Аргументи за Европу

Садржај

1. Политичке и институционалне користи од приступања ЕУ 3

1.1. ЕУ као гарант мира – одржава и унапређује мир успостављен између
држава чланица 3
1.2. ЕУ као демократија 4
1.3. ЕУ као подручје правде, слободе и безбедности 8
1.4. ЕУ као политички систем 12
1.5. ЕУ као глобални актер – омогућава већи утицај на светској сцени
и заједничко суочавање са глобалним изазовима 13

2.Економске и друштвене користи од приступања ЕУ 19

2.1. ЕУ као гарант мира – одржава и унапређује мир успостављен између
држава чланица 19
2.2. ЕУ подстиче запошљавање и омогућава раст и благостање 26
2.3. ЕУ доприноси квалитетнијем образовању, лакшем приступу знању
и новим технологијама 30
2.4. ЕУ подстиче развој пољопривреде и активности у руралним областима 35
2.5. ЕУ доприноси одрживом развоју заштитом животне средине и
борбом за спречавање климатских промена 40
2.6. ЕУ се залаже за одрживу, сигурну и приступачну енергију за све грађане 42
2.7. ЕУ доприноси економској, социјалној и територијалној кохезији
– кроз подршку усмерену ка превазилажењу регионалних разлика
између држава чланица и региона 45
61
2.8. ЕУ побољшава и олакшава свакодневни живот грађана 48
2.9. Статус европског грађанина омогућава учешће у демократском
животу ЕУ 54
2.10. ЕУ чува и слави различитости – језика, идентитета, културе и традиције 57

3. ЕУ помоћ и подршка Србији – ЕУ фондови и програми 61

 1 Политичке и
институционалне
користи од
приступања ЕУ
1.1. ЕУ као гарант мира –
одржава и унапређује мир
успостављен између
држава чланица
У својој основи, европске интеграције
су одувек биле вођене жељом да доносе
и обезбеђују мир тамо где су ратови
вековима били део стварности. Чињеница
да је најдужи период мира у писаној
историји у Европи започео оснивањем
Европских заједница није случајност.
Историја ЕУ започела је 1951. године,
покретањем Европске заједнице за угаљ и
челик, да би пре 60 година – 1957 – шест
држава (Белгија, Француска, Италија,
Луксембург, Холандија и Немачка) пот-
писале Римске уговоре, који се сматрају
оснивачким документом. Циљ је био
промоција мира и благостање у Европи,
утемељено на економској сарадњи. Обје-
дињавање производње угља и челика
требало је да постави привреду европских
земаља на здраве ноге и да омогући убрзан
раст ратом разорених економија.
Данас је незамисливо да државе чланице
ЕУ своје супротстављене ставове решавају
насиљем, јер је ЕУ заједница држава које
су повезане економски, те заједничким
политикама и циљевима, међународним
правом, уједначеним стандардима и пра-
вилима. Конфликти и супротстављени
интереси решавају се преговорима. Ни
на једном другом континенту није се
развио такав облик сарадње. Европско
заједништво данас је гарант мира.
Постигнућа ЕУ у ширењу мира, демократије
и људских права призната су 2012. године,
када је Европској унији додељена Нобелова
награда за мир.
Допринос Европске уније међународном
миру је неупитан. Створен је нови модел
политике који наглашава сарадњу над
супротстављањем, користи невојна
и економска средства у остварива-
њу својих циљева (дипломатија пре
рата), настоји да обликује, а не намеће
ставове другима, уз утицај, а не пре-
тњу, те подстиче и друге на жељу за
истим циљевима.
ЕУ не представља војну претњу другима,
а своја улагања је преусмерила с војних
на друштвене циљеве. Тако је ЕУ највећи
донатор и пружалац хуманитарне и развојне
помоћи на свету, улаже у одрживу будућност,
заштиту животне средине, прилагођавање
климатским променама и спречавање сукоба.
Иако ратови унутар ЕУ нису више замисливи,
европска безбедност стоји пред изазовима
који су настали конфликтима дуж граница са
Унијом. Превазилажење ових конфликата,
као и други изазови глобалних размера,
захтевају заједнички европски приступ и
сарадњу. ЕУ развија заједничку спољну и
безбедносну политику, због чега може да
делује као снажан инструмент за одржавање
безбедности, сарадње и разумевања на
континенту, али и у свету. Европске мировне
мисије распоређене су широм света.
Помажући да се створи безбедност
и стабилност у свету, ЕУ доприноси
безбедности грађана и у оквиру сво-
јих граница. Унутрашња и спољна безбе-
дност спојиле су се у један заједнички и
јединствени задатак ЕУ – мир. Да мир не
може да се једном за сва времена обезбеди
показали су ратни сукоби на Балкану. И зато
је основни разлог за свако ново проширење
и највећи добитак чланства у ЕУ, уче-
шће у успешном моделу европских
интеграција као гаранта мира.
3
1.2. ЕУ као демократија
Данас ЕУ чини 28 европских земаља које деле
исте демократске вредности и посвећене су
заједничком раду за опште добро. Захваљујући
својим вредностима, ЕУ је широм света узор
за промене и демократску трансформацију.
Темељи уједињене Европе постављени су
на основним идејама и вредностима које
обавезују државе чланице. То су поштовање
људског достојанства, слободе, демо-
кратије, једнакости, владавине права
и поштовања људских права и права
мањина. Ове заједничке вредности су
и мотиви који дају европском процесу
интеграција основне импулсе за изградњу
друштва у коме преовлађују плурализам,
толеранција, правда, солидарност и ра-
вноправност. Управо то су и вредности којима
треба да теже државе које желе да приступе
ЕУ у будућности.
Људска права, демократија и владавина права
су основа целокупног спољнополитичког
деловања ЕУ, кроз различите програме
и инструменте помоћи. Тако Европски
инструмент за демократију и људска
права (European Instrument for Democra-
cy and Human Rights – EIDHR) доприноси
развоју и консолидацији демократије и
владавине права, као и поштовању људских
права и основних слобода, оснажујући
посебно активну улогу цивилног друштва.
Годишње се из буџета за ЕИДХР за програме
у Србији издваја око милион евра. ЕУ има
још два програма посвећена унапређењу
демократије: Механизам за укључење
цивилног друштва (Civil Society Facility)
и Европска фондација за демократију
(European Endowment for Democracy).
Уније, познати као Критеријуми из
Копенхагена, а то су:
• политички критеријуми, који се огле-
дају у постојању стабилних институција које
гарантују демократију, владавину права,
људска права и поштовање и заштиту мањина;
• економски критеријуми, који се
огледају у постојању активне тржишне
привреде, способне да издржи притисак
конкуренције и деловање закона тржишта
унутар Уније и
• правни критеријуми, који се огледају
у способности за преузимање обавеза које
проистичу из чланства, односно у усвајању
правних тековина ЕУ (acquis).
На заседању Европског савета у Мадриду
у децембру 1995. године побројаним кри-
теријумима додат je још један, мадри-
дски критеријум, који се односи на
прилагођавање административне структуре
с циљем да се обезбеде услови за поступну
интеграцију. То се у првом реду односи на
јачање административне способности,
стварање ефикасног система државне управе
с циљем да се обезбеди успешан процес
усвајања и спровођења правних тековина ЕУ.

ЕУ је отворена према свим демократским

земљама Европе. Према Лисабонском
споразуму (члан 49), било која европ-
ска земља може да се кандидује за
чланство у ЕУ уколико поштује начела
слободе, демократије, људских права и
основних слобода и владавину права.
Европска унија је 1993. године дефинисала
и скуп критеријума које мора да испуни
свака земља која жели да постане чланица

