširiti i unaprediti mrežu
infrastrukure u okviru i izmeñu evropskih regiona. U tom smislu, podržavamo
evropsku saradnju izmeñu gradova-regiona, kao i saradnju izmeñu manjih i
gradova srednje veličine unutar i izvan spoljnih granica EU.

2.
Novi oblici partnerstva i teritorijalnog upravljanja izmeñu ruralnih i urbanih
područja

(16) Konkurentna i održiva Evropa podrazumeva raznolike i meñusobno zavisne

gradove-regione i ruralna područja. Gradove-regione okružuju urbani centri i
ruralne oblasti; ruralna područja koja se nalaze van zone dnevnih migracija
gradova-regiona okružuju regionalni centri i gradovi manje i srednje veličine.
Vlasti nadležne na tim nivoima uprave bi, kao meñusobno zavisni partneri,
trebalo da identifikuju zajedničke potencijale, da izrade zajedničke regionalne i
subregionalne razvojne strategije i na taj način zajedno postave temelj za

6
podizanje atraktivnosti regiona i subregiona i privlačenje investicija privatnog i
javnog sektora. To je ono što nazivamo partnerstvom izmeñu grada i sela.

(17) Akteri privatnog i javnog sektora bi trebalo zajedno da pripreme odluke o

investicijama usmerenim ka regionima. U tom kontekstu je, na primer,
neophodno da vlasti oforme udruženja za zajednički marketing i da zajedno
razvijaju strategije kojima će se rešavati zajednički problemi. U područjima u
kojim se beleži odliv mlañeg stanovništva, vlasti treba da sarañuju na
održavanju atraktivnih usluga i infrastrukture. Ovakva saradnja podrazumeva
novu političku dimenziju. Da bi se navedena saradnja ostvarila, u evropskim
regionima će možda biti potrebno uspostaviti nove oblike teritorijalnog
upravljanja. Uopšteno govoreći, želeli bismo da stvorimo mogućnosti za
inovativni ekonomski razvojni potencijal, zasnovan na iskustvima uspešnog
partnerstva i političke saradnje u funkcionalnom regionalnom kontekstu,
uključujući i pogranična područja. U tom smislu, podržavamo pozitivnu
konkurenciju izmeñu gradova i regiona.

3.
Promocija konkurentnih i inovativnih regionalnih klastera u Evropi

(18) Uz pomoć politika saradnje i umrežavanja, zone rasta bi trebalo da se

prošire van ekonomskog središta EU. Jedan od načina udruženog delovanja
bio bi osnivanje odgovarajućih inovativnih klastera u kojima bi zajedno radili i
biznismeni i naučnici i administracija. Ovu ideju bi trebalo sprovesti, kako unutar
granica EU tako i u saradnji sa susednim zemljama.

(19) Kako bi ojačali svoj meñunarodni identitet i specijalizaciju, što je preduslov

za povećanje atraktivnosti za investiranje, gradovi-regioni različite veličine,
manji i gradovi srednje veličine, kao i ruralne oblasti, imaju našu podršku za
saradnju sa drugim vlastima, uključujući i vlasti u drugim zemljama. Racionalno
gledano, trebalo bi se fokusirati na postojeće centre inovacija.

4.
Podrška jačanju i širenju transevropskih mreža

(20) Mobilnost i pristupačnost predstavljaju ključne preduslove ekonomskog

razvoja u svim regionima EU. Da bi se zadovoljile potrebe za mobilnošću u
okviru policentričnog evropskog prostora (uključujući i susedne zemlje), kao i da
bi se unapredilo urbano okruženje, neophodno je obezbediti integralan i održiv
razvoj multimodalnih transportnih sistema. Potrebni su nam efikasni sistemi za
prevoz putnika i robe, bilo da se radi o železničkom, drumskom i vazdušnom
saobraćaju (uključujući sisteme ekonomski održivih regionalnih aerodroma) ili
efikasnim maritimnim, priobalnim ili unutrašnjim plovnim putevima i sekundarnim
mrežama saobraćajnica koje obezbeñuju vezu sa zaleñem i upravljanje
prekograničnim transportom. Podržavamo uklanjanje barijera u
prekograničnom železničkom i drumskom saobraćaju, a posebno podržavamo
korišćenje telematskih mera za rasterećivanje opterećenih deonica na
putevima.

7
(21) Podržavamo nesmetan i socijalno pravičan pristup informacionim i
komunikacionim tehnologijama u svim regionima, kako bi se uklonile prostorne
barijere u pogledu pristupačnosti (posebno u perifernim i ruralnim područjima) i
kako bi se omogućilo decentralizovano funkcionisanje i adekvatno pružanje
usluga od opšteg interesa, uključujući zdravstvo i obrazovanje. Da bi se
obezbedila neophodna infrastruktura u odnosu na iskazanu tražnju, kao što je
pokrivenost mrežama za brzi protok informacija, predlažemo uključivanje
kablovskih sistema u programe izgradnje saobraćaja i komunikacija.

(22) Porast potrošnje energije u odnosu na ograničenost rezervi neobnovljivih

energetskih izvora, sve veća zavisnost EU od uvoza energije, kao i uticaj
klimatskih promena, nameću potrebu za daljim istraživanjima i razvojem
mogućnosti za decentralizovanu, efikasnu, sigurnu i ekološki prihvatljivu
proizvodnju još uvek nedovoljno iskorišćene obnovljive energije. Kako bi se
regionalni potencijali u ovoj oblasti što bolje iskoristili, posebno u ruralnim
oblastima, preporučujemo dalje umrežavanje i harmonizaciju uslova u
energetskom sektoru.

5.
Promovisanje transevropskog upravljanja rizicima, uključujući i rizike od uticaja
klimatskih promena

(23) Da bi se predupredili rizici od prirodnih nepogoda, da bi se smanjila i

ublažila emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i da bi smo se što bolje
adaptirali na klimatske promene, potrebno je i dalje razvijati zajedničke
transregionalne i integralne pristupe i strategije. Potrebno je uložiti još napora u
razvijanje i intenziviranje politike teritorijalne kohezije, posebno kada se imaju u
vidu posledice teritorijalno diferenciranih strategija prilagoñavanja.

(24) Kako bi se povećala efikasnost upravljanja rizicima i adekvatno usmerio

budući razvoj, potrebno je doneti integralne transevropske i prekogranične
strategije (na primer, za odbranu od poplava, za prevenciju suša i
dezertifikacije, za integralno upravljanje priobaljem ili planinskim oblastima, za
upravljanje tehnološkim rizicima, za bolje prognoziranje) u saradnji sa susednim
zemljama i razviti nove oblike upravljanja, posebno u područjima izloženim
različitim rizicima, kao što su priobalne oblasti, obale jezera, morski i rečni baseni
i planinska područja.

6.
Jačanje ekološke strukture i kulturnih resursa kao dodatna vrednost razvoja

(25) Nezamenjive vrednosti evropske ekološke strukture i njenog kulturnog i

prirodnog nasleña, posebno kulturnih pejzaža i arhitekture i konzervacije, kao i
izgleda izgrañenih površina, trebalo bi da, bez obzira na osnovne regionalne
uslove i potencijale, predstavljaju osnov za perspektivan razvoj orjentisan ka
životnoj sredini i kulturi, uz očuvanje raznovrsnih kulturnih identiteta, posebno u
razvojno zaostalim oblastima ili područjima koja prolaze kroz strukturne

8
promene. Koordinisane transnacionalne intervencije i prateći menadžment bi
trebalo da podstiču razvoj kulturnih itinerera i mreža, kao i ostale prostorne
projekte od značaja za prirodu i kulturu.

(26) Kako bi došlo do stvaranja integrisane i održive transevropske zelene

strukture sa adekvatnim koridorima i zonama koje povezuju zaštićene lokalitete
i druga područja od evropskog i nacionalnog značaja, zalažemo se za dalje
umrežavanje vrednih prirodnih područja i kulturnih pejzaža.

(27) Da bi se istakla važnost usklañenosti ekonomskog razvoja i održivosti

životne sredine, društva i kulture, politike integralnog prostornog razvoja trebalo
bi ojačati i u ekološki i kulturno osetljivim područjima EU.

IV
Sprovoñenje Teritorijalne agende

(28) Kako bi se šest navedenih prioriteta bolje inkorporiralo u političke debate i

proces donošenja odluka, izdvojili smo aktivnosti koje predlažemo za
sprovoñenje u periodu od 2007. do 2011. godine. To su:

1.
Aktivnosti institucija Evropske unije

(29) Pozdravljamo Saopštenje Evropske komisije pod nazivom „Doprinos

gradova rastu i zapošljavanju u regionima6“ i tražimo od Komisije praćenje
njegovog sprovoñenja u kontekstu Teritorijalne agende.

(30) Od Evropske komisije zahtevamo da nastavi sa eksplicitnim pozivanjem na

prostornu dimenziju EU u okviru budućih Izveštaja o socijalnoj i ekonomskoj
koheziji, kako bi gradovi i regioni svoje razvojne strategije prilagodili evropskom
kontekstu. Tim putem obezbedilo bi se sprovoñenje principa supsidijarnosti.

(31) Od Komiteta za regionalni razvoj Evropskog parlamenta, Komiteta za za

teritorijalnu koheziju, Komiteta regiona i Evropskog ekonomskog i socijalnog
komiteta zahtevamo da, u okviru svojih aktivnosti, podrže i primene prioritete
Teritorijalne agende, dajući na taj način veću ulogu gradovima i regionima u
primeni Politika EU.

2.
Aktivnosti namenjene tešnjoj saradnju izmeñu Evropske komisije i zemalja
članica EU

(32) Preporučujmo kontinuiran i temeljan dijalog izmeñu zemalja članica EU

(uključujući i njihove regionalne i lokalne vlasti) i Evropske komisije o strateškim
pitanjima prostornog razvoja. Mogućnosti koje pružaju postojeći komiteti

6 U originalu: „The Contribution of Cities to Growth and Employment in Regions“. Prim. prev.

9
(posebno Ekspertski komitet „Teritorijalna kohezija i urbana pitanja“, osnovan od
strane Komiteta za koordinaciju fondova [COCOF7]) bi u tu svrhu trebalo
efikasno koristiti.

(33) Od Evropske komisije i drugih institucija EU zahtevamo da, po principu

supsidijarnosti, pokrenu dijalog sa zemljama članicama o načinu na koji se
mogu analizirati i uzeti u obzir uticaji evropskih zakona na održiv urbani i
prostorni razvoj i planiranje, kao i na koji način bi se mogla poboljšati
koordinacija politika i inicijativa EU koje zalaze u sferu prostornih politika. Analiza
i koordinacija bi se mogle odvijati u okviru postojećih institucija i procedura.

(34) Preporučujemo da se kroz Program ESPON 20138, u tesnoj saradnji sa

Evropskom komisijom, sprovede detaljna analiza uticaja Politika EU na
teritorijalnu koheziju, da se ukaže na uzročno-posledične veze i da se razviju
operativni indikatori za redovno izveštavanje o prostornim pitanjima. U tom
smislu, važno je da programi ESPON i URBACT9 ostvare tesnu saradnju sa Urban
Audit10-om.

(35) U kontekstu EU Programa za evropsku prostornu saradnju (Cilj 311),

smatramo da je saradnja (uključujući i susedne zemlje) nov finansijski instrument
koji je okrenut budućnosti i koji pruža mogućnost za jačanje evropskih mreža
gradova i regiona i stvaranje evropskih razvojnih koridora orjentisanih ka
inovacijama. Od Evropske komisije tražimo da nas podrži u razvoju
meñuregionalne, transgranične i transnacionalne saradnje, jer je to efikasni
instrument za podsticanje teritorijalne kohezije.

3.
Aktivnosti namenjene jačanju teritorijalne kohezije u zemljama članicama EU

(36) U okviru svojih nadležnosti, obavezujemo se da političke prioritete

Teritorijalne agende, kao i prostorne aspekte Strateških smernica Zajednice o
Kohezionoj politici 2007-201312, integrišemo u nacionalne, regionalne i lokalne
razvojne politike. U skladu sa zaključcima Seminara o upravljanju prostornim

7 Skraćenica od „Committee of the Coordination of Funds“. Prim. prev.

8 Program ESPON 2013 predstavlja nastavak istraživačkog programa ESPON 2002-2006, tj. Evropske mreže za
posmatranje prostornog planiranja (European Spatial Planning Observation Network), formiranog u okviru
inicijative INTERREG III. Pun naziv novog programa je Evropska mreže za posmatranje prostora i kohezije, a
program je delom finansiran iz sredstava Evropskog fonda za regionalni razvoj. Prim. prev.
9 Pun naziv programa je „Evropski program za održivi razvoj gradova“. Program podstiče razmenu iskustava

izmeñu gradova i eksperata kroz učešće u različitim projektima. U periodu 2007-2013. na snazi je program
URBACT II. Prim. prev.
10 Osnovan od strane Generalnog direktorata za regionalnu politiku Evropske komisije, Urban Audit ili Urbani

pregled prikuplja, u saradnji sa EUROSTAT-om, statističke podatke za 258 gradova EU. Raspolaže sa gotovo
300 statističkih pokazatelja o stanovništvu, privredi, životnoj sredini, saobraćaju itd. Prim. prev.
11 Regionalna politika EU za period 2007-2013. ima sledeća tri cilja u okviru kojih će se izdvajati sredstva iz

strukturnih fondova (Evropski fond za regionalni razvoj, Evropski socijalni fond i Kohezioni fond): Cilj 1 –
Konvergencija, Cilj 2 – Regionalna konkurentnost i Cilj 3 – Zapošljavanje i prostorna saradnja. Cilj 3 se zasniva
na nekadašnjoj inicijativi INTERREG, a sredstva (ukupno 7,75 milijardi evra) će biti dodeljivana iz Evropskog
fonda za regionalni razvoj. Za prekograničnu saradnju biće izdvojeno 73,86%, za transnacionalnu 20,95%, a za
meñuregionalnu 5,19% sredstava. Prim. prev.
12 U originalu: Community Strategic Guidelines on Cohesion Policy 2007-2013. Prim. prev.

