РЕПУБЛИКА СРБИЈА

МИНИСТАРСТВО ЗА ЕВРОПСКЕ
ИНТЕГРАЦИЈЕ

ДОПРИНОС РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЕВРОПСКОЈ ПЛАТФОРМИ

Kонференција о будућности Европе

КОНФЕРЕНЦИЈА
О БУДУЋНОСТИ
ЕВРОПЕ
ПРЕПОРУКЕ ИЗ СРБИЈЕ
Садржај
Увод...................................................................................................................................................... 1
Introduction................................................................................................................................ 2

ПРЕ­ПО­РУ­КЕ УЧЕ­СНИ­КА КОН­ФЕ­РЕН­ЦИ­ЈЕ „МЛА­ДИ СР­БИ­ЈЕ О БУ­ДУЋ­НО­СТИ

ЕВРО­ПЕ – ИДЕ­ЈЕ И ВИ­ЗИ­ЈА”...................................................................................................... 3
КЛИ­МАТ­СКЕ ПРО­МЕ­НЕ И ЖИ­ВОТ­НА СРЕ­ДИ­НА........................................................... 6
СНА­ЖНИ­ЈА ЕКО­НО­МИ­ЈА, СО­ЦИ­ЈАЛ­НА ПРАВ­ДА И РАД­НА МЕ­С ТА...................... 8
ВРЕД­НО­С ТИ И ПРА­ВА, ВЛА­ДА­ВИ­НА ПРА­ВА И БЕЗ­БЕД­НОСТ...............................10
ОБРА­ЗО­ВА­ЊЕ, КУЛ­Т У­РА, МЛА­ДИ И СПО­РТ.................................................................11
ДИ­ГИ­ТАЛ­НА ТРАН­СФОР­МА­ЦИ­ЈА.....................................................................................13
ЕВРОП­СКА ДЕ­МО­КРА­ТИ­ЈА..................................................................................................14

ПРЕ­ПО­РУ­КЕ УЧЕ­СНИ­КА КОН­ФЕ­РЕН­ЦИ­ЈЕ „ЦИР­КУ­ЛАР­НА ЕКО­НО­МИ­ЈА,

ЗА­ПО­ШЉА­ВА­ЊЕ И ДИ­ГИ­ТА­ЛИ­ЗА­ЦИ­ЈА У СВЕ­ТЛУ КОН­ФЕ­РЕН­ЦИ­ЈЕ О
БУ­ДУЋ­НО­СТИ ЕВРО­ПЕ”.............................................................................................................16
СНА­ЖНИ­ЈА ПРИ­ВРЕ­ДА, СО­ЦИ­ЈАЛ­НА ПРАВ­ДА И РАД­НА МЕ­С ТА........................18
ЦИР­КУ­ЛА­Р­НА ЕКО­НО­МИ­ЈА И ЗА­ПО­ШЉА­ВА­ЊЕ.......................................................26
ДИ­ГИ­ТА­ЛИ­ЗА­ЦИ­ЈА И ЗА­ПО­ШЉА­ВА­ЊЕ........................................................................30

Очекујемо почетак
конференције
 Увод
Кон­фе­рен­ци­ја о бу­дућ­но­сти Евро­пе ини­ци­ја­ти­ва је Европ­ске уни­је по­кре­ну­та са
ци­љем да се де­фи­ни­шу крат­ко­роч­не и ду­го­роч­не ак­тив­но­сти ко­је би тре­ба­ло пред­у­
зе­ти ка­ко би се ре­фор­ми­са­ле по­ли­ти­ке са­ме Уни­је, од­но­сно свих ње­них ин­сти­ту­ци­ја.
У мар­ту 2019. го­ди­не пред­сед­ник Ре­пу­бли­ке Фран­цу­ске Ема­ну­ел Ма­кр­он по­кре­нуо
је иде­ју о ства­ра­њу кон­фе­рен­ци­је за Евро­пу ко­ја би би­ла плат­фор­ма на ко­јој би би­ле
пред­ла­га­не про­ме­не ко­је су по­треб­не европ­ском про­јек­ту.
На­кон из­бо­ра за Европ­ски пар­ла­мент одр­жа­них те исте го­ди­не, пред­сед­ни­ца
Европ­ске ко­ми­си­је Ур­су­ла фон дер Ла­јен по­др­жа­ла је та­кву ини­ци­ја­ти­ву и на­ја­ви­
ла по­че­так Кон­фе­рен­ци­је о бу­дућ­но­сти Евро­пе за 2020. го­ди­ну. Пан­де­ми­ја бо­ле­сти
ко­вид 19 од­ло­жи­ла је по­че­так до Да­на Евро­пе, 9. ма­ја 2021, а та­да за­по­че­те ши­ро­ке
кон­сул­та­ци­је окон­ча­не су 9. ма­ја ове го­ди­не. Циљ ове све­о­бу­хват­не европ­ске де­ба­те
био је да се рас­пра­вља о пи­та­њи­ма ко­ја су ва­жна гра­ђа­ни­ма ЕУ и ко­ја ути­чу на њи­хов
сва­ко­днев­ни жи­вот. Ова­ква но­ва па­не­вроп­ска ини­ци­ја­ти­ва омо­гу­ћи­ла је гра­ђа­ни­ма
ЕУ, ци­вил­ном дру­штву и оста­лим сег­мен­ти­ма дру­штва у чи­та­вој Уни­ји да ак­тив­ни­је
уче­ству­ју у кре­и­ра­њу по­ли­ти­ка ЕУ.
Европ­ски пар­ла­мент, Са­вет и Европ­ска ко­ми­си­ја оба­ве­за­ли су се да ће са­слу­ша­ти
гра­ђа­не ЕУ и да ће, у окви­ру сво­јих над­ле­жно­сти, пра­ти­ти до­би­је­не пре­по­ру­ке при
об­ли­ко­ва­њу јав­них по­ли­ти­ка.
Ми­ни­стар за европ­ске ин­те­гра­ци­је Ја­дран­ка Јок­си­мо­вић и Ми­ни­стар­ство за
европ­ске ин­те­гра­ци­је ини­ци­ра­ли су ор­га­ни­зо­ва­но укљу­чи­ва­ње Ср­би­је у де­ба­ту у
окви­ру Кон­фе­рен­ци­је о бу­дућ­но­сти Евро­пе ка­ко би и гра­ђа­ни на­ше зе­мље има­ли
при­ли­ку да из­ло­же сво­је пре­по­ру­ке и за­ми­сли о бу­ду­ћим прав­ци­ма раз­во­ја Евро­пе
и Ср­би­је у ЕУ.
На укуп­но се­дам па­не­ла, у де­цем­бру 2021. и у мар­ту 2022. го­ди­не, ви­ше од 70
гра­ђа­на – по­је­ди­на­ца укљу­че­них у рад ор­га­ни­за­ци­ја ци­вил­ног дру­штва, по­себ­но
омла­дин­ских, за­тим пред­став­ни­ка по­слов­не и ака­дем­ске за­јед­ни­це, као и син­ди­ка­та
и јав­ног сек­то­ра – раз­го­ва­ра­ло је и пред­ста­ви­ло иде­је о то­ме ка­ко ви­де сво­ју бу­дућ­
ност, од­но­сно ко­је су то кључ­не по­ли­ти­ке Европ­ске уни­је ко­је тре­ба спро­ве­сти и ка­ко
тре­ба да бу­ду ор­га­ни­зо­ва­не ин­сти­ту­ци­је ко­је би те по­ли­ти­ке ре­а­ли­зо­ва­ле.
На овај на­чин при­ку­пље­не су 52 пре­по­ру­ке, ко­је об­у­хва­та­ју те­ме о ко­ји­ма су гра­
ђа­ни де­ба­то­ва­ли, а ко­је се од­но­се на кли­мат­ске про­ме­не и жи­вот­ну сре­ди­ну, здра­вље,
сна­жни­ју еко­но­ми­ју, со­ци­јал­ну прав­ду и за­по­шља­ва­ње, европ­ске вред­но­сти и вла­
да­ви­ну пра­ва, на ди­ги­тал­ну тран­сфор­ма­ци­ју, обра­зо­ва­ње, кул­ту­ру, мла­де и спо­рт.
Те пре­по­ру­ке са­др­жа­не су у овом до­ку­мен­ту, ко­ји пред­ста­вља до­при­нос на­ших
гра­ђа­на европ­ском јав­ном ди­ја­ло­гу и ак­тив­ни­јем укљу­чи­ва­њу Ср­би­је у из­град­њу
мо­дер­не Евро­пе. Препоруке Србије предате су институцијама ЕУ, а нашле су се и у
Резолуцији Европског парламента о Србији, која је усвојена 6. јула.

|1
 Introduction
La Conférence sur l’avenir de l’Europe est une initiative de l’Union européenne lancée
dans le but de définir les activités à court et à long terme à entreprendre pour réformer
les politiques de l’Union elle-même, c’est-à-dire de toutes ses institutions. En mars 2019,
le président de la République française, Emmanuel Macron, a lancé l’idée de créer une
conférence pour l’Europe qui serait une plateforme sur laquelle on proposerait les chan­
gements nécessaires pour le projet européen.
Après les élections au Parlement européen de la même année, la présidente de la
Commission européenne, Ursula von der Leyen, a soutenu une telle initiative et annoncé
le début de la Conférence sur l’avenir de l’Europe en 2020. La pandémie de covid-19 a
décalé le lancement jusqu’à la Journée de l’Europe, le 9 mai 2021, et les vastes consul­
tations, commencées à cette époque, se termineront le 9 mai de cette année. L’objectif
de ce débat européen global est de discuter de questions qui sont importantes pour les
citoyens de l’UE et qui affectent leur vie quotidienne. Cette nouvelle initiative paneuro­
péenne permet aux citoyens de l’UE, à la société civile et à d’autres pans de la société à
travers l’Union de participer plus activement à l’élaboration des politiques de l’UE.
Le Parlement européen, le Conseil et la Commission européenne se sont engagés à
écouter les citoyens de l’UE et, dans le cadre de leurs compétences, à suivre les recom­
mandations reçues dans le façonnage des politiques publiques.
La ministre de l’intégration européenne Jadranka Joksimović et le Ministère de l’inté­
gration européenne ont initié une participation organisée de la Serbie au débat dans le
cadre de la Conférence sur l’avenir de l’Europe, afin que les citoyens de notre pays aient la
possibilité de présenter leurs recommandations et leurs idées sur les orientations futures
du développement de l`Europe et de la Serbie dans l’UE.
Lors de sept panels au total, en décembre 2021 et mars 2022, plus de 70 citoyens en
tant qu’individus travaillant dans des organisations de la société civile, tout particuliè­
rement les jeunes, dans les entreprises et les universités, les syndicats, le secteur public,
ont dialogué et présenté des idées sur la manière dont ils voient leur avenir, c’est-à-dire
quelles sont les politiques clés de l’Union européenne qui devraient être mises en œu­
vre et comment devraient être organisées les institutions qui mettraient en œuvre ces
politiques.
Ainsi, 52 recommandations ont été recueillies, couvrant des sujets débattus par les
citoyens, liés au changement climatique et à l’environnement, à la santé, à une économie
plus forte, à la justice sociale et à l’emploi, aux valeurs européennes et à l’État de droit, à
la digitalisation, à l’éducation, à la culture, aux jeunes et au sport.
Очекујемо почетак
Ces recommandations sont contenues dans document, qui représente la contribution
de nos citoyensконференције
au dialogue public européen et une participation plus active de la Serbie
dans la construction d’une Europe moderne. Les recommandations de la Serbie ont été
soumises aux institutions de l’UE, et elles ont d’ailleurs été évoquées positivement dans
la résolution du Parlement européen sur la Serbie, qui a été adoptée le 6 juillet.
 ПРЕ­ПО­РУ­КЕ УЧЕ­СНИ­КА КОН­ФЕ­РЕН­ЦИ­ЈЕ
„МЛА­ДИ СР­БИ­ЈЕ О БУ­ДУЋ­НО­СТИ ЕВРО­
ПЕ – ИДЕ­ЈЕ И ВИ­ЗИ­ЈА”
БЕ­О­ГРАД, 9. де­цем­бар 2021. го­ди­не

Ми­ни­стар­ство за европ­ске ин­те­гра­ци­је Ре­пу­бли­ке Ср­би­је ор­га­ни­зо­ва­ло је кон­

фе­рен­ци­ју „Мла­ди Ср­би­је о бу­дућ­но­сти Евро­пе – иде­је и ви­зи­ја”, 9. де­цем­бра 2021.
го­ди­не у Бе­о­гра­ду, у хи­брид­ном фор­ма­ту.
До­га­ђај је ор­га­ни­зо­ван као до­при­нос Ср­би­је плат­фор­ми Европ­ске уни­је Кон­фе­
рен­ци­ја о бу­дућ­но­сти Евро­пе. Циљ ску­па био je да под­стак­не јав­ни ди­ја­лог о те­ма­ма
у ве­зи са раз­во­јем ЕУ, као и ак­тив­ни­јим укљу­чи­ва­њем гра­ђа­на у из­град­њу мо­дер­не
Евро­пе. Те­ма мла­дих и њи­хо­вих ста­во­ва о овим пи­та­њи­ма ода­бра­на је као пр­ва те­ма,
на осно­ву ко­је тре­ба да се да­ље об­ли­ку­ју сме­рн ­ и­це и ци­ље­ви европ­ске ин­те­гра­ци­је
Ср­би­је. Ова те­ма ујед­но је и јед­на од де­вет при­о­ри­тет­них те­ма ко­је је Европ­ска уни­ја
де­фи­ни­са­ла као кључ­не за соп­стве­ну бу­дућ­ност.
Уче­сни­ци кон­фе­рен­ци­је би­ли су пред­став­ни­ци омла­дин­ских ор­га­ни­за­ци­ја у чи­ји
рад су укљу­че­ни мла­ди из це­ле Ср­би­је, раз­ли­чи­тих про­фи­ла и ин­те­ре­со­ва­ња, пред­
став­ни­ци уни­вер­зи­те­та, дру­гих ор­га­ни­за­ци­ја ци­вил­ног дру­штва, као и на­ци­он ­ ал­них
и ло­кал­них ин­сти­ту­ци­ја.
Ре­зул­тат кон­фе­рен­ци­је је­сте до­ку­мент са пре­по­ру­ка­ма и иде­ја­ма за­сно­ва­ним
на са­др­жи­ни из­ла­га­ња уче­сни­ка, као и на ма­те­ри­ја­лу ко­ји је за­ин­те­ре­со­ва­на јав­ност
до­ста­ви­ла Ми­ни­стар­ству на ову те­му.
Овај до­ку­мент део је зва­нич­ног пред­ло­га Ре­пу­бли­ке Ср­би­је за до­при­нос ди­
ску­си­ји на европ­ском ни­воу у окви­ру Кон­фе­рен­ци­је о бу­дућ­но­сти Евро­пе, чи­ји су
за­кључ­ци и смер­ни­це усво­је­ни у ма­ју 2022. го­ди­не.

Ми­ни­стар­ство за европ­ске ин­те­гра­ци­је ор­га­ни­зо­ва­ло је кон­фе­рен­ци­ју „Мла­ди

Ср­би­је о бу­дућ­но­сти Евро­пе – иде­је и ви­зи­ја” као до­при­нос Ср­би­је ини­ци­ја­ти­ви
Европ­ске уни­је, кон­крет­но Фран­цу­ске, Кон­фе­рен­ци­ји о бу­дућ­но­сти Евро­пе. Циљ
је да се под­стак­не јав­ни ди­ја­лог о те­ма­ма у ве­зи са раз­во­јем ЕУ и ак­тив­ни­је укљу­
чи­ва­ње гра­ђа­на у из­град­њу мо­дер­не Евро­пе.
Ср­би­ја има пу­но пра­во да се чу­је њен глас кад је реч о те­ми ова­ко ва­жној за
за­јед­нич­ку европ­ску бу­дућ­ност. Упра­во за­то што је на­ша зе­мља на пу­ту при­дру­
же­ња Европ­ској уни­ји, без об­зи­ра на то да ли су ин­сти­ту­ци­је ЕУ др­жа­ва­ма Запад­
ног Бал­ка­на упу­ти­ле фор­мал­ни по­зив да на овој плат­фор­ми уче­ству­ју у ве­ли­кој
европ­ској де­ба­ти о бу­дућ­но­сти Евро­пе, Ср­би­ја тре­ба да орга­ни­зу­је и на­ци­о­нал­ни
па­нел ко­ји ће укљу­чи­ти раз­ли­чи­те аспек­те и ви­ђе­ња ове те­ме.

2|3
 На пр­вој кон­фе­рен­ци­ји су уче­ство­ва­ли пред­став­ни­ци мла­дих свих дру­штве­
них ка­тего­ри­ја ко­је гра­де на­шу за­јед­нич­ку бу­дућ­ност и сва њи­хо­ва ми­шље­ња
тре­ба да се чу­ју, мо­ра­ју да бу­ду ува­же­на и да се о њи­ма де­ба­ту­је, реaлизујући на
тај на­чин дру­штве­ни ди­ја­лог. Ми­шље­ња гра­ђа­на, ко­ја ће би­ти из­не­та на ви­ше
па­не­ла, а по­че­ли смо са мла­ди­ма, ре­зул­ти­ра­ће де­фи­ни­са­њем за­кљу­ча­ка и пре­
по­ру­ка ко­је ће би­ти до­ста­вље­не европ­ским ин­сти­ту­ци­ја­ма у то­ку фран­цу­ског
пред­се­да­ва­ња Са­ве­том ЕУ.

Део увод­ног из­лага­ња Ја­дран­ке Јок­си­мо­вић,

ми­ни­стра за европ­ске ин­тегра­ци­је

Вла­дан Ђо­кић, рек­тор Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду

„Све­сни смо то­га да је, са јед­не стра­не, тре­нут­ни раз­вој ви­со­ко­школ­ског обра­зо­
ва­ња су­о­чен са број­ним иза­зо­ви­ма, док, са дру­ге стра­не, ви­со­ко обра­зо­ва­ње игра
је­дин­стве­ну уло­гу у кре­и­ра­њу одр­жи­вог окви­ра са­вре­ме­ног дру­штва. По­тра­жња за
ви­со­ко­ква­ли­фи­ко­ва­ним, со­ци­јал­но ан­га­жо­ва­ним струч­ња­ци­ма се по­ве­ћа­ва и ме­ња
у скла­ду са бро­јем гло­бал­них иза­зо­ва, ко­ји укљу­чу­ју дру­штве­ну тран­сфо­р­ма­ци­ју,
кли­мат­ске про­ме­не, гло­ба­ли­за­ци­ју, ур­ба­ни­за­ци­ју, угро­жа­ва­ње жи­вот­не сре­ди­не и
све ве­ћи при­ти­сак на јав­не услу­ге, здрав­стве­ни си­стем, ин­фра­струк­ту­ру, ста­но­ва­ње,
као и раст и све ја­че по­зи­ци­о­ни­ра­ње ин­фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја кроз ди­ги­тал­ну
тран­зи­ци­ју.
Та­кве окол­но­сти зах­те­ва­ју да бу­ду­ћи струч­ња­ци у раз­ли­чи­тим обла­сти­ма бу­ду
пред­у­зет­нич­ки ори­јен­ти­са­ни, упра­вља­ју сло­же­ним ин­фор­ма­ци­ја­ма и си­сте­ми­ма, раз­
ми­шља­ју кре­а­тив­но и про­блем­ски, раз­ви­ја­ју свест о одр­жи­вом пла­ни­ра­њу и раз­во­ју,
здра­вљу ста­нов­ни­штва и жи­вот­не сре­ди­не, па­мет­но ко­ри­сте ре­сур­се и ефи­ка­сно
ко­му­ни­ци­ра­ју отво­ре­но из­но­се­ћи сво­је ми­шље­ње ко­је се те­ме­љи на зна­њу.
Та­ко­ђе, у тре­нут­ку ка­да се гло­бал­но дру­штво су­о­ча­ва са пан­де­ми­јом бо­ле­сти
ко­вид 19, област ви­со­ко­школ­ског обра­зо­ва­ња по­ста­је из­ло­же­на но­вим иза­зо­ви­ма
ко­ји усло­вља­ва­ју про­ми­шља­ње но­вих мо­де­ла на­ста­ве и окру­же­ња за уче­ње, због
че­га пре­мо­шћа­ва­ње прет­ход­но по­ме­ну­тих иза­зо­ва по­ста­је још сло­же­ни­је без ви­
со­ко­школ­ских уста­но­ва и си­сте­ма ко­ји су ефи­ка­сни у обра­зо­ва­њу, ис­тра­жи­ва­њу,
ино­ва­ци­ја­ма и по­ве­за­ни су са дру­штве­ним окви­ром ко­јем при­па­да­ју.
Ти­ме се не­дво­сми­сле­но мо­же пре­по­зна­ти да при­ме­ње­но зна­ње, обра­зо­ва­ње и
на­у­ка чи­не до­ми­нант­не чи­ни­о­це раз­во­ја са­вре­ме­не еко­но­ми­је и дру­штва, због че­га
кон­ку­рент­но уна­пре­ђе­ње си­сте­ма обра­зо­ва­ња пред­ста­вља је­дан од во­де­ћих пра­
ва­ца про­ Очекујемо
ме­на ра­ди одр­почетак
жи­вог раз­во­ја дру­штва.
Ве­о­ма је ва­конференције
жно да мла­ди бу­ду отво­ре­ни и спрем­ни да под­сти­чу про­ме­не, из­но­се
кри­тич­ко ми­шље­ње и ви­зи­о­нар­ске иде­је у бу­дућ­но­сти гра­до­ва и дру­штва.”
 Ми­ха­и­ло Ве­со­вић, ди­рек­тор Сек­то­ра за стра­те­шке ана­ли­зе,
услу­ге и ин­тер­на­ци­о­на­ли­за­ци­ју При­вред­не ко­мо­ре Ср­би­је

„Пот­пу­но је из­ли­шно, али по­но­ви­ће­мо још јед­ном – да европ­ска бу­дућ­ност Ср­би­је

за­ви­си ис­кљу­чи­во од мла­дих и оно што ра­ди­мо да­нас, ефе­кат то­га и у обра­зо­ва­њу,
па и у по­слов­ној кли­ми ће се нај­бо­ље осе­ти­ти за пет до де­сет го­ди­на и упра­во за­то
је ве­о­ма бит­но да се да­нас ба­ви­мо ства­ри­ма ко­је нас ди­рект­но при­бли­жа­ва­ју ЕУ.
Оно што је за нас ко­ји се ба­ви­мо би­зни­сом нај­ва­жни­је је по­тре­ба ин­те­гра­ци­је
мла­дих на тр­жи­ште ра­да, и то одр­жи­ва ин­те­гра­ци­ја мла­дих, јер Ср­би­ја де­ли суд­би­ну
оста­лих европ­ских зе­ма­ља – она тр­пи суд­би­ну јед­ног ло­шег де­мо­граф­ског трен­да,
по­ред то­га што има­мо и про­блем од­ли­ва мо­зго­ва, ко­ји мо­же да бу­де и по­тен­ци­јал­на
шан­са за срп­ску еко­но­ми­ју, јер ве­зи­ва­ње за европ­ску еко­но­ми­ју, где ве­ћи­на на­ших
сту­де­на­та или мла­дих на­уч­ни­ка и ин­же­ње­ра за­вр­ша­ва, мо­же да зна­чај­но до­при­не­се
и по­пра­вља­њу еко­ном­ске си­ту­а­ци­је са­ме Ср­би­је и по­др­шци по­слов­ним ак­тив­но­сти­
ма. Али оно што је чи­ње­ни­ца и у Евро­пи и код нас је­сте да је 25% мла­дих из­ме­ђу 15
и 25 го­ди­на не­за­по­сле­но. и то је да­ле­ко ве­ћи про­це­нат од љу­ди у зре­лим го­ди­на­ма.
и да је сва­ки ко­рак ка ства­ра­њу та­кве кли­ме где су мла­ди ин­те­гри­са­ни на тр­жи­ште
ра­да из­у­зет­но зна­ча­јан.
Мла­ди да­нас жи­ве мо­жда у те­шком, али мо­жда и у нај­бо­љем вре­ме­ну у сми­слу
пред­у­зет­ни­штва. Ни­кад ни­сте има­ли ве­ћу шан­су да као 25-го­ди­шњак по­ста­не­те ве­о­ма
успе­шан би­зни­смен као да­нас у овом ди­ги­тал­ном све­ту и све­ту ко­ји је пре­пла­вљен
услу­га­ма, кре­а­тив­ним услу­га­ма и свим оним што по при­ро­ди „ву­ку” мла­ди љу­ди са
сво­јим но­вим зна­њи­ма. На­рав­но да је то не­рас­ки­ди­во ве­за­но са си­сте­мом обра­зо­ва­
ња, и сред­њо­школ­ским и струч­ним обра­зо­ва­њем, на­рав­но и уни­вер­зи­те­том, али ни­је
чуд­но и нео­бич­но да­нас ви­де­ти ли­сту нај­бо­га­ти­јих љу­ди на све­ту и нај­у­спе­шни­јих
ком­па­ни­ја и њи­хо­вих ме­на­џе­ра, па и вла­сни­ка не са­мо у све­ту, не­го и у Ср­би­ји, где се
на­ла­зе мла­ди љу­ди. Ми­слим да то ни­је био слу­чај или бар ни­кад у исто­ри­ји би­зни­са
ни­сте има­ли та­ко дра­стич­не про­ме­не и та­ко ве­ли­ку шан­су за мла­де.
Отуд и овај та­лас ства­ра­ња ста­р­тап цен­та­ра, на­уч­но-тех­но­ло­шких пар­ко­ва, ин­
ку­ба­то­ра – све то пред­ста­вља ства­ра­ње ин­фра­струк­ту­ре да би они мла­ди ко­ји има­ју
сво­ју кре­а­тив­ну енер­ги­ју и/или сво­је зна­ње мо­гли да га усме­ре упра­во на ства­ра­ње
не­ке но­ве вред­но­сти, но­вог ка­пи­та­ла и мо­жда је и тај мо­ме­нат и кли­ма ко­ја је ство­
ре­на око све­га то­га ве­ли­ка шан­са за мла­де.”