4
Проширење је једна од најуспешнијих
политика ЕУ и делотворан спољнополитички
инструмент који је у знатној мери допринео
стабилизацији политичког и економског
развоја у земљама које приступају ЕУ. Број
чланица ЕУ повећао се са шест на 28, док се
више европских земаља тренутно припрема
за чланство. Прва и засад једина чланица
ЕУ, која је покренула процес за напуштање
Уније је Уједињено Краљевство. Процес
стварања и развоја ЕУ, придруживања и
приступања нових држава Унији, назива
се једним именом - процес европских
интеграција. Чланством у ЕУ, Србија ће да
постане део уније вредности, солидарности
међу народима, у којој се живи у демократији,
миру, слободи и благостању.
1.2.1. ЕУ јача владавину права
Владавина права представља једну од
основних вредности на којима почива ЕУ.
Владавина права подразумева више од
примене закона и ефикасних институција.
Не само да је владавина права кључни преду-
слов за мир, безбедност и просперитет, већ
ојачава и социјални и економски капацитет
земље, те има велику моћ да трансформише
друштво. Функционалан судски систем који је
независан, ефикасан, транспарентан, поуздан
и доступан доприноси побољшању квалитета
живота људи. Поштовање и заштита основних
људских права омогућавају стварање снажног,
праведног и демократског друштва.
Уколико је на националном нивоу нарушена
равнотежа поделе власти, слободе грађана,
затим независност институција које гарантују
заштиту права и законитости, независност
судства и централне банке, или постоји јасна
дискриминација на основу етничке и верске
припадности – то чини системску претњу
владавини права. У таквим случајевима ЕУ
делује како би заштитила владавину
права као заједничку вредност и
гарантовала примену прописа ЕУ у
земљама чланицама.
Европска комисија може да покрене
поступак против државе чланице и да се
обрати Суду правде ЕУ, уколико та земља
касни са преносом европских директива
у национално правосуђе, или када усваја
националне прописе који нису у складу са
правом Уније. На пример, ове године ЕК је
покренула правне мере против Мађарске
због кршења европских прописа тиме што
је усвојила амандмане на мађарски Закон
о вишем образовању који нису у складу са
стандардима ЕУ. Поступак против Мађарске
могао би да резултира и санкцијама у облику
ускраћивања права гласа те земље у Савету
ЕУ. Такође, ЕУ је предузела мере и против
Пољске због доношења новог закона о
избору судија и правосудном систему који
нису у складу са демократским вредностима
и владавином права.
У складу са критеријумима за чланство,
државе које желе да приступе ЕУ, па и
Србија, морају да од најраније фазе процеса
приступања успоставе и промовишу рад
најважнијих институција за одржавање и
гарантовање владавине права. Решавањe
најважнијих питања која се односе на
владавину права и основне слободе започиње
отварањем Поглавља 23 (Правосуђе
и основна права) и Поглавља 24
(Правда, слобода и безбедност) на
самом почетку процеса преговора и
затварање на самом крају, како би се у
овој области спровеле што дубље реформе.
Да би испунила мерила из ових поглавља,
Србија треба да спроведе бројне реформе
и активности које ће да имају директан
позитиван утицај на свакодневни живот
наших грађана.
1.2.2. ЕУ реформише правосуђе
У области правосуђа не постоји један јасан
европски модел реформе и организације
правосудног система који треба да се усвоји
и спроведе. Постоје одређени заједнички
европски принципи на којима треба
засновати правосуђе које би било у стању
да подржава владавину права, а на којима
ЕУ инсистира, а то су: независност,
непристрасност, професионалност,
стручност и ефикасност. Да би земља
кандидат за чланство била успешна у
реформама у овој области, она мора не
5
само да потпуно усклади своја правна акта
са европским, већ и да оствари резултате у
њиховом спровођењу.
Независно судство, са неопходним капа-
цитетима за одржавање и заштиту владавине
права,камен је темељац реформе правосуђа.
У ЕУ је дефинисан низ препорука за
остваривање непристрасности, интегритета
и високих стандарда судства. То захтева
озбиљну посвећеност елиминисању спољних
утицаја на правосуђе.
ЕУ у области правосуђа акценат ставља
и на улазак у правосудну професију и
управљање каријерама судија и јавних
тужилаца. Одређени су јасни, објективни
и транспарентни критеријуми за њихов
избор. Исти је случај и са напредовањем
у служби. Да би правосуђе и тужилаштва
могли да подрже владавину права, судије
и тужиоци морају да имају одговарајућа
знања и вештине. Осим тога, мора се
успоставити систем континуираног учења
и усавршавања током каријере, и зато
је ЕУ велику пажњу посветила јачању
система стручног усавршавања и јачања
професионализма у правосуђу.
Успостављањем Правосудне академије, као
релативно нове институције у правосудном
систему Србије, креиран је институционални
оквир којим се уређује обука са циљем
даљег развијања модерног, ефикасног и
непристрасног правосуђа. У оквиру Инстру-
мента за претприступну помоћ (ИПА), ЕУ
даје подршку Академији да кроз пружање
почетних, континуираних и специјализованих
обука за судије и тужиоце постане средиште
едукације у правосуђу. У периоду 2007-2015.
године ЕУ је кроз КАРДС и ИПА подржала рад
Правосудне академије са 13, 8 милиона евра.
Правосуђе треба да буде независно, одго-
вворно и професионално, али је за грађане
изузетно важно и да оно буде ефикасно
у раду, како би се правда задовољила у
прихватљивим роковима. Неефикасно
правосуђе негативно се одражава на
привредне активности у друштву, одбија
стране инвестиције, те доводи до успоравања
развоја друштва у целини. Наиме, постојање
6
правне сигурности гарантује страним и
домаћим инвеститорима да своја права могу
да остваре на основу закона, ефикасно, без
корупције, а пре свега да се закони неће
мењати тако да појединци или групе буду
привилеговани у односу на друге.
Када је реч о ефикасности, говоримо пре
свега о трајању судског поступка, који је у
Србији – као и у другим државама канди-
датима – знатно дужи од оног у државама
чланицама ЕУ, уз велики број старих судских
предмета. Установљавање поузданог пра-
восудног система, у коме ће грађани моћи
да заштите своја права и да у оптималном
року добију коначне пресуде, основна је
добит свих активности које се предузимају
у реформи правосуђа на путу ка ЕУ.
Неопходно је да правосуђе и тужилаштва
у Србији у процесу приступања достигну
европске стандарде и да се оспособе да
подрже владавину права, пре свега због тога
што ће српско правосуђе – оног тренутка
када Србија постане чланица ЕУ – да постане
део европског правосуђа, а тада ће бити
задужено да подржава и остварује владавину
права на нивоу ЕУ, кроз спровођење правних
прописа Уније.
Извештај за 2016. годину о раду судова
показује резултате реформи које Србија
спроводи уз подршку ЕУ. Наиме, кроз
реализацију бројних пројеката који су
имали за циљ унапређење ефикасности
правосуђа, после низа година омогућено је
смањење броја заосталих и нерешених
предмета. Тако је број старих предмета
у односу на 2012. годину смањен за
814.101. Позитивне промене у раду српског
правосуђа могу се очекивати и у наредном
периоду, када буду реализоване све
предвиђене активности из Акционог плана
за Поглавље 23, као мерила за достизање
европских стандарда у квалитету правде.
1.2.3. ЕУ јача борбу
против корупције
Државе чланице ЕУ, као и Европска коми-
сија и Европски парламент, придају велику
важност борби против корупције. ЕУ
представља заједничко тржиште на којем
владају слободе кретања капитала, роба и
услуга, а корупција представља баријеру
тим слободама и по правилу доводи до
дискриминације у тржишној утакмици.
Политика борбе против корупције у ЕУ
усмерена је на три елемента:
• функционисање институција система
које се баве борбом против корупције,
• превенција и репресивно деловање и
• ефикасно процесуирање кривичних
дела која садрже коруптивни елемент.
Корупција може да угрози демократске
институције и владавину права, и зато је
важно да правна и институционална решења
укључе превентивне и репресивне
мере борбе против корупције. Под
превенцијом корупције првенствено се
мисли на уклањање свих ризика који
погодују корупцији у великом броју области
– од финансирања политичких партија и
предизборних кампања, преко трошења
буџетских средстава и управљања јавним
предузећима, до рада великих система као
што су образовање и здравство. Међутим,
пошто је рад на превенцији ретко када
сам по себи довољан, за делотворно
сузбијање корупције у ЕУ се инсистира и
на успостављању и јачању институција за
откривање, процесуирање и кажњавање
корупције, тј. на репресивном делу анти-
корупцијске политике.
Србија, као земља која жели да постане
чланица ЕУ, мораће да покаже јасне
резултате у борби против корупције као
доказ да институције успостављене са
циљем борбе против корупције стварно
функционишу. Тако ће чланство Србије у
ЕУ допринети стварању јасног и ефикасног
система борбе против корупције, како на
институционалном тако и на стратешком
плану. Успоставиће се институција која
ће да се бави дефинисањем политике
борбе против корупције, али и она која ће
на независан начин пратити спровођење
договорене антикорупцијске политике.
1.2.4. ЕУ реформише јавну управу
Један од главних изазова процеса европских
интеграција који директно утиче на спо-
собност државе кандидата да преузме
обавезе које доноси чланство и да делотворно
спроводи правне тековине ЕУ представља
изградња јавне управе која функционише у
складу са принципима професионалности,
одговорности, политичке неутралности,
ефикасности и ефективности. Реформу
јавне управе – поред владавине права
и економског управљања – у Стратегији
проширења за 2015. годину Европска
комисија је навела као један од три стуба
процеса проширења.
Европска комисија је појачала фокус на
реформу јавне управе још 2014. године и,
у сарадњи са Организацијом за економску
сарадњу и развој (ОЕЦД), у оквиру СИГМА
иницијативе, развила Принципе јавне
управе. Принципи се односе на: стратешки
оквир реформе јавне управе, израду и
координацију политика, јавну службу
и управљање кадровима, одговорност,
пружање услуга и управљање јавним
финансијама. На основу ових принципа,
Европска комисија мери напредак у
земљама кандидатима и потенцијалним
кандидатима у области реформе јавне
управе. Иако су општи критеријуми доброг
управљања универзални, ови принципи
су креирани за земље које приступају ЕУ
и примају помоћ ЕУ кроз Инструмент
претприступне помоћи (ИПА).
Због значаја модернизације јавне управе
за процес европских интеграција, Европска
унија је одлучила да по први пут финансира
ту реформу кроз директну подршку буџету
Републике Србије. Кроз Секторску буџетску
подршку, као нови инструмент ЕК, крајем
2016. опредељено је 80 милиона евра за
реформу јавне управе у Србији, која треба
да буде реализована до средине 2019.
7
Ова реформа ће допринети унапређењу
организационе и функционалне структуре
централног нивоа власти (јавне управе),
унапређењу система припреме и координације
јавних политика, већем учешћу грађана и
организација цивилног друштва у процесу
креирања политика, унапређењу система
управљања људским ресурсима у јавном
сектору заснованог на принципу напредовања
и награђивања према заслугама, смањењу
административних оптерећења за грађане и
предузећа кроз пружање подршке реформи
инспекцијских служби, унапређењу процеса
планирања и буџетирања јавних расхода,
постепеном увођењу и пракси припреме
секторских средњорочних оквира расхода
и бољем спровођењу интерне контроле у
државној служби.
Реформа јавне управе на путу ка ЕУ је и нека
врста припреме за Европски администра-
тивни простор (European Administrative
Space – EAS) у који држава улази уласком
у ЕУ. Европски административни простор
обухвата сет јединствених стандарда и
принципа за деловање јавне управе у
ЕУ. Ови принципи у великој мери утичу на
европеизацију националних управа држава
чланица и представљају параметре за одре-
ђивање управних стандарда. Европски
административни простор представља ево-
лутивни процес постепеног уједначавања
између националних управноправних систе-
ма и управних пракси држава чланица ЕУ.
Процес европске интеграције као свој
темељ има изградњу државе која ће бити
заснована на начелима добре владавине.
Државе кандидати, па и Србија, дужне
су да ове принципе користе као водич за
реформу своје јавне управе, јер се управо
преко степена прихватања принципа и
стандарда оцењује њихова способност да
усвоје и примењују правне тековине ЕУ.
Захваљујући снажној подршци ЕУ, у Србији
су успостављене институције омбудсмана
(заштитника грађана) и повереника за
информације од јавног значаја и заштиту
података о личности. Такође, ЕУ је
омогућила оснивање Агенције за борбу
против корупције. Кроз Инструмент за
8
претприступну помоћ (ИПА), у програмском
периоду 2007-2013, у Србији је програмирано
56.2 милиона евра искључиво у области
која се односи на Поглавље 23, где је
значајна подршка обезбеђена за повећање
транспарентности и ефикасности правосуђа,
борбу против корупције и заштиту основних
људских и мањинских права.
Аргументи за ЕУ:
• Постојање стабилних институција које
гарантују демократију, владавину права,
људска права и поштовање и заштиту
мањина,
• Функционалан судски систем који је
независан, ефикасан, одговоран и поуздан,
• Ефикасан систем борбе против кору-
пције на свим нивоима у држави и
друштву и
• Професионална јавна управа која
функционише на принципима доброг
управљања.
1.3. ЕУ као подручје правде,
слободе и безбедности
Отварање унутрашњих граница између држа-
ва чланица ЕУ и слободно кретање људи
отворило је проблеме безбедности у земљама
чланицама јер више не постоји контрола на
унутрашњим границама ЕУ. Због тога је било
неопходно да се на спољним границама ЕУ
уведу посебне мере безбедности, како би се
ефикасно спроводила заштита и борба против
организованог криминала, тероризма, иле-
галне имиграције, кријумчарења дроге и
трговине људима, и на тај начин осигурала
безбедност држава чланица и њених грађана.
То је захтевало блиску сарадњу и заједнички
рад земаља чланица ЕУ, у чему активну и
значајну улогу имају организације Европол
(Europol – Европска полицијска служба) и
Евроџаст (Eurojust – Европска јединица за
правосудну сарадњу). Резултат предузетих
мера и активности је већа безбедност и правна
сигурност грађана ЕУ у оквиру европског
простора правде, слободе и безбедности.
Када Србија постане чланица ЕУ, увођењем
стандарда и усклађивањем са правним
тековинама у овој области, безбедност гра-
ђана Србије ће бити већа, правна држава и
владавина права ће бити заштићене, а Србија
ће постати део система који све безбедносне
изазове решава разменом информација
и блиском сарадњом са другим државама
чланицама ЕУ.
1.3.1. ЕУ штити своје спољне
границе и јача безбедност
Након укидања унутрашњих граница између
држава чланица ЕУ, уведен је систем који
помаже спречавању злоупотреба и чува
спољне границе Уније. Строжија провера
спољних граница ЕУ постала је приоритет
после проширења 2004. и 2007. године. ЕУ
агенција Фронтекс (Frontex), са седиштем
у Варшави, задужена је за управљање
сарадњом на пољу безбедности спољних
граница. Државе чланице ЕУ могу да јој
позајме бродове, хеликоптере и авионе за
обављање заједничких патрола, рецимо у
осетљивим областима Медитерана.
чланице ЕУ и који желе да без визе уђу у
шенгенски простор, или из њега изађу,
буду регистровани и проверени и пре него
што стигну у Европу. На основу претходног
поређења са подацима из безбедносних база
и база података о тероризму, истражитељи
ће одлучивати ко сме да уђе у ЕУ. На тај начин
ЕУ жели да одврати од уласка терористе,
криминалце и повратнике из земаља у
којима је грађански рат. (Процењује се да
је 5000 држављана ЕУ отпутовало у зоне
сукоба и прикључило се терористичким
групама. Неки од страних бораца повратника
у Европу учествовали су у терористичким
нападима у претходном периоду. Систем
регистрације постаће оперативан до 2020,
а према проценама захтева улагања у износу
од 212 милиона евра.)

Од 2016. ЕУ има нову, добро опремље-

ну, европску Агенцију за граничну и
обалску стражу, која представља кључни
елемент за јачање европских спољних
граница, како би грађани могли да наставе
да слободно живе и крећу се унутар ЕУ.
Нова гранична и обалска стража већ је
распоређена на турско-бугарској граници и
на северној граници Грчке.