10
strategijama, održanog u Badenu juna 2006. godine tokom predsedavanja
Austrije Evropskom unijom, preporučujemo integrisanje prostorne dimenzije u
strateške procese koji podstiču politiku kohezije na nivou Evropske unije i na
nacionalnom nivou.

(37) U skladu sa nacionalnim institucionalnim aranžmanima, obezbedićemo

transparentan proces donošenja odluka sa akterima javnog i privatnog sektora
i nevladinim organizacijama, za potrebe kreiranja prostorno orijentisanih
politika, prostornih prioriteta i aktivnosti koje su neophodne za njihovu
implementaciju.

4.
Zajedničke aktivnosti ministara

(38) Kako bi se sprovela Teritorijalna agenda, složili smo se da se zadrži

neformalni oblik saradnje izmeñu ministara, zemlje koja predsedava Evropskom
unijom, Evropskim parlamentom, Evropskom komisijom, Komitetom regiona,
Evropskim ekonomskim socijalnim komitetom i Evropskom investicionom
bankom. Za to je potrebno efikasno funkcionisanje Grupe koju bi formirala
predsedavajuća zemlja, a koja bi trebalo da raspolaže sekretarijatom i
ekspertskom podrškom, po potrebi i iz drugih zemalja članica EU.

(39) Kako bi nastavili i učvrstili našu meñusobnu saradnju i saradnju sa

Evropskom komisijom, složili smo se da delujemo zajedno posredstvom mreže
kontaktnih tačaka za teritorijalnu koheziju. Za potrebe sprovoñenja Teritorijalne
agende, nameravamo da oformimo i Radnu grupu za Teritorijalnu agendu u
čijem radu bi učestvovale zemlje članice EU i Evropska komisija.

(40) Kao prvi korak u okviru zajedničkih aktivnosti, a sledeći zaključke prolećnog
zasedanja Evropskog saveta 2007. godine, obavezujemo se, u okviru svojih
nadležnosti, da damo svoj doprinos održivoj i integralnoj klimatskoj i energetskoj
politici EU.

(41) Naše buduće aktivnosti biće usmerene ka podsticanju i širenju debate na

nivou Evropske unije o dokumentima koji su ključni sa prostornog stanovišta.
Meñu njima su najvažnije:
• Debata o Lisabonskom procesu nakon 2010. godine,
• Presek stanja Kohezione politike 2010. godine,
• Presek stanja Politike ruralnog razvoja EU13 2010. godine,
• Revizija Strategije održivog razvoja EU14 2011. godine,
• Postojeća debata o primeni preporuka Dokumenta za diskusiju o
maritimnim politikama15,
• Postojeća debata o 7. Akcionom programu EU za životnu sredinu16,
• Debata o Saobraćajnoj politici17 nakon 2010. godine,

13 U originalu: EU Rural Development Policy. Prim. prev.

14 U originalu: EU Sustainable Development Strategy (SDS). Prim. prev.
15 U originalu: Green Paper on Maritime Policies. Prim. prev.
16 U originalu: 7th Environmental Action Plan of the EU. Prim. prev.

11
 • Postojeća debata o Politici istraživanja i razvoja18,
• Postojeća debata o Politici saradnje sa susednim zemljama19.

(42) Zahtevamo da sve buduće predsedavajuće zemlje zajedno sa svim

zemljama članicama, institucijama EU, uključujući Evropsku komisiju i Evropsku
investicionu banku, kao i druge aktere, sprovedu aktivnosti precizirane u
Teritorijalnoj agendi. Pozdravljamo inicijativu predsedavajućeg Portugala da
obezbedi sprovoñenje Teritorijalne agende kroz izradu Akcionog programa,
kao i raspoloženje Slovenije, kao buduće predsedavajuće zemlje, da inicira
sprovoñenje kroz svoje aktivnosti.

(43) Tražimo od predsedavajuće Slovenije da u okviru priprema za prolećno

zasedanje Evropskog saveta 2008. godine uzme u obzir Teritorijalnu agendu, u
cilju postizanja jačeg i formalnijeg političkog priznavanja prostornih uslova za
razvoj regiona i gradova i novih oblika učešća odluka koje se donose na nivou
EU.

(44) Složni smo u stavu da postoji potreba za većim učešćem aktera prostornog
razvoja iz javnog i privatnog sektora u cilju podsticanja teritrijalne kohezije.
Potrebno je uvažiti njihove specifične interese, a zajednička diskusija o
scenarijima prostornog razvoja Evrope bi mogla olakšati proces pomirenja
različitih interesa. Pozivamo buduće predsedavajuće zemlje da formulišu ovaj
proces kroz specifične aktivnosti koje će biti usklañene sa razvojem sektorskih
politika EU. Pozdravljamo i inicijativu predsedavajućeg Portugala da organizuje
Neformalni ministarski sastanak u novembru 2007. godine, kao i inicijativu
Nemačke da organizuje Konferenciju o prostoru i ekonomiji u proleće 2008.
godine.

(45) Zahtevamo od Mañarske, kao buduće predsedavajuće zemlje, da oceni i

revidira Teritorijalnu agendu u prvoj polovini 2011. godine.

(46) S obzirom da smatramo da je naš politički zadatak da podižemo svest o

najvažnijim prostornim izazovima EU, igraćemo aktivnu ulogu u sprovoñenju
Teritorijalne agende na nivou Evropske unije i u okviru zemalja članica. Ubeñeni
smo da kroz Teritorijalnu agendu činimo korak dalje ka konkurentnoj i održivoj
Evropi raznovrsnih regiona i aktivnih grañana.

17 U originalu: Transport Policy. Prim. prev.

18 U originalu: Research and Innovation Policy. Prim. prev.
19 U originalu: Neighbourhood Policy. Prim. prev.

12
 Stanje i perspektive prostora Evropske unije

Ka jačoj evropskoj teritorijalnoj koheziji

u kontekstu Lisabonske i Geteborške strategije

---

Zasnovano na Okvirnom dokumentu, razmatranom tokom Neformalnog

ministarskog sastanka u Luksemburgu maja 2005. godine

---

Dokument na osnovu kojeg je formulisana Teritorijalna agenda Evropske unije

13
Predgovor

Održiv ekonomski rast, zapošljavanje, socijalni i ekonomski razvoj predstavljaju

glavne ciljeve Evropske unije. Uslovi u okviru Evropske unije, meñutim, nisu svuda
isti. Evropski regioni i gradovi suočeni su sa različitim izazovima koji uveliko utiču
na naš život: klimatske promene utiču na naš način života i rada, demografske
promene i migracije menjaju strukturu društva, a neravnomerne prostorne
strukture vrše negativan uticaj na održivi razvoj sredine u kojoj živimo.

Prostorni razvoj je ključni faktor u rešavanju ovih, kompleksnih, problema. Na

neformalnim sastanicima održanim u Roterdamu (2004) i Luksemburgu (2005),
ministri zemalja članica EU nadležni za prostorno planiranje iz tog razloga su se
dogovorili da izvrše analizu prostora EU, da na osnovu prostornih prioriteta
utvrde perspektive prostornog razvoja EU kao i da o njima sprovedu političku
debatu. Osnovna ideja je bila da se u Lisabonsku strategiju uključi prostorna
dimenzija, kako bi odreñene regionalne karakteristike u budućnosti bile bolje
integrisane u politike.

Pred Vama je izveštaj pod naslovom „Stanje i perspektive prostora Evropske

unije“ koji daje analizu stanja i koji će biti osnov za formulisanje Teritorijalne
agende Evropske unije. Izveštaj, koji su sastavili eksperti iz zemalja-članica EU,
prevashodno se zasniva na rezultatima istraživanja Evropske mreže za
posmatranje prostornog planiranja (ESPON) i na primerima najboljih iskustava
transevropske saradnje (INTERREG20).

Eksperti su zaključili da primena pristupa prostorno orijentisanog razvoja u našim

regionima i gradovima ne može dati rezultate ukoliko se prilikom formulisanja i
sprovoñenja nacionalnih, evropskih i ekonomskih politika u obzir ne uzmu bitni
prostorni aspekti. Eksperti posebno ističu činjenicu da su EU politike do sada
pokazale veliku nekoherentnost kada je reč o prostornim efektima. Kroz
proporcionalno finansiranje i podršku regionalnom razvoju, Koheziona politika
EU vrši najveći direktan i indirektan uticaj na prostorni razvoj. Ipak, ona se i dalje
sprovodi u skladu sa standardizovanim procedurama, ne uzimajući u obzir
karakteristike regiona. Drugi sektori, na primer: Zajednička poljoprivredna
politika, Saobraćajna politika EU ili politike zaštite životne sredine, inovacija i
energetike, takoñe imaju prostorne efekte ali ne odražavaju regionalne
specifičnosti i ne sprovode se sinhronizovano.

Pošto za teritorijalnu koheziju na nivou Zajednice još uvek ne postoji nikakav

pravni osnov, ovaj izveštaj daje konkretna uputstva za uključivanje prostorne

20 Program INTERREG je tzv. Inicijativa EU koja podstiče prekograničnu (INTERREG A), transnacionalnu

(INTERREG B) i meñuregionalnu saradnju (INTERREG C), za koju se sredstva za sufinansiranje izdvajaju iz

Evropskog fonda za regionalni razvoj. Do sada su sprovedene tri INTERREG inicijative, čiji se period trajanja
poklapao sa periodima donošenja Regionalne politike, odnosno periodima za koji su programirana sredstva
strukturnih fondova. INTERREG I je sproveden u periodu od 1989-1993, INTERREG II u periodu 1994-1999, a
INTERREG III u periodu 2000-2006. godine. Od 2007. do 2013. godine na snazi je INTERREG IV čiji je budžet blizu
7,8 milijardi evra. Prim. prev.

14
dimenzije u nacionalne i EU politike, kao i za buduću saradnju izmeñu zemalja
članica EU i evropskih institucija.

Sprovoñenje Teritorijalne agende treba da rezultira specifičnom politikom

održivog rasta i zapošljavanja u Evropi. Ovaj izveštaj u tom smislu predstavlja
izuzetan doprinos diskusiji koju smo pokrenuli.

Wolfgang Tiefensee
Federalni ministar za saobraćaj, izgradnju i urbana pitanja

15
Sadržaj

Deo А – Definisanje obuhvata 18

1. Teritorijalna kohezija i dodatna vrednost politika prostornog

razvoja
Zašto je potreban prostorni pristup razvoju? 18
1.1 Teritorijalna dimenzija Lisabonske i Geteborške strategije 19
1.2 Teritorijalna kohezija u kontekstu Lisabonske i Geteborške
strategije 21
1.3 EU i Politika održivog urbanog razvoja 22
1.4 Filozofija upravljanja 23
1.5 Nadležnosti 24
1.6 Instrumenti 25

Deo B – Analiza stanja 31

2. Teritorijalni diverzitet kao potencijal Evropske unije u kontekstu

Lisabonske strategije
Šta je teritorijalni diverzitet? 31
2.1 Opšti pregled 31
2.2 Rast i inovacije 36
2.2.1 Diverzitet privredne konkurentnosti 36
2.2.2 Mesta inovacija i istraživanja i razvoja 43
2.2.3 Žarišta informacionih i komunikacionih tehnologija 46
2.3 Saobraćaj i energetika 47
2.3.1 Saobraćajne mreže i pristupačnost 47
2.3.2 Energetske potrebe i snabdevanje energijom 53
2.4 Upravljanje rizicima u kontekstu klimatskih promena 54
2.5 Životna sredina, priroda i kultura 59
2.6 Prostorne strukture i izazovi 64
2.6.1 Uticaj demografskog disbalansa na tržište rada i usluge u
budućnosti 64
2.6.2 Urbani regioni i najvažniji gradovi 68
2.6.3 Ruralni diverzitet 70
3. Uticaj EU Politika na prostorni razvoj 74
3.1 EU Politike i njihov uticaj 74
3.2 Ukazivanje na značaj uticaja EU Politika na prostor 80
3.3 Zaključci 87

Deo C – Razvoj perspektiva za budućnost 88

4. Potencijalni prioriteti za jačanje prostorne strukture EU 89

4.1 Promovisanje teritorijalne politike za metropolitenske regione,
gradove i druga urbana područja kao motore evropskog
razvoja u okviru policentričnog sistema 90
4.2 Jačanje partnerstva izmeñu grada i sela i obezbeñivanje
zadovoljavajućeg nivoa opremljenosti javnim službama za

16
 potrebe ravnomernog prostornog razvoja 92
4.3 Promovisanje (trans)nacionalnih klastera konkurentnih i
inovativnih aktivnosti 95
4.4 Jačanje glavnih transevropskih transportnih, ICT i energetskih
mreža u cilju povezivanja važnih ekonomskih polova u EU i
kreiranja veza sa sekundarnim mrežama 97
4.5 Promovisanje transevropskog upravljanja rizicima od
elmentarnih nepogoda i tehnoloških akcidenata, uključujući
integralni razvoj priobalnih zona, maritimnih basena, rečnih
basena i planinskih područja 101
4.6 Jačanje glavnih transevropskih ekoloških struktura i kulturnih
resursa 105
5. Potencijalni prioriteti za koherentnije Politike EU koje vrše uticaj
na prostor 108
5.1 Uključivanje prostorne dimenzije u proces izrade, donošenja i
sprovoñenja Politika EU 109
5.2 Uloga nacionalnih i regionalnih strategija prostornog razvoja
u unapreñivanju teritorijalnog upravljanja u EU 115

Deo D – Rezime 116

Aneks – Dodatni izvori najboljih iskustava prostorne saradnje 119

17
„(...) raditi u saradnji na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i kontinentalnom
nivou, kako bi prostorno planiranje na evropskom kontinentu u budućnosti bilo
u skladu sa evropskim snom o uključivanju, diverzitetu, održivosti, kvalitetu
života, univerzalnim ljudskim pravima, prirodi i miru meñu ljudima. “

(Jeremy Rifkin, Evropski san, Njujork 2004)

Deo A – Definisanje obuhvata

1. Teritorijalna kohezija i dodatna vrednost politika prostornog razvoja

Zašto je potreban prostorni pristup razvoju?