4|5
 ПРЕ­ПО­РУ­КЕ

КЛИ­МАТ­СКЕ ПРО­МЕ­НЕ И ЖИ­ВОТ­НА СРЕ­ДИ­НА

1. „У Ср­би­ји по­сто­ји мно­го омла­дин­ских ор­га­ни­за­ци­ја ко­је се ба­ве те­мом кли­мат­ских

про­ме­на и сво­јим ан­га­жма­ном до­при­но­се урав­но­те­же­њу по­сле­ди­ца кли­мат­ских про­
ме­на, али пре све­га по­ди­за­њу еко­ло­шке све­сти код мла­дих. У скла­ду са европ­ским
Зе­ле­ним до­го­во­ром, нај­ма­ње 25% ду­го­роч­ног/сед­мо­го­ди­шњег бу­џе­та ЕУ би
тре­ба­ло да бу­де на­ме­ње­но кли­мат­ским ак­ци­ја­ма. То је бит­но и по­треб­но је да се
на ни­воу це­ле Евро­пе по­др­же про­јек­ти пре све­га у фор­мал­ном обра­зо­ва­њу, у
сми­слу да се у основ­не и сред­ње шко­ле уве­ду као оба­ве­зни пред­ме­ти – одр­жи­ви
раз­вој, за­шти­та жи­вот­не сре­ди­не и еко­ло­ги­ја. По­треб­но је и да ин­сти­ту­ци­је ви­ше
ула­жу у омла­дин­ске ор­га­ни­за­ци­је, да се да­ју нов­ча­ни под­сти­ца­ји мла­дим зе­ле­ним
пред­у­зет­ни­ци­ма ка­ко би мо­гли да уна­пре­де за­јед­ни­цу у еко­ло­шком сми­слу.”
„Пред­ла­жем да све европ­ске зе­мље осну­ју ака­де­ми­ју одр­жи­вог раз­во­ја
ка­ко би се ин­фор­ми­са­ле о но­во­сти­ма ка­да је реч о еми­си­ји штет­них га­со­ва. Нај­зад,
по­треб­но је да се по­др­же ко­му­ни­ка­ци­о­не, од­но­сно те­ле­ви­зиј­ске и ин­тер­нет кам­
па­ње по овом пи­та­њу.”

2. „Пре све­га, ми мла­ди смо за­бри­ну­ти, али и из­у­зет­но све­сни да смо, не као град
или др­жа­ва, већ као љу­ди на овој пла­не­ти, пре­шли сва­ку ме­ру – а при­ро­да нам то
не до­пу­шта и, на­жа­лост, ка­жња­ва нас кли­мат­ским про­ме­на­ма, по­пла­ва­ма, од­но­сно
су­ша­ма и дру­гим не­по­го­да­ма. По­сле све­га, по­ста­вља се пи­та­ње ко­је је исто за цео
свет, Евро­пу и зе­мље ко­је мо­жда ни­су раз­ви­је­не као не­ке чла­ни­це Европ­ске уни­је –
да ли екс­пло­а­та­ци­јом при­род­них до­ба­ра за­ис­ та до­при­но­си­мо еко­ном­ском раз­во­ју
или тре­ба да се ис­тра­же не­ки дру­ги на­чин ка­ко не би до­шло до пре­те­ра­не екс­
пло­а­та­ци­је при­род­них до­ба­ра, а да ипак мо­же да се по­стиг­не ве­ћи еко­ном­ски
раз­вој и стан­дард.”
„Пре­по­ру­чу­је­мо да Евро­па за­у­зме је­дин­ствен став по пи­та­њу екс­пло­а­та­
ци­је при­ро­де за све зе­мље и да се фо­ку­си­ра на об­но­вљи­ве из­во­ре енер­ги­је:
со­лар­не па­не­ле, енер­ги­ју ве­тра, ге­о­тер­мал­ну енер­ги­ју и енер­ги­ју про­из­ве­де­ну
из би­о­ма­се.”
„На­ша же­ља је да се, уз по­моћ Евро­пе и суб­вен­ци­ја у свим гра­до­ви­ма Евро­пе
(на­рав­но и Ср­би­је), по­бољ­ша ин­фра­струк­ту­ра би­ци­кли­зма – чи­ме ће се ујед­но
сма­њи­ти гу­жве у са­о­бра­ћа­ју, за­га­ђе­ње ва­зду­ха и го­ја­зност љу­ди, а по­бољ­ша­ти фи­
зич­ка ак­Очекујемо
тив­ност и на тајпочетак
на­чин фак­тич­ки здра­вље љу­ди.”
„Све­сни смо конференције
да је нео­п­ход­но сма­ње­ње CO2 у ва­зду­ху. При­мер је 16 тер­мо­е­лек­тра­
на на За­пад­ном Бал­ка­ну ко­је про­из­во­де то­ли­ко за­га­ђе­ње као 250 тер­мо­е­лек­тра­на
на угаљ у це­лој Евро­пи. Ра­ду­је чи­ње­ни­ца да су кре­ну­ла ула­га­ња у фил­те­ре, пре­
по­ру­ка је да се са ти­ме на­ста­ви да би се сма­њи­ва­ло за­га­ђе­ње. С дру­ге стра­не,
до­при­нос Европ­ске уни­је и Евро­пе тре­ба да бу­де још ве­ћи ка­ко би­смо по­ве­ћа­
ли де­кар­бо­ни­за­ци­ју.”
„Пре­по­ру­чу­је­мо да се ви­ше чу­је глас мла­дих при до­но­ше­њу од­лу­ка, по­што
ми као мла­ди гле­да­мо на за­шти­ту жи­вот­не сре­ди­не то­тал­но дру­га­чи­је од ста­ри­јих
ге­не­ра­ци­ја, по­што се бо­ри­мо за не­што што ће­мо ми до­жи­ве­ти, а су­тра и на­ша де­ца
и де­ца на­ше де­це. Мла­ди су спрем­ни и од­го­вор­ни да при­сту­пе овој те­ми и да кре­ну
у ак­ци­ју. За крај ћу на­ве­сти је­дан сло­ган ко­ји ко­ри­сти­мо ми са Шу­мар­ског фа­кул­те­та
на­кон сва­ке на­ше еко­ло­шке ак­ци­је – твој жи­вот су тво­ја де­ла.”

„На­ша ви­зи­ја као Ми­ни­стар­ства и као др­жа­ве је­сте да до 2050. го­ди­не Ср­би­ја
бу­де ни­ско­уг­ ље­нич­но дру­штво ко­је је кли­мат­ски от­пор­но, у ко­ме је при­вре­да ре­
сурс­но ефи­ка­сна, где се отва­ра­ју но­ва зе­ле­на рад­на ме­ста, где смо кон­ку­рент­ни. С
3.
об­зи­ром да бор­ба про­тив кли­мат­ских про­ме­на, осим што је из­у­зет­но ва­жна по нас
са­ме, исто­вре­ме­но пред­ста­вља иде­ал­ну при­ли­ку за при­вред­ни раз­вој, за ино­ва­ци­је
и мо­дер­ни­за­ци­ју, у том кон­тек­сту из­у­зет­но је ва­жно под­сти­ца­ти ди­ја­лог на свим
ни­во­и­ма, по­себ­но са пред­став­ни­ци­ма омла­дин­ских ор­га­ни­за­ци­ја и пред­став­
ни­ци­ма ака­дем­ске за­јед­ни­це, ра­ди­ти на ажу­ри­ра­њу на­став­них про­гра­ма у шко­
ла­ма у прав­цу ко­ји ће узе­ти у об­зир упра­во но­ве зах­те­ве и зах­те­ве европ­ског
тр­жи­шта, но­ве зах­те­ве ко­је нам и при­ро­да са­ма по се­би по­ста­вља и да на тај
на­чин пла­ни­ра­мо тран­сфор­ма­ци­ју чи­та­вог дру­штва, узи­ма­ју­ћи у об­зир по­себ­но
прин­ци­пе одр­жи­вог раз­во­ја, те по­тре­бу за за­шти­том жи­вот­не сре­ди­не.” (Гру­па
за убла­жа­ва­ње кли­мат­ских про­ме­на, Ми­ни­стар­ство за за­шти­ту жи­вот­не сре­ди­не)

ЗДРА­ВЉЕ
„Здрав­ство је уз сав на­пре­дак и раз­вој и да­ље у ве­ли­ким про­бле­ми­ма. Оно што
се си­гур­но не сме ме­ња­ти у на­ред­ном пе­ри­о­ду и чи­ји су те­ме­љи на аде­ква­тан
на­чин по­ста­вље­ни је­сте – за­до­вољ­ство па­ци­јен­та. С тим ци­љем по­треб­но је
4.
још ви­ше укљу­чи­ти па­ци­јен­те, од­но­сно пред­став­ни­ке удру­же­ња па­ци­је­на­та у
од­лу­чи­ва­ње и до­но­ше­ње од­лу­ка.”
„Ула­га­ња у здрав­ство су нео­п­ход­на, а по­треб­на су још ве­ћа сред­ства јер да­на­
шњим ула­га­њем пра­ви­мо ап­со­лут­ну уште­ду у на­ред­ном пе­ри­о­ду, и то је оно што
до­но­си­о­ци од­лу­ка че­сто не­ма­ју пред со­бом.”
„У по­след­њих два­де­се­так го­ди­на фар­ма­це­ут­ска ин­ду­стри­ја ни­је се окре­ну­ла
от­кри­ћу но­вих ле­ко­ва, а по­сле пан­де­ми­је бо­ле­сти ко­вид 19 би­ће нео­п­ход­но да
се по­за­ба­ви­мо про­на­ла­же­њем ан­ти­би­о­ти­ка са но­вим ме­ха­ни­зми­ма деј­ства,
јер ре­зи­стен­ци­ја пре­ти да угро­зи чо­ве­чан­ство, по­себ­но у до­ба пан­де­ми­је, ка­да је
не­кон­тро­ли­са­на упо­тре­ба ан­ти­би­о­ти­ка је­дан од про­бле­ма са ко­јим се су­о­ча­ва­мо.”
„По­треб­но је уна­пре­ди­ти мо­дел ’по­ро­дич­ни ле­кар’ и ’по­ро­дич­ни апо­те­кар’.
Овај мо­дел, уз све сво­је не­до­стат­ке, пру­жа мо­гућ­ност да се оства­ри ве­ће по­ве­ре­ње
из­ме­ђу па­ци­јен­та и ле­ка­ра, пру­жа мо­гућ­ност да се на бо­љи и аде­кват­ни­ји на­чин
пра­ти кли­нич­ка сли­ка па­ци­је­на­та и омо­гу­ћа­ва бо­ље умре­жа­ва­ње, од­но­сно бо­љу
про­це­ну од­ре­ђе­них ге­нет­ских по­сле­ди­ца и по­пу­ла­ци­о­них про­бле­ма.”

6|7
 „Ми жи­ви­мо у дру­штву ин­фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја, у дру­штву у ко­јем је број
го­ја­зних осо­ба и пу­ша­ча све ве­ћи, а це­на ко­ју пла­ћа­мо за све ово је пре­ви­со­ка. Го­ја­
зност, пу­ше­ње, сла­ба фи­зич­ка ак­тив­ност – ве­ли­ки су про­блем за здрав­ство и за
ци­ви­ли­за­ци­ју. Они пред­ста­вља­ју глав­не фак­то­ре ри­зи­ка за кар­ди­о­ва­ску­лар­не
бо­ле­сти. С тим у ве­зи, ми­слим да сви тре­ба да уло­жи­мо мно­го ве­ће на­по­ре, нај­пре
у еду­ка­ци­ји, ка­ко би­смо овај про­блем ре­ши­ли у бу­дућ­но­сти.”
„Ја­ко је ва­жно го­во­ри­ти о вак­ци­на­ма, ве­о­ма је ва­жно да Евро­па има је­дин­
ствен став по пи­та­њу свих вак­ци­на и ту не­ма ме­ста по­ли­ти­ци, с ци­љем да што
пре иза­ђе­мо из овог про­бле­ма ко­ји нас је за­де­сио као гло­бал­но дру­штво.”

„Ми сви зна­мо да је на­та­ли­тет у Евро­пи вр­ло ни­зак, да Евро­па ста­ри и зна­мо да
ће­мо има­ти све ве­ћи про­це­нат ста­ри­јих осо­ба са мно­го обим­ни­јим зах­те­ви­ма у по­

5. гле­ду здрав­ства. У том сми­слу, ово је ја­ко ва­жно и пла­шим да су да­на­шња ула­га­ња
нео­п­ход­на ка­ко би Евро­па од­го­во­ри­ла овом иза­зо­ву ко­ји је оче­ку­је. Не тре­ба за­
бо­ра­ви­ти ни мо­ме­нат да ће у сла­би­је раз­ви­је­ним де­ло­ви­ма све­та, нај­пре у Афри­ци,
ста­нов­ни­штво ра­сти. У том сми­слу, мо­ра­мо раз­ми­шља­ти о то­ме да би Евро­па тре­ба­
ло да бу­де стуб и бра­ник ква­ли­тет­ног здрав­ства на сво­јој те­ри­то­ри­ји, али и на свим
оста­лим те­ри­то­ри­ја­ма. За­то су аде­кват­на и пра­ва ула­га­ња да­нас нео­пх­ од­на.”
„Мла­ди не на­пу­шта­ју да­нас сво­ју зе­мљу са­мо во­ђе­ни па­ро­лом ’тр­бу­хом за
кру­хом’. Оно што пре­су­ђу­је у од­лу­ци да ли за­по­че­ти но­ви жи­вот пре­ко гра­ни­це
је­сте ква­ли­тет са­мог жи­во­та. Све­до­ци смо све ве­ће за­ин­те­ре­со­ва­но­сти мла­де
по­пу­ла­ци­је за еко­ло­шка пи­та­ња и пи­та­ња здра­вља. Др­жа­ва мо­ра да јав­но здра­
вље и очу­ва­ње при­род­них бо­гат­ста­ва ста­ви на пр­во ме­сто ка­ко би мла­ди има­ли же­
љу да јед­ног да­на њи­хо­ва де­ца од­ра­ста­ју у овој зе­мљи. Одр­жи­ва бу­дућ­ност Евро­пе
не по­сто­ји без одр­жи­вог раз­во­ја сва­ке по­је­ди­нач­не зе­мље на на­шем кон­ти­нен­ту, а
мла­ди су но­си­о­ци бу­дућ­но­сти, сто­га Ср­би­ја тре­ба да ство­ри усло­ве за ква­ли­те­
тан жи­вот мла­дих у сво­јој зе­мљи ка­ко би мо­гла да до­при­не­се ста­бил­но­сти и
одр­жи­во­сти ре­ги­о­на и, на­по­слет­ку, це­ле Евро­пе.”

СНА­ЖНИ­ЈА ЕКО­НО­МИ­ЈА, СО­ЦИ­ЈАЛ­НА ПРАВ­ДА И РАД­НА

МЕ­СТА

6. „Од па­да Бер­лин­ског зи­да 1989. го­ди­не, ка­пи­та­ли­стич­ки мо­дел про­из­вод­ње

пре­у­зео је ап­со­лут­ни при­мат у европ­ским то­ко­ви­ма. Да­нас мо­же­мо ви­де­ти две
осо­бе­но­сти ка­пи­та­ли­стич­ког си­сте­ма: нео­ли­бе­рал­ни ан­гло­сак­сон­ски мо­дел, ко­ји
не при­да­Очекујемо
је мно­го зна­ча­почетак
ја пи­та­њи­ма со­ци­јал­не за­шти­те, већ пре­вас­ход­но же­ли да
конференције
дру­штво кон­стант­ но пу­тем по­је­ди­на­ца, при­ват­не сво­ји­не и де­цен­тра­ли­зо­ва­них
од­лу­ка у еко­но­ми­ји по­сти­же мак­си­мал­ну про­дук­тив­ност, тј. да из оскуд­них ре­сур­са
ко­је упо­тре­бља­ва у еко­ном­ским ак­тив­но­сти­ма из­ву­че нај­ве­ћу до­бит, и скан­ди­нав­ски
мо­дел, у ко­јем се по­спе­шу­је пи­та­ње со­ци­јал­не за­шти­те. Нео­п­ход­но је да сви со­ци­
јал­ни сло­је­ви дру­штва, све кла­се има­ју ап­со­лут­ну про­ход­ност уну­тар дру­штва.
У та­квом мо­де­лу ну­жно се по­ста­вља пи­та­ње по­ло­жа­ја мла­дих, од­но­сно ка­ко мла­ди
мо­гу да се сна­ђу, да ли мо­гу да оства­ре све сво­је ам­би­ци­је и да ка­пи­та­ли­зу­ју сво­је
пре­фе­рен­ци­је кроз про­цес еко­ном­ских и при­вред­них ак­тив­но­сти.”
„Здра­ва дру­штва ће по­др­жа­ти мла­де љу­де да раз­ви­ја­ју ма­ла и сред­ња
пред­у­зе­ћа, да се окре­ну еко­ном­ској до­бро­би­ти, сво­јој и по­ро­ди­це ко­ју же­ле
да осну­ју.”
„Евро­па се де­мо­граф­ски уру­ша­ва, Евро­па оста­је без Евро­пља­на. То је огро­ман
про­блем јер све што сма­тра­мо да је за до­бро­бит чо­ве­ка не сме би­ти са­мо за са­да­
шњост, већ мо­ра са­гле­да­ти оно што же­ли­мо да оста­ви­мо мла­ди­ма, ко­ји ће по­ста­ти
од­ра­сли љу­ди и до­но­си­о­ци од­лу­ка у сво­јим за­јед­ни­ца­ма.”
„Оно што би мо­ра­ла да бу­де јед­на од пре­по­ру­ка за др­жа­ве ЕУ, али и др­жа­ве ко­је
же­ле да по­ста­ну део те зна­чај­не за­јед­ни­це, је­сте ве­ћа са­рад­ња из­ме­ђу тр­жи­шта
ра­да и обра­зов­них ин­сти­ту­ци­ја. Ма­ли је број мла­дих ко­ји ра­де по­сао у стру­ци за
ко­ју су се обра­зо­ва­ли. Та флек­си­би­ли­за­ци­ја тр­жи­шта ни­је до­бра јер се мла­ди за­рад
еко­ном­ске ег­зи­стен­ци­је опре­де­љу­ју за по­сло­ве ко­ји су углав­ном, не увек, ис­под
обра­зов­ног ни­воа ко­ји су они до­сти­гли или ко­ји же­ле да до­стиг­ну у до­глед­ној бу­
дућ­но­сти. У том по­гле­ду нео­п­ход­но је да по­сто­ји ве­ћа про­ход­ност мла­дих из обра­
зов­них ин­сти­ту­ци­ја, сред­њих струч­них шко­ла и фа­кул­те­та ка тр­жи­шту ра­да, да не
по­сто­ји пра­зан ход, да тран­зи­ци­ја бу­де ап­со­лут­но бр­за. Ти­ме би се мла­дим љу­ди­ма
омо­гу­ћи­ло да ус­пе­ју у на­ме­ра­ма да се одво­је од ро­ди­тељ­ског до­ма, да се еко­ном­ски
оса­мо­ста­ле и из­гра­де соп­стве­ни жи­вот на до­брим и здра­вим те­ме­љи­ма.”

„Мла­ди су ва­жан ге­не­ра­тор и ини­ци­ја­тор про­ме­на у Ср­би­ји и пред­ста­вља­ју ре­

сурс са мно­го мо­гућ­но­сти и по­тен­ци­јал ко­ји но­си дру­штве­не про­ме­не. Ме­ђу­тим,
нео­п­ход­но им је омо­гу­ћи­ти про­стор за не­сме­тан рад и раз­вој и ство­ри­ти дру­штво
7.
ко­је пру­жа при­ли­ку да се бо­ре за сво­је иде­је, за­сту­па­ју сво­је ста­во­ве и ин­те­ре­се.
Кључ­ни про­бле­ми са ко­ји­ма се мла­ди су­о­ча­ва­ју су ква­ли­тет за­по­шља­ва­ња,
али и са­мо­за­по­шља­ва­ња, те не­до­вољ­на раз­ви­је­ност сек­то­ра не­фо­р­мал­ног
обра­зо­ва­ња.”
„Мла­ди у ру­рал­ним сре­ди­на­ма че­сто не­ма­ју то­ли­ко ква­ли­тет­них и до­брих при­ли­ка
као мла­ди љу­ди ко­ји жи­ве у ве­ли­ким гра­до­ви­ма, а с дру­ге стра­не, ка­да се осло­не на
са­мо­за­по­шља­ва­ње, по­сто­ји мно­го мо­гућ­но­сти у сек­то­ру по­кре­та­ња про­из­вод­ње и
пре­ра­де, где је ва­жна спре­га ин­ду­стри­је и по­љо­при­вре­де. Ми­слим да је зна­чај­но да
на­гла­си­мо да нам је по­треб­на не са­мо фор­мал­на, већ и кон­струк­тив­на ко­му­ни­ка­ци­ја
са љу­ди­ма из ре­ги­о­на и Евро­пе и са не­ким зе­мља­ма ко­је су ли­де­ри у по­љо­при­вред­
ној про­из­вод­њи у све­ту, као што су Хо­лан­ди­ја и Не­мач­ка.”
„Ка­да је реч о по­кре­та­њу про­из­вод­ње, ве­о­ма је ва­жно да се мла­ди укљу­че у
не­вла­дин сек­тор, ко­ји би та­ко­ђе тре­ба­ло да пру­жи при­ли­ку и по­мог­не око ста­р­тап
ула­га­ња. Нео­пх ­ од­ни су фон­до­ви и суб­вен­ци­је др­жа­ве ко­ји би им по­мо­гли на
са­мом по­чет­ку.”
„Ср­би­ја има јед­ну од нај­ви­ших сто­па еми­гра­ци­је мла­дих на За­пад­ном Бал­ка­ну, а тај
не­га­ти­ван ми­гра­циј­ски тренд но­си еко­ном­ске гу­бит­ке, али и ду­го­роч­не де­мо­граф­ске
им­пли­ка­ци­је исе­ља­ва­ња мла­дог, рад­но ак­тив­ног и ре­про­дук­тив­но спо­соб­ног ста­нов­
ни­штва, без ког је одр­жи­ви раз­вој це­ло­куп­ног дру­штва не­за­ми­слив. Из­бор зе­ма­ља

8|9
 де­сти­на­ци­је по­ка­зу­је шта мла­ди­ма не­до­ста­је у соп­стве­ној зе­мљи, и за­то је ва­жно да
слу­ша­мо њи­хо­ве по­тре­бе и да­мо им раз­лог да оста­ну. Је­дан од глав­них раз­ло­га због
ко­јих мла­ди на­пу­шта­ју Ср­би­ју је­сте не­за­по­сле­ност. Мла­ди­ма не­до­ста­ју при­ли­ке
за ква­ли­тет­не и до­стој­не рад­не прак­се на ко­ји­ма ће сти­ца­ти рад­но ис­ку­ство сход­но
сво­јим ква­ли­фи­ка­ци­ја­ма и при­ма­ти до­вољ­ну на­док­на­ду за до­сти­за­ње фи­нан­сиј­ске
са­мо­стал­но­сти. Мла­ди су ка­те­го­ри­ја ко­јој и пре гло­бал­не кри­зе ула­зак на тр­жи­
ште ра­да ни­је био јед­но­ста­ван, а са­да је до­дат­но оте­жан. При­том, пан­де­ми­ја је
убр­за­ла про­цес ди­ги­тал­не тран­сфор­ма­ци­је и под­се­ти­ла ко­ли­ко је ну­жно што пре се
при­ла­го­ди­ти не­ми­нов­ној ди­ги­тал­ној бу­дућ­но­сти.”