Осим тога, ЕУ је пооштрила Кодекс о

шенгенским границама. То значи да
ће убудуће бити обавезна контрола свих
држављана ЕУ на уласку и при изласку
из ЕУ. Систематска контрола држављана
трећих земаља већ је обавезна. Крајем
2016. Европска комисија представила је и
план система регистрације за путнике
на уласку у ЕУ (ETIAS - EU Travel Infor-
mation and Authorisation System), сличан
ономе какав постоји у САД. Европски
систем за информације о путовањима
омогућава да држављани земаља које нису

9
1.3.2. ЕУ предузима заједничке
мере против организованог
криминала
ЕУ осигурава да државе чланице боље
сарађују на сузбијању криминала. При
остваривању тог циља кључну улогу има
поступак Европског налога за хапшење,
који је уведен 2002. године с циљем да
омогући спровођење националног налога
за хапшење на територији целе Европе.
Овај налог олакшава и убрзава поступак
изручења починилаца кривичних дела и
осумњичених који се скривају у другој држави
чланици ЕУ. Захваљујући европској бази
података о траженим особама Шенгенског
информационог система, службеници
граничног надзора могу лакше да уђу у
траг починиоцима кривичних дела. Осим
имена тражених починилаца кривичних
дела, та база података садржи информације
о оружју, украденим аутомобилима и
изгубљеним личним документима, што
олакшава потрагу за траженим лицима.
Евроџаст истражује тешки прекогранични
криминал и помаже националним телима.
Важну улогу има и Европол, чији стручњаци
прикупљају информације и податке о
криминалцима, помажући у потрази за
починиоцима кривичних дела. Европол
израђује анализе о криминалу и тероризму,
пружа помоћ националним телима, али и
директно помаже у хапшењу криминалаца.
На веб страницама eumostwanted.eu
објављују се потернице за најтраженијим
починиоцима међународних кривичних
дела. За бољу полицијску сарадњу у буџету
ЕУ до 2020. године издвојено је више
од милијарду евра. Тим средствима се
финансирају заједнички истражни тимови,
нове технологије у државама чланицама
ЕУ и слично.
Током нашег процеса приступања ЕУ
створиће се услови за непосредну сарадњу
правосудних и полицијских органа и размену
информација са Европолом, уз заштиту
података о личности, гарантовану према
европским стандардима. То практично
значи да ће српска полиција имати на
располагању комплетну базу података и
обавештајних сазнања европских полиција.
10
1.3.3. ЕУ подстиче блиску
сарадњу својих чланица у
борби против тероризма
Питање безбедности је постало један од
приоритета ЕУ. Стога ЕУ подстиче блиску
сарадњу својих чланица у борби против
тероризма јер ниједна држава појединачно
не може да се сама одупре данашњим
безбедносним изазовима, ризицима и
претњама. Заједничким мерама и
прописима ЕУ настоји да побољша
сарадњу држава чланица и боље за-
штити своје грађане. Од бомбашких на-
пада у Мадриду 2004. у Европи је било више
од 30 терористичких напада. У Лондону,
Паризу, Бриселу, Ници, Берлину и другим
градовима погинуло је више од 600 људи.
Заједничку стратегију за борбу против
тероризма државе чланице ЕУ донеле су
још 2005. Уведена су строжија правила која
омогућују прекидање извора финансирања
терориста и спречавање прања новца,
пооштрена је контрола набавке и поседовања
ватреног оружја. Такође, ЕУ се бори против
терористичке пропаганде на интернету,
против верске радикализације, као и
регрутовања будућих терориста у школама
и затворима.
ЕУ ради и на систему за евиденцију и кори-
шћење података о путницима у ваздушном
саобраћају за потребе кривичног гоњења.
Државе чланице ЕУ ће до маја 2018.
године успоставити канцеларије које ће од
авио-превозника прикупљати податке о
путницима (адресу, број телефона, место и
датум путовања).
Европска комисија намерава да унапре-ди
базу података о траженим лицима Шен-
генског информационог система (СИС),
како би спречила да терористи у бекству
слободно прелазе европске границе. За
лицима осумњиченим за тероризам мора
да се распише потерница, те се у СИС-у
морају забележити забране уласка за
држављане трећих земаља. Ради се и на
јачању Европола, који подржава националне
полиције, нпр. кроз заједничке истражне
тимове. Као одговор на нападе на Париз
крајем 2015. године, Европол је основао
противтерористички центар у којем 60
стручњака прикупља информације од
различитих безбедносних служби.
Укључивањем у европске механизме за
борбу против тероризма, Србија ће повећати
способност да се одупре терористичким
нападима. Истовремено, створиће се бољи
услови за спречавање радикализације и
прикључивање наших грађана терори-
стичким организацијама.
1.3.4. ЕУ се залаже за
јединствене стандарде у
области азила и имиграције
ЕУ је данас суочена са неодложним реша-
вањем проблема растућег броја имиграната
– легалних и илегалних – у подручју без уну-
трашњих граница. Владе држава чланица
ЕУ договориле су се да ускладе своја правила
како би се захтеви за добијање азила
обрађивали у складу с низом основних
принципа који су на јединствен начин
признати на целој територији Уније. Усвојене
су техничке мере, као што су минимални
стандарди за пријем оних који траже азил
и за додељивање статуса избеглице.
Основана је Европска канцеларија за
подршку азилу, са седиштем на Малти,
која координише сарадњу међу држа-
вама чланицама у овој области. Женевска
конвенција укључена је у европско зако-
нодавство. Даблинском уредбом из 1997.
утврђено је да тражилац азила мора да
поднесе захтев за азил у држави чланици у
коју је прву ушао. Међутим, током избегличке
кризе показало се да тај пропис има
недостатака; стога су у току консултације о
реформи Даблинског система.
Као последица избегличке кризе 2015, на
предлог Европске комисије, на европским
спољним границама у Грчкој и Италији
основани су центри за почетни прихват и
регистрацију избеглица. У њима се пристигле
избеглице региструју и идентификују. Из
тих центара се организује и премешта-
ње избеглица унутар ЕУ, око чега је – на
предлог Европске комисије – постигнут
већински договор држава чланица. Одлуком
ЕУ предвиђено је премештање 160 000
избеглица из Грчке и Италије, које су
због свог географског положаја посебно
погођене великим приливом избеглица, у
друге државе чланице – на основу кључа
расподеле. Европска комисија предложила
је и неке додатне реформе које обухватају
поједностављене поступке азила, заједничке
стандарде за заштиту права угрожених лица
и даље усклађивање услова прихвата у ЕУ.
Аргументи за ЕУ:
• Безбедне спољне границе,
• Безбедно кретање и правна сигурност
грађана унутар ЕУ,
• Смањење стопе прекограничног кри-
минала, трговине наркотицима, оружјем
и људима,
• Блиска сарадња чланица ЕУ у борби
против тероризма и укључивање у европске
механизме за борбу против тероризма,
• Јединствени стандарди и мере на пољу
азила и имиграције и
• Сарадња између правосудних, поли-
цијских и царинских органа власти држава
чланица олакшава и убрзава поступак
изручења починилаца кривичних дела
и осумњичених који се скривају у другој
држави чланици ЕУ.
11
1.4. ЕУ као политички систем
1.4.1. ЕУ омогућава учешће у
систему одлучивања и креирању
политика на нивоу ЕУ
ЕУ има надлежности које су јој државе
чланице повериле оснивачким уговорима.
Лисабонским споразумом дефинисана је
подела надлежности између ЕУ и чланица,
тако да Унија има искључиве, подељене
и надлежности у којима делује како би
пружила подршку, координисала или
допунила активности држава чланица.
Искључиве надлежности ЕУ има у
следећим областима: царинска унија, успо-
стављање правила конкуренције која су
неопходна за функционисање унутрашњег
тржишта, монетарна политика (за чланице
чија је монета евро), очување биолошких
ресурса у мору у оквиру заједничке политике
рибарства, заједничка трговинска политика.
ЕУ је искључиво надлежна да закључује
међународне уговоре када је то предвиђено
законодавним актом Уније или је неопходно
да би ЕУ спроводила своје унутрашње
надлежности.
Међу надлежности које ЕУ дели с држа-
вама чланицама убрајају се: унутра-шње
тржиште, простор слободе, безбедности и
правде, пољопривредна политика, политика
рибарства (осим очувања биолошких мор-
ских ресурса), транспорт и трансевропске
мреже, енергетика, социјална политика
(аспекти дефинисани уговорима), економска,
социјална и територијална кохезија, животна
средина, заштита потрошача, заједничка
безбедност у области здравства (аспекти
дефинисани уговорима).
Области у којима државе чланице имају
надлежност, а у којима ЕУ делује како
би пружила подршку, координисала или
допунила активности држава чланица
ЕУ су: индустрија, заштита и унапређење
људског здравља, образовање, млади, спорт
и професионално оспособљавање, култура,
туризам, јавно здравље, као и сарадња између
администрација.
12
Ступањем Србије у чланство, у наведеним
– јасно одређеним – областима доћи ће
до преношења надлежности или дела
надлежности на институције ЕУ. Током
преговора с ЕУ договориће се начин избора
и број представника Србије у институцијама
Уније, и то ће бити прецизирано у при-
ступном уговору између Србије и ЕУ. У
периоду између потписивања приступног
уговора и његове ратификације Србија ће
имати представнике у свим институцијама
ЕУ у статусу посматрача. Србија ће уласком
у ЕУ имати представнике у институцијама
Уније, па ће од пасивног „преузимаоца
европских политика” прерасти у њиховог
активног кокреатора. То значи да ће моћи да
активно утиче и на све аспекте даљег развоја
ЕУ, па ће и на тај начин моћи да заступа и
штити и своје националне интересе.
Као и све остале државе чланице, Србија
ће имати једног представника у Европској
комисији задуженог за неко подручје
европских јавних политика, као и по једног
судију у Европском суду правде и Ревизорском
суду. У Европском парламенту Србија ће
имати између 16 и 18 представника. Србија
ће имати свог представника у Европском
савету, којег чине шефови држава или влада
држава чланица. Такође ће равноправно
са другим државама учествовати у процесу
доношења одлука у Савету ЕУ. За питања за
која се тражи једногласност, одлука се неће
моћи донети без пристанка Србије. Тако
нпр. одлуке у области заједничке спољне и
безбедносне политике, пореске политике,
кривичног права, грађанства (давање нових
права грађанима ЕУ), као и одлука о пријему
у чланство ЕУ, захтевају једногласност
држава чланица.
Међутим, Савет у већини случајева одлучује
квалификованом већином. За одлуке које
се доносе квалификованом већином Србија
ће имати одређену тежину приликом доно-
шења одлука, у односу на број становника.
Према овом систему гласања, земља која је
у Савету надгласана ипак мора да примени
усвојено законодавство.
Општи савет Европске централне банке
добиће и једног члана из Србије – гувернера
Народне банке Србије, а имаћемо свог
представника и у Савету гувернера Евро- 1.5. ЕУ као глобални актер
пске инвестиционе банке. У Европском
економском и социјалном комитету, као и
– омогућава већи утицај
у Комитету региона, Србија ће имати између на светској сцени и
10 и 12 представника. заједничко суочавање са
Уласком Србије у ЕУ, Народна скупштина
глобалним изазовима
Републике Србије добиће нову улогу у
У глобалном свету суоченом с мноштвом
политичком систему ЕУ: контролисаће
изазова ниједна држава није сама по себи
законодавни рад Владе у Савету ЕУ и
довољно јака. ЕУ може да заштити своје
проверавати које ће позиције Влада зау-
грађане од спољних претњи и последи-
зимати о појединим питањима.
ца глобализације у областима у којима
национална држава то више не може.
Народна скупштина ће – у складу са одредба-
Европска сарадња у оквиру ЕУ нема бо-
ма Лисабонског споразума – проверавати
љу алтернативу.
супсидијарност и заједно с парламентима
других држава чланица имаће право да тре-
Међународна питања којима се ЕУ бави нису
ћином гласова алоцираних националним
ограничена само на спољну и безбедносну
парламентима у року од осам недеља уложи
политику, него укључују и развојну сарадњу,
приговор (образложено мишљење) на пре-
спољну трговину, миграције, заштиту
дложено европско законодавство.
животне средине, климатске промене и
енергетску политику.

Такође, ЕУ има већи утицај на светској

Аргументи за ЕУ:
позорници када говори једногласно о
међународним питањима попут трговинских
• Србија ће бити заступљена у свим
преговора. Да би тај утицај лакше остваривала
институцијама ЕУ и активно учествовати
у креирању европских политика,
и с циљем побољшања међународног утицаја
ЕУ, Европски савет је 2009. године добио
• У Европском парламенту, парламе-
сталног председника и првог Високог
нтарци из Србије ће директно заступати
представника за спољне послове и
интересе грађана Србије и
безбедносну политику.
• Србија ће – кроз стратешке коалиције с
представницима других држава – моћи да
значајно утиче на коначне позиције ЕУ.