(1) „Prostorni kapital regiona razlikuje se od ostalih oblasti, a odreñuju ga

mnogi faktori ... geografska lokacija, veličina, uslovi za proizvodnju, klima,
tradicija, prirodni resursi, kvalitet života ili privreda koju generišu gradovi... Meñu
ostalim faktorima mogu se nabrojati „nevidljive veze meñuzavisnosti“ kao što su
shvatanja, običaji i nepisana pravila koja privrednim akterima omogućavaju da
zajedno rade u uslovima neizvesnosti, ili, pak, solidarnost, meñusobna pomoć i
usvajanje ideja koje često nastaju u krugu malih i srednjih preduzeća iz istog
sektora (društveni kapital). Na kraju, postoji i neopipljivi faktor koji se naziva
„životna sredina“ i koji predstavlja rezultat kombinovanog delovanja institucija,
pravila, prakse, procedura, istraživača i donosioca odluka koji unose kreativnost
i inovacije. Ovakav „prostorni kapital“ omogućuje veći profit za one investicije
koje su se dobro uklopile u prostor i koje efikasno koriste njegove prednosti i
potencijale... “ (Prostorna ekonomija, Prostorni pregled OECD 200121).

(2) Pored toga, na prostorni kapital neke oblasti utiču zajedničke odlike
evropskih makro-regiona, poput Severnog, Centralnog, Istočnog, Alpskog,
Mediteranskog ili Atlantskog, ali i pojedinih mikro-regiona, poput
prekograničnih. Mnoge komponente prostornog kapitala i ljudskih resursa
(privredne i vanprivredne aktivnosti, društvo, životna sredina, kultura i genius
loci), uključujući njihovo integrisanje i povezivanje (prekogranično i
transnacionalno) u druga područja, mogu dovesti do proizvodnih dobiti i
ekonomskog rasta. Nasuprot uniformizaciji i gubitku diverziteta, politike javnog
sektora koje podstiču prostorni razvoj i smanjuju nejednakosti treba, pre svega,
da pomognu različitim područjima da razviju svoj prostorni kapital i da
maksimiziraju svoje komparativne prednosti (uz zadržavanje visokog kvaliteta
života) i da na taj način postanu atraktivna za privatne investitiore. Podsticanje
regionalnih strategija u oblasti inovacija i eksploatacija regionalnog prostornog
kapitala je, stoga, važan preduslov za unapreñenje globalne konkurentnosti
celokupne teritorije Evropske unije. Isto važi i za evropsku prostornu saradnju,
posebno kada je reč o saradnji izmeñu strukturno slabijih regiona, sa jedne
strane, i jakih regiona, sa druge. U tom smislu, upravljanje ima ključnu ulogu, jer

21 U originalu: Territorial Economy, OECD Territorial Outlook 2001. Prim. prev.

18
podsticanje održivog rasta znači da su nacionalne prostorne politike usklañene
sa razvojnim politikama regiona, gradova i Evropske unije.

(3) Logika politika prostornog razvoja se sastoji u tome da je ekonomski rast

jednim delom zasnovan na prostornoj organizaciji koju odreñuje niz politika na
svim nivoima uprave, kao i društveni trendovi, tehnološki razvoj i tržište. Neke od
glavnih ekonomskih i sektorskih politika vrše neplaniran uticaj na prostor i mogu
da ugroze prostorni razvoj. Prostorno orjentisane politike ne samo da sprečavaju
ovakve efekte, već stvaraju dodatnu vrednost, integrišući ekonomsku, socijalnu
i ekološku dimenziju meñusektorskih politika. Važan element politika prostornog
razvoja je saradnja različitih sektora, nivoa uprave i aktera, kao što je
partnerstvo sa privatnim i civilnim sektorom, koje pozitivno utiče na ekonomski
rast i razvoj. U tom smislu, politike prostornog razvoja predstavljaju važan
instrument za jačanje regionalnog prostornog kapitala.

1.1 Prostorna dimenzija Lisabonske i Geteborške strategije

(4) Shvatanja pojma „teritorijalno/prostorno22“ su veoma različita. Ipak, postoji

širok konsenzus o tome šta bi ovaj pojam sve mogao da obuhvati:
• Mesta i geografski kontekst;
• Diferenciranje politika prema prostornom kontekstu;
• Poželjnu, ali teško ostvarivu tematsku integraciju različitih sektorskih
politika sa uticajem na prostor (bez obzira na nivo);
• Uključivanje aktera na subnacionalnim nivoima (regioni, opštine) kao
ključnog faktora za uspeh strategija i prihvatanje pojma u regionalnom
kontekstu.

(5) Lisabonska strategija je glavna politička ambicija Evropske unije koja

podrazumeva „najkonkurentniju i najdinamičniju svetsku privredu zasnovanu na
znanju, sposobnu za održiv ekonomski rast koji podrazumeva veći broj i bolji
kvalitet radnih mesta i veću socijalnu koheziju.“ Na zasedanju u Geteborgu
2001. godine, kao druga ključna dimenzija Lisabonske strategije uveden je
održivi razvoj. Na prolećnom zasedanju u Luksemburgu, dopunjena Lisabonska
strategija je zaživela. Geteborška strategija održivog razvoja dalje je razvijana u
drugoj polovini 2005. godine. Na Konferenciji aktera EU, održanoj u
Amsterdamu 2006, istaknute su tri dimenzije kohezije koje se pozivaju na
Lisabonsku strategiju: ekonomska, socijalna i teritorijalna.

(6) Iako to nije eksplicitno navedeno, i Lisabonska i Geteborška strategija imaju

jasnu prostornu dimenziju. S obzirom da su najvažnije i najdinamičnije poluge
ekonomskog razvoja (uprkos odreñenim translokalizacijama) sve više
lokalizovane i prostorno odreñene, prostorna dimenzija i koncept teritorijalne
kohezije su od suštinskog značaja za sprovoñenje ovih strategija. „Koncept
teritorijalne kohezije širi je od poimanja ekonomske i socijalne kohezije, koje su
njegov sastavni deo, i on se prilagoñava posebnim potrebama i
karakteristikama specifičnih geografskih ograničenja i potencijala. Kada je reč

22 U originalu stoji “teritorijalno”. Prim. prev.

19
o politikama, cilj je da se putem smanjenja postojećih neravnomernosti,
izbegavanja prostornih nejednakosti, formulisanja prostorno orijentisanih
sektorskih politika i koherentnije regionalne politike, dostigne ravnomerniji razvoj.
(Geografija je veoma bitna u okviru Kohezione politike. To znači da bi
teritorijalna kohezija trebalo da ima različita značenja u zavisnosti od istorijskog
konteksta, kulturoloških odlika i institucionalne organizacije zemlje članice EU.)
Takoñe je potrebno poboljšati teritorijalnu integraciju i saradnju izmeñu
regiona.“ (Treći izveštaj o ekonomskoj i socijalnoj koheziji 2003 / Obaveštenje
Komisije za Kohezionu politiku o podršci ekonomskom rastu i zapošljavanju:
Strateške smernice Zajednice, 2007-201323).

(7) Proces globalizacije je glavni izazov evropskoj konkurentnosti i koheziji. S

tim u vezi, jedan od osnovnih problema je ubrzano relociranje ekonomskih
aktivnosti. Faktori koji se nalaze u osnovi ovog trenda obuhvataju nižu cenu
proizvodnje i ubrzani razvoj naprednih tehnologija, kao i otvaranje novih tržišta
u zemljama čija je privreda sada u usponu. Globalna konkurencija se ne odnosi
samo na preduzeća – regioni i gradovi se meñusobno takmiče kao lokacije, ali
i sarañuju kako bi privukli ekonomske aktivnosti. Konkurenti se sve više pojavljuju
kao predstavnici svog područja u drugim zemljama. U tom smislu, regioni i
gradovi se specijalizuju za odreñene vrste proizvodnje usled specifičnih
prostornih prednosti. Najkonkurentniji su oni koji na najefikasniji način mogu da
izañu u susret globalizaciji. Manje konkurentni regioni mogu se zbog
globalizacije naći u nezavidnom položaju, što vodi ka većim ragionalnim
razlikama unutar EU. U oba slučaja, uticaj socijalnih razlika, migracija i klimatskih
promena je velik. Kao što je već isticano, uticaj ovih potonjih u ekonomskom
smislu je sve veći i zahteva konkretne mere. „Klimatske promene predstavljaju
jedinstven izazov za privredu: to je najveći i najširi neuspeh tržišta koji je ikad
viñen. (...) Iz svih uglova gledano, činjenice prikupljene u Izveštaju vode ka
jednostavnom zaključku: koristi od jake i pravovremene akcije značajno
prevazilaze troškove.“ (Sternov Izvestaj 200624). Pored toga, „koncentracija
gasova sa efektom staklene bašte (GHG25) se u odnosu na predindustrijsku eru
povećala, a samo u periodu 1970-2004. porasla je za 70%.“ (Četvrti izveštaj o
oceni promene klime Meñuvladinog panela za klimatske promene, Radna
grupa II, 200726).

(8) Prostorna dimenzija Lisabonske i Geteborške strategije teži da ojača

prostorni kapital evropskih gradova i regiona. Politike koje bi u tom smislu
trebalo formulisati mogu se klasifikovati na sledeći način:
• Održivo korišćenje endogenog potencijala nekog područja, uključujući
njegove prirodne i kulturne vrednosti;
• Podsticanje integracije i povezivanja nekog područja sa drugim područjima
koja su značajna za njegov razvoj;

23 U originalu: Third Report on Economic and Social Cohesion 2003 / Communication from the Commission on

Cohesion Policy in Support of Growth and Jobs: Community Strategic Guidelines, 2007-2013. Prim. Prev.
24 U originalu: Stern Report 2006. Reč je o izveštaju lorda Nikolasa Sterna, savetnika britanske vlade, o uticaju

klimatskih promena i globalnog otopljavanja na svetsku privredu. Prim. prev.

25 Skraćenica od „greenhouse gas“. Prim. prev.
26 U originalu: IPCC Fourth Assessment Report, Working Group II 2007. Prim. prev.

20
• Teritorijalno upravljanje: podsticanje usklañivanja horizontalnih i vertikalnih
politika.
„Bottom-up“ inicijative i aktivnosti mogu da pojačaju sinergiju i usklañenost
različitih sektora, te su stoga strategije i politike prostornog razvoja značajan
preduslov za uspešno sprovoñenje druge faze Lisabonske i Geteborške
strategije.

1.2 Teritorijalna kohezija u kontekstu Lisabonske i Geteborške strategije

(9) Prvi formalni pokušaj da se definiše teritorijalna kohezija napravila je

Evropska komisija u Trećem izveštaju o ekonomskoj i socijalnoj koheziji. Sadržaj
politika ovog koncepta je bliže odreñen na Neformalnom sastanku ministara,
održanom u Roterdamu 2004. godine.

(10) Koncept teritorijalne kohezije proistekao je iz Perspektive prostornog

razvoja EU (ESDP, usvojen na Neformalnom sastanku ministara nadležnih za
prostorno planiranje, Potsdam, 10-11. maj 1999) i Vodećih principa za održiv
prostorni razvoj evropskog kontinenta (Vodeći principi CEMAT-a, usvojeni tokom
12. zasedanja Evropske konferencije ministara nadležnih za prostorno
planiranje, Hanover, 7-8. septembar 2000). On dopunjuje koncept ekonomske i
socijalne kohezije, vezujući fundamentalne ciljeve Evropske unije o
ravnomernom i održivom razvoju za prostor. U konteksu Lisabonskih ciljeva,
osnovni izazov za jačanje teritorijalne kohezije je uvećanje prostornog kapitala i
potencijala svih EU regiona, kao i podsticanje prostorne integracije kroz, na
primer, podsticanje transevropske sinergije i stvaranje klastera konkurentnih i
inovativnih aktivnosti. Do teritorijalne kohezije je potrebno doći na održiv način,
kroz promovisanje eko-efikasnih investicija i očuvanje i razvoj elemenata prirode
i životne sredine. U praktičnom smislu, koncept teritorijalne kohezije značio bi
sledeće:

• Usmeravanje regionalnih i nacionalnih politika prostornog razvoja ka boljem

iskorišćavanju regionalnog potencijala i prostornog kapitala, odnosno
prostornog i kulturnog diverziteta Evrope;
• Bolje pozicioniranje regiona u Evropi, kako putem jačanja njihovog profila,
tako i putem trans-evropske saradnje koja za cilj ima njihovo povezivanje i
prostornu integraciju;
• Podsticanje horizontalne i vertikalne koherencije meñu EU politikama koje
vrše uticaj na prostor, kako bi one podstakle održiv razvoj na nacionalnom i
regionalnom nivou.

(11) Politike prostornog razvoja su sredstvo za dostizanje ciljeva teritorijalne

kohezije. U tom kontekstu, zadatak teritorijalne kohezije prevazilazi Kohezionu
politiku EU u njenom užem smislu. Teritorijalna kohezija podrazumeva integralan
i dugoročan pristup procesu eksploatacije prostornih potencijala u EU, koji
treba sprovesti na različitim nivoima (regionalnom, nacionalnom, pograničnom,
transnacionalnom i na nivou EU) i u različitim sektorima (poljoprivreda,
saobraćaj, životna sredina, regionalni ekonomski razvoj, konkurentnost itd).