ВРЕД­НО­СТИ И ПРА­ВА, ВЛА­ДА­ВИ­НА ПРА­ВА И БЕЗ­БЕД­НОСТ

8. „Ако прет­по­ста­ви­мо да у јед­ној де­мо­крат­ски уре­ђе­ној др­жа­ви по­сто­ји ја­сна по­де­

ла вла­сти на из­вр­шну, за­ко­но­дав­ну и суд­ску, кључ­ни по­ка­за­тељ да ли у јед­ној зе­мљи
вла­да­ви­на пра­ва по­сто­ји као прин­цип ко­ји се оства­ру­је у ствар­но­сти или са­мо као
про­кла­мо­ва­ни прин­цип ко­ме се те­жи или се на­вод­но те­жи, је­сте упра­во од­го­вор на
пи­та­ње да ли је јед­на власт су­штин­ски по­ви­но­ва­на Уста­ву и за­ко­ни­ма и да ли по­сто­
је устав­ни ме­ха­ни­зми кон­тро­ле. У том сми­слу, вла­да­ви­ну пра­ва тре­ба по­сма­тра­ти
упра­во као вла­да­ви­ну ин­сти­ту­ци­ја, ко­ја пред­ста­вља за­пра­во con­di­tion si­ne qua non
за од­ре­ђе­ње и де­фи­ни­са­ње јед­не др­жа­ве као су­штин­ски де­мо­крат­ске.”
„У пр­вој тре­ћи­ни 21. ве­ка, по­ред тра­ди­ци­о­нал­них пи­та­ња без­бед­но­сти – без­
бед­но­сти из­ме­ђу др­жа­ва, без­бед­но­сти ко­лек­ти­ви­те­та, без­бед­но­сти по­је­дин­ца, као
су­штин­ско пи­та­ње се на­ме­ће пи­та­ње без­бед­но­сти у вир­ту­ел­ном или сај­бер све­ту, на­
ро­чи­то ме­ђу мла­ди­ма. Без­бед­ност упра­во лич­них по­да­та­ка ко­је ко­ри­сни­ци оста­вља­ју
на ин­тер­не­ту и нео­гра­ни­че­но, не­тран­спа­рент­но ко­ри­шће­ње и про­да­ја тих по­да­та­ка
од стра­не мул­ти­на­ци­о­нал­них ком­па­ни­ја тре­ћим су­бјек­ти­ма за­пра­во пред­ста­вља
кључ­но пи­та­ње без­бед­но­сти да­на­шњи­це. Европ­ска уни­ја је на­пра­ви­ла вр­ло до­бре
ко­ра­ке у овој обла­сти, ка­да је 2016. го­ди­не до­не­ла по­пу­лар­ну GDPR ре­гу­ла­ти­ву (енгл.
Ge­ne­ral da­ta pro­tec­tion Re­gu­la­tion), као по­ку­шај да огра­ни­чи нео­б­у­зда­но ко­ри­шће­ње
и про­да­ју лич­них по­да­та­ка од стра­не мул­ти­на­ци­о­нал­них ком­па­ни­ја. С дру­ге стра­не
је исто та­ко ва­жно да је ин­тер­нет ко­ри­сни­ци­ма за­пра­во омо­гу­ћио оства­ре­ње ни­за
пра­ва, по­чев од пра­ва на увид у по­дат­ке ко­је не­ко при­ку­пља о ва­ма, пра­во да се зах­
те­ва бри­са­ње тих по­да­та­ка, пра­во да се тра­жи пре­но­ше­ње тих по­да­та­ка, што је ве­о­ма
ва­жно јер ко­ри­сни­ку вра­ћа моћ ка­да је реч о кон­тро­ли соп­стве­них по­да­та­ка.”
„Има­ју­ћи у ви­ду са­му еру ди­ги­тал­не тран­сфор­ма­ци­је, ко­ја је већ у по­од­ма­
клој фа­зи, по­треб­но је и ко­ри­сни­ци­ма у ве­ћој ме­ри омо­гу­ћи­ти оства­ри­ва­ње
пра­ва ко­ Очекујемо
ја GDPR, ре­гу­ почетак
ла­ти­ва 679/2021 про­пи­су­је, а на­ро­чи­ту па­жњу тре­ба
по­све­ти­ти про­ конференције
ши­ре­њу ка­па­ци­те­та Европ­ског од­бо­ра за за­шти­ту по­да­та­ка о
лич­но­сти, у ци­љу ње­го­вог ефи­ка­сни­јег ра­да.”
„Има­ју­ћи у ви­ду да су по­пу­лар­ни ’ко­ла­чи­ћи’, од­но­сно co­o­ki­es, нај­ве­ћи при­ку­пљач
по­да­та­ка о лич­но­сти, Европ­ски од­бор за за­шти­ту по­да­та­ка о лич­но­сти, као над­ле­жна
ин­сти­ту­ци­ја ЕУ, мо­ра­ла би да бу­де знат­но ефи­ка­сни­ја ка­да је реч о ка­жња­ва­њу оних
ком­па­ни­ја ко­је сво­је по­сло­ва­ње, веб-сај­то­ве ни­су ускла­ди­ли са GDPR-ом.”
„По­треб­но је уло­жи­ти ве­ћи на­пор у раз­вој и при­ме­ну тзв. bloc­kchain тех­но­
ло­ги­је, на­ро­чи­то ка­да је реч о јав­ним слу­жба­ма, јав­но до­ступ­ним ре­ги­стри­ма
као што су ма­тич­не књи­ге, ре­ги­стар мо­тор­них во­зи­ла, ре­ги­стар оси­гу­ра­ни­ка
и низ дру­гих јав­но до­ступ­них ре­ги­ста­ра, има­ју­ћи у ви­ду да упра­во bloc­kchain
тех­но­ло­ги­ја омо­гу­ћа­ва тран­спа­рент­ност, ко­ја је основ­на од­ли­ка та­кве тех­но­ло­ги­је.
Тран­спа­рент­ност се оства­ру­је јер не по­сто­ји мо­гућ­ност да би­ло ко из­бри­ше по­дат­ке
ко­ји су већ јед­ном уне­ти у тај си­стем, чак ни онај ко­ји је ство­рио тај ре­ги­стар, за­пра­
во тај bloc­kchain си­стем.”
„По­треб­но је да ЕУ до­дат­но осна­жи и под­стак­не мла­де на ства­ра­ње ме­ха­ни­за­ма
за­шти­те без­бед­но­сти ко­ри­сни­ка ин­тер­не­та, на­ро­чи­то ка­да је реч о бит­ко­ин тех­
но­ло­ги­ји, ете­ри­ју­му и дру­гим вир­ту­ел­ним ва­лу­та­ма пла­ћа­ња, има­ју­ћи у ви­ду да је
то не­што што ни­је бу­дућ­ност, већ ре­ал­ност и са­да­шњост и да пред­ста­вља пот­пу­но
одво­јен па­ра­лел­ни уни­вер­зум ко­ји не­ма то­ли­ко ве­зе са ре­ал­но­шћу.”

„ЕУ тре­ба још ви­ше да ра­ди на про­мо­ци­ји и ко­му­ни­ка­ци­ји европ­ских

вред­но­сти, европ­ских ин­сти­ту­ци­ја и зна­ча­ју ра­да тих ин­сти­ту­ци­ја, те зна­ча­ју
по­што­ва­ња вла­да­ви­не пра­ва, као јед­ном од основ­них на­че­ла ЕУ, на­ро­чи­то
9.
ме­ђу мла­ди­ма, има­ју­ћи у ви­ду про­блем њи­хо­ве не­до­вољ­не ин­фор­ми­са­но­сти
о раз­ли­чи­тим те­ма­ма.”
„По­треб­но је да до­ђе­мо до сва­ке мла­де осо­бе у Ср­би­ји и са­мо та­ко ће­мо
мо­ћи да на­пре­ду­је­мо. По­себ­но је про­бле­ма­тич­но у ру­рал­ним сре­ди­на­ма, где
они те­шко до­ла­зе до ин­фор­ма­ци­ја и на ма­ло те­жи на­чин се укљу­чу­ју у до­но­
ше­ње од­лу­ка.”

ОБРА­ЗО­ВА­ЊЕ, КУЛ­ТУ­РА, МЛА­ДИ И СПО­РТ

„На­вео бих јед­ну сјај­ну ини­ци­ја­ти­ву, са ко­јом смо са­гла­сни и на­ша је пре­по­ру­ка
да се иде у том прав­цу, а ко­ја је по­те­кла од фран­цу­ског пред­сед­ни­ка Ема­ну­е­ла Ма­
кр­о­на, да се 2025. го­ди­не осну­је гло­бал­ни европ­ски уни­вер­зи­тет. Уни­вер­зи­тет у
10.
Бе­о­гра­ду је 2019. го­ди­не по­стао члан Европ­ске али­јан­се уни­вер­зи­те­та ’Cir­cle U’, у ко­
јем су пред­став­ни­ци нај­зна­чај­ни­јих европ­ских уни­вер­зи­те­та из Фран­цу­ске, Не­мач­ке,
Фин­ске, Нор­ве­шке и оста­лих уни­вер­зи­тет­ских цен­та­ра. То је за­ис­ та од­лич­на иде­ја
ка­ко сту­ден­ти, мла­ди на­уч­но­и­стра­жи­вач­ки рад­ни­ци, са­рад­ни­ци у на­ста­ви, про­фе­
со­ри раз­ме­њу­ју сво­ја зна­ња и ис­ку­ства и при­ме­ре до­бре прак­се.”
„Европ­ско тло је је­дин­ство у раз­ли­чи­то­сти­ма, а Евро­па је сим­бол да је то и те
ка­ко мо­гу­ће. Евро­па би тре­ба­ло да не­гу­је по­себ­но­сти и обе­леж­ја сва­ке зе­мље
чла­ни­це, тј. про­мо­ви­ше иден­ти­те­те по­је­ди­нач­них европ­ских на­ро­да. То је не­
што што нас учи да мо­ра­мо да раз­ме­њу­је­мо раз­ли­ке ко­је има­мо, али оне не тре­ба
да нас раз­два­ја­ју, већ ује­ди­њу­ју.”

10 | 11
11. „Пре­по­ру­чу­је­мо да Евро­па у на­ред­ном пе­ри­о­ду осми­сли мо­де­ле ко­ји­ма би
још ви­ше осна­жи­ла мул­ти­кул­ту­рал­ност.”
„Жи­ви­мо у све­ту у ко­јем је тех­но­ло­ги­ја узе­ла при­мат и ни­је мо­гу­ће из­бе­ћи ту
чи­ње­ни­цу, али дру­штво ко­је хо­ће да оп­ста­не мо­ра ви­ше да се по­све­ти дру­штве­но-
ху­ма­ни­стич­ким на­у­ка­ма. У це­лој Евро­пи до­ла­зи до про­цва­та и ула­га­ња су нај­ве­ћа у
по­ве­зи­ва­ње ин­ду­стри­је са тех­нич­ко-тех­но­ло­шким, при­род­но-ма­те­ма­тич­ким на­у­ка­ма
и би­о­ме­ди­ци­ном, али сва зна­ња ба­зич­ну под­ло­гу има­ју у дру­штве­но-ху­ма­ни­стич­
ким на­у­ка­ма – со­ци­о­ло­ги­ји, пси­хо­ло­ги­ји, те­о­ло­ги­ји, фи­ло­зо­фи­ји. То су на­у­ке ко­је су
по­треб­не мла­дим љу­ди­ма да би уоп­ште раз­у­ме­ли кон­цепт жи­во­та и пре­по­ру­ка би
би­ла да уни­вер­зи­тет­ски про­гра­ми бу­ду мул­ти­ди­сци­пли­нар­ни и да њи­хо­ви свр­ше­ни
сту­ден­ти има­ју бо­љи при­ступ но­вом тр­жи­шту ра­да.”
„Нео­п­ход­на је ве­ћа по­др­шка мла­дим та­лен­ти­ма у обла­сти кул­ту­ре, у сфе­ри
ли­ков­них, му­зич­ких али и драм­ских умет­но­сти. Ве­ру­је­мо да би­смо кроз ула­га­ње
у ин­сти­ту­ци­је у обла­сти кул­ту­ре, као што су фа­кул­те­ти умет­но­сти, га­ле­ри­је, по­зо­ри­
шта, кон­церт­не дво­ра­не у Ср­би­ји, али и у зе­мља­ма ЕУ, до­дат­но уна­пре­ди­ли кул­ту­ру,
кул­тур­ну са­рад­њу, а са­мим тим и обра­зо­ва­ње у на­шој зе­мљи.”
„По­др­жа­ва­мо Европ­ску уни­ју ка­да су у пи­та­њу про­гра­ми по­др­шке кул­ту­ри и
умет­но­сти, уз пре­по­ру­ку да се у окви­ру пред­ме­та у основ­ним и сред­њим шко­ла­ма,
кроз раз­ли­чи­те ра­ди­о­ни­це мла­ди обра­зу­ју ви­ше на ове те­ме. Ја­сно је да умет­ност
не до­но­си про­фит као тех­нич­ке на­ук­ е, али је ве­о­ма бит­на у ја­ча­њу лич­но­сти, што је
ва­жно на пси­хо­ло­шком ни­воу. Мла­ди из ове обла­сти сва­ка­ко има­ју шта да пру­же и
по­ка­жу.”
„За­хва­ли­ли би­смо ЕУ ко­ја фи­нан­си­ра број­не из­ло­жбе на­ших ве­ли­ких и ис­
так­ну­тих умет­ни­ка. Пре­по­ру­ка је да та­ква по­др­шка бу­де до­ступ­ни­ја мла­дим
умет­ни­ци­ма.”

12. „Спо­рт као дру­штве­ни фе­но­мен оку­пи­ра па­жњу огром­ног бро­ја љу­ди; ди­рект­
но или ин­ди­рект­но са­став­ни је део жи­во­та сва­ког по­је­дин­ца и др­жа­ве. Ко­ри­сти од
ба­вље­ња спо­р­том ни­су са­мо по фи­зич­ко, већ и по мен­тал­но здра­вље. Ба­вље­њем
спо­р­том мла­ди про­ла­зе кроз про­це­се со­ци­ја­ли­за­ци­је и уче да, по­шту­ју­ћи од­ре­ђе­не
нор­ме и пра­ви­ла, до­ла­зе до ра­зних ци­ље­ва и успе­ха. Мно­ге зе­мље ЕУ, па и Ср­би­ја,
ве­о­ма су до­при­не­ле и на­пра­ви­ле ве­ли­ке ко­ра­ке у ус­пе­си­ма про­фе­си­он
­ ал­ног спо­р­та.
Ипак, ре­кре­а­тив­но ба­вље­ње спо­р­том у ЕУ и Ср­би­ји ни­је на за­вид­ном ни­воу. Сто­га
је пре­по­ру­ка да се уве­ду спорт­ске ак­тив­но­сти на уни­вер­зи­те­те, да се упра­жња­ва­ју
ба­зич­ни спор­то­ви, као што су пли­ва­ње, бо­ри­лач­ке ве­шти­не, атле­ти­ка, јер су кључ­ни
за те­ме­ље пси­хо­фи­зич­ког раз­во­ја. Тре­ба­ло би на­ћи на­чин да за­по­сле­не осо­бе, али
и пен­зи­о­не­ри бу­ду још ви­ше под­стак­ну­ти да се ба­ве спо­р­том.”
„Пре­по­ру­чу­је­мо да ба­вље­ње спо­р­том бу­де до­ступ­ни­је и што јеф­ти­ни­је, мо­
жда и бес­Очекујемо
плат­но. Тре­бпочетак
а­ло би да се ула­же у ин­фра­струк­ту­ру спорт­ских цен­та­ра,
конференције
по­себ­но у ру­рал­ним сре­ди­на­ма. По­треб­но је и да се про­мо­ви­шу спор­то­ви ко­ји
ни­су та­ко ти­пич­ни, да мла­ди има­ју ви­ше мо­гућ­но­сти из­бо­ра.”

ДИ­ГИ­ТАЛ­НА ТРАН­СФОР­МА­ЦИ­ЈА
„Ди­ги­тал­на тех­но­ло­ги­ја је на­ша са­да­шњост, а не бу­дућ­ност. Као што сте не­ка­да
мо­ра­ли да зна­те не­ки дру­ги стра­ни је­зик ка­ко би­сте мо­гли не­где да пу­ту­је­те, са­да
је тех­но­ло­шка пи­сме­ност не­што што је оба­ве­зно за мла­де, али и за це­ло ста­нов­ни­
13.
штво. Ка­да се освр­не­мо на прет­ход­не две го­ди­не и ста­ње у ко­јем се на­шао цео свет,
ни­ко ни­је раз­ми­шљао да ће мо­ћи да гле­да не­ку из­ло­жбу пре­сти­жног европ­ског или
свет­ског му­зе­ја вир­ту­ел­но, да ће гле­да­ти опе­ре или по­зо­ри­шне пред­ста­ве нај­ве­ћих
свет­ских умет­ни­ка, та­ко­ђе вир­ту­ел­но. Ди­рек­то­ри та­квих уста­но­ва одав­но су по­че­ли
са ди­ги­та­ли­за­ци­јом кул­тур­них са­др­жа­ја и кул­тур­не ба­шти­не. Пре­по­ру­ка је да се сви
си­стем­ски ви­ше по­за­ба­ве тим ак­тив­но­сти­ма, ка­ко би и на­да­ље, у што је мо­гу­ће ве­
ћој ме­ри, ова­кви про­гра­ми би­ли до­ступ­ни сви­ма, од­но­сно ка­ко би се ис­ко­ри­сти­ли
по­тен­ци­ја­ли но­вих тех­но­ло­ги­ја и на овом пла­ну.”

„Ка­да го­во­ри­мо о ди­ги­та­ли­за­ци­ји, до­бар и успе­шан при­мер је е-Упра­ва, пор­тал

Вла­де Ср­би­је, ко­ји омо­гу­ћа­ва из­да­ва­ње свих до­ку­ме­на­та елек­трон­ским пу­тем. Про­
блем је што ма­ли број љу­ди ко­ри­сти ове услу­ге и пре­по­ру­ка је да се и фон­до­ви­ма ЕУ
14.
по­др­жи ома­со­вље­ње ко­ри­шће­ња ових услу­га, по­себ­но за ста­ри­је гра­ђа­не.”
„Ве­ли­ка ма­на ди­ги­та­ли­за­ци­је је то што се углав­ном обра­ћа имућ­ни­јем ста­
нов­ни­штву, тј. они­ма ко­ји има­ју ин­тер­нет, ра­чу­на­ре и мо­бил­не те­ле­фо­не. То
је по­ра­жа­ва­ју­ће и тре­ба­ло би да фо­ку­си­ра­мо сред­ства на то да гра­ђа­ни ко­ји
су си­ро­ма­шни та­ко­ђе има­ју мо­гућ­ност при­сту­па основ­ним функ­ци­ја­ма но­ве
ди­ги­тал­не ере пи­сме­но­сти.”
„Не­дав­но уки­да­ње це­не по­зи­ва те­ле­фо­ном у ро­мин­гу у ре­ги­о­ну За­пад­ног
Бал­ка­на је по­ста­ло те­ма о ко­јој су сви при­ча­ли то­ком ле­та 2021. Хај­де да ра­
ди­мо на то­ме да ства­ра­мо та­кве усло­ве и у оста­лим дру­штве­ним обла­сти­ма/
сфе­ра­ма, да иде­мо за­и­ста ка ди­ги­та­ли­за­ци­ји у свим обла­сти­ма.”

„Ср­би­ја је и те ка­ко ди­ги­та­ли­зо­ва­на зе­мља, али и да­ље има мно­го про­сто­ра за

на­пре­дак. По­сто­ји ја­ко ве­ли­ка раз­ли­ка у ди­ги­та­ли­за­ци­ји у ве­ли­ким гра­до­ви­ма и ма­
њим, ло­кал­ним сре­ди­на­ма. Љу­ди ни­су до­вољ­но ин­фор­ми­са­ни и еду­ко­ва­ни о то­ме
15.
ка­ко да ко­ри­сте све плат­фор­ме ко­је по­сто­је на пра­ви на­чин и да ти­ме се­би олак­ша­ју
жи­вот, на при­мер он­лајн за­ка­зи­ва­њем пре­гле­да.”
„Ди­ги­та­ли­за­ци­ја има и сво­је ло­ше стра­не, а то је со­ци­јал­ни аспект јер смо на не­
ки на­чин за­ме­ни­ли не­по­сред­ни кон­такт. Мо­ра­мо да обра­ти­мо па­жњу где је гра­ни­ца,
ка­да ди­ги­та­ли­за­ци­ја омо­гу­ћа­ва на­пре­дак, а ка­да има не­га­тив­ни ути­цај. При­ме­ћу­је­мо
да се, на при­мер, не­ка за­ни­ма­ња гу­бе, и сад то је са­свим при­ро­дан про­цес – да не­
ке ди­ги­тал­не плат­фор­ме за­ме­њу­ју љу­де ко­ји су ра­ди­ли на тим по­зи­ци­ја­ма. Опет, за
те љу­де мо­ра­мо обез­бе­ди­ти пре­ква­ли­фи­ка­ци­ју или до­ква­ли­фи­ка­ци­ју, да не би­смо

12 | 13
 до­шли до то­га да у це­лим сек­то­ри­ма ко­ји су се ба­ви­ли не­ким по­слом има­мо не­за­по­
сле­но ста­нов­ни­штво. Та­ко­ђе, ди­ги­та­ли­за­ци­ја је ути­ца­ла на то ка­ко се, пре све­га,
мла­ди љу­ди по­на­ша­ју, раз­ми­шља­ју и ко­му­ни­ци­ра­ју. Иа­ко има­мо дру­штве­не
мре­же, љу­ди су све оту­ђе­ни­ји.”

ЕВРОП­СКА ДЕ­МО­КРА­ТИ­ЈА

16. „Же­ља мла­дих за пар­ти­ци­па­ци­јом у јав­ном жи­во­ту и гра­ђан­ским ак­ти­ви­змом у

зе­мља­ма ЕУ на из­у­зет­но је ни­ском ни­воу. Са­да мо­жда има­мо си­ту­а­ци­ју да је за­пра­во
ви­сок жи­вот­ни стан­дард ути­цао на па­сив­ност мла­дих, по­себ­но у зе­мља­ма ЕУ. Док је
по­след­њих 30 го­ди­на вр­ло ди­на­мич­них де­ша­ва­ња на про­сто­ру За­пад­ног Бал­ка­на
до­ве­ло до то­га да мла­ди љу­ди у овом ре­ги­о­ну за­ис­ та има­ју же­љу да ак­тив­но уче­
ству­ју у раз­ли­чи­тим об­ли­ци­ма де­мо­кра­ти­је, по­чев од пар­ти­ци­па­ци­је у гра­ђан­ским
ак­ци­ја­ма, омла­дин­ским удру­же­њи­ма…”
„Јед­на од ини­ци­ја­ти­ва у ко­јој уче­ству­ју мла­ди из ре­ги­о­на За­пад­ног Бал­ка­
на је Ре­ги­он­ ал­на кан­це­ла­ри­ја за са­рад­њу мла­дих (RYCO), на­ста­ла и по­др­жа­на
у окви­ру Бер­лин­ског про­це­са. Да би­смо жи­ве­ли у ми­ру и да би­смо до­но­си­ли
за­јед­нич­ке од­лу­ке, мо­ра­мо пр­во да се ме­ђу­соб­но упо­зна­мо. Пре­по­ру­ка је да
се про­гра­ми ове кан­це­ла­ри­је про­ши­ре и да об­у­хва­те што ви­ше мла­дих у ре­
ги­о­ну и у ЕУ.”
„По­себ­но тре­ба по­др­жа­ва­ти мла­де из ру­рал­них под­руч­ја. За­што да мла­ди
ко­ји су ре­ши­ли да оста­ну у сво­јим се­ли­ма, да за­сну­ју сво­ју по­ро­ди­цу, за­што њих
не упо­зна­ти са њи­хо­вим вр­шња­ци­ма из Ма­ђар­ске, Фин­ске, Нор­ве­шке, Дан­ске,
да мо­жда ми не­што на­у­чи­мо од њих, а и да они мо­жда не­што на­у­че од нас.”