13
Циљ спољне политике ЕУ је да суштински
омогући безбедност, стабилност, демокра-
тију и поштовање људских права – не само у
непосредном суседству (рецимо на Балкану)
него широм света. Њено главно средство је
„мека моћ“, која покрива активности као што
су посматрачке мисије за изборе, хуманитарна
и развојна помоћ.
ЕУ одржава дипломатске односе са готово
свим земљама у свету. Склопила је стратешко
партнерство са кључним међународним
актерима, блиско сарађује са светским силама
у успону и потписала је билатералне споразуме
о придруживању с бројним државама у
суседству. Уз билатералне односе са земљама
и регионима на свим континентима, ЕУ има
и своје делегације у свим деловима света.
Мрежа састављена од 141 делегације и
канцеларије представља ЕУ у сарадњи
с надлежним институцијама и пред
становништвом земаља домаћина.
ЕУ има значајан утицај у међународним
организацијама као што су Светска
трговинска организација и специјализоване
организације Уједињених нација, као и на
светским самитима посвећеним животној
средини и развоју. На пољу одбране, свака
земља остаје суверена било да је чланица
НАТО или је неутрална. Међутим, земље
чланице ЕУ развијају војну сарадњу за
потребе мировних мисија.
1.5.1. ЕУ појачава преговарачке
позиције Србије у међународним
односима
Србија, као релативно мала земља с
комплексном геополитичком позицијом, у
неповољнијем је преговарачком положају
у односу на велике светске силе у погледу
спољне политике. Уласком у ЕУ Србија
ће да добије могућност да артикулише и
промовише своје стратешке интересе унутар
Заједничке спољне и безбедносне
политике (ЗСБП) и тако их лакше усклади
са спољнополитичким интересима на
билатералном и мултилатералном нивоу, те
уједно ојача и своју међународну позицију.
Учешћем у ЗСБП Србија ће да постигне
већу безбедност уз мање трошкова, односно
14
безбедност какву не би могла да оствари
ослањајући се на сопствене капацитете.
Усклађивањем спољне политике са ЕУ,
Србија ће да се позиционира као релевантан
и поуздан партнер и препознаје као стабилна
и просперитетна земља.
Учешћем у операцијама и мисијама Заје-
дничке безбедносне и одбрамбене
политике (ЗБОП), Србија се већ потврђује
као партнер ЕУ у очувању регионалне,
европске и глобалне безбедности. До сада
је ангажовано 19 припадника Војске Србије
у четири војне мисије ЕУ (Сомалија, Мали,
Централноафричка Република и мисија
Аталанта у Индијском океану). Укупно,
у војним мисијама УН и Европске уније
учествује 328 припадника Војске Србије,
што Србију ставља на прво место у региону
и осмо у Европи када је у питању допринос
мировним мисијама широм света.
Србија има вишеструке користи од сарадње са
ЕУ у оквирима ЗБОП, јер се тиме побољшавају
капацитети и интероперабилност српских
оружаних снага, стичу се искуства и Србија
се још боље позиционира на међународној
сцени. Укључење Србије у цивилне мисије
ЕУ, у наредном кораку, корисно је за
стицање искуства стручњака из разних
области, широког спектра профила (лекари,
инжењери и сл.).
Учешће Србије у другим иницијативама
ЗБОП је, такође, веома значајно. Тиме
не само што јача позиција Србије, већ
је могуће да српске институције добију
додатне капацитете и релевантна признања
на европском нивоу. Тако нпр. сарадња
са Европском одбрамбеном агенцијом
отвара разне могућности које погодују
нашој наменској индустрији и оружаним
снагама (одговарајући споразум је потписан
децембра 2013). ЕОА је кључна за изградњу
војних и цивилних капацитета путем развоја
различитих иницијатива и програма, а
сарадња у оквиру програма ове агенције је
добар начин да се достигну циљеви развоја
које Србија не би могла достићи самостално.
Све то доприноси унапређењу војних и
одбрамбених способности Србије.
Након ступања у чланство, Србија ће – Тренутно су поступцима трговинских пре-
у оквиру међународних организација и говора обухваћени: преговори са САД о
форума – бити у обавези да прати ставове и Трансатлантском партнерству за трговину
придружује се иницијативама ЕУ о највећем и улагања (ТТИП), преговори о споразуму
броју питања на пољу људских права и о слободној трговини између ЕУ и Јапана и
хуманитарног права. ЕУ заузима јасан став преговори о Споразуму о трговини услугама
о осетљивим питањима која се тичу грађана (ТиСА) између 23 чланице СТО, укључујући
– заштита животне средине, обновљиви ЕУ. Даље, ЕУ повећава трговину са земљама
извори енергије, безбедност хране итд. које су у успону у другим деловима света,
односно земљама БРИКС-а (Бразил, Русија,
Индија, Кина и Јужна Африка). Кина је
1.5.2. ЕУ светски предводник постала други најважнији трговински
у трговини партнер ЕУ (после САД) и највећи извозник
на тржиште ЕУ.
Европска унија има велики међународни
Трговинска политика ЕУ је тесно повезана
утицај и бољи преговарачки положај у
са њеном политиком развоја. Према својој
светској трговини од било које државе
Општој шеми преференцијала (Gen-
чланице појединачно. Удео од 16,5% у
eral System of Preferences GSP), ЕУ је за
укупном светском увозу и извозу чини
увозне производе из земаља у развоју
ЕУ највећим светским трговинским
и економија у транзицији одобрила
блоком. ЕУ је највећи светски извозник
повлашћен приступ, спустила тарифе и
индустријске робе и услуга и највеће
укинула царинске дажбине. Урадила је
увозно тржиште за више од 100 земаља.
још и више за 49 најсиромашнијих земаља
Више од 30 милиона радних места у ЕУ
света – сви њихови производи, уз изузетак
зависи од извоза изван ЕУ, па је трговина
оружја, ослобођени су царинских дажбина
основ раста ЕУ. Слободна трговина између
при уласку на тржиште ЕУ.
држава чланица једно је од основних начела
ЕУ, па се ЕУ залаже и за либерализацију
У јесен 2015. Европска комисија представила
светске трговине.
је нову стратегију „трговине за све“.
Трговинском политиком која се темељи на
ЕУ сарађује са Светском трговинском орга-
вредностима ЕУ настоји да повеже привредни
низацијом, како би обезбедила отворена
раст са социјалном правдом, поштовањем
тржишта и трговински систем заснован на
људских права и нормама у области заштите
јасним правилима. Овај систем омогућа-
на раду, здравствене заштите и заштите
ва одређени степен правне сигурности и
животне средине, те подржи правну државу
транспарентности у вођењу међународне
и добро управљање. ЕУ појачава дијалог
трговине. СТО одређује услове захваљујући
с трговинским партнерима, па у будуће
којима њени чланови могу да се заштитите
трговинске споразуме уноси прописе о
од нефер пракси у трговини, као што је
сузбијању корупције, норме за заштиту
обарање цена, чиме се извозници боре с
на раду, здравствену заштиту и заштиту
ривалима, нпр. против дампиншких цена
животне средине – чиме подстиче праведне
челика и производа од челика из Кине.
и етичке трговинске системе.
ЕУ је успешно склопила низ трговин-
Чланством у ЕУ Србија ће да постане део
ских споразума или преговара о трго-
заједничког тржишта које производи
винским споразумима са 140 земаља
петину светског БДП. То значи успо-
широм света. Међутим, нема посебне
стављање царинске уније, односно усвајање
трговинске споразуме са својим највећим
трговинског режима према трећим
трговинским партнерима међу развијеним
земљама идентичног оном који важи за
земљама – Сједињеним Америчким Држа-
државе чланице ЕУ. Даље, Србија ће да
вама и Јапаном.
постане учесница заједничке трговинске

15
политике, што значи да преузима права
и обавезе унилатералних, билатералних
и мултилатералних преференцијалних
трговинских аранжмана ЕУ, нпр. обавезе
даље либерализације трговине које ће се
спровести садашњим и будућим трговинским
аранжманима. Захваљујући трговинским
споразумима ЕУ, предузећа из Србије ће
моћи да пронађу нова продајна тржишта,
повећају добит и отворе нова радна места.
Такође, чланством у ЕУ Србија ће да
приступи и Европском економском
простору (European Economic Area –
EEA), којим је успостављено јединствено
тржиште на подручју земаља чланица ЕУ
и Норвешке, Исланда и Лихтенштајна.
Преузеће и бесцарински трговински режим
са Швајцарском, као и царинску унију са
Турском. Уласком у ЕУ Србија ће преузети
преференцијалне трговинске аранжмане
ЕУ са земљама Медитерана (Алжир,
Египат, Израел, Јордан, Либан, Мароко,
Палестина, Сирија, Тунис), са Чилеом,
Мексиком, Јужноафричком Републи-
ком, земљама ЦАРИФОРУМ-а (већина
карипских земаља), Камеруном, Обалом
Слоноваче и Републиком Корејом, па
ће се укинути или смањити царине и с
тим земљама. Србија ће такође преузети
одреднице преференцијалне трговине које
је ЕУ успоставила с трећим земљама.
16
1.5.3. ЕУ јача добросуседску политику
Европска политика суседства представља
оквир за сарадњу са 16 партнерских земаља
источно, јужно и југоисточно од ЕУ. У
источној Европи нагласак је на Украјини,
Белорусији, Молдавији и јужном Кавказу
(Јерменија, Азербејџан и Грузија), у подручју
Средоземља на северноафричким земљама
Мароку, Алжиру, Тунису, Либији и Египту, а
на Блиском истоку на Израелу, Палестинској
самоуправи, Јордану, Либану и Сирији.
Циљ политике суседства је подршка изгра-
дњи демократије, економских реформи и
безбедности на спољним границама ЕУ.
Наиме, проширења из 2004. и 2007. године
померила су границе ЕУ даље на исток и југ
и отворила питање уређења односа ЕУ са
новим суседима и предузимања мера како би
се одговорило на нове претње по безбедност
као што су илегална имиграција, прекиди
у снабдевању енергијом, организовани
прекогранични криминал и тероризам.
Зато је 2014. године ЕУ креирала нову
политику европског суседства чији је
основни циљ био стварање „круга стабилних
и пријатељских држава”.
Готово све ове земље имају билатералне
споразуме о партнерству и сарадњи или
споразуме о придруживању са ЕУ, према
којима су оне посвећене заједничким
вредностима (као што су демократија,
људска права и владавина права) и остварењу
напретка ка успостављању тржишне
економије, одрживог развоја и смањењу
сиромаштва. ЕУ са своје стране нуди
финансијску, техничку и макроекономску
помоћ, лакши приступ визама и низ мера
осмишљених да помогну развој ових земаља.
За период 2014-2020. ЕУ је обезбедила
15,4 милијарде евра у оквиру Европског
инструмента за суседство и партнерство.
Подршка се пружа и зајмовима Европске
инвестиционе банке и Европске банке за
обнову и развој.
1.5.4. ЕУ је највећи донатор центра за дневни боравак, 12 здравствених
и пружалац развојне и центара и 11 амбуланти је обновљено,
изграђена 73 моста, 13 канализационих
хуманитарне помоћи
и система за снабдевање водом, 15 мрежа
за дистрибуцију воде, рехабилитовано 23
Више од половине укупне развојне помоћи
клизишта, осам путева и 202 постројења за
у свету долази из Европе. Развојна помоћ
одржавање инфраструктуре и санирано је
ЕУ је повећана четврту годину заредом и
јаловиште рудника антимона „Столице“.
у 2016. години је достигла рекордни ниво
од 75,5 милијарди евра. Према Уговору
ЕУ и државе чланице највећи су светски
о ЕУ, најважнији циљ развојне политике
донатори хуманитарне помоћи која спа-
је смањење сиромаштва. То се односи на
шава животе. Канцеларија Европске
обезбеђивање хране, чисте воде, школовања и
заједнице за хуманитарна питања
борбу против разних болести. Остали циљеви
(Euro-pean Community Humanitarian Of-
су заштита људских права и демократије,
fice – ECHO), основана 1992. године, има за
промовисање родне равноправности и
циљ да надзире и координише хуманитарну
решавање последица климатских промена
подршку ЕУ, са буџетом већим од 500
и еколошких проблема.
милиона евра годишње. Упркос економској
кризи, буџет за хуманитарну помоћ износи
Својим развојним програмима, ЕУ подржава
око милијарду евра годишње, што чини
спровођење тих циљева у 160 партнерских
1% укупног буџета ЕУ, или два евра по гра-
земаља. Да би се побољшао ефекат развојне
ђанину ЕУ годишње. На тај начин ЕУ сваке
помоћи, ЕУ се фокусирала на најсиромашније
године пружа помоћ и спашава животе
земље. Те мере подршке требало би да
око 120 милиона жртава ратних сукоба и
подстакну владе земаља у развоју да преузму
елементарних непогода.
међународне стандарде по европском
моделу, као што су основна права или
Средства за помоћ у ванредним околностима
права радника. Да би се омогућило успешно
тренутно се користе првенствено за
спровођење пројеката и програма, ЕУ блиско
решавање проблема избегличке кризе.
сарађује с међународним партнерима као
Према проценама ЕУ, 65 милиона људи
што су ОЕЦД, УНИЦЕФ и УН.
широм света морало је због сукоба и
насиља да напусти своје домове, од којих
ЕУ пружа помоћ у великим кризама и
је 21,3 милиона избеглица и 40,8 милиона
катастрофама широм света, као што су борба
расељених лица остало у својој земљи.
против глади у Сомалији, избегличка криза
у подручју Мосула у Ираку, ситуација након
ЕУ је издвојила 20,1 милион евра хума-
земљотреса у Непалу.
нитарне помоћи за Србију која се у мају
2015. суочила са огромним приливом
У обнови од последица поплава у Србији
избеглица и миграната у транзиту од Грчке
из маја 2014. године ЕУ је – са обезбеђених
ка Мађарској, односно даље ка ЕУ. Помоћ је
172 милиона евра – била највећи донатор
укључила храну, воду, хигијенска средства,
помоћи. Само кроз ИПА пројекте изградње
здравствене услуге и заштиту. Десет држава
и реконструкције саграђено је 225 кућа,
чланица ЕУ је од септембра 2015. до августа
реновирано 2.414 домаћинстава, обновљено
2016. понудило Србији укупно 246.000
15 школа, рехабилитовано је 43 клизишта,
комада хуманитарне помоћи посредством
изграђена су дванова моста у Краљеву и
Механизма за цивилну заштиту ЕУ.
рехабилитовано седам постојећих. Помоћ
ЕУ стигла је до грађана у 57 градова и
Помоћ ЕУ користи се и у случајевима земљо-
општине Србије, 36.712 пољопривредних
треса, епидемија или терористичких напада.
домаћинстава је добило помоћ, док је
Највећи део средстава (око 40%) троши се
средствима ЕУ подржано 1.171 малих
на храну. Новац одлази и на здравствену
предузетника и фарми. Из средстава Фонда
заштиту, за обезбеђивање воде за пиће и
солидарности ЕУ обновљене су 34 школе, два

17
санитарних објеката, шатора и склоништа,
те образовања у кризним ситуацијама.
Највећи износ средстава (око 40%) одлази на
потребе Африке, а остали важни примаоци
помоћи су Блиски исток, Средоземље, Азија
и Латинска Америка.