21
(12) Ravnomeran i održiv razvoj u kontekstu Lisabonske strategije je ključni
politički pokazatelj napretka koji je postignut u razvoju prostora EU od kada je
usvojen ESDP. U tom smislu, ocenjeno je da trendovi i politike doprinose jačanju
teritorijalne kohezije ukoliko pomažu boljem korišćenju jedinstvenog
regionalnog potencijala, odnosno komparativnih prednosti prostora.
Potencijalni ključni prostorni indikatori upravo se razmatraju u krugu eksperata.
(ESDP je 1999. godine povezao tri fundamentalna cilja EU – ekonomsku i
socijalnu koheziju, očuvanje prirodnih resursa i kulturnog nasleña i ravnomerniju
konkurentnost EU u prostornom smislu.)

(13) Uzimajući u obzir principe ESDP-a u kontekstu Lisabonskih ciljeva (principi

ESDP-a su: razvoj ravnomernog i policentričnog urbanog sistema i novi vidovi
partnerstva izmeñu grada i sela; obezbeñivanje jednakog pristupa infrastrukturi
i znanju; održivi razvoj, mudro upravljanje i zaštita prirodnog i kulturnog nasleña),
moguće je izdvojiti tri strateška cilja politika namenjenih jačanju teritorijalne
kohezije:

• Jačanje snage i diverziteta/identiteta urbanih centara i mreža, kao motora

prostornog razvoja Evrope;
• Unapreñenje pristupačnosti i prostorne integracije unutar EU;
• Očuvanje i razvoj kvaliteta i sigurnosti evropskih prirodnih i kulturnih vrednosti
i razvoj održivih veza izmeñu gradova i sela.
Poseban izazov predstavlja jačanje prostornog kapitala područja slabije
ekonomske strukture ili nepovoljnih fizičkih i geografskih karaketristika, uzimajući
u obzir mogućnosti za njihovo povezivanje sa razvijenijim područjima Unije.
Uopšteno govoreći, kada je potrebno ostvariti strateški pristup, strateški proces
je često važniji od samih starteških dokumenata, ali su ovi potonji neophodna
sredstva za komunikaciju.

1.3 EU i Politika održivog urbanog razvoja

(14) Urbane politike su postale sastavni deo evropskih politika. Evropska

komisija je svoj stav o evropskom urbanom razvoju zauzela u saopštenju pod
nazivom „Održivi urbani razvoj u EU: Akcioni program27“ (oktobar 1998). Ciljevi
ovog dokumenta su:
• Jačanje ekonomske strukture i zapošljavanje u gradovima;
• Podrška jednakosti, socijalnoj integraciji i obnovi u urbanim područjima;
• Zaštita i unapreñenje urbane sredine u odnosu na lokalnu i globalnu
održivost;
• Mudar urbani menadžment i jačanje lokalne samouprave.
U saopštenju pod nazivom „Koheziona politika i gradovi: Doprinos gradova
rastu i zapošljavanju u regionima28“ (13. jul 2006), Evropska komisija ističe značaj
korelacije koja postoji izmeñu urbanog razvoja i rasta kao i značaj
zapošljavanja.

27U originalu: „Sustainable Urban Development in the EU: An Action Programme“. Prim. prev.
28U originalu: „Cohesion Policy and the Cities: The Contribution of Cities to Growth and Employment in
Regions“. Prim. prev.

22
(15) Značaj različitih problematika koje tretiraju urbane politike istican je
tokom sukcesivnih predsedavanja Evropskom unijom, a posebno tokom
Neformalnog ministarskog sastanka u Roterdamu, kao i tokom zasedanja
ministara nadležnih za urbani razvoj u Bristolu 2005. godine, kada je formulisan
Bristolski sporazum. Ovim sporazumom utvrñeni su evropski principi i
karakteristike održive zajednice. Njegov značaj je u tome što istovremeno pruža
okvirni i praktični pristup za dostizanje održivog razvoja, ekonomskog napretka i
socijalne pravde u uslovima ubrzanih globalnih ekonomskih kretanja.

1.4 Filozofija upravljanja

(16) Teritorijalno upravljanje podrazumeva način na koji se upravlja

teritorijalnim jedinicama u okviru neke države i način na koji se u okviru ovih
jedinica sprovode politike. Od posebnog značaja u tom smislu je podela uloga
i nadležnosti izmeñu različitih nivoa uprave (nadnacionalni, nacionalni i
subnacionalni), kao i proces pregovaranja i postizanja konsenzusa. Teritorijalno
upravljanje na nivou EU je, u tom smislu, poseban i sve prisutniji izazov. U
njegovoj žiži se nalazi uticaj EU Politika na prostorna kretanja, posebno u smislu
jačanja teritorijalne kohezije. EU Politike na prostorna kretanja utiču na dva
načina: neposredno - pružajući informacije i subvencije („šargarepe“), kao i
mere koje ograničavaju pojedina kretanja („štapovi“), i posredno - stimulišući
nove ekonomske aktivnosti (na primer, preko internog tržišta ili infrastrukturnih
veza), uvodeći nove prostorne koncepte (na primer - održivi razvoj), stvarajući
nove administrativne veze (na primer - EU regioni, INTERREG), prekrajajući
„mentalne mape“ (posebno u pograničnim područjima), pružajući informacije
(na primer - rangiranje zemalja članica EU) ili validne prostorne podatke
(Evropska mreža za posmatranje prostornog planiranja – ESPON) (pogledati
dokument „Neopažena Evropa“, RPB 200429).

(17) Uticaj EU politika na prostor je potrebno razmotriti. Svaka analiza uticaja

u velikoj meri zavisi od uticaja različitih aktera na razvoj nekog područja. EU
Politike treba da slede Lisabonske ciljeve. Šta više, one treba da budu
primenjive u okviru politika prostornog razvoja i treba da se uklope u
nacionalne i regionalne ciljeve prostronog razvoja. Da bi se to desilo, potreban
je odreñeni stepen koherencije izmeñu odgovarajućih (sektorskih i prostornih)
politika u Evropskoj uniji, a u nekim slučajevima i odreñeni stepen slobode, kako
bi regioni efikasno iskoristili svoj prostorni potencijal.

(18) Jačanje teritorijalne kohezije u kontekstu Lisabonske strategije za cilj ima

uključivanje prostorne dimenzije u EU i nacionalne politike, a ne stvaranje „top-
down“ i zasebne Prostorne politike EU. Tokom Neformalnog ministarskog
sastanka u Roterdamu 2004. godine, ministri zemalja članica EU zaduženi za
prostorni razvoj dogovorili su se da jačanje teritorijalne kohezije bude
zasnovano na četiri principa: (a) integraciji, na primer na osnovu ESDP-a, (b)

29 U originalu: „Unseen Europe, RPB 2004“. Reč je o istraživanju o Politikama EU i njihovom uticaju na prostorni

razvoj Holandije, koji su pripremili Nico van Ravesteyn & David Evers. Prim. prev.

23
neuvoñenju novih procedura i pravila već na boljem korišćenju postojećih
mogućnosti, (c) supsidijarnosti i (d) podsticanju razvoja, čime se efikasnije dolazi
do kohezije. Informisanje i dijalog zauzimaju najvažnije mesto. Institucije EU i
drugi akteri treba da postanu svesniji prostorne dimenzije i da adekvatno
reaguju. Instrumenti poput ESPON-a ili Cilja 3 mogu da pomognu Evropskoj
komisiji i ministrima nadležnim za prostorni razvoj u ostvarivanju ove uloge,
pružajući, na primer, analitički osnov za ocenu stanja i perspektiva prostora
Unije. Osim toga, ministri zemalja članica EU zaduženi za prostorni razvoj imaju
ulogu u jačanju (trans)evropske dimenzije nacionalnih i regionalnih strategija i
politika prostornog razvoja i ulogu u podsticanju horizontalne i vertikalne
koherencije politika. Sledeći elementi procesa teritorijalnog upravljanja mogu
da pomognu u sprovoñenju strategija u okviru Kohezione politike na nivou
Evropske unije (Strateške smernice Zajednice30), kao i na nacionalnom i
regionalnom nivou (Nacionalni referentni strateški okviri31):

• Transparentnost kao preduslov;

• Studije uticaja i tematska evaluacija, kako bi se ispitao raskorak izmeñu
neposrednih rezultata i konačnog uticaja intervencija javnog sektora;
• Predstavljanje predmeta u odnosu na krajnje korisnike (kreiranje privrženosti,
opipljivost strategije);
• Razmena iskustava izmeñu zemalja članica EU i regiona, koja podrazumeva
organizaciju sastanaka i sredstva za komunikaciju.

(19) Uključivanjem koncepta teritorijalne kohezije u budući Ustav Evropske

unije stvoriće se zajednička nadležnost EU i zemalja članica u oblasti jačanja
teritorijalne kohezije. To ne zahteva promenu filozofije upravljanja, već vodi ka
stvaranju većeg mandata i odgovornost i zemalja članica EU i Evropske unije za
podsticanje koherentnog pristupa prostornom razvoju u okviru EU (i nacionalnih)
Politika. Evropska Komisija će u tom slučaju morati da na bolje struktuiran način
uzme u obzir prostornu dimenziju prilikom predlaganja politika. Isto važi i za
donošenje odluka od strane Evropskog saveta i Evropskog parlamenta. Na isti
načini ministri nadležni za prostorni razvoj zemalja članica EU će imati priliku da
pojačaju svoju neformalnu ulogu u podizanju svesti i da aktivnije sarañuju.

1.5 Nadležnosti

(20) Iako razvoj teritorije EU predstavlja zajednički izazov, princip

supsidijarnosti u tom pogledu omogućuje logičnu podelu odgovornosti. Budući
Ustav EU ne bi trebalo da menja ovu podelu, već da uspostavi zajedničku
nadležnost za teritorijalnu koheziju. Na taj način bi ovaj zajednički izazov dobio
pravni osnov i veći podsticaj, što bi bila mala ali bitna razlika u odnosu na
postojeću situaciju.

30 U originalu: Community Strategic Guidelines. Ove smernice sadrže principe i prioritete Kohezione politike i

predlažu načine na koje evropski regioni mogu najbolje da iskoriste 308 milijardi evra koji su obezbeñeni za
nacionalne i regionalne programe pomoći u narednih sedam godina. Prim. prev.
31 U originalu: National Strategic Reference Frameworks, skraćeno NSRF. Nacionalni strateški referentni okviri

predstavljaju nacionalne strateške prioritete i planove koje nacionalne vlasti formulišu na osnovu Starteških
smernica Zajednice. Prim. prev.

24
(21) Ključni zadatak zemalja članica EU i njihovih regiona podrazumeva
eksploataciju endogenog regionalnog potencijala i pozicioniranje na prostoru
Unije. Tim putem ojačao bi se regionalni profil i utvrdile teme za transevropsku
saradnju i usklañivanje investicija. Glavni zadatak institucija EU (uključujući i
Evropski savet) je da podstiču koherenciju prostorno relevantnih EU Politika
(uključujući izradu vizija, scenarija itd.) i da pruže strateške okvire za izradu
nacionalnih i regionalnih politika (konvergencija, konkurentnost, saradnja).
Sledeći zadatak EU je da podstiče transevropsku prostornu integraciju,
stimulišući razvoj ili očuvanje područja i sistema od evropskog značaja, kao i
podstičući razvoj strukturnih elemenata prostora EU i njihovo povezivanje sa
sekundarnim mrežama (transevropske saobraćajne, energetske i ICT32 mreže,
transnacionalne vodne mreže, maritimne veze, umrežavanje gradova, mreže
kulturnih resursa i područja u okviru programa NATURA 200033).

1.6 Instrumenti

(22) Postojeća zajednička odgovornost izmeñu zemalja članica EU i EU u

pogledu jačanja teritorijalne kohezije zahteva efikasnu i koherentnu primenu
instrumenata kojima zemlje članice i EU raspolažu. Instrumenti EU za jačanje
teritorijalne kohezije mogli bi se svrstati u sledeće grupe:
• Specifični prostorni instrumenti. Do 2006. godine, INTERREG III je bio jedini
instrument EU Politika koji je bio eksplicitno prostorni, kao što je to sada Cilj 3.
INTERREG III A i B (transgranična i transnacionalna prostorna saradnja) i ESPON
(evropske prostorne analize) su imale posebno naglašenu prostornu dimenziju.
Koheziona politika EU nakon 2006. godine nudi jače i sveobuhvatnije
instrumente za jačanje teritorijalne kohezije (pogledati izveštaj Koheziona
politika za podršku ekonomskom rastu i zapošljavanju: Strateške smernice
Zajednice, 2007-2013, Brisel, COM[2005]0299, usvojen sa amandmanima
Evropskog parlamenta 26. septembra 2006). Sva tri Cilja Kohezione politike
(kohezija, konkurentnost i saradnja) imaju specifične prostorne elemente i teme.
• Instrumenti EU sa jakom prostornom dimenzijom, ali sa primarno
regionalno-ekonomskim ili sektorskim ciljevima. Ovo se odnosi na Programe
URBAN i LEADER kao i na Ciljeve 134 i 235 Kohezione politike EU (2000-2006),
Smernice za transevropsku saobraćajnu i energetsku mrežu, nekoliko direktiva
EU iz oblasti životne sredine (kao što su Direktiva o pticama i staništima, vodi,

32 Skraćenica od „Information and Communication Technologies“. Prim. prev.

33 NATURA 2000 predstavlja evropsku ekološku mrežu nastalu na osnovu Direktive o zaštiti prirodnih staništa,
divlje flore i faune (European Council Directive 92/43) i Direktive o zaštiti divljih ptica (European Council
Directive 79/409). Najvažniji elementi mreže su staništa ugroženih vrsta (životinja i biljaka), specijalni biotopi i
staništa ugroženih ptica. Prim. prev.
34 Cilj 1 Kohezione politike je „konvergencija“. Ovim ciljem su obuhvaćeni regioni čiji je BDP per capita manji

od 75% prosečne vrednosti BDP za EU, i za cilj ima ubrzavanje njihovog ekonomskog razvoja. Sredstva za
sprovoñenje Cilja 1 se izdvajaju iz Evropskog fonda za regionalni razvoj, Evropskog socijalnog fonda i
Kohezionog fonda. Prioriteti su ljudski i materijalni kapital, inovacije, društvo znanja, životna sredina i efikasna
uprava. Budžet koji je odreñen za ovaj instrument iznosi 282,855 milijardi evra u tekućim cenama. Prim. prev.
35 Cilj 2 Kohezione politike je „konkurentnost i zapošljavanje“. Ovim ciljem su obuhvaćeni svi regioni u EU,

izuzev onih koji su već obuhvaćeni Ciljem 1. Cilj Cilja 2 je jačanje konkurentnosti, zapošljavanja i atraktivnosti.
Prioriteti su inovacije, promocija preduzetništva i zaštita životne sredine. Sredstva za sprovoñenje Cilja 2 se
izdvajaju iz Evropskog fonda za regionalni razvoj i Evropskog socijalnog fonda, a budžet koji je odreñen za
ovaj instrument iznosi 54,965 milijardi evra u tekućim cenama. Prim. prev.