17. „Пред­ла­же­мо да се за мла­де ор­га­ни­зу­ју раз­ли­чи­те си­му­ла­ци­је ра­да на­

ци­о­нал­них пар­ла­ме­на­та, Европ­ског пар­ла­мен­та… Има­мо ма­лу из­ла­зност на
из­бо­ри­ма по др­жа­ва­ма чла­ни­ца­ма ЕУ или у зе­мља­ма кан­ди­да­ти­ма, у ко­ји­ма
ма­ли број љу­ди зна шта је, на при­мер, Европ­ски пар­ла­мент.”
„Нео­п­ход­но је умре­жа­ва­ње мла­дих, да се што ви­ше ор­га­ни­зу­ју ме­ђу­соб­
не по­се­те. Евро­па је јед­на. Евро­па је и Дан­ска и Швед­ска, Евро­па је и Ср­би­ја,
Евро­па је и Грч­ка, Евро­па је и Бо­сна и Хер­це­го­ви­на, да­кле, све је то Евро­па. Да
се ми ме­ђу­соб­но упо­зна­је­мо, да раз­ви­ја­мо наш ко­смо­по­лит­ски дух, јер са­мо
та­ко, спо­зна­ју­ћи раз­ли­чи­то­сти и упо­зна­ју­ћи дру­ге и њи­хо­ве осо­бе­но­сти, мо­ћи
ће­мо на нај­бо­љи мо­гу­ћи на­чин да раз­ви­ја­мо европ­ску де­мо­кра­ти­ју.”
„Има­мо пу­но про­сто­ра да учи­мо јед­ни од дру­гих, раз­ви­је­ни­је де­мо­кра­ти­је има­ју
на не­ки Очекујемо почетак
на­чин оба­ве­зу да ма­ње раз­ви­је­ни­јим по­ма­жу, да сво­јим при­ме­ром по­ка­жу
за­што је сна­жнаконференције
де­мо­кра­ти­ја ва­жна за раз­вој сва­ког дру­штва.”
 „Ка­да је реч о ре­ги­о­ну За­пад­ног Бал­ка­на, по­треб­но је да се па­ра­лел­но са
про­це­сом при­сту­па­ња ЕУ окре­не­мо по­ми­ре­њу и ре­ги­о­нал­ној са­рад­њи, јер се
је­ди­но та­ко мо­гу ре­ши­ти про­ду­же­ни кон­флик­ти на­кон рат­них су­ко­ба из про­
18.
шлог ве­ка, а ти­ме по­бољ­ша­ти и раз­у­ме­ва­ње ме­ђу на­ро­ди­ма и по­мо­ћи раз­вој
еко­но­ми­је и рас­те­ре­ће­ње мла­дих да без сте­га про­шло­сти гра­де до­бро­су­сед­ске
од­но­се за­сно­ва­не на раз­у­ме­ва­њу.”
„Мо­бил­ност мла­дих је вр­ло зна­чај­на, ис­ку­ства пу­то­ва­ња, су­сре­та­ња, раз­ме­не
струч­них ис­ку­ста­ва и зна­ња, при­ја­тељ­ске енер­ги­је, ме­ња­ју по­је­дин­ца на­бо­ље и
ра­ђа­ју но­ве иде­је, уче нас кул­ту­ро­ло­шким раз­ли­ка­ма и лак­ше нас на­во­де на за­јед­
нич­ке те­ме ко­је нас, мла­де, мо­гу оку­пи­ти. Умре­жа­ва­ње се на­до­ве­зу­је на мо­бил­ност
и на тај на­чин се сна­жни­је чу­је глас ге­не­ра­ци­ја ко­је тек до­ла­зе, а ко­је до та­да ни­су
би­ле за­сту­пље­не у мно­гим по­ли­тич­ким про­це­си­ма. До­бар при­мер је­сте бор­ба са
кли­мат­ским про­ме­на­ма, ко­ју су по­ве­ли упра­во мла­ди.”

„Обра­зо­ва­ње је ве­о­ма ва­жно за по­бољ­ша­ње ни­воа пар­ти­ци­па­ци­је мла­дих у де­

мо­крат­ским про­це­си­ма, и сви ми тре­ба да схва­ти­мо да је обра­зо­ва­ње у 21. ве­ку це­
ло­жи­вот­ни про­цес. Кре­а­тив­ност, но­ви по­гле­ди на свет, но­во по­зна­ва­ње фе­но­ме­на су
19.
оно што мла­ди мо­гу да до­не­су у про­це­су до­но­ше­ња по­ли­тич­ких од­лу­ка. Сма­тра­мо
да мла­де не тре­ба ту­то­ри­са­ти, већ их тре­ба рав­но­прав­но укљу­чи­ти у де­мо­
крат­ске про­це­се ка­ко би се од­лу­ке ко­је се до­но­се мо­гле успе­шно при­ме­њи­ва­ти
на окол­но­сти но­вог до­ба у ко­ме жи­ви­мо, јер де­мо­кра­ти­ја ни­ка­да не сме би­ти
ста­ра за мла­де љу­де и у то их тре­ба уве­ри­ти.”

14 | 15
 ПРЕ­ПО­РУ­КЕ УЧЕ­СНИ­КА КОН­ФЕ­РЕН­ЦИ­ЈЕ
„ЦИР­КУ­ЛАР­НА ЕКО­НО­МИ­ЈА, ЗА­ПО­ШЉА­
ВА­ЊЕ И ДИ­ГИ­ТА­ЛИ­ЗА­ЦИ­ЈА У СВЕ­ТЛУ КОН­
ФЕ­РЕН­ЦИ­ЈЕ О БУ­ДУЋ­НО­СТИ ЕВРО­ПЕ”
БЕ­О­ГРАД, 23. март 2022. го­ди­не

Ми­ни­стар­ство за европ­ске ин­те­гра­ци­је Ре­пу­бли­ке Ср­би­је ор­га­ни­зо­ва­ло је кон­

фе­рен­ци­ју „Цир­ку­лар­на еко­но­ми­ја, за­по­шља­ва­ње и ди­ги­та­ли­за­ци­ја у све­тлу Кон­фе­
рен­ци­је о бу­дућ­но­сти Евро­пе” 23. мар­та 2022. го­ди­не у Бе­о­гра­ду.
Ово је био дру­ги по ре­ду до­га­ђај ко­ји је МЕИ ор­га­ни­зо­вао са ци­љем да се Ср­би­
ја при­дру­жи ини­ци­ја­ти­ви Европ­ске уни­је под на­зи­вом Кон­фе­рен­ци­ја о бу­дућ­но­сти
Евро­пе, ко­ја је по­кре­ну­та ка­ко би се под­ста­као јав­ни ди­ја­лог о те­ма­ма у ве­зи са
раз­во­јем ЕУ и ак­тив­ни­јим укљу­чи­ва­њем гра­ђа­на у из­град­њу за­јед­нич­ке европ­ске
бу­дућ­но­сти.
Уче­сни­ци кон­фе­рен­ци­је би­ли су пред­став­ни­ци при­вре­де, син­ди­ка­та, по­сло­да­
ва­ца, На­ци­о­нал­ног кон­вен­та о Европ­ској уни­ји (мре­жа од пре­ко 750 удру­же­ња ко­ја
пра­те пре­го­во­ре Ср­би­је и ЕУ), уни­вер­зи­те­та, ор­га­ни­за­ци­ја ци­вил­ног дру­штва, као и
на­ци­о­нал­них и ло­кал­них ин­сти­ту­ци­ја.
Ре­зул­тат кон­фе­рен­ци­је је, као и прет­ход­ног пу­та, све­о­бу­хват­ни до­ку­мент са за­
кључ­ци­ма и да­љим пре­по­ру­ка­ма за­сно­ва­ним на са­др­жи­ни из­ла­га­ња уче­сни­ка, као и
на ма­те­ри­ја­лу ко­ји је за­ин­те­ре­со­ва­на јав­ност до­ста­ви­ла Ми­ни­стар­ству на ову те­му.
Овај до­ку­мент део је зва­нич­ног пред­ло­га Ре­пу­бли­ке Ср­би­је за до­при­нос ди­
ску­си­ји на европ­ском ни­воу, а у окви­ру Кон­фе­рен­ци­је о бу­дућ­но­сти Евро­пе, чи­ји се
за­кључ­ци и смер­ни­це усво­је­ни у ма­ју 2022. го­ди­не.

Иа­ко Ср­би­ја ни­је чла­ни­ца Европ­ске уни­је и гра­ђа­ни За­пад­ног Бал­ка­на ни­су у
пот­пу­но­сти укљу­че­ни у ак­тив­но­сти ко­је про­ис­ти­чу из ини­ци­ја­ти­ве Кон­фе­рен­ци­
ја о бу­дућ­но­сти Евро­пе, то ни­је раз­лог да се у на­шем дру­штву не раз­го­ва­ра о свим
те­ма­ма ко­је се ти­чу бу­дућ­но­сти на­шег кон­ти­нен­та. За­то је ми­ни­стар­ство на
чи­јем сам че­лу у прет­ход­ном пе­ри­о­ду ини­ци­ра­ло низ раз­го­во­ра о го­ру­ћим жи­вот­
ним те­ма­ма европ­ске бу­дућ­но­сти, а је­дан од њих је и да­на­шњи скуп у При­вред­ној
ко­мо­ри Ср­би­је „Цир­ку­лар­на еко­но­ми­ја, за­по­шља­ва­ње и ди­ги­та­ли­за­ци­ја у све­тлу
Кон­фе­рен­ци­је о бу­дућ­но­сти Евро­пе.”
Ге­оОчекујемо почетак
­по­ли­тич­ке окол­
но­сти у Евро­пи зна­чај­но су се из­ме­ни­ле и мо­ра­мо да буде­мо
све­сни да ће онеконференције
ути­ца­ти на све пла­но­ве и прав­це раз­во­ја ЕУ и Ср­би­је. Окол­но­сти
су из­ме­ње­не и у по­ли­тич­ком, и у еко­ном­ском, и у еко­ло­шком, и у здрав­стве­ном
по­гле­ду, и тек ће­мо ви­де­ти ка­ко ће се то од­ра­зи­ти на одр­жи­ви раз­вој, тр­жи­ште
ра­да и за­по­шља­ва­ње.
 За­хва­љу­јем Фран­цу­ској као пред­се­да­ва­ју­ћем Са­ве­ту Европ­ске уни­је што, у
мо­жда нај­те­жем тре­нут­ку по­с ле Другог свет­ског ра­та, ни­је за­бо­ра­ви­ла на те­му
про­ши­ре­ња и во­ди се ти­ме да про­ши­ре­ње мо­же да иде па­ра­лел­но са ре­фор­мом
са­ме ЕУ. То је ва­жно и за Европ­ску уни­ју и за нас, и за­то ми ак­тив­но на свој на­чин
уче­ству­је­мо у Кон­фе­рен­ци­ји о бу­дућ­но­сти Евро­пе ка­ко би се чу­ло и шта на­ши гра­
ђа­ни из при­вре­де, ака­дем­ске за­јед­ни­це, ци­вил­ног дру­штва и свих за­ин­те­ре­со­ва­них
сег­ме­на­та дру­штва ми­с ле ка­ко би ЕУ тре­ба­ло да изгледа у скла­ду са иза­зо­ви­ма.

Део увод­ног из­ла­га­ња Ја­дран­ке Јок­си­мо­вић, ми­ни­стра за европ­ске ин­те­гра­ци­је

На­та­ша Дра­гој­ло­вић, ко­ор­ди­на­тор На­ци­о­нал­ног кон­вен­та о Европ­ској уни­ји
„За­пра­во сам се вр­ло об­ра­до­ва­ла кад сам до­би­ла по­зив за уче­шће, ка­ко ја, та­ко
и мо­је ко­ле­ге из На­ци­о­нал­ног кон­вен­та, број­не на­ше ор­га­ни­за­ци­је и чла­ни­це јер је
упра­во На­ци­о­нал­ни кон­вент у ју­лу 2021. го­ди­не по­слао са­оп­ште­ње, тј. апел ин­сти­
ту­ци­ја­ма ЕУ (и Европ­ском пар­ла­мен­ту и Европ­ској ко­ми­си­ји) и на­шој вла­ди – да се
др­жа­ве и гра­ђа­ни За­пад­ног Бал­ка­на као при­сту­па­ју­ће др­жа­ве укљу­че у рас­пра­ву
о бу­дућ­но­сти Евро­пе. Сма­тра­ли смо да ми као гра­ђа­ни др­жа­ва ко­је су при­дру­же­не
или кан­ди­да­ти за члан­ство, та­ко­ђе има­мо шта да ка­же­мо и има­мо пра­во да ка­же­мо
у ка­квој то ЕУ и ми јед­ног да­на пла­ни­ра­мо да жи­ви­мо, ка­да прет­ход­но ис­пу­ни­мо све
оне оба­ве­зе и до­стиг­не­мо све зах­те­ве и кри­те­ри­ју­ме и стан­дар­де ко­ји су пред нас
као др­жа­ве кан­ди­да­те ста­вље­ни. Ми­слим да је ци­вил­но дру­штво у Ср­би­ји пу­но то­га
до са­да ура­ди­ло, са ци­љем до­при­но­са бо­љем раз­у­ме­ва­њу због че­га нам је ЕУ бит­на,
као и кроз број­не ак­тив­но­сти ор­га­ни­за­ци­ја ци­вил­ног дру­штва ко­је су про­мо­ви­са­ле
кључ­не кон­цеп­те на ко­ји­ма се пла­ни­ра раз­вој еко­но­ми­је ЕУ, а то су пре све­га цир­ку­
лар­на еко­но­ми­ја, зе­ле­на аген­да и одр­жи­ви раз­вој.
Све оно што да­нас пред­ста­вља про­блем или раз­лог за за­бри­ну­тост гра­ђа­на ЕУ,
де­ле и гра­ђа­ни Ср­би­је и За­пад­ног Бал­ка­на. То су пи­та­ња за­шти­те жи­вот­не сре­ди­не,
енер­ге­ти­ке, еко­ном­ског раз­во­ја – у усло­ви­ма та­да пост­пан­де­ми­је, а са­да је већ и кон­
текст мно­го су­ро­ви­ји и дру­га­чи­ји с об­зи­ром на ру­ску агре­си­ју на Укра­ји­ну и рат ко­ји
се до­га­ђа фак­тич­ки на европ­ском тлу. Без об­зи­ра на то, ми за­и­ста оста­је­мо при­вр­же­ни
европ­ској иде­ји и вред­но­сти­ма на ко­ји­ма је, као што је ам­ба­са­дор Жи­о­фре ре­као, ЕУ
и осно­ва­на, и сма­тра­мо да др­жа­ве За­пад­ног Бал­ка­на та­ко­ђе мо­гу да до­при­не­су да
се ове вред­но­сти одр­же и уна­пре­де и у др­жа­ва­ма кан­ди­да­ти­ма.
На­ша је на­ме­ра и у на­ред­ном пе­ри­о­ду да се ба­ви­мо свим по­гла­вљи­ма (а са­да
кла­сте­ри­ма) у то­ку пре­го­во­ра са ЕУ, та­ко да ви­ди­мо ка­ко оно што се у про­це­су европ­
ских ин­те­гра­ци­ја ме­ња и ускла­ђу­је на за­ко­но­дав­ном ни­воу од­го­ва­ра стра­те­шким
ци­ље­ви­ма РС, ка­ко су на­ше раз­ли­чи­те сек­тор­ске стра­те­ги­је укло­пље­не у стра­те­ги­је
ко­је је већ усво­ји­ла ЕУ, а ка­ко сви за­јед­но са европ­ског кон­ти­нен­та мо­же­мо да до­
при­не­се­мо Аген­ди 2030. и ци­ље­ви­ма одр­жи­вог раз­во­ја.”

16 | 17
 ПРЕ­ПО­РУ­КЕ:

СНА­ЖНИ­ЈА ПРИ­ВРЕ­ДА, СО­ЦИ­ЈАЛ­НА ПРАВ­ДА И РАД­НА МЕ­СТА

20. „Раз­во­јем ве­штач­ке ин­те­ли­ген­ци­је и да­љом ди­ги­та­ли­за­ци­јом про­це­са сма­њи­

ће се по­тре­ба за људ­ским ра­дом у до­са­да­шњем оби­му и на­чи­ну. Та­ко­ђе све­до­чи­мо и
про­ду­же­њу жи­вот­ног ве­ка и ква­ли­те­та жи­во­та: ЕУ тре­ба да обез­бе­ди еле­мен­тар­
ну со­ци­јал­ну си­гур­ност кроз ино­ва­тив­на ре­ше­ња ко­ја ће по­што­ва­ти на­пре­дак на
тех­но­ло­шком пла­ну (уни­вер­зал­ни до­хо­дак или не­ко дру­го ре­ше­ње).”
„Ин­сти­ту­ци­је мо­ра­ју да га­ран­ту­ју при­ступ про­гра­ми­ма це­ло­жи­вот­ног уче­ња,
пре­ква­ли­фи­ка­ци­ја­ма и мо­гућ­но­сти­ма за нео­ме­та­ни раз­вој ка­ри­је­ре свих гра­ђа­на.
Мо­ра­мо узе­ти у об­зир све сег­мен­те дру­штва јер за­о­ста­ја­ње у ни­воу обра­зо­ва­ња,
тех­но­ло­шкој пи­сме­но­сти и из­ло­же­но­сти тех­но­ло­ги­ји мо­же да про­ду­би по­сто­је­ће
не­јед­на­ко­сти мно­го ра­ди­кал­ни­је због ди­ги­та­ли­за­ци­је свих про­це­са на свим ни­во­и­ма.
Др­жа­ве и дру­штва мо­ра­ју да ма­пи­ра­ју по­тре­бе угро­же­них гру­па и се­том под­сти­
цај­них ме­ра (ста­ри­ји рад­ни­ци, рад­ни­ци на се­лу, мар­ги­нал­не дру­штве­не гру­пе)
ак­тив­но ути­чу на сма­њи­ва­ње раз­ли­ка и из­јед­на­ча­ва­ње мо­гућ­но­сти за све.”
ЕУ тре­ба још ви­ше да олак­ша рад и под­сти­че ино­ва­тив­не, зе­ле­не и кре­а­тив­не
ин­ду­стри­је ко­је ће би­ти око­сни­ца но­вог ра­ста, за­по­шља­ва­ња и бла­го­ста­ња (за­кон­
ски оквир за иза­бра­не ин­ду­стри­је).”
„По­треб­но је ја­сно и ујед­на­че­но ре­гу­ли­са­ти све фор­ме за­по­шља­ва­ња у це­лој ЕУ
– рад од ку­ће, фри­лен­се­ри, ли­зинг рад­не сна­ге… (енгл. re­mo­te work, fre­e­lan­ce, work
for­ce le­a­sing...). Ди­на­мич­на и мо­дер­на при­вре­да ће има­ти по­тре­бу за при­ли­вом
но­ве рад­не сна­ге – ко­ја (има­ју­ћи у ви­ду де­мо­гра­фи­ју) мо­ра до­ћи из­ван ЕУ. Мо­ра­мо
ими­гран­ти­ма обез­бе­ди­ти ста­би­лан оквир за укљу­чи­ва­ње у тр­жи­ште, лич­но уна­
пре­ђе­ње и про­фе­си­о­нал­ни раз­вој.”

21. „Про­грам ’Га­ран­ци­ја за мла­де’, ко­ји се спро­во­ди у др­жа­ва­ма чла­ни­ца­ма ЕУ, при­
мер је до­бре ин­тер­вен­ци­је у окви­ру ко­је се мла­ди­ма ко­ји су не­ак­тив­ни и не­за­по­сле­
ни при­сту­па кроз са­рад­њу раз­ли­чи­тих сек­то­ра и со­ци­јал­них парт­не­ра, укљу­чу­ју­ћи
и ор­га­ни­за­ци­је ци­вил­ног дру­штва, а с ци­љем ду­го­роч­но одр­жи­ве ин­те­гра­ци­је на
тр­жи­ште ра­да. Овај про­грам под­ра­зу­ме­ва да мла­ди до­би­ја­ју ква­ли­тет­ну по­ну­ду за
по­сао, на­ста­вак обра­зо­ва­ња, прак­су или обу­ку у ро­ку од че­ти­ри ме­се­ца од ула­ска
у ста­тус не­за­по­сле­но­сти или на­пу­шта­ња, од­но­сно за­вр­шет­ка фор­мал­ног обра­зо­ва­
ња. Про­грам је у ЕУ ство­рио при­ли­ке за мла­де љу­де и де­ло­вао као сна­жан по­кре­тач
струк­тур­Очекујемо
них ре­фор­ми ипочетак
ино­ва­ци­ја. Ре­пу­бли­ка Ср­би­ја је пот­пи­си­ва­њем Де­кла­ра­ци­је
За­пад­ног Бал­ка­конференције
на о одр­жи­вој ин­те­гра­ци­ји мла­дих на тр­жи­ште ра­да у ју­лу 2021. го­
ди­не, при­хва­ти­ла оба­ве­зу по­сте­пе­ног уво­ђе­ња ’Га­ран­ци­је за мла­де’ и у Ре­пу­бли­ци
Ср­би­ји. С об­зи­ром на опре­де­ље­ње Ср­би­је да уна­пре­ди по­ло­жај мла­дих на тр­жи­шту
ра­да, као основ­не по­кре­тач­ке сна­ге за бу­дућ­ност, ва­жна су нам ис­ку­ства зе­ма­ља
ЕУ у до­ме­ну ре­а­ли­за­ци­је про­гра­ма ’Га­ран­ци­ја за мла­де’ и дру­гих об­ли­ка по­др­шке
пред­ста­вље­них у окви­ру ко­му­ни­ка­циј­ског па­ке­та ’Мост ка по­сло­ви­ма за на­ред­не
ге­не­ра­ци­је’ или ’Европ­ског про­гра­ма за одр­жи­ву кон­ку­рент­ност, дру­штве­ну
јед­на­кост и от­пор­ност’.”

„До­са­да­шње де­ло­ва­ње и рад ЕУ у Ср­би­ји има­ло је и има огро­ман зна­чај ка­да су

у пи­та­њу бор­ба про­тив раз­ли­ка и не­јед­на­ко­сти, као и су­о­ча­ва­ње са си­ро­ма­штвом
и не­за­по­сле­но­шћу. ЕУ је кроз раз­ли­чи­те про­гра­ме и про­јек­те ути­ца­ла да се на кон­
22.
кре­тан на­чин су­о­чи­мо са про­бле­ми­ма. Тре­ба на­ста­ви­ти са ова­квим про­гра­ми­ма,
ди­рект­ним до­на­ци­ја­ма, али и кам­па­ња­ма за по­ди­за­ње све­сти гра­ђа­на.”
„Је­дин­стве­но европ­ско тр­жи­те је не­ве­ро­ват­на ко­рист за све. За пру­жа­о­це услу­га
и про­из­во­да то зна­чи огром­но тр­жи­те са мно­го мо­гућ­но­сти. За по­тро­ша­че то зна­чи
ве­ћи из­бор, ни­же це­не, а омо­гу­ћа­ва пред­у­зе­ћи­ма да мно­го лак­ше до­ђу до ку­па­ца,
те по­зи­тив­но ути­че на то да пред­у­зе­ћа бу­ду тр­жи­шно ори­јен­ти­са­на. Ве­ли­ко тр­жи­
ште и при­хва­та­ње прин­ци­па ко­ји ва­же у ЕУ ће пру­жи­ти зна­чај­но ве­ћу си­гур­ност у
по­сло­ва­њу пред­у­зе­ћа.”
„Је­дин­стве­но ди­ги­тал­но тр­жи­те мо­же да до­не­се огром­не уште­де и да умно­го­ме
по­мог­не сма­ње­њу за­га­ђе­ња. Уко­ли­ко би по­сто­ја­ло је­дин­стве­но ди­ги­тал­но тр­жи­те
и ако би се нај­ве­ћи део ку­по­ви­не оба­вљао он­лајн, то би сма­њи­ло ко­ри­шће­ње
ау­то­мо­би­ла, оства­ри­ле би се ве­ли­ке уште­де и за­га­ђе­ње би би­ло мно­го ма­ње.”

„У ери ди­ги­та­ли­за­ци­је и убр­за­ног тех­нич­ко-тех­но­ло­шког раз­во­ја, ква­ли­тет­на рад­

на сна­га ко­ја од­го­ва­ра зах­те­ви­ма при­вред­ног сек­то­ра, кључ­ни је фак­тор ду­го­роч­ног
и ста­бил­ног еко­ном­ског и дру­штве­ног раз­во­ја.”
23.
„Европ­ска ко­ми­си­ја је на са­ми­ту у Ге­те­бор­гу 2017. го­ди­не усво­ји­ла Европ­ски стуб
со­ци­јал­них пра­ва, у окви­ру ког је де­фи­ни­са­но 20 кључ­них на­че­ла и пра­ва од су­штин­
ског зна­ча­ја за пра­вед­на и функ­ци­о­нал­на тр­жи­шта ра­да и си­сте­ме со­ци­јал­не за­шти­те
у 21. ве­ку: јед­на­ке мо­гућ­но­сти и при­ступ тр­жи­шту ра­да, пра­вед­ни усло­ви ра­да
и со­ци­јал­на за­шти­та и ин­клу­зи­ја.”
„Пред­лог ди­рек­ти­ве о при­ме­ре­ним за­ра­да­ма у ЕУ је ини­ци­ја­ти­ва ко­ја је по­
кре­ну­та на ни­воу ЕУ и то је, сва­ка­ко, је­дан од на­чи­на бор­бе про­тив раз­ли­ка и не­јед­
на­ко­сти. Су­шти­на овог пред­ло­га је­сте ја­ча­ње рад­них и со­ци­јал­них пра­ва, од­но­сно
ујед­на­ча­ва­ње ква­ли­те­та тих пра­ва у свим др­жа­ва­ма чла­ни­ца­ма. За са­да ово је са­мо
пред­лог, али из­гле­да да тај про­цес има по­др­шку европ­ских ин­сти­ту­ци­ја и ве­ћи­не
др­жа­ва чла­ни­ца ЕУ. При­ме­на Ди­рек­ти­ве мо­гла би до­ве­сти, пре­ма ана­ли­за­ма, до
ди­рект­ног по­ве­ћа­ња ми­ни­мал­не за­ра­де за 10 до 20 ми­ли­о­на рад­ни­ка у Европ­ској
уни­ји, од­но­сно до же­ље­ног ци­ља да ми­ни­мал­на за­ра­да из­но­си ма­кар 60 од­сто од
про­сеч­не за­ра­де у сва­кој од др­жа­ва чла­ни­ца. Дру­гим ре­чи­ма, на­ве­де­не ре­фор­ме
си­сте­ма ми­ни­мал­них за­ра­да мно­ги­ма мо­гу до­не­ти до­бро, а да при то­ме не­ће има­ти
не­га­тив­не по­сле­ди­це по укуп­ну еко­но­ми­ју др­жа­ва.”
„Ди­рек­ти­ва о тран­спа­рент­ним пред­ви­дим усло­ви­ма ра­да у ЕУ ко­ја је усво­је­на
2019. го­ди­не још је­дан је на­чин на ко­ји је Уни­ја по­ку­ша­ла да оси­гу­ра по­ло­жај рад­ни­ка,
на­ро­чи­то рад­ни­ка ко­ји ра­де у тзв. ’пре­кар­ним по­сло­ви­ма’, у ко­ји­ма не по­сто­ји или
је вр­ло ма­ла мо­гућ­ност (трај­ни­јег) за­по­сле­ња.”