Аргументи за ЕУ:
• Промовисање спољнополитичких инте-
реса на билатералном и мултилатералном
нивоу – јачање међународне позиције и
угледа,
• Успостављање дипломатских односа са
готово свим земљама у свету,
• Већа безбедност уз мање трошкове – уна-
пређене војне и одбрамбене способности,
• Партнер ЕУ у јачању и очувању стаби-
лности и безбедности у региону и свету,
• Трговински споразуми ЕУ с трећим
земљама отварају нова тржишта за робу и
услуге и повећавају могућности за улагања,
• Приступ Европском економском
простору,
• Бржа и јефтинија трговина са уклања-
њем царинских намета, смањењем
бирократије, олакшавањем проласка
кроз царину и успостављањем заједни-
чких правила о техничким и санитар-
ним нормама,
• Партнерство и сарадња са 16 земаља
европске политике суседства,
• Учешће у развојним програмима ЕУ у
160 партнерских земаља и
• Учешће у пружању и примању хума-
нитарне помоћи у великим кризама и
катастрофама широм земље.

18
 2 Економске
и друштвене
користи од
приступања ЕУ
2.1. ЕУ као гарант мира –
одржава и унапређује мир
успостављен између
држава чланица
ЕУ представља највеће унутрашње тржи-
ште на свету, простор без граница за
510 милиона Европљана, са 30 милиона
предузећа. Јединствено тржиште је
једно од највећих достигнућа ЕУ и може
се рећи да представља језгро европских
интеграција. Оно се развија још од оснивања
Европске економске заједнице 1957. године
и има за циљ уклањање свих препрека и
поједностављење правила како би сви унутар
ЕУ на најбољи начин могли да искористе све
могућности које пружа приступ тржишту и
потрошачима 28 држава чланица.
Главни темељи јединственог тржишта су
четири слободе кретања: робе, људи,
услуга и капитала. Слобода кретања
робе подразумева укидање свих ограничења
за промет робе произведене у другим
државама ЕУ. Слобода кретања људи односи
се на право кретања, рада и боравка у свакој
држави чланици ЕУ, док слобода пружања
услуга значи да пословни субјекти имају
право да пружају услуге у другим државама
ЕУ, као и слободу пословног настањивања.
Слобода кретања капитала означава
уклањање препрека у кретању капитала
и плаћању унутар ЕУ, али и у односу ЕУ с
трећим земљама.
Укидање граница не значи да је простор
препуштен слободном тржишту. Јединствено
тржиште је успостављено на принципи-ма
конкуренције, недискриминације и
узајамног признавања, а означава низ по-
литика и мера чији је циљ да се обезбеди
равноправна конкуренција свим при-
вредним субјектима у ЕУ и тиме повећа
конкурентност европске економије на
светском нивоу.
Процес стварања јединственог тржишта још
није завршен, а његова изградња је појачана
последњих година. Текуће иницијативе за
унапређење слободног тржишта односе
се на решавање проблема повезаних са
техничким правилима и стандардима у
државама чланицама који представљају
препреке слободној трговини унутар ЕУ, те
одређеним правилима на нивоу ЕУ која су
неконзистентна и представљају оптерећење
за развој слободне трговине. Потпуно
функционално јединствено тржиште ЕУ
могало би да допринесе 415 милијарди евра
годишње, уз отварање стотине хиљада нових
радних места.
Информисање грађана и предузећа
о правима и приликама које им нуди
јединствено тржиште један је од најважнијих
задатака ЕУ. Помоћу интернета олакшано
је брзо пружање информација, уз њихово
редовно ажурирање на свим језицима ЕУ.
Свим учесницима на унутрашњем тржишту
ЕУ доступни су одређени модели помоћи и
контакт тачке за указивање на потешкоће с
којима се сусрећу или за лакше пословање, нпр:
• Ваша Европа – савети (Your Europe
Advice) – алат за пружање информација и
савета грађанима и предузећима о њиховим
правима у ЕУ. Предузећа могу да добију и
информације о порезима и рачунима, као
и местима на којима могу да се пријаве
за финансијска средства банака или
предузетничких капиталних фондова које
помаже ЕУ.
• Мрежа „СОЛВИТ“ је услуга којом се
директно помаже грађанима и предузећима
при проналажењу брзих и практичних
решења проблема које погрешном применом
правила ЕУ производе институције државне
управе у државама чланицама. Ако се
грађанин или предузеће из ЕУ сусретне са
неправедним прописима или одлукама и
дискриминишућом бирократијом која може
да створи потешкоће у раду или пословању
у другој држави чланици, може да затражи
помоћ преко ове мреже.
19
● Портал „ЕУ-ГО“ пружа информације о
јединственим контакт-тачкама (Point of
single contact – PSC) које дају више информација
о правилима, прописима и процедурама које
се примењују на услужне делатности, као и на
обављање административних формалности на
инте-рнету (достављање потребних образаца,
захтева, докумената итд. електронским путем).
Даном приступања ЕУ, Србија ће да
постане део унутрашњег тржишта ЕУ, на
којем важе једнака правила за све државе
чланице. Уклањањем препрека обезбеђује
се једнак третман свих производа, што
доводи до повећања конкурентности,
нижих цена и већег избора за потрошаче,
а уједно се осигурава једнак ниво заштите
јавног здравља, потрошача и животне
средине. Сходно томе, српски производи
ће се кретати на европском тржишту без
препрека. Сертификате издате у Србији
признаваће све државе чланице, чиме ће
српски производи имати слободан приступ
европском тржишту, а српски произвођачи
ће избећи двострука тестирања приликом
пласирања производа на европско тржиште,
што ће утицати и на смањење трошкова. На
производе који нису обухваћени европским
законодавством примењује се начело
узајамног признавања, односно производи
који су законито произведени и стављени
на тржиште у једној држави чланици могу
се слободно пласирати на целом подручју
ЕУ, па и у Србији.
2.1.1. ЕУ зона слободне трговине
омогућава неограничен приступ
тржишту без царина и других
увозних ограничења
Царинска унија је јединствено трговинско
подручје слободног кретања робе про-
изведене унутар 28 држава чланица ЕУ или
увезене из трећих земаља. Царинска унија
представља кључну компоненту доброг
функционисања унутрашњег европског
тржишта, јер омогућава слободно кретање
производа на том подручју, надзором извоза
и увоза. Унутрашње тржиште на којем
предузећа могу да продају своје производе
и да улажу у било којој држави чланици ЕУ
20
заправо би било незамисливо без царинске
уније ЕУ.
У погледу трговинских односа с трећим
земљама, важи принцип да сва роба која
улази на ово подручје подлеже јединственим
правилима контроле и наплате прописаних
царина. Царине се заснивају на заједничкој
царинској тарифи и заједничком и усклађеном
царинском законодавству за примену те
тарифе, што одређује спољну политику према
трећим државама. ЕУ утврђује висину својих
увозних царина на основу међународних
споразума, углавном оних који су закључени у
оквиру Савета за царинску сарадњу и Светске
трговинске организације.
Националне царинске службе 28 држава
чланица ЕУ задужене су за свакодневно
оперативно спровођење царинске политике
ЕУ. Царински службеници прикупљају
царинске таксе, акцизе и порезе на додату
вредност на увезене производе из трећих
земаља, те брину о поштовању увозних
квота и других ограничења.
Царинске таксе чине један од извора
прихода буџета ЕУ, тако што државе чланице
задржавају у свом буџету 25% прихода од
наплате царинских такси, а осталих 75%
се уплаћује у буџет ЕУ. Државе чланице
спроводе и одговарајуће царинске контроле
на спољним границама ЕУ у сврху сузбијања
свих облика кријумчарења, организованог
криминала, тероризма, прања новца, али и
заштите безбедности потрошача и очувања
животне средине (нпр. забраном уласка
контаминиране хране или потенцијално
опасних електричних уређаја). На тај начин
ЕУ штити потрошаче од опасних производа
и ризика по здравље људи и животиња, као
и животну средину. Увезени производи
који се продају у ЕУ – од играчака до
хране и лекова – сигурнији су захваљујући
царинском надзору.
ЕУ кроз свој програм Царине 2020 додатно
подстиче сарадњу између царинских
институција, олакшава умрежавање,
заједничке активности и оспособљавање
царинског особља. Програмом се финансирају
и информациони системи којима се развија
свеевропско електронско царинско окружење
у којем ће бити могућа размена података у
стварном времену. За програмски период
2014-2020. програм Царине 2020 има буџет
већи од 500 милиона евра, а доступан је и
земљама кандидатима и потенцијалним
кандидатима за приступање ЕУ. Циљ је
да им се помогне у развоју капацитета за
обављање царинских послова у периоду пре
и после приступања, али и пружи подршка за
унапређење и разумевање царинских прописа
и процедура ЕУ.
Србија учествује у програму Царине
2020 од новембра 2014. а за спровођење
програма задужена је Управа царина Србије.
Учествовала је и у програму Царина 2013,
који је претходио актуелном, и за пет
година (2009-2014) је укупно 208 царинских
службеника из Србије учествовало у
различитим активностима програма. Орга-
низовано је 38 радних посета за њих 163 –
са циљем размене искустава и регионалне
сарадње између царинских администрација.
Након приступања ЕУ, царински службеници
у Србији биће задужени да, у сарадњи са
колегама из држава чланица, оперативно
спроводе царинску политику ЕУ, односно да
спроводе одговарајуће царинске контроле на
спољним границама Уније у сврху сузбијања
свих облика кријумчарења, организованог
криминала, тероризма, прања новца, као
и заштите права интелектуалне својине,
заштите здравља и безбедности потрошача
и очувања животне средине.
Спровођење царинских поступака, као и
контрола примене царинских прописа,
биће унапређени увођењем нових потпуно
аутоматизованих информационих система
који су у употреби у ЕУ („е-царина“). Једна
од индиректних користи биће смањење
трошкова пословања привреде, јер се скраћује
време потребно за окончавање поступка
увозног/извозног царињења. Самим тим,
производи ће бити знатно јефтинији.
2.1.2. ЕУ ствара бољу пословну
климу и доприноси повећању
страних улагања и нових
радних места
Европска предузећа која послују у ЕУ имају
неограничен приступ тржишту од преко 500
милиона потрошача. Јединствено тржиште
привлачно је и страним инвеститорима.
Један од најсигурнијих начина да се покрене
привредни раст и повећа запосленост
представља управо привлачење директних
страних инвестиција. За то је потребна
добра и стабилна пословна клима, као
и предвидивост пословног амбијента.
То, између осталог, подразумева снажну
владавину права, заштиту својинских права,
сузбијање корупције и предвидиве правне
оквире пословања и конкуренцију. Све то
гарантује и обезбеђује ЕУ у оквиру свог
јединственог тржишта.
Реформе које Србија спроводи у процесу
приступања ЕУ битно утичу на побољшање
пословне климе, док процес усклађивања
домаћег законодавства са европским ствара
правни оквир за пословање слично оном које
постоји у ЕУ. На крају процеса приступања,
чланство у ЕУ – са свим обавезама поштовања
прописа – представљаће гаранцију страним
инвеститорима да ће у Србији постојати пре-
двидива клима за пословање. На овај начин се
стварају предуслови за повећање директних
инвестиција, а резултат тога биће економски
раст и стварање нових радних места.
Наравно, обим директних страних инве-
стиција у великој мери зависи и од спољних
предуслова, односно економске ситуације у
самој ЕУ и у свету. Што економска ситуација
буде боља, а привредни раст већи, то се
може очекивати и већи прилив страних
инвестиција у Србију.
Искуства са другим новим државама члани-
цама ЕУ указују на то да је највећи прилив
страних инвестиција био у периоду после
стицања статуса кандидата и отпочињања
преговора, а пре коначног приступања
Унији. Разлог за то лежи у томе што се
реформе које побољшавају пословну климу
морају спровести пре него што нека држава
21
постане чланица ЕУ. Најбољи пример за то
су Бугарска и Румунија, које су уочи уласка
у ЕУ 2007. године биле у фази убрзаног
привредног раста. Румунија је у ЕУ ушла
након године у којој је подигла стопу раста
бруто друштвеног производа (БДП) од 7%,
са близу 24 милијарде евра у девизним
резервама. Стопа инфлације, која је 2001.
године била преко 35%, спала је на око 6%.
Укупне директне стране инвестиције досегле
су износ од преко 26 милијарди евра, и
утицале на смањење стопе незапослености
која је у Румунији непосредно пред улазак
у ЕУ износила од око само 6%. Бугарска
је у периоду између 2002. и 2005. године
постигла просечну стопу раста БДП од 5%.
Инфлација је такође стављена под контролу
и у наведеном периоду се кретала између две
и шест одсто годишње. Крајем 2006. девизне
резерве су досегле око 8,6 милијарди евра.
Са аспекта инвестиција, користи од трговинске
и економске интеграције са тржиштем ЕУ
за Србију већ постоје. Директна страна
улагања компанија из ЕУ износе 71% укупних
директних страних улагања у протеклих 12
година. Према подацима Народне банке
Србије, директне стране инвестиције из ЕУ
у Србију су у протеклих 12 година достигле
16,1 милијарди евра. Компаније из ЕУ и
држава чланица су у претходној деценији
биле водећи инвеститори у Србији. Оне су
запослиле скоро 200.000 људи, а српској
привреди донеле ефикасност, савремене
технологије и практична знања. Отварање
српског тржишта компанијама из ЕУ је
створило разноврсност избора и снизило
цене за српске потрошаче.
2.1.3. ЕУ пружа подршку и
омогућава лакше пословање
малим и средњим предузећима
Мала и средња предузећа (МСП) су посебно
важна за европску економију јер чине
99% свих предузећа у ЕУ, а заслужна су за
отварање 85% нових радних места у ЕУ.
Тренутно постоји око 21 милион МСП, те
представљају кључан извор предузетничког
духа и иновација у ЕУ.
22
Циљ ЕУ је да политике и мере буду при-
лагођене малим и средњим предузећима и
да доприносе већој привлачности Европе за
оснивање ових предузећа и њихово успешно
пословање. Програми ЕУ у којима мала и
средња предузећа могу директно да учествују
углавном су тематски подељени (животна
средина, истраживања, образовање, култу-
ра), а МСП, као и друге организације, угла-
вном могу директно да се пријаве на
одређене позиве унутар програма.
Два новоуспостављена ЕУ програма –
Хоризонт 2020 и КОЗМЕ– доприносе
повећању конкурентности малих и сред-
њих предузећа уз помоћ истраживања
и иновација. КОЗМЕ је програм за ко-
нкурентност МСП којим се омогућава
спровођење Акта о малом предузетништву.
За финансирање програма у периоду 2014-
2020. издвојен је буџет од 2,3 милијарде евра.
Европска комисија очекује да ће се у оквиру
тог програма за 39 000 предузећа сваке
године омогућити подршка за отварање
или очување 29 500 радних места и увођење
900 нових производа, услуга или процеса.
КОЗМЕ пружа подршку малим и средњим
предузећима у следећим областима:
• Приступ финансијским средствима
– подршка МСП од оснивања привредног
друштва, преко развоја пословања или
промене власника. Ради остварења наведеног
циља, ЕУ користи зајмове и капитална
улагања за мала и средња предузећа.
• Приступ тржиштима – подршка МСП
како би остварили користи од јединственог
тржишта и тржишта ван ЕУ. У оквиру
програма финансира се Европска мрежа
предузетништва (Enterprise Europe Net-
work) коју чини преко 600 институција у
више од 50 земаља задужених за пружање
помоћи МСП у проналажењу пословних
партнера и лакшем приступу финансијским
средствима ЕУ; интернет алати дизајнирани
за развој привредних друштава попут
Вашег европског пословног портала
(Your Europe Business Portal) који пружа
корисне информације за предузетнике
који желе да прошире пословање у
државама ЕУ или Портала за подршку
интернационализацији МСП (SME In-
ternationalisation Portal) који је усмерен ка
пружању подршке привредним друштвима
која желе да развију своје пословање ван ЕУ.
• Стварање повољног пословног окру-
жења за развој конкурентности кроз
смањење непотребних административних
и регулаторних оптерећења. ЕУ ради на
усвајању регулатива које су подстицајне за
развој пословања уз практичну промоцију
принципа „прво мисли на мало” (Think Small
First) у креирању политика на националном
и регионалном нивоу.
• Подстицање предузетништва – акти-
вности које укључују размену, истраживања,
ширење примера добре праксе и пилот
пројекте у областима предузетничког обра-
зовања, менторинга или развоја смерница
и услуга подршке за нове и потенцијалне
предузетнике, укључујући младе, жене
и старије предузетнике. Нпр. Ерасмус
за младе предузетнике (Erasmus for
Yound Entrepreneurs).
Истраживања, развој и иновације најважнији
су за одржив успех и раст малих и средњих
предузећа у ЕУ. Један од циљева ЕУ програма
Хоризонт 2020 за период 2014-2020. је
управо стварање бољег и обухватнијег
система подршке за истраживачке и ино-
вационе активности малих и средњих
предузећа. Тај приступ обухвата подстицање
учешћа малих и средњих предузећа уз помоћ
посебног инструмента намењеног МСП чији
је циљ да се попуне празнине у финансирању
почетних високоризичних истраживања и
иновација за МСП.
Србија је потписала споразуме са ЕУ о
учешћу у програмима за конкурентност
малих и средњих предузећа – КОЗМЕ и
Хоризонт 2020. Оба програма омогућавају
малим и средњим предузећима приступ
финансијским инструментима – кроз програм
Хоризонт 2020 омогућено је инвестирање
у старт-ап и рану фазу у развоју малих и
средњих предузећа која су оријентисана на
истраживања и иновације, а кроз програм
КОЗМЕ за мала и средња предузећа омогућен
је приступ финансијским инструментима у
фази раста.
Захваљујући финансијској подршци Европ-
ске комисије у програму КОЗМЕ, Европски
инвестициони фонд је обезбедио директне
гаранције које омогућавају да Банка Интеза и
Уникредит банка у наредне три године у Србији
подрже око 6000 предузећа са 260 милиона
евра кредита са дужим роком отплате, без
хипотеке као средства обезбеђења и са нижим
каматним стопама. Наиме, у децембру 2016.
године прво је потписан уговор о гаранцији
између Европског инвестиционог фонда и
Банке Интеза, што је омогућило пласман 60
милиона евра кредита за МСП под повољним
условима. За мање од шест месеци реализације
програма, 1300 предузећа је добило подршку.
У мају 2017. продужена је гаранција Банци
Интези, што омогућава подршку за још око
2200 МСП и предузетника са додатних 100
милиона евра повољних кредита. Уговор
са Европским инвестиционим фондом
потписала је у мају 2017. и Уникредит банка
Србија, што ће омогућити ново кредитирање
привреде у износу од 100 милиона евра.
Наведена средства ће бити пласирана у
наредне три године за око 2400 малих и
средњих предузећа.
Укупан износ средстава које је ЕУ опре-
делила за развој МСП у Србији од 2001.
године износи 78 милиона евра (58 милиона
у техничкој и бесповратној помоћи и 20
милиона у кредитним линијама за мала и
средња предузећа). Актуелна подршка ЕУ је
усмерена на иновације, комерцијализацију
истраживања, развој и подршку трансферу
технологија које ће временом повећати
конкурентност српских предузећа и при-
премити их за глобално и тржиште ЕУ.
2.1.4. ЕУ омогућава већу
конкуренцију и ниже цене
Заједничка политика конкуренције ЕУ
поставља правила о слободној трговини на
јединственом тржишту. Ова политика од
кључног је значаја како би се обезбедило
да на европском јединственом тржишту
конкуренција буде не само слободна, него и
поштена, а Европска комисија је, заједно са
Судом правде ЕУ, задужена да обезбеди њено
поштовање. Разлог постојања ове политике
је да се спрече евентуални договори између
предузећа, сваки вид помоћи државних
власти, и сваки неправедни монопол који
23
би угрозио слободну конкуренцију унутар 2.1.5. ЕУ штити права
јединственог тржишта. интелектуалне својине
Компаније или друга тела морају да обавесте Заштита интелектуалне својине кључна
Европску комисију о сваком споразуму који је за успех јединственог тржишта ЕУ.
потпада под уговоре ЕУ. Комисија може да Интелектуална својина подразумева
директно одреди казну било којој компанији ауторско и сродна права, као и право
која прекрши правила конкуренције – као индустријске својине. Основни циљ по-
у случају Мајкрософта, који је 2008. платио литике ЕУ у овој области је допринос
казну од 900 милиона евра, или Гугла“, ког стварању бољег пословног амбијента
је Европска комисија у јуну 2017. казнила са у оквиру јединственог тржишта.
2,42 милијарде евра. Носиоци права интелектуалне својине на
унутрашњем тржишту могу да заштите
У случају нелегалне државне помоћи или
своје производе и услуге од неовлашће-
непријављивања таквог вида помоћи,
ног коришћења, копирања и злоупотребе,
Европска комисија може да затражи да
чиме остварују повољнији положај у односу
корисник врати целокупни износ те помоћи.
на конкуренцију.
Свако спајање или преузимање фирми које
може да доведе до тога да неко предузеће
Кривотворење и пиратерија су најчешћи
стекне доминантну позицију у одређеном
облици повреде права интелектуалне
сектору мора да буде пријављено Европској
својине. Кривотворењем се сматра про-
комисији. Акције ЕУ повезане са политиком
изводња и промет производа или услуга
конкуренције су у бројним случајевима донеле
који су на неки начин слични оригиналном
директне користи потрошачима на целом
производу или услузи, означени жигом
јединственом тржишту – многи производи
и који на први утисак могу да доведу
и услуге постали су повољнији (нпр. снижене
су цене телефонирања, електричне енергије, потрошача у заблуду да се ради о оригиналу.
авионских карата и сл.). Кривотворени производи су по правилу
лошијег квалитета од оригинала и најчешће
У процесу приступања ЕУ политика нису безбедни за потрошача.
заштите конкуренције заузима једно од
најзначајнијих места. Њено ефикасно
спровођење доприноси унапређењу еко-
номије, развоју привредних друштава,
унапређењу улагања у истраживања и
развој нових производа, привлачењу
нових инвестиција, повећању производње
и извоза.