25
strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu i Direktiva o kvalitetu vazduha) i
Propis o ruralnom razvoju.
• Instrumenti EU sa značajnim prostornim implikacijama, ali koji nemaju
prostorne ciljeve: EU Politike koje se odnose na unutrašnje tržište, istraživanje i
razvoj, konkurentnost i Zajednička poljoprivredna politika (1. stub36).

(23) Nacionalni instrumenti za jačanje teritorijalne kohezije EU se, naravno,

razlikuju od jedne do druge zemlje članice. Nacionalne i regionalne strategije i
politike prostornog razvoja, meñutim, mogu da odigraju ključnu ulogu u
pružanju integralnog i prostorno zasnovanog okvira za razvoj, dajući na taj
način dodatnu vrednost Kohezionoj politici EU i akcionim planovima proisteklim
iz Lisabonske strategije.

36 U originalu: Common Agriculture Policy (CAP – 1st pillar). Zajednička poljoprivredna politika predstavlja

sistem subvencija i programa u oblasti poljoprivrede, a u periodu do 2013. godine njena vrednost će biti 32%
od budžeta Unije (ranije je taj udeo išao i do 61%). 1. stub ove politike se odnosi na subvencije za zarade i
plasman poljioprivrednih proizvoda. Prim. prev.

26
Deo B – Analiza stanja

2. Teritorijalni diverzitet kao potencijal Evropske unije u kontekstu Lisabonske

strategije

Šta je teritorijalni diverzitet?

(24) Ključni politički izazov Unije u ovom momentu je da ona postane privredno
konkurentnija i dinamičnija. Da bi Evropa nastavila sa primenom modela
održivog razvoja, neophodna je hitna intervencija koja podrazumeva jače
fokusiranje na rast i zapošljavanje, ali i na socijalna i ekološka pitanja.
Harmoničan razvoj evropskog prostora uslovljen je koherentnim pristupom koji bi
efikasno podržao drugu fazu Lisabonske strategije do 2010. godine i u isto
vreme obezbedio prostornu ravnotežu i koheziju. Kapital koji se javlja u okviru
različitih regiona i većih prostornih celina je raznovrsan i predstavlja različite
šanse za razvoj, a neke od njih nisu u potpunosti iskorišćene. Najvažniji prostorni
izazovi navedeni su u daljem tekstu, a zasnivaju se na poslednjim primenjenim
istraživanjima koja su sprovedena u okviru programa ESPON.

2.1 Opšti pregled

Diverzitet kao potencijal i ograničenje

(25) Evropa je kotinent velikog prostornog diverziteta. Ovaj diverzitet obuhvata
potencijale koji se mogu kapitalizovati i koji mogu da doprinesu većoj
konkurentnosti Evrope u svetu. Diverzitet se, takoñe, javlja i u formi
neravnomernosti koja ugrožava, a ponekad dovodi i u pitanje evropsku
koheziju i integraciju. Evropski diverzitet se može razmatrati na veoma različitim
geografskim nivoima, polazeći od opštih pojava kao što su: odnos centra i
periferije ili odnos izmeñu severa i juga i istoka i zapada, do detaljnijih uvida u,
na primer, funkcionalnost urbanih regiona, odnos izmeñu grada i sela ili niske i
visoke gustine naseljenosti, pristupačnost, rizike od elementarnih nepogoda i
tehnoloških akcidenata i prekogranična područja.

Specifične geografske odlike kao jedinstven potencijal

(26) Evropa ima puno geografski specifičnih regiona poput ostrva, priobalnih,
planinskih, udaljenih (perifernih, ultra perifernih i preko-okeanskih) područja ili
regiona specifične političko-administrativne strukture, kao što su pogranična
područja. Ona pokazuju jednako veliku raznovrsnost razvojnih puteva kao i
ostali delovi Evrope, te se, uprkos fizičkim, ekonomskim i demografskim
ograničenjima koja su njihova zajednička odlika, javljaju i velike razlike u
pogledu ekonomskih rezultata, što znači da su neka od ovih područja veoma
prilagodljiva, a druga veoma zaostala. Većina njih, u stvari, ima jasan, ali
nedovoljno iskorišćen prostorni potencijal. Na primer, planinske i priobalne zone
su kao područja izrazitog prirodnog potencijala postale meta urbanizacije.
Evropsko priobalje, kao prirodno okruženje, takoñe privlači i socio-ekonomski
razvoj. Na taj način stanovništvo i infrastruktura u priobalnim područjima
ubrzano rastu, ponekad i brže nego u kontinentalnim delovima. Udeo
veštačkih/izgrañenih površina je za oko 25% veći na obali nego u kontinentu. U

31
skladu sa povećanjem ekološke svesti, eksploataciji priobalja je potrebno
posvetiti posebnu pažnju.

Orijentacija ekonomskih aktivnosti i stanovništva po modelu centar-periferija

(27) Uopšteno govoreći, u organizaciji/koncentraciji privrede i pristupačnosti u
Evropi se izmeñu centra i periferije javljaju značajne razlike, što do najvećeg
izražaja dolazi u središnjem delu Unije. Otprilike 46,5% bruto domaćeg proizvoda
Evropske unije od 27 članica koncentrisano je na području omeñenom
Londonom, Hamburgom, Minhenom, Milanom i Parizom, tzv. središtem Unije.
Uprkos privrednom značaju, ovo područje zauzima svega 14% teritorije, ali u
njemu živi trećina grañana EU. Većina evropskih metropolitenskih područja
takoñe je ovde koncentrisana. U pogledu ekonomske snage, a posebno kada
se u obzir uzmu Lisabonski ciljevi, severni delovi Evrope se, meñutim, nalaze u
istoj ravni sa središtem Evrope, a prema nekim indikatorima ga i prevazilaze. Isto
se dešava i u Centralnoj Evropi. Uopšteno govoreći, tržišni mehanizmi deluju u
pravcu koncentracije ekonomskih aktivnosti, bilo da se na evropskom nivou
one koncentrišu u središtu ili da se u okviru nacionalnih granica koncentrišu u
glavnim nacionalnim centrima. U isto vreme, evidentno je da se dešava i
proces „hvatanja koraka sa razvijenijim delovima Unije“, te se razvijaju i neka
područja koja se nalaze van njenog tradicionalnog središta. Ovakva
tendencija nagoveštava urušavanje evropske paradigme o razlici izmeñu
centra i periferije.

Razlike izmeñu severa i juga

(28) Budućnost severnih i južnih regiona mogla bi da leži u različitim poljima
delatnosti. Mnogi regioni na severu bi mogli da profitiraju od razvijenog sektora
informaciono-komunikacionih tehnologija i inovacija i njihove dalje
kapitalizacije. Sever bi mogao da zadrži „hladan“ imidž, ali bi se, takoñe,
mogao suočiti sa ograničenjima u vidu niske pristupačnosti, negativnih
demografskih kretanja i mogućeg rasta cena energije. Mnogi južni regioni bi
mogli da imaju koristi od prijatne klime, strateškog položaja u smislu veza Evrope
sa Severnom Afrikom i Bliskim istokom i gustine naseljenosti koja će, čak i uz
tendenciju opadanja, opravdati zadovoljavajući nivo usluga od opšteg
interesa. Iz tog razloga, Jug bi mogao da postane „vruća“ lokacija koja može
lako da privuče obrazovane radnike, uslužni sektor, mobilna lica u penziji i
sezonske sadržaje.

Istok hvata korak

(29) Razlike izmeñu ekonomske razvijenosti Istoka i Zapada su očigledne.
Istovremeno, jasno je da u mnogim područjima Istok hvata korak sa Zapadom.
Kao primer može se navesti veliko povećanje pristupačnosti regiona i
povećanje automobilskog saobraćaja koje se u istočnim delovima Evrope
očekuje u narednih nekoliko godina. Takoñe, procentualni rast bruto domaćeg
proizvoda mnogo je veći na Istoku nego na Zapadu. Iako procentualni iznosi
ukazuju na brzi efekat nadoknañivanja iskazan u evrima (u apsolutnim
vrednostima), nejednakosti se i dalje pojavljuju u mnogim područjima. Istočni i
zapadni regioni se meñusobno nadmeću za lociranje industrije i radnih mesta,
dok konkurencija na polju visoko kvalifikovane radne snage ima evropske i

32
svetske razmere. Presudni faktori ovakve konkurencije su niski troškovi radne
snage, a u nekim slučajevima i blaža pravila koja se odnose na životnu sredinu i
socijalni ambijent, kao i odnos prema evru. U isto vreme, industrija i strane
direktne investicije traže nove lokacije van EU.

Evropski urbani sistem kao razvojni motor

(30) Metropolitenski regioni, gradovi i druga urbana područja u Evropi, u kojima
živi više od 80% grañana Evropske unije, predstavljaju glavni potencijal
evropske i regionalne konkurentnosti, kao i glavnu odliku evropske prostorne
strukture. U ekonomskom smislu, evropski urbani sistem je sistem lokacija za
različite aktivnosti koje su glavni pokretači ekonomskog razvoja, ali i socijalne
kohezije i unapreñenja životne sredine. Uloge pojedinačnih urbanih regiona,
gradova i naselja se razlikuju. Pored toga što se u njima odvija svakodnevni
život stanovništva, metropolitenski urbani regioni i nacionalne prestonice često
imaju značajnu ulogu u evropskim i svetskim procesima. Mali i gradovi srednje
veličine imaju funkciju centara razvoja država i regiona, ali mogu biti i važni
igrači u evropskim i svetskim razmerama kada je reč o specifičnim sektorima.
Konkurencija izmeñu gradova po pitanju investicija i visoko kvalifikovane radne
snage je vremenom porasla. Kako bi se ponudili atraktivni urbani prostori, u prvi
plan sve više dolaze faktori poput životne sredine, kulture i integralnog urbanog
menadžmenta. Pored toga, saradnja izmeñu susednih gradova se pojačava,
posebno izmeñu manjih gradova koji pokušavaju da mobilizacijom resursa i
potencijala stvore sinergiju. To je slučaj i sa susednim pograničnim gradovima.
Evropski urbani sistem danas odlikuje koncentracija funkcija globalnog i
evropskog značaja u središtu EU, ali i potencijali koji se nalaze van njega.
Sposobnost evropskih gradova da konkurišu drugim gradovima sveta
predstavlja važan izazov evropskoj konkuretnosti na globalnom nivou.

Raznovrsnost veza izmeñu grada i sela

(31) Odnosi izmeñu ruralnih i urbanih područja su u Evropi veoma različiti. U
nekim područjima razlika izmeñu ruralnog i urbanog se sve manje primećuje.
Ovo se posebno odnosi na ruralna područja u blizini urbanih centara u kojima
se odvija proces integracije ruralnih i urbanih prostora. Dok, s jedne strane,
interakcija sa obližnjim urbanim područjima i/ili diverzifikacija ekonomske
osnove, ruralnim područjima donosi koristi, ona su, sa druge, suočena sa
postepenim gubitkom svojih ruralnih odlika i svog identiteta, a u nekim
slučajevima i sa velikim gubitkom stanovništva. Istovremeno, slabo naseljena i
ekonomski nerazvijena udaljena ruralna područja suočavaju se sa sve većom
dihotomijom izmeñu ruralnog i urbanog. Tokom sledeće decenije, postojeći
ekonomski i demografski trendovi će se pozitivno odraziti na urbane
aglomeracije dok će se mnoga udaljena ruralna područja suočiti sa sve većim
teškoćama, zbog čega bi trebalo bolje da kapitalizuju svoj prostorni potencijal.
Ovo, takoñe, ilustruje i činjenica da polarizacija izmeñu regiona glavnih
gradova i njihovog šireg okruženja postaje sve izraženija.

33
Obzervacije od značaja za formulisanje politika

- Evropski diverzitet predstavlja i nedovoljno iskorišćen potencijal i izvor

nejednakosti.
- Geografske specifičnosti kao, na primer, planinskih područja, priobalja i
ostrva, obično nisu potpuno iskorišćene i kao takve predstavljaju potencijal
za socio-ekonomski razvoj.
- Severna i Južna Evropa imaju različit prostorni potencijal koji bi mogao
odrediti njihov put u budućnost i njihov pristup za suočavanje sa novim
izazovima.
- Dihotomija izmeñu ruralnog i urbanog će rasti, gde će mnoga urbana
područja izaći kao pobednici, a ruralna biti na gubitku.