18 | 19
 „Има­ју­ћи у ви­ду да се ве­ро­ват­но­ћа на­ла­же­ња по­сла сма­њу­је са ду­жи­ном тра­же­
ња за­по­сле­ња, у окви­ру си­сте­ма по­ли­ти­ке за­по­шља­ва­ња у Ре­пу­бли­ци Ср­би­ји ре­а­
ли­зу­ју се ак­тив­но­сти са ци­љем бла­го­вре­ме­ног, аде­кват­ног, ефи­ка­сног и одр­жи­вог
укљу­чи­ва­ња ду­го­роч­но не­за­по­сле­них ли­ца на тр­жи­ште ра­да. Ли­ца ко­ја по­сао тра­же
12 и ви­ше ме­се­ци има­ју ста­тус те­же за­по­шљи­вих ли­ца и тре­ба да има­ју при­о­ри­тет
при­ли­ком укљу­чи­ва­ња у ме­ре ак­тив­не по­ли­ти­ке за­по­шља­ва­ња.”
„Ди­ги­тал­на ре­во­лу­ци­ја и пре­по­зна­ва­ње ва­жно­сти при­ме­не ди­ги­тал­них тех­но­ло­
ги­ја ути­ца­ли су и на про­ме­не у ор­га­ни­за­ци­ји ра­да ин­сти­ту­ци­ја над­ле­жних за пру­жа­ње
од­ре­ђе­них услу­га, до по­ја­ве но­вих по­сло­ва и на нео­п­ход­ност по­се­до­ва­ња зна­ња и
ве­шти­на из обла­сти ИКТ, без об­зи­ра на ни­во сло­же­но­сти по­сло­ва ко­ји се оба­вља­ју.
Пре­по­ру­ка је да до­ступ­ност тих но­вих зна­ња и ве­шти­на бу­де оба­ве­за над­ле­жних
ин­сти­ту­ци­ја.”
„Циљ со­ци­јал­ног пред­у­зет­ни­штва, као по­себ­ног на­чи­на по­сло­ва­ња ко­јим се те­
жи ус­по­ста­вља­њу рав­но­те­же дру­штве­них и еко­ном­ских ци­ље­ва, је­сте оства­ри­ва­ње
до­бро­би­ти за чи­та­ву дру­штве­ну за­јед­ни­цу по­себ­но за дру­штве­но осе­тљи­ве гру­пе,
од­но­сно оне гру­пе ко­ји­ма је по­треб­на до­дат­на си­стем­ска по­др­шка ка­ко би се, на јед­
на­ким мо­гућ­но­сти­ма, укљу­чи­ле у жи­вот­не то­ко­ве за­јед­ни­це. Ино­ва­тив­ни при­ступ,
ко­ји ка­рак­те­ри­ше со­ци­јал­но пред­у­зет­ни­штво до­при­не­ће про­на­ла­же­њу ре­ше­ња и
пру­жа­њу но­вих услу­га ко­је су усме­ре­не ка по­бољ­ша­њу ква­ли­те­та жи­во­та по­је­ди­на­
ца, за­јед­ни­ца, до­при­не­ће иден­ти­фи­ка­ци­ји и спро­во­ђе­њу про­це­са ин­те­гра­ци­је на
тр­жи­ште ра­да, но­вим ве­шти­на­ма, но­вим рад­ним ме­сти­ма и оства­ри­ва­њу одр­жи­вих
еко­ло­шких ин­те­ре­са за­јед­ни­це. У фе­бру­а­ру 2022. го­ди­не У Ср­би­ји је усво­јен За­кон о
со­ци­јал­ном пред­у­зет­ни­штву, чи­ме је област со­ци­јал­ног пред­у­зет­ни­штва пр­ви пут
по­ста­ла са­став­ни део кор­пу­са по­зи­тив­но-прав­ног си­сте­ма Ре­пу­бли­ке Ср­би­је. При­
ме­ном овог за­ко­на оче­ку­ју се зна­чај­ни по­зи­тив­ни ефек­ти на дру­штве­но осе­тљи­ве
гру­пе у сми­слу њи­хо­вог осна­жи­ва­ња, по­ве­ћа­ња за­по­сле­но­сти и уче­шћа у све­ук­ уп­
ним дру­штве­но-еко­ном­ским ин­тер­ак­ци­ја­ма за­јед­ни­це.”

24. „ЕУ мо­же да по­мог­не пре­но­ше­њем ис­ку­ста­ва у ре­а­ли­за­ци­ји ин­стру­ме­на­та/ме­ра

зе­ма­ља чла­ни­ца ко­је су да­ле нај­бо­ље ре­зул­та­те у про­це­си­ма ин­те­гра­ци­је со­ци­јал­но
угр­о­же­них / мар­ги­на­ли­зо­ва­них / те­же за­по­шљи­вих ка­те­го­ри­ја ста­нов­ни­штва. Осна­
жи­ва­њем и укљу­чи­ва­њем на тр­жи­ште ра­да по­ди­же се ква­ли­тет жи­во­та по­ро­ди­це
и по­је­дин­ца, а са­мим тим и дру­штва у це­ли­ни. При то­ме је по­треб­но во­ди­ти ра­чу­на
да то бу­ду ис­ку­ства зе­ма­ља слич­ног при­вред­ног и де­мо­граф­ског окру­же­ња и по­
тен­ци­ја­ла.”
„Да­ље по­ве­ћа­ње ди­рект­них стра­них ин­ве­сти­ци­ја до­не­ће отва­ра­ње но­вих рад­них
ме­ста, по­ди­за­ње ни­воа ква­ли­те­та ра­да и оспо­со­бље­но­сти рад­не сна­ге.”

25. „Пре­Очекујемо
по­ру­чу­је­мо дапочетак
про­тив не­јед­на­
ЕУ по­мог­не Ср­би­ји у им­пле­мен­та­ци­ји ме­ха­ни­за­ма бор­бе
конференције
ко­сти ко­ји се при­ме­њу­ју у зе­мља­ма чла­ни­ца­ма ЕУ; да пру­жи тех­нич­
ку и фи­нан­сиј­ску по­др­шку кроз ак­тив­но­сти ко­је се од­но­се на: ефи­ка­сни­је со­ци­јал­но
укљу­чи­ва­ње и ства­ра­ње јед­на­ких при­ли­ка за ра­њи­ве гру­пе (за­по­шља­ва­ње, обра­
зо­ва­ње, пре­ква­ли­фи­ка­ци­је и до­ква­ли­фи­ка­ци­је); уна­пре­ђе­ње ме­ха­ни­за­ма и услу­га
со­ци­јал­не за­шти­те (бри­га о де­ци, здрав­стве­на за­шти­та, со­ци­јал­но ста­но­ва­ње); уво­
ђе­ње и уна­пре­ђе­ње фи­скал­них ме­ха­ни­за­ма за по­др­шку ра­њи­вим гру­па­ма и си­ро­
ма­шни­ма; по­др­шку ко­ри­шће­њу ло­кал­них ре­сур­са; сти­му­ли­са­ње раз­во­ја при­ват­ног
и јав­ног сек­то­ра.”
„По­др­шка ЕУ тре­ба да бу­де у прав­цу ја­ча­ња со­ци­јал­ног пред­у­зет­ни­штва, те
про­мо­ци­је јед­на­ких пра­ва и по­др­шке ак­тив­но­сти­ма ци­вил­ног сек­то­ра у обла­
сти­ма јед­на­ко­сти по­ло­ва, пра­вед­не тран­зи­ци­је, со­ци­јал­не за­шти­те, еко­ло­ги­је,
обра­зо­ва­ња и слич­но.”
„Је­дин­стве­на тр­жи­шна при­вре­да ЕУ омо­гу­ћа­ва сло­бо­ду кре­та­ња ро­бе, услу­га,
ка­пи­та­ла и љу­ди. ЕУ би тре­ба­ло да по­др­жи: уна­пре­ђе­ње прав­ног окви­ра ка­ко би
се олак­ша­ла раз­ме­на рад­не сна­ге, ро­ба и услу­га из­ме­ђу ЕУ и Ср­би­је; про­гра­ме
и ак­тив­но­сти на уна­пре­ђе­њу ино­ва­ци­ја и кон­ку­рент­но­сти при­вре­де Ср­би­је, те
укла­ња­ње ба­ри­је­ра за функ­ци­о­ни­са­ње је­дин­стве­ног тр­жи­шта.”
„Осна­жи­ва­ње при­вре­де и отва­ра­ње но­вих рад­них ме­ста мо­гло би би­ти под­стак­
ну­то раз­во­јем и при­ме­ном ме­ха­ни­за­ма по­др­шке у скла­ду са по­тре­ба­ма при­вре­де/
сек­то­ра; осна­жи­ва­њем сек­то­ра ми­кро, ма­лих и сред­њих пред­у­зе­ћа за ефи­ка­
сни­је ко­ри­шће­ње до­ступ­них на­ци­о­нал­них и ме­ђу­на­род­них из­во­ра фи­нан­си­
ра­ња; укљу­чи­ва­њем ММСПП из Ср­би­је у про­грам ЕУ ’Је­дин­стве­но тр­жи­ште’
(2021–2027); раз­во­јем и спро­во­ђе­њем про­гра­ма за уна­пре­ђе­ње зна­ња, ве­шти­на и
ком­пе­тен­ци­ја у скла­ду са по­тре­ба­ма по­сло­да­ва­ца.”
„ЕУ пла­ни­ра да Ди­ги­тал­ном стра­те­ги­јом до­при­не­се оства­ре­њу ци­ља кли­мат­ски
не­у­трал­не Евро­пе до 2050. го­ди­не про­мо­ци­јом и по­др­шком ак­тив­но­сти­ма уна­пре­ђе­
ња енер­гет­ске ефи­ка­сно­сти ди­ги­тал­них уре­ђа­ја, сма­ње­њем еми­си­ја из да­та-цен­та­ра,
по­ве­ћа­њем уче­шћа об­но­вљи­вих из­во­ра енер­ги­је, те по­др­шком раз­во­ју прав­ног
окви­ра и ло­кал­них си­сте­ма по­др­шке у ци­љу по­сти­за­ња кли­мат­ске не­у­трал­но­сти,
раз­во­ју ди­ги­тал­них тех­но­ло­ги­ја и ино­ва­ци­ја у сек­то­ру ма­лих и сред­њих пред­у­зе­ћа
ко­је мо­гу да до­при­не­су сма­ње­њу не­га­тив­них еми­си­ја, те по­др­шком уво­ђе­њу ди­ги­
тал­них тех­но­ло­ги­ја у по­љо­при­вре­ди.”

„ЕУ би мо­гла / мо­же да на­мет­не Ср­би­ји оба­ве­зу пра­вље­ња ди­ги­тал­не со­ци­

јал­не кар­те ста­нов­ни­штва ба­зи­ра­не на ре­ал­ним, про­вер­љи­вим и тран­спа­рент­ним
по­да­ци­ма, ка­ко би се ко­нач­но до­шло до ре­ал­не ци­фре бро­ја си­ро­ма­шних, со­ци­јал­
26.
но угро­же­них и не­за­по­сле­них у Ср­би­ји, као по­ла­зне осно­ве за кре­и­ра­ње ре­ал­не
со­ци­јал­не по­ли­ти­ке. Ти­ме би се из­бе­гло да не­за­по­сле­ни бу­ду ви­ше пла­ће­ни не­го
за­по­сле­ни и пот­пу­но де­мо­ти­ви­са­ни да би­ло шта ра­де. Ово би да­ло ре­а­лан при­каз
ко од че­га жи­ви, а ко­ме је по­моћ за­и­ста по­треб­на и по­мо­гло да та по­моћ до ње­га/
ње и стиг­не.”
„Је­дин­стве­на тр­жи­шна при­вре­да ЕУ омо­гу­ћа­ва, пре све­га, под­јед­на­ке усло­ве
кон­ку­рен­ци­је за све уче­сни­ке и сма­њу­је мо­гућ­ност ко­руп­ци­је и не­по­ти­зма, на ко­ји­
ма на­ша при­вре­да по­чи­ва, чи­ме се мо­гу ре­ал­ни­је са­гле­да­ти објек­тив­не мо­гућ­но­сти
на­ших при­вред­ни­ка у по­зи­ци­о­ни­ра­њу на европ­ском тр­жи­шту, та­ко да они ко­ји вре­
де до­би­ју сво­ју шан­су на ра­чун оних ко­ји ко­ри­сте др­жав­ни про­тек­ци­о­ни­зам уме­сто
ква­ли­те­та.”
„ЕУ би тре­ба­ло да по­мог­не при­ват­ном сек­то­ру да се раз­ви­ја уме­сто да ула­же у
др­жав­не ин­сти­ту­ци­је, јер ула­га­ње у др­жав­не ин­сти­ту­ци­је је ула­га­ње у осна­жи­ва­

20 | 21
 ње вла­сти, а не у раз­вој при­вре­де. Др­жа­ва не сме да се ба­ви би­зни­сом, она мо­ра
да олак­ша­ва при­ват­ни­ци­ма ам­би­јент да се ба­ве би­зни­сом, а не да оте­жа­ва и гу­ши
сва­ку ини­ци­ја­ти­ву.”

27. „Гло­ба­ли­за­ци­ја је про­цес ко­ји у нај­ма­њу ру­ку стаг­ни­ра, бар у овој ге­не­ра­ци­ји.
ЕУ мо­ра да се кон­со­ли­ду­је уну­тар соп­стве­ног еко­ном­ског и по­ли­тич­ког про­сто­ра,
укљу­чу­ју­ћи др­жа­ве За­пад­ног Бал­ка­на. Уме­сто гло­ба­ли­за­ци­је, до­ла­зи вре­ме ре­ги­о­
на­ли­за­ци­је еко­ном­ских под­руч­ја (ово­га пу­та по­де­ље­них и гра­ни­ца­ма по­ли­тич­ких
си­сте­ма). Про­цес за­о­кру­жи­ва­ња ЕУ мо­ра да бу­де ба­зи­ран на нај­ма­њем за­јед­
нич­ком име­ни­те­љу: си­сте­му вред­но­сти за­сно­ва­ном на тр­жи­шној при­вре­ди и
де­мо­крат­ском уре­ђе­њу.”

28. „Оп­ти­ми­за­ци­ја ре­сур­са ЕУ је им­пе­ра­тив – ели­ми­ни­са­ње дво­стру­ких тро­шко­ва и

пре­кла­па­ју­ћих на­по­ра, уз иден­ти­фи­ко­ва­ње еле­ме­на­та јав­них по­ли­ти­ка ко­ји су за­
јед­нич­ки и те­мељ­ни за ЕУ као це­ли­ну).”
„Јав­не по­ли­ти­ке ЕУ мо­ра­ју да бу­ду про­же­те де­фи­ни­са­ним и ја­сним по­ли­тич­ким
ста­во­ви­ма.”

29. „Осна­жи­ва­ње при­вре­де и отва­ра­ње но­вих рад­них ме­ста мо­же се под­ста­ћи

осни­ва­њем бер­зе по­тра­жње за про­из­вод­њом ре­про­ма­те­ри­ја­ла и под­скло­по­ва у
окви­ру по­сто­је­ћих ло­кал­них про­из­вод­них ка­па­ци­те­та и бер­зе по­тра­жње за ра­дом
на он­лајн плат­фор­ми.”

30. „Зе­ле­на тран­зи­ци­ја, ди­ги­та­ли­за­ци­ја и со­ли­дар­ност су озна­че­не као кључ­не осе

бу­ду­ћег раз­во­ја др­жа­ва чла­ни­ца ЕУ. Мо­гу­ће је раз­ми­шља­ти о про­гра­му по­мо­ћи др­
жа­ва­ма За­пад­ног Бал­ка­на ко­ји би­смо мо­гли сим­бо­лич­но да на­зо­ве­мо ’Мар­ша­лов
зе­ле­ни план за За­пад­ни Бал­кан’. Као што је Мар­ша­лов план окре­нуо но­ву стра­ни­цу
у раз­во­ју за­пад­но­е­вроп­ских др­жа­ва по­сле Дру­гог свет­ског ра­та, та­ко би и овај план
мо­гао да отво­ри но­ву пер­спек­ти­ву за др­жа­ве За­пад­ног Бал­ка­на. Овим пла­ном би
се по­мо­гло да се уда­љи­мо од тра­у­ма ра­то­ва де­ве­де­се­тих, на­ци­о­нал-шо­ви­ни­стич­ке
ре­то­ри­ке, ор­га­ни­зо­ва­ног кри­ми­на­ла, си­ро­ма­штва и за­јед­но, осла­ња­ју­ћи се на са­
вре­ме­не тех­но­ло­ги­је отво­ри­мо пер­спек­ти­ву мир­ног и про­спе­ри­тет­ног жи­во­та за
на­ше гра­ђа­не и на­ша дру­штва.”
„Ене­р­гет­ско си­ро­ма­штво се нај­че­шће про­це­њу­је кроз удео при­хо­да ко­ји до­ма­
ћин­ство тро­ши за енер­ги­ју. Тај по­јам, ме­ђу­тим, има знат­но ши­ре зна­че­ње. Енер­гет­ско
си­ро­ма­штво огра­ни­ча­ва и ко­чи еко­ном­ски, со­ци­јал­ни и кул­тур­ни раз­вој и на­пре­дак
дру­штва, до­при­но­си уве­ћа­њу со­ци­јал­них раз­ли­ка и дру­штве­них не­јед­на­ко­сти, а си­
ро­ма­шне и не­раз­ви­је­не гу­ра у још ве­ће си­ро­ма­штво. Да би­смо се ухва­ти­ли у ко­штац
Очекујемо
са овим про­ бле­мом, по­тпочетак
реб­на је раз­ме­на зна­ња, де­фи­ни­са­ње успе­шних мо­де­ла по­
мо­ћи, со­ли­дар­конференције
ност и за­јед­нич­ки при­ступ.”
 „Иа­ко се про­цес при­сту­па­ња Ср­би­је ЕУ при­лич­но оду­жио, син­ди­ка­ти су до са­
да има­ли до­бре од­но­се и ди­ја­лог са ЕУ. Два пу­та го­ди­шње се са­ста­је­мо при­ли­ком
из­ра­де и пред­ста­вља­ња из­ве­шта­ја ЕК о на­прет­ку Ср­би­је у при­сту­па­њу ЕУ. Уче­ству­
31.
је­мо у ра­зним про­јек­ти­ма ЕУ, а у овом тре­нут­ку спро­во­ди­мо про­је­кат са ЕУ ко­ји се
ба­ви мо­дер­ни­за­ци­јом син­ди­ка­та на те­ри­то­ри­ји це­ле Ср­би­је кроз раз­вој ди­ги­тал­них
тех­но­ло­ги­ја. Ка­да је реч о про­бле­ми­ма ко­ји по­сто­је у обла­сти ра­да, у окви­ру рад­
ног за­ко­но­дав­ства, као и све ве­ћим раз­ли­ка­ма и не­јед­на­ко­сти у дру­штву, ве­о­ма је
зна­чај­но да је ЕУ пре­по­зна­ла те про­бле­ме као не­што на че­му у бу­дућ­но­сти тре­ба
за­јед­но да ра­ди­мо.”
„У обла­сти ра­да по­сто­ји низ про­бле­ма ко­ји се од­но­се на не­до­вољ­на фи­нан­сиј­ска
сред­ства за за­до­во­ље­ње по­тре­ба, со­ци­јал­ну за­шти­ту и не­до­вољ­ну об­у­хва­ће­ност
ме­ра­ма, пра­во на јед­на­ке усло­ве на рад, про­бле­ме дис­кри­ми­на­ци­је итд. ЕУ ну­ди
ко­ри­сне пред­ло­ге за ре­ше­ње не­ких од про­бле­ма, ко­је мо­же­мо ис­ко­ри­сти кроз раз­
ли­чи­те про­јек­те и про­гра­ме ко­ји су нам на рас­по­ла­га­њу. Ту су и суб­вен­ци­је и ме­ре
Вла­де, ко­ја се и са­ма бо­ри про­тив ових про­бле­ма од­ре­ђе­ним ме­ра­ма, од ло­кал­не
са­мо­у­пра­ве до ме­ђу­на­род­ног ни­воа. Ипак, нај­ва­жни­ји део је на на­ма, а то под­ра­зу­
ме­ва кон­ти­ну­и­ра­не про­ве­ре и кон­тро­ле до­кле се сти­гло у ре­ша­ва­њу про­бле­ма, као
и ме­ђу­соб­но уса­гла­ша­ва­ње и ди­ја­лог.”
„Ка­да го­во­ри­мо о је­дин­стве­ном европ­ском тр­жи­шту, по­себ­но у вре­ме раз­ви­је­не
ди­ги­тал­не тех­но­ло­ги­је, то је и са­да­шњост и бу­дућ­ност и Ср­би­је и ЕУ, чи­та­ве Евро­пе
и све­та. Тим прин­ци­пом се га­ран­ту­је пра­вед­на тр­жи­шна утак­ми­ца, а сло­бо­да кре­та­
ња, ро­бе, љу­ди, ка­пи­та­ла и услу­га са­да ви­ше ни­је иде­ал, не­го ре­ал­ност. С об­зи­ром
да жи­ви­мо у бр­зим вре­ме­ни­ма ко­ја зах­те­ва­ју бр­зе од­го­во­ре и бр­за при­ла­го­ђа­ва­ња,
пре­по­ру­чу­је­мо да се укло­не од­ре­ђе­не тех­нич­ке ба­ри­је­ре не са­мо ка­да је у пи­
та­њу тр­жи­ште, већ и убр­за­ва­ње са­мих про­це­ду­ра кроз уво­ђе­ње ди­ги­тал­ног
по­сло­ва­ња. С дру­ге стра­не, ка­да је реч о од­лу­ка­ма, њих тре­ба до­но­си­ти вр­ло
спо­ро и пре­ци­зно, јер оне има­ју да­ле­ко­се­жне ути­ца­је.”
„Пре­по­ру­чу­је­мо да се стан­дар­ди и пра­ва ко­ји­ма те­жи­мо у пот­пу­но­сти
по­шту­ју, по­себ­но она пра­ва ко­ја су већ де­фи­ни­са­на на ме­ђу­на­род­ном ни­воу, на
ни­воу УН и Ме­ђу­на­род­не ор­га­ни­за­ци­је ра­да, ко­ја је за син­ди­ка­те и нај­зна­чај­ни­ја,
јер упра­во ре­гу­ли­ше пи­та­ња ра­да и ре­гу­ли­ше их три­пар­тит­но, на ни­воу син­ди­ка­та,
по­сло­да­ва­ца и др­жа­ве.”
„Кључ је у до­бром со­ци­јал­ном ди­ја­ло­гу, ме­ђу­соб­ном раз­у­ме­ва­њу, слу­ша­њу.
Мно­го је иза­зо­ва, а мно­го и мо­гућ­но­сти пред на­ма, али ипак се на­дам да ће­мо у на­ред­
ном пе­ри­о­ду до­бро да ис­ко­ри­сти­мо спрем­ност ЕУ да са­ра­ђу­је са на­шом зе­мљом.”