24
Коришћењем система интелектуалне
својине привредни субјекти могу да
добију конкурентску предност у
односу на сличне производе и услу-
ге на тржишту, јер је заштита права
интелектуалне својине предуслов за
брендирање. Такви производи или услуге
постају препознатљиви потрошачима,
придобијајући њихову лојалност својим
квалитетом, стилом или поузданошћу.
Коришћењем система интелектуалне
својине, извозно оријентисана привредна
друштва лакше освајају страна тржишта
и штите своја улагања у развој.
ЕУ олакшава проналазачима и иновативним
предузећима заштиту њихових изума на
подручју целе Европе. У првој половини
2017. покренут је јединствени европски
патент. То значи да ће Европска ка-
нцеларија за патенте моћи да издаје патенте
који ће аутоматски да важе у свим државама
чланицама ЕУ. Предузећима ће то донети
велику уштеду времена и новца. Осим
тога, спорови ће се убудуће решавати пред
европским судом за патентне спорове, што
значи да предузећа више неће морати да воде
упоредне поступке у више држава чланица.
Аргументи за ЕУ:
• Слободан проток робе, људи, услуга
и капитала,
• Већи избор производа и услуга, бољег
квалитета, по нижим ценама,
• Пласирање робе на европско тржиште
без препрека, уједначени систем станда-
рдизације и избегавања двоструког
тестирања,
• Развој царинске сарадње у области
контроле примене царинских прописа
и успостављање унапређеног система
контроле на граници,
• Шире могућности пословања преду-
зетника на тржишту од преко 500 милиона
потрошача – јачање конкурентности
домаћих привредних друштава,
• Подршка развоју малих и средњих
предузећа и њиховом пословању,
• Већа правна сигурност за пословање
– бољи услови за привлачење страних
инвестиција и отварање нових радних
места и
• Подстицање стваралаштва и убрзање
технолошког развоја.

Користи од усклађивања са европским

законодавством у области интелектуалне
својине за Србију ће бити већа правна
сигурност и делотворније спровођење
права интелектуалне својине, што
ће омогућити побољшање трговине,
убрзати технолошки развој и под-
стаћи стваралаштво. Чланством у ЕУ и
укључивањем у јединствено тржиште, органи
Србије надлежни за спровођење права
интелектуалне својине ће се у потпуности
укључити у заједничке механизме ЕУ за
борбу против кривотворења и пиратерије.