34
2.2 Rast i inovacije

2.2.1 Diverzitet privredne konkurentnosti

Pozicija Evrope u rastućoj globalnoj konkurenciji

(32) Iako je bruto domaći proizvod (BDP) izražen u kupovnoj moći u
poslednjih 50 godina u Evropi enormno porastao, udeo Evrope u svetskom BDP-
u opada. Privrede mnogih zemalja van Evrope rastu brže od evropske privrede,
što utiče na konkurentnost evropskih kompanija i privlačnost Evrope kao
lokacije. Lisabonska agenda je formulisana tako da Evropa do 2010. godine
postane najkonkurentnija svetska privreda zasnovana na znanju. Sadašnje
kretanje BDP-a i potencijali za dostizanje ambicioznog cilja Lisabonske agende
se na prostoru EU veoma razlikuju.

Koncentracija BDP-a
(33) Najveće vrednosti BDP per capita (izražene u kupovnoj moći) su u 2002.
godini zabeležene u središnjem delu EU, pružajući se na jug do Severne Italije i
Rima i ka Severnoj Evropi. Slične vrednosti su, meñutim, zabeležene i na
području Lisabona, Atine, Budimpešte, Bratislave i Praga. Najniže vrednosti BDP-
a se javljaju u novim zemljama članicama EU.

Ekonomski rast u istočnim delovima EU i bivšim kohezionim zemljama37

(34) Podaci o srednjem godišnjem porastu BDP-a per capita (izraženog u
kupovnoj moći) u periodu od 1995. do 2002. godine pokazuju da regioni
istočnog dela EU i bivše kohezione zemlje ubrzano nadoknañuju zaostajanje,
iako imaju još dosta toga da urade. Čini se da glavni gradovi zemalja koje su u
Evropsku uniju ušle 2004. i 2007. godine dobro stoje, jer im je stopa rasta iznad
10%. Pored toga, u nekoliko zemalja, kao što su Poljska, Litvanija i Slovačka, i
drugi regioni imaju dobar ekonomski učinak što utiče na harmoničniji razvoj
nacionalnog prostora. Što se tiče kohezionih zemalja, tj. Grčke, Irske, Portugala i
Španije, veliki broj regiona pokazuje visoke stope rasta. Pomenute visoke stope
rasta trebalo bi, ipak, uzeti sa rezervom jer je godišnji rast u evrima per capita
na Istoku još uvek nizak u poreñenju sa Zapadom.

Ekonomski rast u urbanim područjima

(35) Znatan broj glavnih urbanih aglomeraciju u Evropi predstavlja motor
evropske ekonomije. Neke od njih su i locirane u regionima sa najvećim
stopama rasta. Primeri su Kork, Talin, Riga, Vilnius, Turku/Abo i Sevilja, kao i
većina urbanih aglomeracija u Poljskoj i Češkoj Republici. Kada se u obzir uzmu
i Budimpešta, Prag, Bratislava, Lisabon i Valensija, takoñe locirani u područjima
visokog ekonomskog rasta, jasno je da potencijal za ekonomski rast u urbanim
područjima postoji i van središta EU. Veličina urbanog područja nije presudan
faktor za ekonomski rast. To ilustruju mesta poput Geteborga u Švedskoj, koji
pokazuje veće vrednosti rasta nego Stokholm ili Minhen u Nemačkoj, koji ima

37Misli se na zemlje koje su u ranijem periodu (pre poslednja dva proširenja EU) dobijale značajnu pomoć iz
Evropskih strukturnih fondova, a to su Irska, Grčka, Portugal i Španija. Prim. prev.

36
veće vrednosti nego metropolitensko područje Rura. Manji i gradovi srednje
veličine na isti način predstavljaju motore regionalnog ekonomskog razvoja.

Velika urbana područja kao glavna razvojna žarišta

(36) Velika urbana područja igraju ključnu ulogu u smislu konkurentnosti i
razvoja, a posebno u pogledu razvoja inovacija. Ipak, apsolutna veličina ne
odreñuje efikasnost prilikom stvaranja klastera: mali i gradovi srednje veličine,
kao i ruralna područja, veoma su značajni za primenu znanja i stvaranje
inovacija. Manji regioni često su efikasniji i regenerativniji. Ukupan značaj
regiona i gradova može se uvećati kroz umrežavanje, generisanje ekonomije
obima i stvaranje sinergije. Kreativna, atraktivna i interesantna područja
predstavljaju razvojna žarišta u kojima visoko kvalifikovani profesionalci žele da
rade, čime utiču na privlačenje poslovnih investicija.

Bolji uslovi u Severnoj i Centralnoj Evropi

(37) Neki regioni imaju veću sposobnost da doprinesu budućem
ekonomskom rastu i ciljevima Lisabonske strategije. Prateći zvanične lisabonske
indikatore, može se zaključiti da u Evropi postoje značajne razlike: severni i
centralni delovi Unije se, uopšteno govoreći, nalaze u boljoj poziciji nego južni i
istočni. Prisustvo metropolitenskih područja od evropskog značaja i dobra
pristupačnost širom EU, pozitivno utiču na ekonomski razvoj regiona u kontekstu
zvaničnih lisabonskih indikatora.

Dinamičniji razvoj u perifernim delovima EU

(38) U proteklih deset godina ekonomski razvoj je bio dinamičniji u nekim
perifernim delovima EU nego u njenom središtu. Najviše stope rasta zabeležene
su u Irskoj i baltičkim zemljama, ali je i razvoj u Istočnoj, Centralnoj i Jugoistočnoj
Evropi bio dinamičniji nego u kontinentalnoj Zapadnoj Evropi. Iako je inicijalni
nivo razvoja bio daleko niži, ove veće stope rasta doprinele su teritorijalnoj
koheziji i konvergenciji unutar EU. Veća ekonomska dinamika nije značila samo
kvantitativan već i kvalitativan napredak. Privreda je restruktuirana: intenzitet
materijalne potrošnje, energije i saobraćaja značajno je smanjen. Udeo usluga
u BDP-u značajno je porastao, a privreda postala otvorenija: obim izvoza i
uvoza porastao je brže nego proizvodnja. Pored ovih, pozitivnih, odlika razvoja,
u privredi perifernih područja se javljaju i geografska ograničenja, kao i neke
ozbiljne strukturne slabosti i problemi, posebno u zemljama koje su se Evropskoj
uniji priključile 2004. i 2007. godine i u zemljama kandidatima za članstvo u EU.

Različiti razvojni pravci najudaljenijih regiona

(39) Pored perifernih regiona, postoje i oni koji su veoma udaljeni od
Evropskog kontinenta. To su četiri prekomorska francuska departmana
(Gvadalupa, Francuska Gvajana, Martinik i Reunion), španska autonomna
zajednica Kanarskih ostrva i portugalski autonomni regioni Azorskih ostrva i
Madeire. Njihova fizička udaljenost (mereno od Brisela) varira od 2.700 km za
Madeiru do 9.500 km za Reunion, i to je najveće ograničenje sa kojim se ovi
regioni suočavaju. Oni se veoma razlikuju i po površini, prirodnim uslovima,
stanovništvu, privrednoj osnovi i perspektivama. Uopšteno govoreći, ovi regioni
imaju poteškoća u postizanju ekonomije obima i bstvaranju profita od glavnih

37
investicija, što se odražava na stope nezaposlenosti. Dok je BDP izražen u
kupovnoj moći 2003. godine u provinciji Las Palmas (95,8) i Madeiri (90,4) bio
veoma blizak proseku za Evropsku uniju od 25 članica (=100), Francuska
Gvajana (57,6), Reunion (60,2) i Azorska ostrva (61,1) imali su daleko niže
vrednosti.

Potencijali i ograničenja pojedinih planinskih oblasti

(40) Planinska područja se meñusobno razlikuju. Njihovi ekosistemi su često
osetljivi, pritisak urbanizacije je ponegde jak, a pristupačnost često predstavlja
ograničenje. Privreda evropskih planinskih područja takoñe je veoma
raznovrsna. Neka područja suočavaju se sa geografskim ograničenjima, dok se
druga nesmetano razvijaju. Iako se poljoprivreda i šumarstvo često smatraju
vitalnim za lokalnu privredu i kulturni identitet, zaposlenost u ostalim
delatnostima je generalno veća. Na primer, u Austriji polovina stanovništva živi
u Alpima gde se stvara najveći deo dodatne vrednosti u zemlji, i to ne samo u
turizmu već u gotovo svim privrednim delatnostima. U tom smislu, Alpski region
za Austriju nije samo zaštićeno područje prirode već se u njemu ostvaruju sve
funkcije jedne veoma razvijene prostorne jedinice u kojoj se živi i privreñuje.
Uopšteno govoreći, specifični ekološki i geografski uslovi u planinskim
područjima Evrope (topografija, pristupačnost, klima, ograničena raspoloživost
prirodnih resursa i zemljišta za naseljavanje i privrñivanje) ipak predstavljaju
posebna ograničenja koja u pojedinim planinskim regionima mogu da
sputavaju razvoj čak i kada je on prilično dinamičan.

Direktne strane investicije u Istočnoj Evropi

(41) U nekim zemljama (posebno u Mañarskoj i Slovačkoj), nosioci rasta su
gotovo isključivo strane direktne investicije. Porast stranih direktnih ulaganja
veoma je podsticajan za zemlje u kojima se ostvaruje, posebno kada ove
investicije angažuju lokalne snabdevače i lokalne ljudske, prirodne i uslužne
resurse. U zemljama i regionima Istočne Evrope ovaj pozitivan efekat stranih
direktnih investicija još uvek nije dovoljno izražen.

Koncentrisanje rasta u samo nekoliko regiona Istočne Evrope

(42) U većini zemalja Istočne Evrope strane direktne investicije i rast se
koncentrišu u svega nekoliko regiona. Većinom su to regioni glavnih gradova,
regioni na granici sa Zapadom i glavne luke. Razvoj se širi i na ostale regione, ali
je taj proces spor i neravnomeran. Tokom protekle decenije, regionalne
nejednakosti su se povećale u gotovo svim novim zemljama članicama i
zemljama kandidatima. U mnogim zemljama najdinamičnije delatnosti,
odnosno nosioci rasta, su: razmena, trgovina, nekretnine i finansijske usluge. Sa
jedne strane, ovo je logična posledica činjenice da su ove delatnosti u vreme
centralizovane planske privrede bile nerazvijene, ali, sa druge, velika
disproporcija izmeñu ovih delatnosti i industrije i poljoprivrede mogla bi da
ugrozi konkurentnost i balans.

38
Transformacija velikih državnih preduzeća na Istoku i porast malih i srednjih
preduzeća
(43) Centralizovanu plansku privredu odlikovala je dominacija velikih državnih
preduzeća, dok su mala i srednja preduzeća jedva postojala. Porast broja
malih i srednjih preduzeća (MSP) je, stoga, nov fenomen budući da ova
preduzeća nisu ranije imala priliku da akumuliraju kapital i da se tržišno
pozicioniraju. U većini slučajeva, ona su veoma mala, a većina njih nema ni
zaposlene, zbog čega je stvoren procep izmeñu velikih preduzeća, koja su ili u
vlasništvu države ili u vlasništvu stranih investitiora, i „mikro“ preduzeća, koja su u
vlasništvu pojedinaca iz lokalne sredine, dok prava mala i srednja preduzeća
ne postoje. To takoñe znači da postoji jaz izmeñu visoko-mehanizovanih i
visoko-tehnoloških postrojenja multinacionalnih kompanija i lokalnih „mikro“
uslužnih preduzeća bez zaposlenih. Preduzeća srednje veličine, koja bi se
zasnivala na lokalnim veštinama, dostignućima i tradiciji mogla bi biti
konkurentna na meñunarodnom tržištu i mogla bi da angažuju raspoloživu
radnu snagu u zapostavljenim delatnostima.

Ekonomski rast i opadanje stopa aktivnosti

(44) Zaposlenost nije išla u korak sa dinamičnim rastom BDP-a, te je
nezaposlenost u većini perifernih zemalja i regiona prilično velika. Jednako
ozbiljan problem predstavlja i niska stopa aktivnosti. Stope aktivnosti su u nekim
zemljama u poslednjih deceniju i po drastično opale: mnogi su se rano
penzionisali, mnoge žene su napustile tržište rada, a neki su izgubili nadu da će
naći posao i više se ne prijavljuju službama za zapošljavanje. Ovo je veoma
ozbiljan problem jer je bez podizanja nivoa aktivnosti nemoguće sustići
razvijene zemlje.

Neravnomerne ekonomske i trgovinske veze u istočnim zemljama članicama

(45) Ekonomske i trgovinske veze u bivšim zemljama centralizovane planske
ekonomije su neujednačene. Meñunarodna razmena ograničena je na jednu
ili nekoliko razvijenih zemalja (Nemačka, Italija) i veze meñu njima su, sa nekim
izuzecima (na primer, Slovačke), na niskom nivou. Nekadašnje veze unutar
Saveta za meñusobnu ekonomsku pomoć (COMECON) su se nakon promene
privrednog i političkog sistema urušile i trebalo je dosta vremena da se ponovo
uspostave. U poslednje dve godine (od pristupanja EU), ove trgovinske veze
ponovo su dobile na značaju, ali još uvek nisu u potpunosti zaživele.

Različiti recepti za uspeh

(46) Razlozi za uspešan razvoj nekog regiona mogu biti raznovrsni. Dok se
inicijativa Lisabonske strategije poklapa sa situacijom u mnogim regionima, neki
drugi regioni uspešnu privredu zasnivaju na sasvim drugim temama, vezanim za
njihove komparativne prednosti i prostorni potencijal. Na primer, Atina, Rim i
Barselona pokazuju da kulturne i administrativne funkcije, kao i konvencionalna
industrija, još uvek mogu biti održiv osnov regionalnog razvoja. Iako su u ovom
primeru uzeti veliki gradovi, konstatcija je još očiglednija kada se posmatraju
mali gradovi i ruralna područja.