„ЕУ је 2020. го­ди­не усво­ји­ла Ак­ци­о­ни план о цир­ку­лар­ној еко­но­ми­ји под на­
зи­вом ’За чи­сти­ју и кон­ку­рент­ни­ју Евро­пу’, у ко­јем је ја­сно на­ве­де­но да зе­мље
чла­ни­це, али и др­жа­ве кан­ди­да­ти за члан­ство у ЕУ мо­ра­ју да вр­ше пре­ра­ду
32.
от­па­да у зе­мљи на­стан­ка или у бли­зи­ни ме­ста на­стан­ка, те да су зе­мље оба­ве­
зне да при­ла­го­ђа­ва­ју сво­ју еко­но­ми­ју овим на­че­ли­ма. Ле­па вест је што је др­жа­ва
Ср­би­ја, при­ли­ком до­но­ше­ња пр­о­гра­ма упра­вља­ња от­па­дом за РС за пе­ри­од од 2022.
до 2031. го­ди­не ово пре­по­зна­ла. И пред­став­ни­ци ме­тал­ске и елек­тро ин­ду­стри­је су
по­здра­ви­ли овај зна­ча­јан до­ку­мент јав­не по­ли­ти­ке, ко­ји до­дат­но по­твр­ђу­је нео­пх­ од­

22 | 23
 ност пре­ра­де от­па­да што бли­же ме­сту на­стан­ка. Пре­ра­ђи­ва­ње ме­тал­ног от­па­да
у зе­мљи омо­гу­ћи­ло би да се у ме­тал­ској цир­ку­лар­ној пре­ра­ђи­вач­кој ин­ду­стри­ји
за­по­сли 15 хи­ља­да љу­ди и то из те­же за­по­шљи­вих ка­те­го­ри­ја. За­то пред­ла­же­мо да
др­жа­ва и да­ље има слу­ха и да се сви бу­ду­ћи зах­те­ви за из­во­зним до­зво­ла­ма раз­
ма­тра­ју ис­кљу­чи­во у скла­ду са За­ко­ном о упра­вља­њу от­па­дом, као и да се уво­зне,
тран­зит­не и из­во­зне до­зво­ле мо­ра­ју раз­ма­тра­ти и да се при­ли­ком из­да­ва­ња сва­ке
до­зво­ле има­ју у ви­ду пре­рад­ни ка­па­ци­те­ти у са­мој Ре­пу­бли­ци. Циљ и тен­ден­ци­ја
сва­ког до­ма­ћег пр­о­из­во­ђа­ча је да пр­о­из­ве­де ква­ли­те­тан пр­о­из­вод, да га из­ве­зе по
нај­по­вољ­ни­јој це­ни, а не да се, ка­ко у ме­тал­ској та­ко и у шу­мар­ској ин­ду­стри­ји, из­
во­зе си­ро­ви­не по ба­га­тел­ним це­на­ма.”

33. „ЕУ мо­же да по­мог­не у бор­би про­тив раз­ли­ка и не­јед­на­ко­сти пр­ом ­ о­ви­са­њем
бо­љег ци­ља­ња ме­ра со­ци­јал­не по­ли­ти­ке и аде­кват­них фи­нан­сиј­ских из­два­ја­ња из
бу­џе­та, и то пре све­га за­ла­га­њем за ин­клу­зив­ни­ји раст. Та­кав раст тре­ба да до­ве­де
до сма­ње­ња не­јед­на­ко­сти, има­ју­ћи у ви­ду да Ср­би­ја има ви­шу не­јед­на­кост у рас­по­
де­ли до­хот­ка не­го би­ло ко­ја зе­мља у ЕУ, што је по­сле­ди­ца ни­ског ре­ди­стри­бу­тив­ног
ка­па­ци­те­та по­ре­за на до­хо­дак и со­ци­јал­них тран­сфе­ра, као и про­бле­ма на тр­жи­шту
ра­да. Ви­со­ка не­јед­на­кост у рас­по­де­ли до­хот­ка штет­на је за еко­ном­ски раст и из­вор
је по­тен­ци­јал­не дру­штве­не не­ста­бил­но­сти.”
„Осна­жи­ва­ње при­вре­де и отва­ра­ње но­вих рад­них ме­ста тре­ба­ло би да се под­
сти­че ула­га­њем у отва­ра­ње ква­ли­тет­них рад­них ме­ста ко­ја омо­гу­ћа­ва­ју ду­го­роч­ни­ју
за­по­сле­ност и при­стој­ну за­ра­ду ка­ко би се сма­њи­ло си­ро­ма­штво за­по­сле­них, ко­је и
у ЕУ пре­ла­зи 10 од­сто, а у слу­ча­ју Ср­би­је под­ра­зу­ме­ва ан­га­жман у си­вој еко­но­ми­ји
као по­моћ­ном из­во­ру за по­пу­ну кућ­ног бу­џе­та.”
„Пред­у­слов за ства­ра­ње је­дин­стве­ног ди­ги­тал­ног тр­жи­шта је укла­ња­ње не­
по­треб­них ре­гу­ла­тор­них ба­ри­је­ра и пре­ла­зак са по­је­ди­нач­них на­ци­о­нал­них
пра­ви­ла на пра­ви­ла ко­ја ва­же за це­лу ЕУ, што би тре­ба­ло да до­при­не­се зна­чај­ном
еко­ном­ском ра­сту, по­ве­ћа­њу бро­ја и ква­ли­те­та рад­них ме­ста, ја­ча­њу кон­ку­рен­ци­је,
ин­ве­сти­ци­ја и ино­ва­ци­ја, бор­би про­тив кли­мат­ских про­ме­на и оства­ри­ва­њу зе­ле­не
тран­зи­ци­је. Стра­те­ги­ја је­дин­стве­ног ди­ги­тал­ног тр­жи­шта за­сно­ва­на је на три сту­ба:
ве­ћој до­ступ­но­сти ди­ги­тал­них про­из­во­да и услу­га ши­ром Евро­пе за по­тро­ша­че и
пред­у­зе­ћа; ства­ра­њу јед­на­ких усло­ва за про­цват ди­ги­тал­них мре­жа и ино­ва­тив­них
услу­га ко­ји­ма ће се шти­ти­ти жи­вот­на сре­ди­на; мак­си­ми­зи­ра­њу по­тен­ци­ја­ла ра­ста
ди­ги­тал­не еко­но­ми­је. Ди­ги­тал­не тех­но­ло­ги­је су кључ­не за кли­мат­ску не­у­трал­
ност ЕУ до 2050. го­ди­не, што је и циљ по­ста­вљен у Европ­ском зе­ле­ном до­го­во­ру.
Сма­ње­ње кар­бон­ског оти­ска сек­то­ра би­ће оства­ре­но кроз ути­цај на уна­пре­ђе­ња у
енер­гет­ским мре­жа­ма, пре­ци­зно пла­ни­ра­ној по­љо­при­вре­ди, тран­спор­ту, из­град­њи
и ста­но­ва­њу у па­мет­ним згра­да­ма, зе­ле­ном про­сто­ру за скла­ди­ште­ње и кроз ви­ше­
Очекујемо
крат­ну упо­ тре­бу по­да­та­почетак
ка.”
„За бу­дућ­нконференције
ост Евро­пе је ва­жно во­ђе­ње ефек­тив­ног со­ци­јал­ног ди­ја­ло­га о
свим еле­мен­ти­ма пра­вед­не тран­зи­ци­је и но­вих об­ли­ка ра­да.”
 „Тре­ба има­ти у ви­ду да су при­ступ­ни ин­стру­мен­ти и ин­стру­мен­ти прет­при­ступ­
не по­мо­ћи ко­ји су на­ме­ње­ни зе­мља­ма За­пад­ног Бал­ка­на уте­ме­ље­ни на па­ра­диг­ми
кон­вер­ген­ци­је, што под­ра­зу­ме­ва ли­не­ар­ни мо­дел еко­ном­ског и тех­но­ло­шког раз­во­ја
34.
Мо­дел кон­вер­ген­ци­је је не­где за­та­јио, он ни­је одр­жив ни­ти у со­ци­јал­ном, ни­
ти у еко­ном­ском сми­слу, а ви­ди­мо да­нас ни у по­ли­тич­ком, ни у без­бед­но­сном,
за­то што се ка­же да се јаз БДП по чо­ве­ку из­ме­ђу зе­ма­ља сма­њу­је пре­ма за­ко­ну
кон­вер­ген­ци­је око 2% го­ди­шње. То прак­тич­но зна­чи да је по­треб­но 35 го­ди­на да
се сма­њи по­ло­ви­на по­чет­ног ја­за у при­хо­ди­ма. За­пад­ни Бал­кан се на­ла­зи у фа­зи ка­
да се фи­нан­сиј­ски ин­стру­мен­ти ЕУ и на­ци­о­нал­на сред­ства др­жа­ва ре­ги­о­на За­пад­ног
Бал­ка­на усме­ра­ва­ју на фи­нан­си­ра­ње из­град­ње ин­сти­ту­ци­ја. Оно што тре­ба има­ти на
уму је­сте да не мо­же­те тран­спо­но­ва­ти не­ки са­вре­ме­ни софт­вер у при­вре­ду. Услов да
тај софт­вер функ­ци­о­ни­ше је­сте да ви ге­не­ри­ше­те софт­вер ра­ста БДП од 7% го­ди­шње
у кон­ти­ну­и­те­ту од пет го­ди­на. За­то сма­тра­мо да ЕУ тре­ба да ко­ри­сти тзв. lift your
biz стра­те­ги­ју, од­но­сно тзв. стра­те­ги­је пре­ска­ка­ња тех­но­ло­шких фа­за у раз­во­ју
ко­је ко­ри­сте САД, Ја­пан, Ки­на и нор­диј­ске земљe.”
„Мо­ра­мо во­ди­ти ра­чу­на о то­ме да ди­ги­та­ли­за­ци­ју по­сма­тра­мо као ин­стру­
мент ре­ги­о­нал­ног раз­во­ја, да су стра­те­ги­је ре­ги­он ­ ал­ног раз­во­ја углав­ном стра­те­ги­је
па­мет­не спе­ци­ја­ли­за­ци­је, да је за­пра­во по­жељ­но ула­га­ти у ве­штач­ку ин­те­ли­ген­ци­ју,
у ди­ги­тал­ну ин­фра­струк­ту­ру ко­ја ће обез­бе­ди­ти укљу­чи­ва­ње Ср­би­је и зе­ма­ља За­
пад­ног Бал­ка­на у до­мен ди­ги­тал­не еко­но­ми­је.”
„Ако го­во­ри­мо у бу­дућ­но­сти Евро­пе, тре­ба зна­ти да ди­ги­тал­на еко­но­ми­ја у БДП
Сје­ди­ње­них Др­жа­ва уче­ству­је са 39%, у ЕУ то је 18%. Да­кле, има про­сто­ра за раст.
Оно што је ва­жно је­сте да ве­штач­ку ин­те­ли­ген­ци­ју тре­ба ком­би­но­ва­ти са тра­ди­ци­о­
нал­ним сек­то­ри­ма, где има­мо ја­сне ком­па­ра­тив­не пред­но­сти. Да би­смо то ура­ди­ли,
нео­п­ход­но је да стра­те­ги­ју спе­ци­ја­ли­за­ци­је ко­ју Ср­би­ја има спу­сти­мо на ре­ги­о­нал­ни
ни­во и да обра­зо­ва­ње при­ла­го­ди­мо овом кон­цеп­ту пре­ска­ка­ња тех­но­ло­шких фа­за
раз­во­ја (да се не ула­же у тех­нич­ка зна­ња, већ у дру­штве­не и ху­ма­ни­стич­ке на­ук­ е).
Све нас то до­во­ди до то­га да смо са­да све­до­ци ре­ги­о­на­ли­за­ци­је гло­бал­них ла­на­ца
вред­но­сти, од­но­сно да се моћ за­пра­во пре­ме­шта из ру­ке ку­па­ца у ру­ке до­ба­вља­ча.
Ми са­да раз­го­ва­ра­мо кон­крет­но о ре­ги­о­нал­ном и ло­кал­ном ни­воу и одр­жи­во­сти,
а по­ста­вља се пи­та­ње да ли је тај мо­дел одр­жив. Је­сте ако ура­ди­мо све ово ка­ко је
на­пред на­ве­де­но. Са­да мо­же­мо да бу­де­мо спрем­ни да кре­и­ра­мо со­ци­јал­ну и еко­
ло­шку над­град­њу у европ­ским или гло­бал­ним лан­ци­ма вред­но­сти. Со­ци­јал­но – да
су пла­те одр­жи­ве и при­стој­не, а еко­ло­шки – да су за­до­во­ље­ни еко­ло­шки стан­дар­ди.
Та­да, за­пра­во, мо­же­мо го­во­ри­ти о нај­ди­рект­ни­јем ути­ца­ју, да­кле о бри­са­њу ре­ги­о­
нал­них не­јед­на­ко­сти на ло­кал­ном ни­воу, од­но­сно на руб­ним под­руч­ји­ма, што је за­
пра­во јед­на од цен­трал­них те­ма ка­да су осна­жи­ва­ње при­вре­де и со­ци­јал­на прав­да
у пи­та­њу.”

„Ми­слим да има­мо ве­ли­ку при­ли­ку да кроз про­грам ’Га­ран­ци­ја за мла­де’ адре­

си­ра­мо све про­бле­ме ко­ји се ти­чу не­за­по­сле­но­сти мла­дих, на­ро­чи­то оних ко­ји су у
тзв. ’нит ка­те­го­ри­ји’ – ни у обра­зо­ва­њу, ни на по­слу, чи­ји је про­це­нат код нас мно­го
35.
ве­ћи не­го што је то у ЕУ.”

24 | 25
 „Ка­да го­во­ри­мо о Аген­ди 2030 и ци­ље­ви­ма одр­жи­вог раз­во­ја, тре­ба во­ди­ти
ра­чу­на да сва­ка вр­ста раз­во­ја, из­ме­ђу оста­лог, под­ра­зу­ме­ва и ис­ко­ре­њи­ва­ње си­ро­
ма­штва и ква­ли­тет­но обра­зо­ва­ње и при­сту­пач­но здрав­ство и род­ну рав­но­прав­ност,
што зна­чи да не­ма еко­ном­ског ра­ста уко­ли­ко са дру­ге стра­не не­ма­мо и оно што су
ква­ли­тет­ни по­сло­ви.”
„Оно што је нам за­јед­нич­ко, и то је по­ру­ка ко­ју, чи­ни ми се, тре­ба да по­ша­ље­мо и
на­шим са­го­вор­ни­ци­ма у ЕУ, а то је да све ове те­ме – цир­ку­лар­на еко­но­ми­ја, ене­р­гет­
ска тран­зи­ци­ја, упра­вља­ње по­сле­ди­ца­ма кли­мат­ских про­ме­на, има­ју и сво­је ефек­те
на осе­тљи­ве гру­пе и да те гру­пе у дру­штву мо­ра­ју да бу­ду пре­по­зна­те у свим овим
по­ли­ти­ка­ма ко­је се од­но­се на ове но­ве те­ме.”

ЦИР­КУ­ЛА­Р­НА ЕКО­НО­МИ­ЈА И ЗА­ПО­ШЉА­ВА­ЊЕ

36. „ЕУ мо­же да по­мог­не у бор­би про­тив раз­ли­ка и не­јед­на­ко­сти та­ко што ће, у скло­пу
прет­при­ступ­не по­мо­ћи за др­жа­ве ко­је су у пре­го­ва­рач­ком про­це­су са ЕУ, да одо­бри
до­дат­на фи­нан­сиј­ска сред­ства за пр­о­јек­те ко­ји има­ју за циљ уна­пре­ђе­ње жи­вот­них
усло­ва за со­ци­јал­но угро­же­не гру­пе ста­нов­ни­штва. По­треб­но је по­јед­но­ста­ви­ти пр­
о­це­ду­ру за при­ја­вљи­ва­ње за уче­шће на та­квим пр­о­јек­ти­ма и до­дат­но мо­ти­ви­са­ти
удру­же­ња и ор­га­ни­за­ци­је ко­је оку­пља­ју со­ци­јал­но угро­же­на ли­ца да у што ве­ћој
ме­ри бу­ду но­си­о­ци пр­о­је­ка­та. По­треб­но је сма­њи­ти из­нос оба­ве­зног фи­нан­сиј­ског
уче­шћа за удру­же­ња и ор­га­ни­за­ци­је ци­вил­ног дру­штва, од­но­сно ло­кал­не са­мо­у­пра­
ве и дру­ге др­жав­не ор­га­не за уче­шће у пр­о­јек­ти­ма овог ти­па.”
„ЕУ се су­о­ча­ва са иза­зо­ви­ма си­ро­ма­штва и не­за­по­сле­но­сти та­ко што спро­
во­ди син­хро­ни­зо­ва­ну ре­ги­о­нал­ну по­ли­ти­ку ко­ја је по­др­жа­на зна­чај­ним сред­
стви­ма из Ко­хе­зи­о­ног фон­да. На тај на­чин сма­њу­ју се со­ци­јал­не раз­ли­ке и под­
сти­че рав­но­мер­ни­ји ре­ги­о­нал­ни раз­вој на ни­воу ЕУ, што до­во­ди до уна­пре­ђе­ња
со­ци­јал­не укљу­че­но­сти и си­гур­но­сти свих гра­ђа­на др­жа­ва чла­ни­ца.”
„Је­дин­стве­на тр­жи­шна при­вре­да ЕУ омо­гу­ћа­ва ства­ра­ње и функ­ци­о­ни­са­ње еко­
ном­ске и мо­не­тар­не уни­је (ЕМУ), ко­ја још увек не мо­же у пот­пу­но­сти да од­го­во­ри
на по­тре­бе свих ње­них гра­ђа­на. По­треб­но је ра­ди­ти на до­дат­ном уна­пре­ђе­њу функ­
ци­о­ни­са­ња ЕМУ, кроз да­љи раз­вој је­дин­стве­ног тр­жи­шта и за­јед­нич­ке еко­ном­ске
по­ли­ти­ке. По­треб­но је оја­ча­ти ме­ха­ни­зме тр­го­вин­ске, мо­не­тар­не и фи­скал­не/бу­џет­
ске по­ли­ти­ке на ни­воу ЕУ. По­треб­но је да гра­ђа­ни ЕУ у нај­ве­ћој мо­гу­ћој ме­ри осе­те
прак­тич­не ефек­те ЕМУ кроз ди­вер­си­фи­ка­ци­ју тр­го­ви­не, по­ве­ћа­ње кон­ку­рен­ци­је и
сма­ње­ње фик­сних тро­шко­ва про­из­вод­ње.”
„Осна­жи­ва­ње при­вре­де и отва­ра­ње но­вих рад­них ме­ста у ЕУ се под­сти­че
ула­га­њемОчекујемо почетак
у ин­фра­струк­ ту­ру, кроз ства­ра­ње пред­ви­ди­вог по­слов­ног окру­же­ња
за ми­кро, ма­лконференције
а, сред­ња и ве­ли­ка пред­у­зе­ћа и сти­му­ла­тив­ног ам­би­је­на­та за ула­
га­ња; кроз тран­сфо­р­ма­ци­ју ин­ду­стри­је од ли­не­ар­ног ка цир­ку­лар­ном мо­де­лу и
ди­ги­та­ли­за­ци­ју при­вре­де, од­но­сно ства­ра­ње при­вре­де ко­ја би би­ла ма­ње за­ви­
сна од спољ­них ути­ца­ја и от­пор­ни­ја на по­тен­ци­јал­не кри­зе и по­ре­ме­ћа­је; кроз
успе­шан за­вр­ше­так про­це­са при­ва­ти­за­ци­је су­бје­ка­та при­ва­ти­за­ци­је, у скла­ду
са до­не­тим од­лу­ка­ма о мо­де­лу при­ва­ти­за­ци­је; кроз раз­вој ин­ду­стри­је ба­зи­ра­не
на ино­ва­ци­ја­ма и раз­во­ју ви­ших фа­за тех­но­ло­шке про­из­вод­ње; кроз по­ве­ћан
уку­пан обим ин­ве­сти­ци­ја у ин­ду­стри­ју уз раст ква­ли­те­та ин­ве­сти­ци­ја.”
„ЕУ ства­ра је­дин­стве­но ди­ги­тал­но тр­жи­ште ели­ми­ни­са­њем ба­ри­је­ра за сва при­
вред­на дру­штва и омо­гу­ћа­ва­њем про­ши­ре­ња по­сло­ва­ња и њи­хо­вог ра­ста на је­
дин­стве­ном ди­ги­тал­ном тр­жи­шту. Кли­мат­ски не­у­трал­на Евро­па до 2050. го­ди­не
је­сте ве­о­ма ам­би­ци­оз­ ан циљ и ње­му тре­ба те­жи­ти нај­пре еду­ка­ци­јом љу­ди,
раз­во­јем тех­но­ло­ги­ја и ин­фра­струк­ту­ре за про­цес ди­ги­та­ли­за­ци­је и зе­ле­не
тран­зи­ци­је, а он­да и пру­жа­њем аде­кват­ног ди­ги­тал­ног окру­же­ња ко­је ће сти­
му­ли­са­ти ино­ва­ци­је и кон­ку­рент­не це­не. Про­цес ди­ги­та­ли­за­ци­је и цир­ку­лар­не
еко­но­ми­је су не­раз­двој­ни и њи­хо­вом си­нер­ги­јом мо­же се да­ти ве­ли­ки до­при­нос
оства­ре­њу кли­мат­ски не­у­трал­не Евро­пе до 2050. го­ди­не.”
„По­треб­но је ис­та­ћи ве­ли­ки зна­чај кон­цеп­та цир­ку­лар­не еко­но­ми­је за бу­дућ­ност
Евро­пе. Овај кон­цепт је и у Стра­те­ги­ји ин­ду­стриј­ске по­ли­ти­ке Ре­пу­бли­ке Ср­би­је од
2021. до 2030. го­ди­не пре­по­знат, пре све­га, као по­тре­ба за до­сти­за­њем ци­ље­ва одр­
жи­вог раз­во­ја, у сми­слу по­ве­ћа­ња про­из­вод­ње, за­по­сле­но­сти и при­вред­ног ра­ста,
али уз очу­ва­ње зе­ле­не ком­по­нен­те, од­но­сно здра­ве жи­вот­не сре­ди­не. С дру­ге стра­не,
цир­ку­лар­ну еко­но­ми­ју ви­ди­мо и као раз­вој­ну шан­су, ко­ја ће кроз ино­ва­тив­не про­
јек­те да до­при­не­се отва­ра­њу но­вих рад­них ме­ста, уште­ди у про­из­вод­ном про­це­су
и по­ве­ћа­њу ефи­ка­сно­сти. По­треб­но је ра­ди­ти про­мо­тив­не ак­тив­но­сти у ци­љу
по­ди­за­ња све­сти гра­ђа­на о зна­ча­ју цир­ку­лар­не еко­но­ми­је, као и ор­га­ни­за­ци­
ју обра­зов­них ак­тив­но­сти при­вред­них су­бје­ка­та, да на што ефи­ка­сни­ји на­чин
при­ме­не та­ква ре­ше­ња у прак­си.”

„Цир­ку­лар­на еко­но­ми­ја ни­је са­мо не­што зе­ле­но, не­што што под­ра­зу­ме­ва но­ва
тех­но­ло­шка ре­ше­ња и мо­дер­не тех­но­ло­ги­је. Цир­ку­лар­на еко­но­ми­ја је­сте нај­пре
не­што без че­га је не­за­ми­слив сва­ки дан и на­пре­дак или уоп­ште при­кљу­чи­ва­ње
37.
на­ше зе­мље би­ло ка­квим са­вре­ме­ним то­ко­ви­ма. Цир­ку­лар­на еко­но­ми­ја се осла­
ња се на три сту­ба – на еко­но­ми­ју, еко­ло­ги­ју и на дру­штво, и због то­га је по­тре­бан и
ну­жан си­сте­мат­ски при­ступ овој те­ми. Не мо­же се ра­ди­ти са­мо на јед­ном, а да се не
узме у об­зир еко­но­ми­ја ко­ја дик­ти­ра да ли ће не­ке тех­но­ло­ги­је – би­ло да се ра­ди о
пре­чи­шћа­ва­њу во­де, ва­зду­ха, зе­мљи­шта или о одр­жи­вом упра­вља­њу от­па­дом – би­ти
за­сту­пље­не и при­ме­њи­ве. Јед­но­став­но, еко­но­ми­ја је та ко­ја усло­вља­ва у ко­јој ме­ри
ће за­пра­во до­ћи до при­ме­не свих ових по­ме­ну­тих ре­ше­ња.”
„Мо­рам да по­ста­вим пи­та­ње о за­ни­ма­њи­ма бу­дућ­но­сти. Шта је то што је на­шим
ин­же­ње­ри­ма за­пра­во по­треб­но ми­мо фор­мал­ног обра­зо­ва­ња? Де­фи­ни­тив­но су то
не­ке ве­шти­не ко­је се са­да осла­ња­ју на тзв. ме­ке ве­шти­не (енгл. soft skils), со­ци­јал­на
ин­те­ли­ген­ци­ја, умре­жа­ва­ње, по­ве­зи­ва­ње. Про­шло је вре­ме из­у­зет­них по­је­ди­на­ца
и са­да смо у ве­ли­кој ме­ри усме­ре­ни на тим­ски рад. Чу­ће­те че­сто тер­ми­не ин­тер-,
мул­ти-, тран­сди­сци­пли­нар­ност, сек­тор­ско или ме­ђу­сек­тор­ско по­ве­зи­ва­ње. То је
не­што на че­му мо­ра­мо сви за­јед­но да ра­ди­мо и да бу­де­мо упу­ће­ни јед­ни на дру­ге, и
по пи­та­њу ин­же­њер­ских стру­ка, али и еко­ном­ских и со­ци­о­ло­шких и пси­хо­ло­шких.”
„Чо­век има по­тре­бу да ре­ша­ва про­бле­ме и тре­ба да се угле­да на при­ро­ду, ко­ја
има тен­ден­ци­ју да по­јед­но­ста­вљу­је, а ми смо че­сто у том не­скла­ду са при­ро­дом.