25
2.2. ЕУ подстиче
запошљавање и омогућава
раст и благостање
Од почетка глобалне економске и фина-
нсијске кризе ЕУ је суочена са мањком
улагања и високом незапосленошћу. Како
би решила то питање, Европска комисија
је, у сарадњи с Европском инвестиционом
банком, усвојила План улагања за Европу.
Овим планом намерава се коришћење
најмање 315 милијарди евра у приватним и
јавним улагањима до 2018. Основни циљеви
су: побољшање услова за улагања, повећање
конкурентности и подршка дугорочном
економском расту.
План улагања укључио је формирање
Европског фонда за стратешка ула-
гања (ЕФСУ). Према подацима из маја
2017, захваљујући средствима ЕФСУ већ
су подстакнута додатна улагања у износу
од 168 милијарди евра, што је више од
половине циљаног износа. У оквиру већ
одобрених пројеката отворено је више
од 100 000 нових радних места у области
енергетике, транспорта, животне средине,
пољопривреде, истраживања, развоја, ино-
вација и дигитализације. Више од 380 000
малих и средњих предузећа искористило је
повољне кредите. ЕФСУ би до 2020. године
требало да подстакне додатна улагања у
износу од 500 милијарди евра, а до 2022.
чак 630 милијарди евра.
Захваљујући свим овим мерама, економија
ЕУ расте пету годину за редом, незапосленост
је најмања од 2008, док инвестиције
расту. Према извештају Евростата из
јуна 2017. године, стопа незапослености
на нивоу ЕУ износила је 7,7%, чиме се
задржала на најнижој стопи од 2008. Пад
стопе незапослености забележиле су све
земље чланице ЕУ, изузев Естоније где је
она увећана са 6,5% на 6,9%. Хрватска је
међу земљама ЕУ с највећим падом стопе
незапослености на годишњем нивоу. Већи
пад стопе незапослености од Хрватске
забележила је само Шпанија, где је стопа
незапослености пала са 19,9% на 17,1%.
Најниже стопе незапослености у ЕУ бележе
26
Чешка – 2,9%, Немачка – 3,8% и Малта –
4,1%. У Евростату процењују да је у јуну у ЕУ
било 18,725 милиона незапослених, од којих
14,718 милиона у еврозони.
2.2.1. ЕУ помаже у борби против
незапослености и подржава
активнију социјалну политику
Споразумом из Лисабона утврђено је да ЕУ
тежи конкурентној социјалној тржишној
привреди. Циљ је постизање благостања
и пуне запослености, уз истовремено
пружање социјалне заштите радницима.
Више социјалне Европе с праведним
условима рада, тржиштима рада која добро
функционишу и снажним социјалним
дијалогом за ЕУ су приоритет. ЕУ подстиче
заједничко одлучивање у предузећима,
осигурава здравствену заштиту на радном
месту, гарантује минималне стандарде за
годишњи одмор и слободно време. Осим
против снижавања плата, Европска комисија
се бори и против утаје пореза, залаже се за
активну европску политику тржишта рада,
подстиче отварање нових радних места. ЕУ
припадају и заслуге за европски стандард за
признавање диплома и квалификација, што
свакоме олакшава рад у другој држави ЕУ.
Усклађивање са европским стандардима
у области социјалне политике и поли-
тике запошљавања подразумева бољу
координацију органа државне управе
који су задужени за социјалну политику,
запошљавање, бољу вертикалну коор-
динацију, децентрализацију социјалних
услуга, праведнију расподелу средстава и
прелазак са институционалне бриге ка оној
која је утемељена у заједници.
Може се очекивати да ће улазак Србије у ЕУ
да се повољно одрази на запосленост, јер
ће грађани моћи да пронађу привремено
или трајније запослење у другим државама
чланицама. На пример, као резултат еми-
грације незапослених особа у старе државе
чланице, али и креирања нових радних места
код куће, у годинама након проширења,
незапосленост је у новим чланицама
континуирано падала и четири године након
чланства готово је преполовљена у Чешкој,
Естонији, Литванији, Пољској и Словачкој.
Са приступањем ЕУ, Србији ће се отворити
могућност да користи средства Европског
социјалног фонда, који је главни инс-
трумент за спровођење политике ЕУ у
области запошљавања и људских ресурса.
Кроз овај фонд се, између осталог, остварује
и један од важних општих циљева ЕУ –
подршка економској и социјалној кохезији
унутар ЕУ. То подразумева смањење ре-
гионалних разлика у дохотку, богатству
и развијености између сиромашнијих и
богатијих региона ЕУ. Из Фонда се фина-
нсирају мере за повећање запослености у
државама чланицама ЕУ и у регионима ЕУ,
а посебно се новац издваја за мање развијене
чланице ЕУ, односно регионе.
Средства Фонда се користе за програме
стручног усавршавања радника, реформу
система образовања, осавремењивање
компанија итд. ЕСФ сваке године доноси
помоћ за отприлике 11 милиона људи, од
чега је више од 7 милиона незапослено
или неактивно на тржишту рада, а више од
милион људи су имигранти, припадници
националних мањина и рањивих група.
Такође, сваке године ЕСФ пружа подршку
за око 500 000 старијих радника који
се суочавају са изазовима старосне
дискриминације и који, упркос искуству,
имају потешкоће у проналажењу посла.
Помоћ из ЕСФ у сврху побољшавања
могућности запошљавања прима отприлике
5 до 7 милиона жена.
Додатни финансијски инструмент ЕУ који
има за циљ остваривање економског раста,
мобилности радне снаге, социјалног напретка
и отварања радних места је Програм за
запошљавање и социјалне иновације
(Employment and Social innovation Programme
– EaSI) за период 2014-2020. Програмом
су обједињена три постојећа програма:
ПРОГРЕС, ЕУРЕС и Микрофинансирање
и социјално предузетништво.
Србија је 2015. приступила програму ЕУ
за запошљавање и социјалне иновације.
Очекује се да ће приступање новом програму
омогућити наставак активности размене
искустава, заједничког учења и аналитичких
активности започетих у оквиру програма
ПРОГРЕС путем десетак одобрених пројеката
у којима Србија учествује, а од којих су неки
још у току. Учешћем у програму Србија је
добила могућност да јача Националну службу
за запошљавање у погледу њене припреме
за учешће у Европској мрежи послова –
ЕУРЕС. На крају, од посебног значаја за
Србију је компонента „Микрофинансирање
и социјално предузетништво“, будући да су
тиме институције и организације из Србије
први пут добиле приступ једном извору
финансирања ЕУ намењеном за развој
социјалног предузетништва.
Земљама кандидатима за чланство у Унији
ЕУ пружа помоћ за развој људских ресурса
и друштвени развој кроз Инструмент за
претприступну помоћ. Са укупним износом
од 213 милиона евра у програмском периоду
2007-2013, ЕУ је највећи и најважнији
донатор Србије у овој области. Наиме, ЕУ је
кроз ИПА I донирала значајна финансијска
средства како би се решавала питања соци-
јалне заштите и инклузије деце, особа са
инвалидитетом, избеглица и интерно расе-
љених лица, Рома, старијих грађана, по-
вратника и миграната. Тренутно се ради
на децентрализацији услуга и стварању
снажнијих веза између образовних, здра-
вствених, стамбених и политика запошља-
вања, како би се испуниле потребе рањивих
група и омогућила њихова активација на
тржишту рада и социјална инклузија.
27
2.2.2. ЕУ гарантује
младима запошљавање
Незапосленост младих у Европи је велики
проблем. Стопа незапослености од 16,9%,
много је виша од укупне стопе неза-
послености у ЕУ која износи 7,8%. У Грчкој
је готово сваки други млади, а у Италији
сваки трећи човек млађи од 25 година
незапослен, док је слична ситуација и у
Шпанији. Иако је политика тржишта рада у
првом реду у надлежности држава чланица,
ЕУ своје чланице помаже у борби против
незапослености. Услед економске кризе,
смањење броја незапослених међу младима
тренутно је један од приоритета ЕУ.
У области запошљавања бројни финансијски
инструменти и механизми подржавају
иницијативе ЕУ. Комисија је предложила
Пакет за запошљавање младих (Youth
Employment Package), који обухвата низ
мера за помоћ државама чланицама за
решавање проблема незапослености младих
и социјалне искључености.
Државе чланице ЕУ су 2013. године
увеле такозвану „Гаранцију за младе”,
инструмент којим су се обавезале да младе до
25 година што брже активирају за тржиште
рада, мотивишући их за тражење посла, као
и брзу надоградњу знања и вештина које су
стекли током образовања. У оквиру овог
инструмента младима који су тек завршили
школовање или су остали без посла гарантује
се проналазак посла, приправничког места,
даље образовање или стручна пракса у року
од четири месеца.
Државе чланице су од 2013. до 2015. донеле
132 мере на тржишту рада које су намењене
младима. Према подацима Европске
комисије, од 2013. до краја 2016. број
незапослених младих особа смањио се за 1,6
милиона, а стопа незапослености младих са
23,9% на 18,5%. Према извештају Евростата
из јуна 2017, стопа незапослености међу
младима на нивоу ЕУ је 16,7%. За период
2014-2020. за гаранције за младе планиране
су 6,4 милијарде евра из фондова ЕУ.
28
У децембру 2016. Европска комисија је
покренула Европске снаге солидарности,
као нову иницијативу за улагање у младе
људе у Европи, које им пружају прилику да
се укључе у пројекте као волонтери, односно
стажисти, научници или запосленици у
периоду од 2 до 12 месеци у различитим
областима: заштита животне средине,
образовање, социјална помоћ, култура,
спорт, спречавање катастрофа и сл. Циљ
је да до краја 2020. Европским снагама
солидарности приступи 100 000 младих.
2.2.3. ЕУ омогућава слободу
запошљавања без посебних
одобрења или радних дозвола
Правне тековине ЕУ из области слободе
кретања радника прописују да грађани једне
државе чланице имају право да раде у другој
чланици. Грађани који раде или траже
посао у другој држави не смеју ни на који
начин бити дискриминисани у односу на
држављане те државе чланице, или у односу
на грађане са сталним пребивалиштем у
тој држави. Ограничавање тржишта рада
допуштено је само у појединим случајевима,
и то за послове који се односе на обављање
јавне власти и одговорност за заштиту
општих интереса државе.
Према одредбама правних тековина ЕУ,
радник који се сели у другу државу чланицу
има право на:
• рад без радне дозволе (осим радника
из нових држава чланица које су обухваћене
прелазним периодом);
• једнакост поступања у запошљавању
као с држављанима чланице у којој се
рад обавља;
• једнаку социјалну сигурност какву
имају и држављани чланице у којој се
радник запошљава;
• право чланова породице да се придруже
раднику и да примају породичну накнаду;
• потпуну координацију система соција-
лне сигурности (право на пензију и доприносе
за социјалну сигурност) и
• узајамно признавање квалификација.
Првих година чланства могућа су, међутим,
ограничења у погледу могућности за-
пошљавања грађана у неким чланицама
ЕУ. У прелазном периоду поједине земље
ЕУ могу да задрже обавезу издавања радних
дозвола, али такве рестрикције може
узвратно применити и Србија. Ограничење
за запошљавање хрватских радника у ЕУ
предвиђено је по формули „2+3+2“, што
значи да почетно ограничење за приступ
тржишту рада од две године, државе
чланице могу након ревизије да продуже
за још три године, а, уз оправдан разлог, за
још додатне две године.
Колективно преговарање на нивоу ЕУ,
међутим, представља сложен процес, пре
свега због поделе надлежности између
европског и националног нивоа. Осим тога,
реалност је и однос снага између европских
социјалних партнера, односно понекад
недостатак снаге европских синдиката
да присиле послодавце на преговарање.
Мањак снаге је, додуше, у великој мери
надокнађен политичким притисцима од
стране европских институција, посебно
Европске комисије.

2.2.5. ЕУ штити здравље

2.2.4. ЕУ штити права радника запослених на радном месту
и унапређује социјални дијалог и прописује минималне
стандарде за годишње одморе
Већина земаља ЕУ има своја правила о томе
и слободно време
како се запослени у предузећима укључују
у доношење или консултују приликом
Право на рад у безбедним и здравим условима
доношења одлука битних за рад предузећа,
је основно право запослених. Европска
или макар како се обавештавају о томе.
унија је усвојила мноштво директива којима
Међутим, та правила важе у појединачним
штити запослене на радном месту. Тако нпр.
државама чланицама ЕУ, док многа
запослени који раде за рачунаром морају
европска предузећа послују на нивоу целе
имати могућност за „мешовити рад“, што
Европе, па се и одлуке доносе на вишем
значи да се активности за рачунаром морају
нивоу, на коме не важе национална правила
комбиновати са другим активностима, а
о консултовању са запосленима. Стога је
ако то није могуће, запослени морају имати
ЕУ донела директиву која запосленима у
право на одмор од екрана. Исто тако, екрани
предузећима која послују у целој Европи даје
или рачунари не смеју да представљају
право на социјални дијалог са послодавцем
здравствени ризик за запослене – нпр.
преко границе о питањима која се тичу
застарели рачунари се морају заменити.
интереса запослених.