39
Osnivanje klastera – dve prostorne dimenzije
(47) Jedan vid stvaranja klastera je odabir lokacija u okviru funkcionalnih
urbanih područja ili regiona, a drugi odabir lokacija izmeñu njih. Od početka
devedesetih, veze izmeñu urbanih područja i regiona su prevashodno
nastajale u nacionalnom kontekstu. Danas se osnivanje klastera sve više odvija
u meñunarodnim okvirima. Transnacionalne veze nastaju izmeñu susednih
pograničnih regiona i gradova i razvojnih zona, ali i sve više u okviru mezo-
regiona, Evrope i sveta. „Žarišta“ konkurentnosti i inovacija nalaze se i van
Evrope. Evropa ne sme da se zatvori u sebe već mora da uspostavlja aktivne
veze, posebno sa Severnom Amerikom, Rusijom i drugim zemljama bivšeg
Sovjetskog Saveza, Azije, Bliskog Istoka i Afrike.

Uticaj klimatskih promena na razvoj

(48) Uticaj klimatskih promena na privredu evropskih regiona sve je veći, te
ona mora da se prilagodi. Klimatske promene, na primer, povećavaju rizik od
prirodnih nepogoda jer donose nestabilnije vremenske prilike. Suše i vrućine bi,
na primer, mogle da se intenziviraju, posebno u Sredozemlju. Iako za sada
nema dokaza da bi pojava nepogoda na nekom prostoru mogla da podrije
njegovu konkurentnost, planiranje budućeg prostornog razvoja će morati da
obuhvati upravljanje rizicima i njihovo ublažavanje. Povećanje rizika i šteta kao i
mere za njihovo ublažavanje postepeno postaju značajan deo komparativnih
prednosti i ograničenja za ekonomski razvoj nekog područja. Posmatrano
dugoročno, klimatske promene mogle bi da ugroze neke geografske oblasti
Evrope, na primer priobalja i rečne basene.

Specifični prostorni potencijali u priobalnim područjima

(49) Evropa je okružena vodom. Dve trećine EU granice čini priobalje. Danas
35,6% stanovništva EU, plus Norveške i Švajcarske, živi blizu morske obale gde je
smeštena i polovina glavnih urbanih aglomeracija. Postoje, meñutim, i udaljena
priobalna područja u kojima opadaju i stanovništvo i zaposlenost i prihodi, što
znači da postoji značajan diverzitet u pogledu ekonomskog razvoja. Tipično,
time su obuhvaćene lučke aktivnosti, ribarstvo i energetika. I velike svetske luke
i one manje, koje služe za prevoz na kraćim relacijama, postaju sve važnija
čvorišta za transport robe, a time i sve važniji ekonomski faktor. Privredni značaj
aktivnosti vezanih za ribarstvo varira. Iako je postojala tendencija da se
ribarstvo koncentriše u urbanim centrima, proizvodnja hrane poreklom iz mora
je i dalje često locirana u mestima koja se nalaze van izohrona dnevnih
migracija. Pored toga, akvakultura je regionalnog karaktera i za regione u
kojima postoji predstavlja važan razvojni faktor. Neka priobalna područja se
takoñe oslanjaju na proizvodnju nafte, gasa i eolske energije.

Lisabonska strategija i regionalna integracija

(50) Uspeh Lisabonske strategije neće zavisiti samo od integracije evropskih
regiona već i od njihove integracije sa susedima, pa čak i od globalnog
povezivanja. Pored Severne Amerike i Istočne Azije, Evropa je jedan od tri
najveća ekonomska pola u svetu. Ova tri pola ne samo da imaju razvijene
intenzivne meñusobne ekonomske veze, već se i njihove veze sa novim

40
rastućim privredama intenzivno šire (Kina, ASEAN38, Indija, Južna Amerika). Dok
se ekonomska integracija izmeñu Severa i Juga u Americi i Aziji intenzivira,
velike ekonomske nejednakosti i politička nestabilnost ugrožavaju ovaj pravac
integracija izmeñu Evrope i Afrike i Evrope i Bliskog Istoka. Japanske firme, na
primer, investiraju četiri puta više, a američke čak šest puta više u susedne
regione u razvoju nego što to čini Evropa. Ako ekonomska integracija na relaciji
Sever-Jug predstavlja prednost, nizak nivo regionalne integracije izmeñu
Evrope i Afrike bi, dugoročno posmatrano, mogao da podrije globalnu
konkurentnost i Afrike i Evrope.

Obzervacije od značaja za formulisanje politika

- BDP i „Lisabonski potencijal“ se koncentrišu u središtu i na severu Evrope, kao

i u mnogim urbanim aglomeracijama.
- Nadprosečan rast vidljiv je u nekim regionima i Zapadne i Istočne Evrope,
što bi, dugoročno posmatrano, moglo da doprinese većoj prostornoj
ravnomernosti.
- I manje i veće urbane aglomeracije mogu da doprinesu ravnomernijem
razvoju evropskog prostora.
- Metropolitenska područja dobre pristupačnosti imaju najbolji potencijal za
dostizanje Lisabonskih ciljeva.
- Kada je reč o klasterima, potrebno je odrediti transnacionalne klastere
evropskog i svetskog značaja, uzimajući u obzir benčmarking i nivo
konkurentnosti, tokove i kretanje „mozgova“, razvojni kapacitet regiona
(prestižni klasteri i inovativni staklenici), brendiranje i zajednički identitet, kao i
sposobnost i kapacitet za razmenu.
- Klimatske promene bi mogle uticati na preduslove prostornog razvoja. U
tom smislu, regionalne razvojne politike bi trebalo da razmotre smanjenje
rizika od prirodnih nepogoda i katastrofa.
- Maritimna i priobalna privreda i usluge igraju ključnu ulogu u integralnom
razvoju ovih regiona.
- Specifična područja, poput planinskih oblasti i ostrva, imaju različite
karakteristike. U nekim slučajevima, njih ne treba posmatrati samo kao
turistička i zaštićena područja, već i kao razvijene prostorne celine pogodne
za život i privredne aktivnosti, ali koje imaju specifična ograničenja.
- Veći stepen regionalne integracije izmeñu Evropske unije i njenih suseda
mogao bi da, na duže staze, ojača konkurentnost Evrope u svetu.

38Skraćenica od „Association of Southeast Asian Nations“, odnosno Asocijacije Nacija Jugoistočne Azije -
političke, ekonomske i kulturne organizacije zemalja Jugoistočne Azije, osnovane 1967. godine, čije su članice
Bruneji, Indonezija, Kambodža, Laos, Malezija, Mijanmar, Filipini, Singapur, Tajland i Vijetnam. Prim. prev.

41
2.2.2 Mesta inovacija i istraživanja i razvoja

Inovacije koje su potrebne za budućnost

(51) Inovacije predstavljaju važan segment jačanja evropske privrede. Kako
bi se ojačao kapacitet za inoviranje i time osigurala budućnost Evrope u
globalnoj privredi, potrebno je, pored ostalih stvari, jačati istraživanje i razvoj
(R&D39). Mnoge države i regioni teže poboljšanju fonda znanja u skladu sa
ciljevima Lisabonske agende. Ipak, trenutno postoje značajne prostorne
neravnomernosti u smislu gde se istraživanje i razvoj javljaju, odnosno gde se
investira u ove delatnosti.

Jaka geografska koncentracija izdataka za R&D

(52) Koncentracija izdataka za R&D u regionima glavnih gradova je, u
apsolutnim iznosima, veoma očigledna u zemljama poput Austrije, Češke
Republike, Finske, Francuske, Mañarske, Grčke i Portugala, gde na polovinu
„top“ regiona odlazi polovina izdataka za R&D u zemlji. U Francuskoj, 45%
izdataka za R&D u zemlji se koncentriše u regionu Il-d-Frans (u apsolutnim
iznosima ovaj region ima najveće izdatke od svih regiona u Evropskoj uniji), dok
se svega 10% izdvaja u regionu Rona-Alpi, koji se nalazi na drugom mestu u
zemlji po visini izdataka za R&D.

Regionalni diverzitet intenziteta R&D

(53) Intenzitet R&D u regionalnoj privredi (izražen kao udeo BDP-a, Bruto
domaći izdatak za R&D (GERD40) se često koristi kao pokazatelj ukupnog R&D
intenziteta zemlje ili regiona, pokazujući relativni značaj aktivnosti istraživanja i
razvoja u okviru date privrede) veoma varira izmeñu regiona različitih zemalja,
koncentrišući se često u malom broju regiona, a najčešće u blizini glavnog
grada. Regionalne varijacije R&D posebno su velike u Nemačkoj i Finskoj.
Regionalna neravnomernost takoñe je izražena u nekoliko novih zemalja
članica EU, posebno u Češkoj Republici i Poljskoj.

Koncentracija značaja R&D

(54) Kada se zajedno posmatra regionalni značaj R&D i istraživanja u regionu
(prikazan kao izdatak u okviru BDP-a [GERD], kao i značaj drugih istraživanja u
okviru sektora poslovnih preduzeća [BES41], izračunat kao udeo u ukupnom
broju zaposlenih u regionu), na nivou Unije se uočava jasna razlika izmeñu
centra i periferije, dok se na nivou regiona javlja disperzija. Na nivou Evropske
unije, regionalne vrednosti intenziteta R&D pokazuju slabiju poziciju periferije, sa
izuzetkom Nordijskih zemalja. Kada se posmatraju pojedinačni regioni, može se
konstatovati da se metropolitenska područja nalaze u regionima sa
nadprosečnim ulaganjima u R&D. To je posebno slučaj u novim zemljama
članicama EU, gde se metropolitenska područja nalaze u regionima sa
najvećim izdacima za R&D, uključujući Bratislavu, Budimpeštu i Prag. Dablin,
Geteborg, Tuluz i Lion imaju slične pozicije u svojim zemljama.

39 Skraćenica od „Research and Development“. Prim. prev.

40 Skraćenica od „Gross Domestic Expenditure on R&D. Prim. prev.
41 Skraćenica od „Business Enterprise Sector“. Prim. prev.

43
Metropolitenska područja koja se ne oslanjaju na R&D
(55) Neka važna metropolitenska područja ne oslanjaju se na značaj R&D. To
je slučaj sa Atinom i Rimom, čije najjače funkcije su kultura i uprava, a slično je i
sa Barselonom, koja se oslanja na konvencionalnu industriju, kulturu i turizam.

Velik značaj R&D u urbanim područjima srednje veličine

(56) Značaj R&D nije velik samo u metropolitenskim područjima već i u
znatnom broju urbanih područja srednje veličine u Središnjoj i Severnoj Evropi.
Najupečatljiviji primeri su Oulu u Finskoj i Braunšvajg u Nemačkoj. Ostali primeri
se posebno mogu naći u Nemačkoj i Holandiji.

Kultura i kreativne veštine kao prostorni potencijal

(57) Savremene teorije i regionalna konkurentnost ukazuju na značaj tzv.
„mekih“ faktora kao što su ljudski, kulturološki (znanje i kreativnost) i socio-
ekonomski kapital, kvalitet životne sredine itd. Ovi faktori su važni za privlačenje
visoko kvalifikovane radne snage i poboljšanje preduslova za inoviranje. Udeo
lokalne radne snage angažovane u kulturnim i kreativnim aktivnostima
odražava značaj ovih delatnosti u okviru lokalne privrede. Najveći udeo
zaposlenih u kulturi zastupljen je u urbanim regionima od kojih su mnogi regioni
prestonica (na primer, Bratislava, Budimpešta, Pariz, Prag, Beč) ili aglomeracije
u Holandiji, Nemačkoj i Belgiji. Neke zemlje pokazuju visok stepen „kreativnosti“,
odnosno sposobnosti da iskoriste kulturološke vrednosti u industriji zasnovanoj na
znanju, kao što je to slučaj u Finskoj (telekom i dizajn), Švedskoj (dizajn i
elektronika), Holandija (mediji i izdavaštvo) ili Švajcarskoj (dizajn i arhitektura).

Obzervacije od značaja za formulisanje politika

- Izdaci za R&D se koncentrišu u velikim metropolitenskim područjima.

- Intenzitet R&D (kao udeo u BDP-u, GERD) ukazuje na velike koncentracije u
malom broju regiona, odnosno u manjim metropolitenskim područjima i
gradovima srednje veličine.
- Izdaci za R&D i broj istraživača u sektoru poslovnih preduzeća se koncentrišu
u središnjem delu EU i Nordijskim zemljama.
- Nemaju sva evropska metropolitenska područja izražen R&D profil.

44
2.2.3 Žarišta informacionih i komunikacionih tehnologija

Značaj pristupa informacionom društvu za budućnost privrede

(58) Informacione i komunikacione tehnologije (ICT) su od velikog značaja za
svakodnevni život grañana i poslovnu komunikaciju u preduzećima i industriji.
Da bi se podstakli rast i zapošljavanje i unapredio kvalitet života, potrebno je
koristiti moderna sredstva za razmenu informacija i komuniciranje. ICT je
kompleksan i veoma dinamičan sektor, sa prostornim efektima koji se veoma
brzo menjaju.

Raznovrsnost kulture komuniciranja

(59) Način na koji će se na nekom području pristupiti informacionom društvu i
koristiti informaciona i komunikaciona tehnologija u mnogome zavisi od
kulturoloških aspekata. U kulturi telekomunikacija se meñu različitim zemljama
javljaju značajne razlike – Finsku i Švedsku, na primer, odlikuju vrlo razvijene
veštine komuniciranja i upotrebe računara, Češka Republika, Grčka i Italija
imaju razvijenu glasovnu komunikaciju, dok su Danska i Holandija veoma
kompjuterizovane. Pristup i vrsta pristupa informacionom društvu i tzv.
„globalnom selu“, zavisi od geografske lokacije stanovništva i poslovnih
aktivnosti. To, takoñe, znači da se kultura korišćenja ICT-a može smatrati
komparativnom prednošću koja ističe specifičnost nekog područja.