26 | 27
 Прин­цип цир­ку­лар­но­сти и одр­жи­во­сти при­вре­де упра­во је­сте у то­ме да на не­ки
на­чин вра­ти­мо при­ро­ду у сво­је тех­но­ло­ги­је, а да, на­рав­но, ко­ри­сте дру­штву и
да до­не­су не­ку еко­ном­ску до­бит.”

38. „ЕУ је као свој им­пе­ра­тив у окви­ру до­сти­за­ња ци­ље­ва одр­жи­вог раз­во­ја ста­ви­ла
цир­ку­лар­ну еко­но­ми­ју, и о то­ме све­до­чи Европ­ски зе­ле­ни до­го­вор и број­не ди­рек­
ти­ве и пла­но­ви за (пре­ла­зак на) цир­ку­лар­ну еко­но­ми­ју од 2015. го­ди­не. То су вр­ло
ви­со­ки стан­дар­ди и иза­зо­ви за при­вре­ду и дру­штво као што је на­ше. Пре све­га, ми
још не­ма­мо план раз­во­ја она­ко ка­ко га пред­ви­ђа­ју Устав и За­кон о план­ском си­сте­му
Ср­би­је, не­ма­мо у овом тре­нут­ку ни про­стор­ни план Ср­би­је, а не­ма­мо ни ин­ве­сти­
ци­о­ни план о ко­ме се у јав­но­сти од стра­не до­но­си­ла­ца од­лу­ка вр­ло че­сто го­во­ри.
У том кон­тек­сту, ка­да го­во­ри­мо о цир­ку­ла­р­ној еко­но­ми­ји, ми за­пра­во тек пра­ви­мо
вр­ло зна­чај­не ко­ра­ке у кров­ном сми­слу. Пот­пи­си­ва­њем Со­фиј­ске де­кла­ра­ци­је 2020.
го­ди­не, усва­ја­њем Зе­ле­не аген­де за За­пад­ни Бал­кан, Ср­би­ја је пре­у­зе­ла кон­цепт ЕУ
о овој те­ми, а од нас се оче­ку­је да усво­ји­мо про­грам раз­во­ја цир­ку­лар­не еко­но­
ми­је (већ има­мо усво­је­ну Стра­те­ги­ју па­мет­не спе­ци­ја­ли­за­ци­је) и ин­тен­зив­но
укљу­чи­мо у ин­ду­стриј­ске лан­це снаб­де­ва­ња у ЕУ.”
„Ми има­мо ма­пу пу­та за раз­вој цир­ку­лар­не еко­но­ми­је (ко­ја је усво­је­на 2020. го­
ди­не), Стра­те­ги­ју ин­ду­стриј­ске по­ли­ти­ке, Стра­те­ги­ју па­мет­не спе­ци­ја­ли­за­ци­је, као и
ме­ре за раз­вој цир­ку­лар­не еко­но­ми­је кроз про­грам за еко­ном­ски раз­вој. По­треб­но
је да раз­ви­ја­мо но­ве мо­де­ле за при­вре­ду, али и на­ви­ке по­тр­о­ша­ча, а је­дан од
на­чи­на да се то ура­ди је­сте раз­вој ма­лих и сред­њих пред­у­зе­ћа. Јав­ни сек­тор је
та­ко­ђе ве­о­ма ва­жан јер има ве­ли­ки удео у БДП-у, али ка­да го­во­ри­мо о раз­во­ју
ин­стру­ме­на­та за цир­ку­ла­рн ­ у еко­но­ми­ју – то су зе­ле­не јав­не на­бав­ке, те под­сти­
ца­ње при­вре­де да се укљу­чу­је у си­стем но­ве тех­но­ло­ги­је и рад­не про­це­се.”
„Ва­жна је ко­о­р­ди­на­ци­ја, а вр­ло је зна­чај­на и уло­га ци­вил­ног сек­то­ра. Ис­тра­жи­
ва­ње ко­је је спро­ве­ло Ми­ни­стар­ство при­вре­де о по­тре­ба­ма при­вре­де по­ка­за­ло
је да су кључ­не по­тре­бе, по­ред за­кон­ског окви­ра, еду­ка­ци­ја и ква­ли­тет­не и тач­не
ин­фор­ма­ци­је. Тре­ба­ло би да ор­га­ни­за­ци­је ци­вил­ног дру­штва ко­је спро­во­де
про­јек­те ко­ри­сте­ћи фон­до­ве ЕУ пру­жа­ју по­др­шку ло­кал­ним са­мо­у­пра­ва­ма,
али и при­вре­ди и по­тр­о­ша­чи­ма у ме­ња­њу на­ви­ка и про­ду­бљи­ва­њу си­сте­ма
цир­ку­ла­р­не еко­но­ми­је. Ипак, по­тро­ша­чи и њи­хо­ве на­ви­ке су кључ­не.”
„Пре­по­ру­чу­је­мо да се уна­пре­ди си­стем јав­них на­бав­ки у Ср­би­ји у скла­ду са
стан­дар­ди­ма ЕУ и да се ви­ше ра­ди на ус­по­ста­вља­ња прак­се зе­ле­них на­бав­ки.”

39. „ЕУ мо­же да по­мог­не у бор­би про­тив раз­ли­ка и не­јед­на­ко­сти та­ко што за про­јек­те
ко­је по­др­жа­ва и фи­нан­си­ра пре­ђе са DB (De­sign and bu­ild) на DBO (De­sign, Bu­ild and
Оperate). Са­мо та­ко ће сви­ма, па и Ср­би­ји, би­ти до­ступ­не мо­дер­не тех­но­ло­ги­је, би­ти
ја­сна це­нОчекујемо
а и пе­ри­од екс­почетак
пло­а­та­ци­је и обез­бе­ђе­на услу­га гра­ђа­ни­ма, а па­ра­лел­но са
тим и по­диг­нутконференције
ни­во обра­зо­ва­ња дру­штва, те сма­ње­на не­за­по­сле­ност.”
„Је­дин­стве­на тр­жи­шна при­вре­да ЕУ мо­же у ве­ћи­ни слу­ча­је­ва да у пот­пу­
но­сти од­го­во­ри на по­тре­бе свих ње­них гра­ђа­на, али чак и при­вре­да ЕУ мо­ра
да се до­дат­но отво­ри ка­ко би се но­си­ла са све­том. Осна­жи­ва­ње при­вре­де и
отва­ра­ње но­вих рад­них ме­ста тре­ба под­сти­ца­ти при­ме­ном но­вих тех­но­ло­ги­ја
у оства­ри­ва­њу ду­го­роч­них дру­штве­них ци­ље­ва.”

„Пре­по­ру­чу­је­мо да ЕУ ин­си­сти­ра на вла­да­ви­ни пра­ва и јед­на­ко­сти пред за­ко­ном,

им­пле­мен­та­ци­ји со­ци­јал­них по­ли­ти­ка и по­мо­ћи у прак­си и при­ме­ни (бес­ком­про­ми­
сних) си­сте­ма кон­тро­ле (’ау­ди­та’).”
40.
„Је­дин­стве­на тр­жи­шна при­вре­да ЕУ омо­гу­ћа­ва сло­бо­ду кре­та­ња ро­бе и љу­ди,
го­во­ра, из­бо­ра, тр­жи­шта ра­да и, уко­ли­ко се при­ме­њу­је јед­на­ко на све – од­го­во­ри­ће
на по­тре­бе свих гра­ђа­на.”
„Осна­жи­ва­ње при­вре­де и отва­ра­ње но­вих рад­них ме­ста се под­сти­че обу­ка­ма,
ко­му­ни­ка­ци­јом, нај­бо­љим прак­са­ма, под­сти­ца­ји­ма, сти­му­ла­ци­ја­ма и ја­сним стра­те­
ги­ја­ма при­ла­го­ђе­ним раз­ли­чи­тим ин­ду­стри­ја­ма.”
„Ини­ци­ја­ти­ва кли­мат­ске не­у­трал­но­сти мо­ра по­кри­ти све сег­мен­те, али раз­у­
ме­ти и си­ту­а­ци­ју где сма­ње­ње еми­си­ја GHG ни­је мо­гу­ће – и он­да стра­те­шки при­
сту­пи­ти пла­ни­ра­њу и иден­ти­фи­ка­ци­ји кар­бон­ски не­га­тив­них ини­ци­ја­ти­ва.”
„За бу­дућ­ност Евро­пе и ње­них гра­ђа­на од нај­ве­ће ва­жно­сти су тран­спа­рент­
ност, ко­му­ни­ка­ци­ја, вла­да­ви­на пра­ва.”

„У скла­ду са за­јед­нич­ком иде­јом о очу­ва­њу жи­вот­не сре­ди­не и убла­жа­ва­њу ефе­

ка­та кли­мат­ских про­ме­на, уз отва­ра­ње но­вих зе­ле­них пред­у­зе­ћа и но­вих зе­ле­них
рад­них ме­ста, циљ тре­ба да нам бу­де уна­пре­ђе­ње мо­де­ла упра­вља­ња от­па­дом, за­
41.
сно­ва­ног на спро­во­ђе­њу прин­ци­па цир­ку­ла­р­не еко­но­ми­је уз под­сти­ца­ње са­рад­ње
из­ме­ђу свих за­ин­те­ре­со­ва­них стра­на. Ус­по­ста­вља­ње цир­ку­ла­р­них по­слов­них мо­де­ла
тре­ба да у ло­кал­ној сре­ди­ни бу­де у не­ко­ли­ко фа­за: иден­ти­фи­ка­ци­ја, фор­му­ла­ци­ја
стра­те­ги­је и пла­ни­ра­ње им­пле­мен­та­ци­је и пра­ће­ње, а све пла­ни­ра­не ак­тив­но­сти
тре­ба­ло би да до­при­не­су сма­ње­њу по­тро­шње при­вред­них ре­сур­са и ене­р­ги­је, а
са­мим тим и сма­ње­њу на­ста­ја­ња от­пад­них за­га­ђе­ња и от­кла­ња­њу не­га­тив­них ути­
ца­ја на жи­вот­ну сре­ди­ну, удру­жу­ју­ћи вред­ност пр­о­из­вод­ног ма­те­ри­ја­ла и ре­сур­са
у еко­но­ми­ји што је бр­же мо­гу­ће.”

„Европ­ска уни­ја на­кон стра­хо­ви­то те­шког и муч­ног Дру­гог свет­ског ра­та пред­
ста­вља, исто­риј­ски по­сма­тра­но, нај­ду­го­веч­ни­ји и ква­ли­та­тив­но нај­ин­те­гри­са­ни­ји
пр­о­је­кат ми­ра и ста­бил­но­сти из­ме­ђу европ­ских на­ро­да. Ср­би­ја, услед раз­ли­чи­тих
42.
и ха­о­тич­них соп­стве­них дру­штве­но-исто­риј­ских окол­но­сти, би­ва­ла је че­сто, али
не и је­ди­но соп­стве­ном за­слу­гом, ис­кљу­че­на из тих про­це­са, ми­сле­ћи да су дру­ги
пу­те­ви без ду­бин­ских ин­тер­ак­ци­ја са Евро­пом мо­гу­ћи и по­сто­је­ћи. Сва­ка шко­ла се
пла­ћа. Али исто та­ко, Ср­би­ја са­да, сна­жни­је и упор­ни­је не­го ика­да, ис­ка­зу­је ја­сне
ин­тен­ци­је да се вра­ти у сво­је при­род­но ле­жи­ште, ко­је би под­ра­зу­ме­ва­ло да по­ста­не
рав­но­прав­на и по­што­ва­на чла­ни­ца европ­ске по­ро­ди­це. Ср­би­ја и Европ­ска уни­ја мо­гу
јед­на дру­гу у ме­ђу­соб­ној ин­тер­ак­ци­ји са­мо обо­га­ти­ти и ква­ли­та­тив­но по­бољ­ша­ва­ти
за­рад ин­те­ре­са са­да­шњих и бу­ду­ћих ге­не­ра­ци­ја.”

28 | 29
43. „Ка­да је зе­ле­на тран­сфо­р­ма­ци­ја у пи­та­њу, про­ме­на на­чи­на раз­ми­шља­ња и по­сло­
ва­ња мо­ра да бу­де ма­сив­на. Укљу­чу­је и про­из­во­ђа­че и по­тр­о­ша­че и др­жа­ве, те би
упо­тре­ба сред­ста­ва као што су европ­ски ИПА фон­до­ви, мо­ра­ла да бу­де мак­си­мал­но
ефи­ка­сна. Тре­нут­ни мо­дел, у ко­ме го­то­во це­ло­куп­но ефек­тив­но спро­во­ђе­ње
по­ли­ти­ке за­ви­си ди­рект­но од др­жа­ве, не во­ди оп­ти­мал­ним ре­зул­та­ти­ма, за­то
што та­кав си­стем па­ти од свих оних бољ­ки ко­је ка­рак­те­ри­шу по­ли­тич­ке ци­клу­се,
бу­ду­ћи да све про­ме­не, не ну­жно у вла­сти, већ и од­го­вор­них осо­ба ко­је до­но­
се од­лу­ке, до­во­де до не­ке вр­сте за­сто­ја или за­о­кре­та. Зе­ле­на тран­сфо­р­ма­ци­ја
је про­блем струк­тур­ног при­ла­го­ђа­ва­ња и дру­штва и при­вре­де, и по­треб­но је
кон­зи­стент­но од­го­ва­ра­ње по­ли­ти­ке на про­бле­ме, на рок од 10–15 го­ди­на па
и ви­ше, а не по­ли­ти­ке ко­је се ме­ња­ју на две до че­ти­ри го­ди­не. По­треб­на је од­
ре­ђе­на про­ме­на па­ра­диг­ме, од­но­сно но­ви при­ла­го­ђе­ни ин­стру­мент по­др­шке
ЕУ, ко­ји ће гра­ди­ти еко­си­стем у ко­ме ће рав­но­мер­но уче­ство­ва­ти и др­жа­ва и
при­ват­ни и ци­вил­ни сек­тор и ко­ји ће уло­гу ци­вил­ног сек­то­ра по­ме­ри­ти са мо­
ни­то­рин­га и фор­му­ли­са­ња по­ли­ти­ка. Ци­вил­ни сек­тор тре­ба ди­рект­но да ра­ди са
при­вред­ним пред­у­зе­ћи­ма и да им по­мог­не да на вре­ме схва­те иза­зо­ве, са­зна­ју све
о ин­стру­мен­ти­ма по­др­шке ко­ји им сто­је на рас­по­ла­га­њу и да им по­мог­не у пре­ва­
зи­ла­же­њу иза­зо­ва и апли­ци­ра­њу за та сред­ства. Та­кав еко­си­стем је нео­п­хо­дан, за­то
што та тран­сфор­ма­ци­ја мо­ра да бу­де ма­сив­на, пра­во­вре­ме­на и не­пре­кид­на.”
„Зе­ле­на тран­сфор­ма­ци­ја је иста као и дру­ге тран­сфор­ма­ци­је у сми­слу да ће се
не­ка рад­на ме­ста гу­би­ти, а не­ка но­ва ће се ства­ра­ти. Раз­ли­ка је у то­ме што се ра­ни­је
то де­ша­ва­ло под ути­ца­јем де­ло­ва­ња тро­шко­ва, а да­нас под ути­ца­јем по­тре­ба за кли­
мат­ском и еко­ло­шком одр­жи­во­шћу. У овом слу­ча­ју ин­стру­мент по­др­шке за по­кре­та­ње
мо­ра­ју да бу­ду ди­рект­не по­ли­ти­ке и ди­рект­не по­др­шке ка­ко би се ин­тер­на­ци­о­на­ли­
зо­ва­ли екс­трем­ни ефек­ти и пре­ва­зи­шли про­бле­ми. Да­кле, би­ће по­треб­ни ди­рект­ни
под­сти­ца­ји по­ли­ти­ке и ди­рект­на по­др­шка. ЕУ ту уво­ди пре­гршт но­вих за­ко­на и дру­гих
про­пи­са. Све су гла­сни­ји раз­го­во­ри о ре­зо­лу­ци­ји ко­ја за­бра­њу­је на­мер­но пре­вре­
ме­на за­ста­ре­ва­ња про­из­во­да, и са­да се на том при­ме­ру мо­же ви­де­ти ка­ко се не­ка
ме­ста гу­бе јер се не­ће про­из­во­ди то­ли­ки број про­из­во­да; ме­ђу­тим, ожи­вља­ва­ју се
не­ка рад­на ме­ста ко­ја су то­ком прет­ход­них го­ди­на уга­ше­на због јеф­ти­не про­из­вод­ње,
а ко­ја се ти­чу по­прав­ки и одр­жа­ва­ња. Не­ке по­ли­ти­ке тр­жи­шта ра­да у це­ли­ни су
нео­п­ход­не да би се сва­чи­ји рад­ни век ис­ко­ри­стио на пра­ви на­чин, да би по­је­
дин­ци у дру­штву и се­би и сво­јој око­ли­ни обез­бе­ди­ли при­сто­јан жи­вот. Зе­ле­на
тран­сфор­ма­ци­ја не сто­ји на том пу­ту, шта­ви­ше, по­др­жа­ва га.”

ДИ­ГИ­ТА­ЛИ­ЗА­ЦИ­ЈА И ЗА­ПО­ШЉА­ВА­ЊЕ
Очекујемо почетак

44. конференције
„ЕУ би тре­ба­
ло да усво­ји или пре­по­ру­чи је­дин­стве­ну ме­то­до­ло­ги­ју (да фи­нан­си­ра
из­ра­ду сту­ди­ја, ме­то­до­ло­шких при­сту­па и др.) за оце­ну по­тен­ци­ја­ла др­жа­ва чла­ни­ца
и др­жа­ва кан­ди­да­та за раз­вој цир­ку­лар­не еко­но­ми­је, по сег­мен­ти­ма и гру­па­ма про­
из­во­да, при че­му то ни­је не­ки од ин­дек­са за ран­ги­ра­ње др­жа­ва, већ про­це­на и оце­на
свих еле­ме­на­та, ка­па­ци­те­та и по­тен­ци­ја­ла за еко­но­мич­ну и аде­кват­ну цир­ку­лар­ну
еко­но­ми­ју сва­ке др­жа­ве. Ти­ме би се до­би­ла сли­ка шта и где је нај­ис­ пла­ти­ви­је уво­ди­ти
и раз­ви­ја­ти (си­ро­ви­не –рас­по­ло­жи­ве, енер­ген­ти – об­но­вљи­ви, тран­спорт – нај­чи­
сти­ји, по­стро­је­ња и њи­хов ути­цај на жи­вот­ну сре­ди­ну, по­себ­ни и спе­ци­ја­ли­зо­ва­ни
ка­др­о­ви и слич­но). Ова­ква про­це­на би по­мо­гла при­вред­ни­ци­ма ин­ве­сти­то­ри­ма, а
др­жа­ва­ма да­ла објек­тив­ну сли­ку у по­гле­ду ко­ри­шће­ња ком­па­ра­тив­них пред­но­сти,
ко­ри­го­ва­ња не­до­ста­та­ка и тран­спа­рент­ног јав­но-при­ват­ног парт­нер­ства или суб­
вен­ци­ја и кре­ди­ти­ра­ња еко­ном­ски ис­пла­ти­вих про­је­ка­та.”
„У ци­љу по­ди­за­ња све­сти гра­ђа­на и по­тро­ша­ча о зна­ча­ју и по­тре­би за
про­ме­ном на­ви­ка, нео­п­ход­но је обез­бе­ди­ти и на­ве­сти ’до­ка­зе’ да про­ме­њен
при­ступ из­ра­ди про­из­во­да и њи­хо­вом ко­ри­шће­њу не ути­че на уса­гла­ше­ност
и без­бед­ност про­из­во­да до­би­је­них ко­ри­шће­њем, пре­ра­дом и до­ра­дом већ
ко­ри­шће­них – от­па­да, па у том сми­слу са­гле­да­ти по­тре­бу за но­вим или уна­пре­
ђе­ним стан­дар­ди­ма и тех­нич­ким про­пи­си­ма ко­ји де­фи­ни­шу основ­не зах­те­ве
за без­бед­ност про­из­во­да.”

„Ди­ги­тал­ни при­ступ је пр­ви ко­рак у умре­жа­ва­њу и по­ве­зи­ва­њу све­та и ства­ра­њу

пр­вих ино­ва­тив­них вред­но­сти уз нај­ма­ње ри­зи­ке и нај­кра­ће вре­ме до тр­жи­шта, што
ино­ва­тив­на ре­ше­ња чи­ни при­ма­мљи­ви­јим ин­ве­сти­то­ри­ма.”
45.
„Цир­ку­лар­ност је јед­на од кључ­них ре­чи да­на­шњи­це, о ко­јој год обла­сти да
го­во­ри­мо. Од по­чет­ка, у свим обла­сти­ма ино­ва­ци­ја, мо­ра се раз­ми­шља­ти о цир­ку­
лар­но­сти, чак и ка­да го­во­ри­мо о еко­ло­шким при­сту­пи­ма. При­мер су пре­ко­мер­ни
утро­шак стру­је за ди­ги­тал­не тех­но­ло­ги­је или из­во­ри ли­ти­ју­ма за ба­те­ри­је, иа­ко се
го­во­ри о про­це­си­ма ко­ји су при­мар­но еко­ло­шки.”
„Осна­жи­ва­ње при­вре­де на ду­ге ста­зе де­ша­ва се за­хва­љу­ју­ћи ино­ва­ци­ја­ма.
Ка­да има­мо ино­ва­ци­је ко­је до­ла­зе из на­уч­них ис­тра­жи­ва­ња, оне пред­ста­вља­
ју аку­му­ли­ра­ну, по­тен­ци­јал­ну енер­ги­ју у ви­ду за­шти­те ин­те­лек­ту­ал­не сво­ји­не.
Та­ко­ђе, мо­гу­ће је и фор­ми­ра­ње ино­ва­тив­них ком­па­ни­ја, ко­је са­ме по се­би
кре­и­ра­ју но­ва рад­на ме­ста, омо­гу­ћа­ва­ју из­воз ло­кал­них пр­о­из­во­да, што све
до­во­ди до ја­ча­ња еко­но­ми­је. Фонд за ино­ва­ци­о­ну де­лат­ност већ 10 го­ди­на ра­ди
на том прин­ци­пу, уз по­др­шку Европ­ске уни­је у Ср­би­ји, кроз фи­нан­сиј­ску и мен­тор­ску
по­др­шку из сво­јих пр­о­гра­ма. Пр­ог­ ра­ми Фон­да су по­др­шка ства­ра­њу ино­ва­ци­ја, ја­ча­
њу ве­зе из­ме­ђу на­у­ке и при­вре­де и ја­ча­њу ино­ва­ци­о­ног по­тен­ци­ја­ла срп­ских пред­
у­зе­ћа. Од по­чет­ка ра­да до да­нас, кроз пр­о­гра­ме Фон­да, по­др­жа­но је ви­ше од 1500
ино­ва­тив­них пр­о­је­ка­та са 52 ми­ли­о­на евра. По­др­шка Фон­да ино­ва­ци­о­ном сек­то­ру у
Ср­би­ји већ по­ка­зу­је ви­дљи­ве ре­зул­та­те кроз по­ве­ћа­ње кон­ку­рент­но­сти пред­у­зе­ћа
из Ср­би­је, што по­ма­же да се срп­ски пр­о­из­во­ди на­ђу на свет­ском тр­жи­шту.”

„Ре­ла­тив­но је ма­ло ин­ве­сти­то­ра ко­ји би да ула­жу у стар­та­по­ве у Ср­би­ји, а те ин­ве­

сти­ци­је би тре­ба­ло да бу­ду зна­чај­ни­је. Пре­ко ЕУ, од­но­сно Европ­ске ко­ми­си­је, по­сто­ји
Аген­ци­ја за европ­ске ин­ве­сти­ци­је, ко­ја та­ко­ђе же­ли да ула­же у Ср­би­ју, ко­ја има мно­го
46.
аду­та, у ко­јој жи­ви ве­ли­ки број обра­зо­ва­них љу­ди ко­ји го­во­ре стра­не је­зи­ке; ме­ђу­тим,
они вр­ло че­сто од­ла­зе у ино­стран­ство. ЕУ би тре­ба­ло ма­сов­ни­је да ула­же сред­ства
у Ср­би­ју и у ре­ги­он За­пад­ног Бал­ка­на, за­то што ће за­хва­љу­ју­ћи то­ме би­ти оства­рен
еко­ном­ски раст и раз­вој, а у бу­дућ­но­сти ће се раз­ви­ти и дру­га пред­у­зе­ћа.”