Informacione i komunikacione tehnologije na Severu

(60) Neki regioni u zemljama na Severu, kao i u središtu Evrope, su prema
pristupu ICT-u i indeksu životnog ciklusa informacionog društva otišli najdalje.
Stadijumi životnog ciklusa informacionog društva su: (a) spremnost za korišćenje
ICT sredsatva, (b) intenzitet njihovog korišćenja i (c) uticaj njihovog korišćenja.
Područja u kojima indeks ima najveće vrednosti imaju najviše izgleda da
profitiraju od uticaja korišćenja ICT-a i razvoja inovacija u ovom domenu.
Visoko performantne regione posebno možemo naći u Velikoj Britaniji,
Nordijskim zemljama, Nemačkoj i Švajcarskoj. Pariski i Madridski region, kao i
pojedini regioni u Belgiji i Holandiji, takoñe pokazuju visoke performanse.
Razlike ne postoje samo meñu zemljama, već i unutar njih. To se posebno
odnosi na udaljene i periferne regione čije se performanse, uopšteno govoreći,
nalaze znatno ispod nacionalnog proseka.

ICT na relaciji Istok- Zapad

(61) Slično razlici izmeñu Severa i Juga, postoji i razlika na relaciji Istok-Zapad,
gde je Zapad trenutno napredniji. Zemlje članice koje su EU pristupile 2004. i
2007. godine su, u proseku, manje napredene u pogledu korišćenja ICT-a. Ipak,
postoje različite situacije kada se posmatraju pojedini segmenti ICT-a. Tako se
Malta, Slovenija i Estonija nalaze u boljoj poziciji kada je reč o vodećim
tehnologijama, kao što su sistemi za brzi prenos informacija i elektronska
trgovina.

Vodeća uloga metropolitenskih područja

(62) Najrazvijenije komercijalne forme tehnologija za brzi prenos informacija
nastale su kao posledica velike tražnje, te se javljaju u područjima velike gustine

46
naseljenosti. One slede hijerarhijski model rasprostranjenosti, tako da
metropolitenska područja imaju kritičnu masu za privlačenje investicija u
najnovije komercijalno interesantne tehnologije. Iako bi ICT mogle, u principu,
da pomognu ruralnim i udaljenim područjima da, kao lokacije, postanu
konkurentnija, ruralna područja često nemaju kritičnu masu u smislu tražnje.

Obzervacije od značaja za formulisanje politika

- Kulturološka raznovrsnost korišćenja ICT-a može biti iskorišćena kao

komparativna prednost.
- ICT sektor je izrazito fluidan, te podsticanje tražnje može privući investicije u
komercijalno najrazvijenije tehnologije i u područjima niže gustine
naseljenosti.
- Ukupno gledano, Nordijske zemlje su trenutno vodeće u primeni ICT-a, te
mogu očekivati i najveći povraćaj u smislu uticaja i razvoja novih inovacija.
- Kada se posmatraju pojedini segmenti ICT-a, različite zemlje se mogu
smatrati vodećim.
- Urbana područja imaju veće koristi od ICT-a nego ruralna, jer se širenje ICT-a
rukovodi gustinom naseljenosti.

2.3 Saobraćaj i energetika

2.3.1 Saobraćajne mreže i pristupačnost

Maksimiziranje mogućnosti radi povećanja pristupačnosti

(63) Pristupačnost je jedan od najvažnijih indikatora za opisivanje prostornih
aspekata saobraćajnih sistema. Kvantitet i kvalitet regionalne infrastrukture i
njenih veza sa osnovnim saobraćajnim mrežama, koji odreñuje kvalitet pristupa
(vreme i troškovi putovanja) stanovništvu i/ili privrednim centrima, igra, u tom
smislu, važnu ulogu. Pristupačnost odreñuje relativan položaj nekog područja i
ukazuje na njegov razvojni potencijal u pogledu raspoloživih saobraćajnih
usluga i komunikacione infrastrukture. Pristupačnost na evropskom nivou se
može razmatrati u odnosu na vid saobraćaja i pristup multimodalnom
saobraćaju. U razmatranje bi, takoñe, trebalo uzeti specifične probleme
pristupačnosti u planinskim, ostrvskim i slabo naseljenim područjima, kao i
minimalne standarde za njihov pristup globalnom tržištu. Prilikom obezbeñivanja
saobraćajne infrastrukture u obzir se moraju uzeti njeni negativni uticaji na
životnu sredinu.

Pristupačnost putevima - razlika izmeñu centra i periferije

(64) Pristup mreži puteva karakteriše jasna razlika izmeñu centra i periferije,
koja odražava različite gustine naseljenosti. Dostupnost putne mreže, koja
stanovništvu obezbeñuje većinu saobraćajnih usluga, u Evropi karakteriše jasna
razlika izmeñu centra i periferije. Za sve ostale vidove saobraćaja indikatori
pristupačnosti ne ukazuju na tako oštre razlike. Kretanja u strukturi pristupačnosti
puteva u periodu od 2001. do 2006. godine pokazuju da se pristupačnost van
središnjeg dela EU poboljšala. Pristupačnost u Istočnoj Nemačkoj, Zapadnoj

47
Poljskoj i Češkoj Republici je povećana više nego u nekim drugim delovima
Evrope. U nekim delovima Istočne Evrope je potrebno razviti slične uslove
pristupačnosti, kao, na primer, realizovati koridore koji se pružaju pravcem
sever-jug.

Koncentracija pristupa železnici

(65) Dobra pristupačnost železnici se koncentriše u centralnim područjima i
gradovima koji predstavljaju glavna čvorišta brzih pruga ili se nalaze duž
glavnih železničkih koridora. Investicije u veze i mreže brzih pruga mogu da
prošire koridore koji sada imaju veći potencijal pristupačnosti mreži puteva. Ovo
je naročito vidljivo u Francuskoj, gde, posmatrano u evropkom kontekstu, linije
TGV-a ka Sredozemnom moru i Atlantskom okeanu podrazumevaju koridore
nadprosečne pristupačnosti železnici. Pored toga, promene u strukturi
pristupačnosti železnice u periodu od 2001. do 2006. godine pokazuju da se
kod ovog vida saobraćaja razlike izmeñu centra i periferije smanjuju. Poseban
napredak u povećanju pristupačnosti železnici u odnosu na ostale delove
Evrope ostvario je jugoistočni deo evropskog središta kao i većina italijanskih,
španskih i irskih regiona.

Veća policentričnost u dostupnosti vazdušnog saobraćaja

(66) Dostupnost vazdušnog saobraćaja pokazuje da se u Evropi javlja
„pačvork“ regiona visoke pristupačnosti, okruženih regionima niske
pristupačnosti. Niska pristupačnost više nije problem samo regiona na evropskoj
periferiji, već i regiona koji se nalaze u njenom središtu. To je posledica činjenice
da se područja najveće potencijalne pristupačnosti vazdušnom saobraćaju
veoma izraženo koncentrišu oko najvećih aerodroma. Regioni koji imaju
aerodrome u centralnom delu Evrope imaju, meñutim, bolju pristupačnost
nego regioni sa aerodromima u drugim delovima Evrope. Zaleñe aerodroma je
veoma usko, što se ogleda u naglom opadanju pristupačnosti sa udaljavanjem
od aerodroma.

Unutrašnji plovni putevi i rečni baseni

(67) Unutrašnji plovni putevi su nezamenjive arterije, sa velikim uticajem na
industrijski, urbani i kulturni razvoj mnogih evropskih zemalja i regiona EU i njenih
suseda. Neke veze, kao što su Rajna-Majna-Dunav, Rajna-Rona, Shelde-Sena,
Havel-Odra, uživaju poseban značaj. U isto vreme, njihovi baseni i slivovi se
koriste u različite svrhe, odreñujuči na taj način pejzaž, privredne regione i
ekosisteme.

„Žarišta“ multimodalne pristupačnosti

(68) Kada se u obzir uzmu svi vidovi saobraćaja, regioni sa izraženom
nadprosečnom pristupačnošću se uglavnom nalaze u luku koji se pruža od
Liverpula i Londona preko Pariza, Liona, Beneluksa, zatim duž Rajne u Nemačkoj
pa do Severne Italije. I neke aglomeracije u udaljenim područjima, poput
Madrida, Barselone, Lisabona, Dablina, Glazgova, Kopenhagena, Malmea,
Geteborga, Osla, Rima i Napulja, uživaju, meñutim, dobru multimodalnu
pristupačnost, uglavnom zbog postojanja meñunarodnih aerodroma.

48
Istovremeno, dešava se da neka centralna evropska područja imaju lošu
multimodalnu pristupačnost.

Značaj sekundarnih mreža

(69) Razliku izmeñu centra i periferije na evropskom nivou prati i ista takva
razlika na nacionalnom nivou. U većini zemalja, najcentralnija područja imaju
bolju pristupačnost nego periferna priobalna ili pogranična područja,
uključujući planinske regione i ostrva. To znači da od periferijalnosti u odnosu na
tržište ne pate samo periferni evropski regioni već i periferni regioni
pojedinačnih zemalja. U tom smislu, veoma važnu ulogu imaju sekundarne
saobraćajne mreže. Konstatacija o periferijalnosti u nacionalnom kontekstu
objašnjava teškoće sa kojima se suočavaju neki pogranični, planinski i ostrvski
regioni, a kojima bi se trebalo pozabaviti kako bi se sprečio dalji odliv
stanovništva.

Povećanje saobraćaja u Istočnoj Evropi i ruralnim područjima

(70) Preopterećeni saobraćajni koridori predstavljaju sve značajniju temu
prilikom razmatranja pristupačnosti. Porast drumskog saobraćaja očekuje se
uglavnom u ruralnim područjima i Istočnoj Evropi. Porast železničkog
saobraćaja bi se uglavnom mogao desiti u središtu EU i duž glavnih koridora u
Španiji i Italiji.

Veze izmeñu kopna i mora – morski autoputevi

(71) Roba se u okviru globalnog tržišta uglavnom prevozi morem, ali i u Evropi
ovakav prevoz na kratkim distancama sve više dobija na značaju. U tom smislu,
povezanost sa trgovačkim morskim lukama predstavlja jedan od ključnih
faktora evropske konkurentnosti. Velike luke (poput Roterdama i Hamburga) se
nalaze u samom vrhu svetske mreže luka. Neke manje luke postaju sve važnije
usled porasta značaja prevoza robe morem na kratkim relacijama. Veze
izmeñu luka, kao čvorišta u okviru evropske saobraćajne mreže, i kopna koje
treba opslužiti, sastavni su deo koncepta „morskih autoputeva“ koji je definisan
kako bi se rešio problem sve većeg zakrčenja na kopnenim saobraćajnim
koridorima. Priobalni regioni u središtu Evrope, zajedno sa prolazom La Manš i
Severnim morem, imaju najveće vrednosti pokazatelja povezanosti i
najefikasnije veze iz luka ka zaleñu.

Pristupačnost ostrva i njihova posebna razvojna ograničenja

(72) Evropa poseduje ostrva velike raznovrsnosti. Postoje ostrva-države, zatim
veća ostrva, grupe ostrva i arhipelazi, kao i ostrva koja imaju fizičku vezu sa
kopnom te se više i ne smatraju ostrvima. Pored toga, postoje još i periferna i
ultra periferna ostrva. Usled postojanja različitih tipova ostrva, javljaju se i različiti
razvojni trendovi i ograničenja. Tipičan primer ograničenja je loša pristupačnost,
posebno u slučaju malih ostrva na evropskoj periferiji, koja naročito ugrožava
ekonomski i demografski razvoj. Čak i u evropskom središtu, mala ostrva su
izolovanija i ekonomski slabija od njima susednih gradova i regiona na kopnu.
Ako se, na primer, uzme demografski razvoj, postoje ipak i primeri ostrva-država
i ostrva-regiona gde se javlja rast, kao što su ostrva Aland, Balearska ostrva,
Kipar i Krit, čije se stanovništvo uvećava zahvaljujući pozitivnom migratornom

49
saldu i pozitivnom prirodnom priraštaju. Ovaj primer upravo pokazuje
raznovrsnost situacija.

Uticaj rasta cena prevoza na najnerazvijenije regione

(73) Porast cena prevoza, kao posledica porasta cene nafte ili saobraćaja
(na primer, drumskog), će najviše pogoditi zaostala, ruralna i periferna
područja, odnosno ona područja koja su, uopšteno govoreći, siromašnija od
centralnih.

Obzervacije od značaja za formulisanje politika

- Drumska i železnička pristupačnost je najbolja u središtu Evrope.

- Pristupačnost vazdušnog saobraćaja ima policentričniji oblik, ali je
fokusirana samo na gradove koji imaju aerodrom i na njihovo neposredno
okruženje. Neki gradovi koriste svoj „prostorni potencijal“ kako bi bili
pristupačniji u globalnom kontekstu.
- Unutrašnji plovni putevi i njihove mreže igraju značajnu ulogu u povezivanju
mnogih evropskih regiona.
- Morski saobraćaj i „morski autoputevi“, kao i pripadajuća lučka
infrastruktura, od velikog su značaja za integralni razvoj pojedinih priobalnih i
ostrvskih regiona, utičući na ukupno povećanje njihove pristupačnosti.
- Multimodalna pristupačnost ukazuje na značaj aerodroma za pristupačnost
van središta Evrope.
- Periferijalnost u nacionalnom kontekstu ukazuje na činjenicu da i u
evropskom središtu postoje područja lošije pristupačnosti.
- Starteškim planiranjem stanica nekih vozova, linije brzih pruga mogu
podstaći gradove koji se nalaze izmeñu glavnih čvorišta.
- Sekundarne mreže imaju veoma velik značaj, posebno u kontekstu
očekivanog povećanja saobraćaja u ruralnim područjima.
- Iako još više povećavaju pristupačnost centralnih nego manje pristupačnih
regiona, efekti evropskih saobraćajnih politika uglavnom podstiču
ravnomeran prostorni razvoj.

50