30 | 31
 „Иа­ко по­сто­је ад­ми­ни­стра­тив­не про­ме­не ко­је су омо­гу­ћи­ле да до­ђе до ин­ве­сти­
ци­ја, у Ср­би­ји и да­ље по­сто­је од­ре­ђе­на огра­ни­че­ња. Да би стра­нац ула­гао у Ср­би­ју,
мо­ра да ис­по­шту­је од­ре­ђе­не ко­ра­ке. Сва­ке го­ди­не има­мо љу­де ко­ји за­пра­во не мо­гу
да ула­жу у Ср­би­ју, бу­ду­ћи да ни­су ту ре­зи­ден­ти, и за­то су при­мо­ра­ни да че­сто осну­ју
пред­у­зе­ће или у Аме­ри­ци или у ЕУ. Пи­та­ње ко­је се по­ста­вља је да ли као Евро­пља­ни
же­ли­мо да са­мо Аме­ри­кан­ци, ре­ци­мо, ула­жу у аме­рич­ка пред­у­зе­ћа, или пак же­ли­мо
да то мо­гу да учи­не и ре­зи­ден­ти из Па­ри­за, Бер­ли­на или Бе­о­гра­да. Же­ле­ли би­смо
да те ве­ли­ке фир­ме мо­гу да уно­се свој ка­пи­тал у Ср­би­ју, а да не мо­ра­ју да бу­ду ре­
зи­ден­ти.”
„Да би­сте раз­ви­ли ком­па­ни­ју, по­тре­бан вам је еко­си­стем, по­треб­на је по­др­шка
ко­ја ће вам омо­гу­ћи­ти да се раз­ви­је­те, као и мен­тор ко­ји ће ис­пра­ти­ти пред­у­зе­ће
од са­мог по­чет­ка до ка­сни­јег раз­вит­ка. Дру­га пре­по­ру­ка ти­че се струч­ног оспо­со­
бља­ва­ња и обра­зо­ва­ња. Бит­но је да љу­ди бу­ду обра­зо­ва­ни у обла­сти тех­ни­ке или
тех­но­ло­ги­је, али, исто­вре­ме­но, љу­ди ко­ји же­ле да упра­вља­ју ком­па­ни­ја­ма мо­ра­ју да
има­ју обра­зо­ва­ње и у обла­сти би­зни­са, од­но­сно ме­наџ­мен­та. Ва­жно је да пред­у­зет­
ник уме да раз­ви­је ту ком­па­ни­ју и да на­ђе не­ку ве­зу из­ме­ђу на­уч­но-струч­ног зна­ња
и зна­ња ве­за­них за упра­вља­њем ком­па­ни­јом.”
„Да­нас као пред­у­зет­ник, ка­да раз­ви­ја­те ком­па­ни­ју, по­тре­бан вам је но­вац, и но­
вац у свет­ском си­сте­му мо­ра да бу­де флу­и­дан. За ин­ве­сти­ра­ње су нео­п­ход­ни прав­ни
пред­у­сло­ви ко­ји ће би­ти до­ста стрикт­ни, ка­ко би ин­ве­сти­тор имао до­вољ­не прав­не
га­ран­ци­је. То су пред­у­сло­ви ко­ји ће вам омо­гу­ћи­ти да но­вац цир­ку­ли­ше и да мо­же
да на­пре­ду­је, та­ко да ће се све оно што ула­же­те да­ље раз­ви­ја­ти, и бит­но је да рад­на
ме­ста бу­ду ту код вас.”

47. „Ди­ги­та­ли­за­ци­ја ме­ња струк­ту­ру тр­жи­шта ра­да: по­је­ди­на за­ни­ма­ња не­ста­ју,

дру­га на­ста­ју, нео­п­ход­на су но­ва зна­ња и ве­шти­не ко­је усло­вља­ва­ју кон­ти­ну­и­ра­но
уса­вр­ша­ва­ње (и оп­ште и струч­но), ја­вља­ју се но­ви обра­сци флек­си­бил­но­сти ра­да и
сл. Ин­фор­ма­тич­ка пи­сме­ност по­ста­ла је пред­у­слов за ве­ли­ку ве­ћи­ну по­сло­ва ко­ји
се ну­де на тр­жи­шту, а спе­ци­ја­ли­стич­ка ин­фор­ма­тич­ка зна­ња си­гур­на су про­пу­сни­ца
за до­бро пла­ће­не по­сло­ве. Исто­вре­ме­но, ди­ги­тал­не тех­но­ло­ги­је има­ју по­тен­ци­јал за
ху­ма­ни­за­ци­ју по­сло­ва и рад­них ме­ста. При­ме­ра ра­ди, опа­сан или фи­зич­ки зах­те­ван
по­сао све ви­ше мо­же би­ти за­ме­њен но­вим тех­но­ло­ги­ја­ма. Ин­те­ли­гент­не ма­ши­не и
на­пред­на ро­бо­ти­ка мо­гу ути­ца­ти на ства­ра­ње без­бед­ни­јих усло­ва ра­да, и омо­гу­ћи­ти
нпр. осо­ба­ма са ин­ва­ли­ди­те­том при­ступ ши­рем спек­тру по­сло­ва и ти­ме до­при­не­ти
њи­хо­вој успе­шни­јој ин­те­гра­ци­ји или ре­ин­те­гра­ци­ји на тр­жи­ште ра­да и еко­ном­ском
оса­мо­ста­љи­ва­њу.”
„ЕУ мо­же да по­мог­не пре све­га кроз еду­ка­ци­ју и пру­жа­ње мо­гућ­но­сти за
упо­зна­ва­ње са си­сте­мом ЕУ. По­треб­но је омо­гу­ћи­ти при­сту­пач­ни­је не­фор­мал­но
обра­зо­вОчекујемо
а­ње ка­ко би сва­почетак
ки по­је­ди­нац имао при­ли­ку да, без об­зи­ра на окру­же­
ње и ста­ње у др­ конференције
жа­ви, са­мо­стал­но са соп­стве­ним зна­њем ство­ри бо­ље усло­ве
за се­бе и сво­је окру­же­ње.”
„Осна­жи­ва­ње при­вре­де та­ко­ђе мо­же да се оства­ри кроз под­сти­цај обра­зо­
ва­ња и еду­ка­ци­је у ма­ње раз­ви­је­ним под­руч­ји­ма, омо­гу­ћа­ва­ње лак­шег раз­во­ја
ста­р­тап за­јед­ни­це кроз по­ре­ске олак­ши­це и са­рад­њу са ин­ве­сти­то­ри­ма, као и
под­сти­ца­је кроз за­ко­не и од­ред­бе за отва­ра­ње но­вих рад­них ме­ста у ино­ва­
тив­ним обла­сти­ма.”
„Ва­жан ко­рак у ци­љу кли­мат­ски не­у­трал­не Евро­пе би­ло би осни­ва­ње је­дин­
стве­не плат­фор­ме за ме­ре­ње и упра­вља­ње енер­гет­ске ефи­ка­сно­сти, пре све­га
у про­из­вод­њи. Ти­ме би се омо­гу­ћи­ло да фа­бри­ке ши­ром Евро­пе за­јед­но де­лу­ју на
по­љу оп­ти­ми­за­ци­је по­тро­шње енер­ги­је, ко­ја би омо­гу­ћа­ва­ла пред­у­зи­ма­ње ко­ра­ка
из по­зи­тив­них при­ме­ра у Евро­пи у оста­лим срод­ним фа­бри­ка­ма.”
„ЕУ мо­же по­мо­ћи у бор­би про­тив раз­ли­ка и не­јед­на­ко­сти та­ко што ће убр­за­ти
при­сту­па­ње Ср­би­је ЕУ. ЕУ мо­же по­мо­ћи у бор­би про­тив раз­ли­ка и не­јед­на­ко­сти на
За­пад­ном Бал­ка­ну по­ве­ћа­ним ни­во­ом тех­нич­ке, струч­не и фи­нан­сиј­ске по­др­шке
про­јек­ти­ма рав­но­мер­ног ре­ги­о­нал­ног раз­во­ја. Осна­жи­ва­ње при­вре­де се мо­же под­
ста­ћи по­ве­зи­ва­њем фи­нан­сиј­ске и не­фи­нан­сиј­ске по­др­шке, од­но­сно кре­ир ­ а­њем
па­ке­та по­др­шке ко­ји у се­би има­ју ка­ко фи­нан­сиј­ску ком­по­нен­ту та­ко и оба­ве­зну
еду­ка­тив­но-струч­ну ком­по­нен­ту.”

„Ди­ги­та­ли­за­ци­ја је у са­вре­ме­ним усло­ви­ма нај­е­фи­ка­сни­је сред­ство за раз­вој,

про­ме­ну струк­ту­ре за­по­сле­них и отва­ра­ње но­вих рад­них ме­ста. У на­ред­ном пе­ри­о­ду
пред­сто­ји ускла­ђи­ва­ње ди­ги­та­ли­за­ци­је и раз­во­ја са по­тре­ба­ма одр­жи­вог раз­во­ја.
48.
На­ци­о­нал­ни кон­вент о ЕУ ће на­ста­ви­ти да по­др­жа­ва при­пре­ме и, по­себ­но, пред­ло­ге
за по­гла­вље 10 у пре­го­во­ри­ма о при­сту­па­њу Ср­би­је ЕУ, јер се ти­ме до­при­но­си бр­жој
ди­ги­та­ли­за­ци­ји на­ше зе­мље и при­пре­ма­ма за ула­зак у Европ­ску уни­ју.”

„На не­за­по­сле­ност, као је­дан од кључ­них про­бле­ма на­шег дру­штва, у ве­

ли­кој ме­ри би се мо­гло ути­ца­ти по­спе­ши­ва­њем еду­ка­ци­је и умре­жа­ва­њем у
ди­ги­тал­ној сфе­ри. По­сло­ви у до­ме­ну ди­ги­тал­ног, али и ре­ша­ва­ње ад­ми­ни­стра­тив­
49.
них пи­та­ња кроз аде­кват­не плат­фо­рм ­ е, ство­ри­ли би усло­ве за олак­ша­не про­це­ду­ре
за­по­шља­ва­ња и низ но­вих мо­гућ­но­сти за рад, на по­зна­тим или но­вим рад­ним ме­
сти­ма ко­ја би се офор­ми­ла. Ну­жно ве­за­но за за­по­шља­ва­ње је­сте и си­ро­ма­штво, па
би се, на пре­до­чен на­чин, ути­ца­ло на обе обла­сти.”
„Је­дин­стве­на тр­жи­шна при­вре­да је­сте плат­фор­ма ко­ја пру­жа мо­гућ­ност јед­на­ких
шан­си за све оне ко­ји су део ЕУ. То је до­бар кон­цепт у ком би и по­је­дин­ци и за­јед­ни­це
мо­гли да бу­ду пре­по­зна­ва­ни, вред­но­ва­ни и пла­си­ра­ни на тр­жи­ште пре­ма јед­на­ким
усло­ви­ма. У ди­ги­тал­ној сфе­ри овај кон­цепт жи­ви одав­но и као та­кав је одр­жив и пре­
по­знат као до­бар. Да­љом ди­ги­та­ли­за­ци­јом пр­о­це­ду­ра, ад­ми­ни­стра­ци­је и пр­о­је­ка­та
по­спе­шио би се про­цес при­сту­па тр­жи­шту и пла­си­ра­ња пр­о­ду­ка­та ра­да.”
„Уви­дом у ра­зно­ли­ке и ва­жне мо­гућ­но­сти ко­је ди­ги­та­ли­за­ци­ја пру­жа олак­ша­ла
би се ко­му­ни­ка­ци­ја из­ме­ђу оних ко­ји тра­же за­по­сле­ње и по­сло­да­ва­ца. При­вре­да,
као и мно­ги дру­ги сек­то­ри ви­ше­стру­ко би мо­гли пр­о­спе­ри­ра­ти осве­шћу­ју­ћи до­ме­те
и по­тен­ци­ја­ле ди­ги­та­ли­за­ци­је у са­вре­ме­ном дру­штву.”
„Је­дин­стве­но ди­ги­тал­но тр­жи­ште је кон­цепт у ком би сви чла­но­ви има­ли
јед­на­ке, са­мим тим ја­сне и по­јед­но­ста­вље­не уви­де и зах­те­ве за пр­о­це­ду­ре
раз­ли­чи­тог ти­па. Пре­но­ше­њем по­сло­ва­ња и ко­му­ни­ка­ци­је у ди­ги­тал­ну сфе­ру
мно­ги ре­сур­си би би­ли по­ште­ђе­ни ра­бље­ња, од др­ве­ћа до по­ве­ћа­не по­тро­шње

32 | 33
 елек­трич­не енер­ги­је, што је ја­сна им­пли­ка­ци­ја да пут кли­мат­ски не­у­трал­не
Евро­пе мо­же да поч­не.”
„Пр­о­ми­шља­ња о ди­ги­та­ли­за­ци­ји мо­ра­ла би да иду и у прав­цу раз­во­ја по­
је­дин­ца и ње­го­вог мен­тал­ног здра­вља. На­из­глед, мо­же се учи­ни­ти не­су­ви­сло,
али ово пи­та­ње ће кроз вре­ме ко­је до­ла­зи би­ти вр­ло зна­чај­но.”

50. „Ди­ги­та­ли­за­ци­ја има ре­во­лу­ци­он­ ар­ни ка­рак­тер: омо­гу­ћа­ва пре­ва­зи­ла­же­ње и

бри­са­ње еко­ном­ске и тех­но­ло­шке не­јед­на­ко­сти. Њен је­дин­стве­ни по­тен­ци­јал ће се
ре­а­ли­зо­ва­ти са или без ја­сне стра­те­ги­је до­но­си­ла­ца по­ли­тич­ких од­лу­ка: она је ту да
оста­не. Уло­га ЕУ је да је ис­ко­ри­сти као на­чин за сма­њи­ва­ње тр­о­шко­ва по­сло­ва­ња и
пре­у­сме­ра­ва­ње сред­ста­ва на хо­ри­зон­тал­на пи­та­ња од оп­штег ин­те­ре­са.”
„Обра­зов­ни про­фи­ли мо­ра­ју да се ме­ња­ју у хо­ду: ди­ги­тал­но опи­сме­ња­
ва­ње тре­ба­ло би да се из­јед­на­чи по зна­ча­ју са кла­сич­ним; по­треб­но је да се
обра­зу­ју ка­др­ов ­ и ко­ји ће би­ти спо­соб­ни да се но­се са но­вим иза­зо­ви­ма ко­је
но­ва ге­о­по­ли­тич­ка ствар­ност (од 24. фе­бру­ар ­ а 2022) по­ста­вља пред ЕУ: дог­ма гло­
ба­ли­за­ци­је и пра­те­ће шко­ле ми­шље­ња мо­ра да бу­де пра­ће­на прак­сом у пла­ни­ра­њу
и до­но­ше­њу од­лу­ка.”
„У ЕУ ко­ја је за­сно­ва­на на не­ко­ли­ко кључ­них вред­но­сти, по­сто­ја­ће раз­ли­ке у
дру­гим пи­та­њи­ма (еко­ном­ски раз­вој, еко­ло­шка свест, сте­пен раз­во­ја дру­штве­не и
фи­зич­ке ин­фра­струк­ту­ре) ко­је спре­ча­ва­ју или до­при­но­се ра­сту тро­шко­ва по­зи­тив­не
ин­те­гра­ци­је на на­чин ко­ји је чи­ни су­боп­ти­мал­ном. Не­га­тив­на ин­те­гра­ци­ја оста­вља
ре­гу­ла­тор­ну од­го­вор­ност ак­те­ри­ма (др­жа­ва­ма, али и сек­то­ри­ма) ко­ји ди­рект­но тан­
ги­ра­ју од­ре­ђе­но пи­та­ње. Ре­зул­тат не­га­тив­не ин­те­гра­ци­је је­сте да им се оста­вља да
сно­се тро­шко­ве по­на­ша­ња и ре­ше­ња ко­је при­ме­њу­ју и при­хва­та­ју.”

51. „Из­ме­на и до­пу­на по­сто­је­ће Ди­ги­тал­не стра­те­ги­је на ни­воу ЕУ тре­ба­ло би да

са­др­жи: де­фи­ни­ци­ју и опис свих на­ци­о­нал­них ди­ги­тал­них при­вред­них плат­фор­ми
са ли­ста­ма еле­ме­на­та ко­ји мо­ра­ју би­ти пре­ко­гра­нич­но до­ступ­ни из ба­за по­да­та­ка
на ни­воу ЕУ и ажу­ри­ра­ни у ре­ал­ном вре­ме­ну; де­фи­ни­ци­ју и опис свих на­ци­о­нал­них
при­вред­них плат­фор­ми ко­је мо­ра­ју кре­и­ра­ти де­фи­ни­са­не еле­мен­те ди­ги­та­ли­за­ци­је
у ло­ка­лу, ко­ји са од­го­вор­ним оба­ве­за­ма до­ста­вља­ју у ре­ал­ном вре­ме­ну по­дат­ке о
ути­ца­ју соп­стве­них при­вред­них ак­тив­но­сти на жи­вот­ну сре­ди­ну цен­трал­ним ба­за­
ма по­да­та­ка на ни­воу ЕУ, а ко­ји су да­ље до­ступ­ни у ре­ал­ном вре­ме­ну свим де­фи­ни­
са­ним на­ци­о­нал­ним те­ли­ма, са де­фи­ни­са­ним оба­ве­за­ма за ло­кал­ну до­ступ­ност на
на­ци­о­нал­ном ни­воу.”
„Пре­по­ру­чу­је­мо да се на ни­воу ЕУ уве­де цен­трал­на ба­за по­да­та­ка ко­ја зби­р­
но у ре­ал­ном вре­ме­ну пра­ти ста­ње мо­ни­то­рин­га и пред­у­зи­ма­ња ме­ра у окви­ру
на­ци­о­нал­не за­шти­те кри­тич­не/-их ин­фра­струк­ту­ре/-а. У том ци­љу по­треб­но је
стан­дар­Очекујемо
ди­зо­ва­ти и уни­ почетак
фи­ци­ра­ти ли­сте кри­тич­них ин­фра­струк­ту­ра уну­тар ЕУ и
свих чла­ни­ца конференције
по­је­ди­нач­но. У ову ба­зу у ре­ал­ном вре­ме­ну по­ве­за­ти и све оста­
ле функ­ци­он ­ ал­но­сти на ни­воу ЕУ ко­је мо­гу да­ти по­треб­не по­дат­ке (са­те­лит­ска
осма­тра­ња, на на­ци­о­нал­ном ни­воу ста­ње јав­ног здра­вља, EHR гра­ђа­на итд.).”
„По­треб­но је спро­ве­сти пот­пу­ну ре­де­фи­ни­ци­ју по­сту­па­ка и про­це­са на ни­воу ЕУ
по пи­та­њу сај­бер без­бед­но­сти, уз оба­ве­зу њи­хо­ве при­ме­не на на­ци­о­нал­ном ни­воу
зе­ма­ља чла­ни­ца, уз по­ве­зи­ва­ње са свим оста­лим еле­мен­ти­ма без­бед­но­сти на на­ци­
о­нал­ном ни­воу и ни­воу ЕУ.”

„У ди­ги­тал­ној тран­сфо­рм
­ а­ци­ји у Ср­би­ји је вр­ло успе­шно ре­а­ли­зо­ван ве­ли­ки број
ак­тив­но­сти. Иза­зов у бу­дућ­но­сти је­сте умре­жи­ти ди­ги­тал­ну тран­сфо­рм ­ а­ци­ју са зе­
ле­ном тран­сфо­р­ма­ци­јом и по­мо­ћи ком­па­ни­ја­ма да оп­ста­ну и бу­ду кон­ку­рент­не и
52.
оста­ну део до­ба­вљач­ких ла­на­ца та­ко што ће се тран­сфо­р­ми­са­ти и у скла­ду са Зе­ле­ном
аген­дом. Глав­ни иза­зов је­сте ус­по­ста­ви­ти са­рад­њу из­ме­ђу ино­ва­тив­них ди­ги­тал­них
ИТ ком­па­ни­ја и тра­ди­ци­о­нал­них ин­ду­стри­ја, на­пра­ви­ти плат­фор­ме где ће они са­ра­
ђи­ва­ти и ме­ђу­соб­но има­ти до­бре по­сло­ве и ре­ша­ва­ти од­ре­ђе­не про­бле­ме.”

34 | 35
 Пу­бли­ка­ци­ја је на­ста­ла за­хва­љу­ју­ћи уче­сни­ци­ма кон­фе­рен­ци­ја ко­је је ор­га­
ни­зо­ва­ло Ми­ни­ста­р­ство за европ­ске ин­те­гра­ци­је по­во­дом европ­ске ини­ци­ја­ти­ве
Кон­фе­рен­ци­ја о бу­дућ­но­сти Евро­пе.
• Омла­дин­ска мре­жа Ср­би­је
• Удру­же­ње сту­де­на­та Шу­мар­ског фа­кул­те­та
• Сту­дент­ска кон­фе­рен­ци­ја уни­вер­зи­те­та Ср­би­је
• Сту­дент­ски пар­ла­мент Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду
• Са­вет сту­де­на­та фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та
• Удру­же­ње мла­дих по­љо­при­вред­ни­ка Ср­би­је
• Фон­да­ци­ја „За­јед­но за мла­де др Да­ни­ца Гру­ји­чић”
• Цен­тар за еду­ка­ци­ју и дру­штве­ну еман­ци­па­ци­ју мла­дих
• Са­вет за мла­де Вла­де Ре­пу­бли­ке Ср­би­је
• Цен­тар за раз­вој ка­ри­је­ре сту­де­на­та
• Ми­ни­стар­ство за рад, за­по­шља­ва­ње, бо­рач­ка и со­ци­јал­на пи­та­ња
• Ми­ни­ста­р­ство про­све­те, на­ук­ е и тех­но­ло­шког раз­во­ја
• Ор­га­ни­за­ци­ја мла­дих Кру­шев­ца
• Ре­ги­о­нал­на аген­ци­ја за раз­вој и европ­ске ин­те­гра­ци­је Бе­о­град
• Ин­фо­студ
• Са­вез са­мо­стал­них син­ди­ка­та
• Син­ди­кат „Не­за­ви­сност”
• Уни­ја по­сло­да­ва­ца Ср­би­је
• На­ци­о­нал­ни кон­вент о Европ­ској уни­ји
• Ми­ни­ста­р­ство при­вре­де
• Ми­ни­стар­ство тр­го­ви­не, ту­ри­зма и те­ле­ко­му­ни­ка­ци­ја
• Ми­ни­ста­р­ство за­шти­те жи­вот­не сре­ди­не
• Тех­но­ло­шко-ме­та­лур­шки фа­кул­тет, Уни­вер­зи­тет у Бе­о­гра­ду
• Su­ez Ср­би­ја
• Ра­дан­ска ру­жа, со­ци­јал­но пред­у­зе­ће / ЕУ ПРО
• Eli­xir Gro­up Ша­бац
• Eu­ro Spin Вра­ње / ЕУ ПРО
• ENEL PS Бе­о­град
• Ре­ги­о­нал­ни цен­тар за дру­штве­но-еко­ном­ски раз­вој – Ба­нат, сек­тор за ре­ги­
о­нал­ни раз­вој и про­јек­те
• Ком­па­ни­је Kus­him, La French Tech, Nex­tcor­po и Te­am4Ukra­in ­e
• Фонд за ино­ва­ци­о­ну де­лат­ност Ре­пу­бли­ке Ср­би­је
• Ре­ги­о­нал­на аген­ци­ја за раз­вој ис­точ­не Ср­би­је
• „Раз­вој при­ват­ног сек­то­ра у Ср­би­ји”, про­је­кат GIZ-а

Очекујемо почетак
конференције
КОНФЕРЕНЦИЈА О БУДУЋНОСТИ ЕВРОПЕ –
ПРЕПОРУКЕ ИЗ СРБИЈЕ

Издавач:
Република Србија
Министарство за европске интеграције

За издавача:
Јадранка Јоксимовић

Уредник:
Наташа Савић Јањић

Лектор:
Владимир Ђукановић

Графичка обрада:
“Media Sector” д.о.о

Штампа:
Три О, Аранђеловац

Тираж:
800 примерака

Београд, 2022.
Прво издање

CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд
323.21(4-672EU)
308(4-672EU)
338(4-672EU)

ДОПРИНОС Републике Србије европској платформи Конференција о

будућности Европе : препоруке из Србије / [уредник Наташа Савић
Јањић]. - Београд : Република Србија, Министарство за европске
интеграције, 2022 (Аранђеловац : Три О). - 52 стр. ; 25 cm

Тираж 800.

ISBN 978-86-84979-86-7

1. Савић Јањић, Наташа, 1972- [уредник]

а) Европска унија -- Развојна политика б) Цивилно друштво -- Политичка
партиципација -- Европска унија

COBISS.SR-ID 78112521
www.mei.gov.rs

ISBN 978-86-84979-86-7

9 7 8 8 6 8 4 9 7 9 8 67