Данас око 10 милиона запослених у оквиру ЕУ

Преузимањем стандарда ЕУ побољшаће
имају право на информације и консултације о
се радни услови и створиће се безбеднија
одлукама у компанијама на европском нивоу
и здравија радна места у Србији. Приме-
кроз европске савете рада. Директива ЕУ
њиваће се превентивне мере ради очува-
која се односи на ове савете примењује се на
ња безбедности и здравља запослених и
компаније са 1 000 или више запослених,
обезбедиће се већи ниво заштите, што ће
укључујући најмање 150 запослених барем
довести до смањења броја повреда на раду
у две земље чланице ЕУ. Социјалним
и обољења. Обавеза коришћења заштитне
дијалогом морају се обухватити колективно
опреме на градилиштима и прописи који
преговарање и закључивање споразума
су у Србији усвојени у протеклом периоду,
између социјалних партнера, односно питања
а који су усклађени са ЕУ стандардима, у
развоја предузећа (економска ситуација,
знатној мери већ унапређују ову област.
стање запослености, будуће инвестиције) или
Забрана употребе азбеста (изузетно ште-
битне промене у раду (на пример, масовна
тне супстанце) је директна последица
отпуштања или премештање, односно
усклађивања законодавства Србије са
гашење делова предузећа).
законодавством ЕУ.

29
ЕУ је прописала одређене стандарде који
се односе на максимално трајање радног
времена и минималну количину слободног
времена и годишњих одмора. Тако свако
запослено лице има право на најмање
4 недеље плаћеног годишњег одмора.
Европски суд правде је 2012. године донео
пресуду у појединачном спору по којој
послодавци радницима који се разболе за
време годишњег одмора морају да омогуће
додатне слободне дане, а дане болести у
току годишњег одмора морају да рачунају
као боловање. Ограничен је и недељни број
радних сати: они који раде дању не смеју да
раде више од 48 сати недељно, док они који
раде ноћу не смеју да раде у просеку више
од 8 сати током 24 сата. После највише шест
сати рада запослени имају право на паузу, а
сваки радник има право на најмање 11 сати
одмора дневно и један слободан дан у радној
недељи. Ове директиве мораће да се унесу у
српско законодавство пре приступања ЕУ.
Аргументи за ЕУ:
• Смањење незапослености – могућност
конкурисања на тржиштима рада других
држава чланица и слобода запошљавања
без посебних одобрења или радних дозвола,
• Боља контрола послодаваца и заштита
здравља и безбедности на радном месту,
• Побољшање стандарда и услова рада –
минимални стандарди за годишње одмо-
ре и слободно време и
• Приступ програмима који подстичу
запошљавање, принципе инклузије и
социјалне солидарности.
30
2.3. ЕУ доприноси
квалитетнијем образовању,
лакшем приступу знању и
новим технологијама
Упркос чињеници да у ЕУ не постоји
заједничка политика образовања и да
су државе чланице надлежне за своје
системе образовања и оспособљавања,
ова област остаје веома важна за ЕУ јер је
квалитетно образовање директно повезано
са економским развојем и напретком. ЕУ
је због тога покренула бројне иницијативе
како би помогла државама чланицама да
модернизују образовање.
Потписивањем Болоњске декларације
1999, европске земље су се обавезале
на стварање јединственог европског
простора високог образовања и је-
динственог простора истраживања.
А потписивањем Копенхагеншке де-
кларације 2002. године о стручном обра-
зовању, заокружен је систем јединственог
образовног простора на вишем нивоу
образовања. ЕУ се побринула да све др-
жаве чланице и земље кандидати за чла-
нство, кроз различите програме, учине
максималне напоре ка унапређењу и
усклађивању својих образовних програма.
Тако је и у Србији спроведено низ пројеката
у области образовања, укључујући реформу
планова и програма стручног образовања,
увођење образовања за одрасле и друштвене
инклузије у школе.
Креирањем европског образовног простора,
Европа жели да употпуни процес економског
и политичког интегрисања континента.
ЕУ се данас користи отвореном методом
координације у усклађивању образовних
политика. То је начин којим се шире најбоље
праксе и постиже веће приближавање
циљевима ЕУ, тј. приближавање национал-
них политика и остваривање циљева које су
сви прихватили. За вредновање образовања
и стечених вештина успостављен је Европски
квалификациони оквир, као алат превођења
и међународног поређења квалифика-
ција појединаца, ради њихове процене на
тржишту рада.
Програм „Образовање и обука 2020“ је Европска унија издвојила је додатних 27,4
нови стратешки оквир за европску сарадњу милиона евра бесповратних средстава за
у образовању и обуци који се заснива на подршку реформи образовног система у
претходном програму „Образовање и Србији, која се реализује у периоду 2017 – 2019.
оспособљавање 2010“. Главни циљ програ- године. У питању је први споразум ЕУ овакве
ма је подршка државама чланицама у даљем врсте са неком од земаља Западног Балкана.
развијању њихових система образовања и
обуке. Ови системи би требало да пруже боља
средства свим грађанима за остваривање 2.3.1. ЕУ омогућава студирање
њихових потенцијала, као и да обезбеде у иностранству и размену у
одржив економски раст и могућност
области образовања
запошљавања. Оквир узима у обзир це-
локупни спектар система образовања и
Највећи програм подршке образовању који
обуке и перспективу целоживотног уче-
студентима, научницима и наставницима
ња, покривајући све нивое и контексте,
омогућава боравак у иностранству је
укључујући и неформално образовање.
европски програм Еразмус који ове године
обележава 30. годишњицу. У оквиру
Активним укључивањем Србије у оквир
постојећег програма Еразмус+ и његових
образовне политике ЕУ обезбеђује се:
претходника, до сада је девет милиона људи
повећање квалитета и ефикасности обра-
широм Европе добило прилику да студира,
зовања и обука; оспособљавање у складу
обучава се, волонтира или стиче стручно
с новим захтевима савременог друштва;
искуство у иностранству.
креирање висококвалитетног образовања
доступног сваком појединцу у складу с његовим
Еразмус програм започет је 1987. године,
потенцијалом; побољшање успеха студената
како би се повећала мобилност студената
и њихових компетенција заснованих на
унутар Европске заједнице. У почетку
примењеном и практичном знању; побољшање
је циљ био размена студената, међутим,
школске инфраструктуре, професионалног
касније је програм проширен на научнике,
знања и компетенција наставника; развијање
приправнике, младе предузетнике, активне
система праћења и унапређења квалитета
спортисте и педагоге. Од 2004. године
образовања у школама; побољшање ква-
омогућено је и студентима из земаља које
литета уџбеника и наставних средстава;
нису чланице ЕУ да буду стипендирани
јачање партнерства родитеља, институција и
на постдипломским студијама на универ-
локалне заједнице; доступност образовања и
зитетима у државама које учествују у
оспособљавања свима у погледу целоживотног
Еразмус програму, па се и Србија укључила
учења, бржег запошљавања, напретка у
у овај програм.
каријери, мобилности становништва и
друштвене једнакости.
Еразмус+ је наследио и објединио програме
ЕУ који су постојали пре њега – Темпус,
Од 2003. године ЕУ је донирала Србији 80
Програм за целоживотно учење, Млади
милиона евра за реформу образовања на
у акцији и Еразмус Мундус (неки од ових
свим нивоима. ЕУ је била значајан партнер
програма се и даље спроводе) – и донео
Србије када је реч о финансирању нове
усклађену и поједностављену примену
школске опреме, развоја нових школских
правила и поступака. Намењен је поје-
програма и увођења нових професионалних
динцима, институцијама и организацијама.
стандарда – од предшколског и основног
Овај програм подржава српске студенте
нивоа, до стручног образовања, средњих
и професоре да учествују у програмима
школа, високог образовања и образовања
размене на универзитетима у Европи. Србији
одраслих. У свим поменутим областима и
је од 2014. до сада у ове сврхе одобрено скоро
кроз све пројекте које је финансирала ЕУ,
27 милиона евра, више него било којој другој
приоритет је дат квалитету, социјалној
земљи у региону Западног Балкана.
инклузији и обуци наставника.

31
Европска комисија проширује Еразмус+
програмом ЕразмусПро за подстицање дуже
стручне праксе у иностранству (у трајању
од 6 месеци до годину дана). Пројектима
подржаним из програма ЕразмусПро по-
лазници струковних школа пред прекидом
школовања подстичу се да наставе школовање
и заврше приправнички стаж у иностранству.
За програм Еразмус+ у буџету ЕУ за период
2014-2020. издвојено је 14,7 милијарди
евра. У том периоду ће, захваљујући овом
програму, око 4 милиона Европљана имати
прилику да студира и ради у иностранству.
Србија користи средства и кроз ЕУ програме
за образовање. Кроз Еразмус Мундус (2004-
2014) српским студентима и професорима
додељене су 564 стипендије за целокупне
студије и студијске боравке и 1300 стипендија
за програме размене. Кроз Еразмус+ од
2015. године додељено је 1713 стипендија
за студентске размене и 1400 стипендија
за запослене на универзитетима. Од 2001.
године до данас око 2000 запослених у
нашим високошколским институцијама
учествовало је у 218 пројеката кроз програме
Темпус и Еразмус.
2.3.2. ЕУ омогућава признавање
диплома у државама чланицама
Право пословног настањивања и право на
пружање услуга темељи су јединственог
тржишта који омогућавају мобилност
предузећа и стручњака широм ЕУ. Предуслов
примене тих права је признавање диплома
и квалификација стечених у националним
образовним системима. Законодавство о
међусобном признавању је прилагођено
изазовима различитих ситуација и разликује
се од професије до професије.
На основу Директиве о признавању
стручних квалификација за одређене
регулисане професије, потребно је
пратити заједнички минимални програм
образовања како би се стечена квалификаци-
ја аутоматски признала у некој држави
чланици ЕУ. Реч је о докторима, стома-
толозима, ветеринарима, медицинским
сестрама, фармацеутима и архитектама.
32
Лицима која се баве тим занимањима морају
да се признају квалификације стечене у
њиховим земљама како би могла да обављају
те делатности било где у ЕУ. Да би се државе
кандидати за чланство у ЕУ прилагодиле
законодавству у смислу слободног кретања
услуга, мораће да ускладе стручне програме
образовања с европским.
Директива о признавању стручних ква-
лификација измењена је и допуњена
предлозима за: увођење европске струк-
овне картице (European Professioal Card);
усклађивање минималних услова оспосо-
бљавања; аутоматско признавање седам
професија (архитеката, зубара, лекара,
медицинских сестара - опште неге и бабица,
фармацеута и ветеринара), те увођење
информационог система унутрашњег тр-
жишта, којим ће се омогућити унапређена
сарадња на признавању диплома. Главни
циљеви предлога били су подстицање и
побољшање мобилности стручњака широм
ЕУ, те смањење недостатка стручног осо-
бља у појединим државама чланицама.
Једну од мера прилагођавања јединственом
систему квалификација ЕУ представља и
Болоњски процес који се односи на високо
образовање. Тако је уведен додатак дипломи
(Diploma Supplement) који се добија по
завршетку болоњског програма и који даје
стандардизован опис природе, степена,
контекста, садржаја и статуса конкрет-
них студија. Националне високошколске
институције издају ову исправу према
обрасцу који су заједно израдили Европска
комисија, Савет Европе и УНЕСКО. Овај
документ треба да олакша признавање
диплома, али не гарантује, нити замењује
изворне квалификације.
2.3.3. ЕУ подстиче
истраживања и иновације
и постаје боље место за
живот и рад
Истраживања и иновације основа су
политика ЕУ за унапређење, раст, улагања
и запошљавање. Кроз истраживања и
иновације обезбеђује се знање за решавање
хитних проблема попут епидемија, као и
дугорочних друштвених изазова повезаних
с климатским променама или енергијом.
Истраживања и иновације су одскочна да-
ска за нове производе и услуге и помажу
људима да боље живе. Својом стратегијом
и програмима, ЕУ је обезбедила квалитетне
услове за развој научноистраживачке дела-
тности, што доприноси економском расту.
ЕУ има важну улогу у области науке и техно-
логије у међународном окружењу и чини
готово трећину глобалне производње у том
сектору. ЕУ подстиче државе чланице да
улажу 3% БДП у истраживања и иновације
до 2020, а као резултат тога очекује се да
ће се отворити 3,7 милиона радних места и
повећати годишњи БДП ЕУ за готово 800
милијарди евра.
ЕУ је покренула Унију иновација 2010. го-
дине с циљем да побољша услове и приступ
финансирању истраживања и иновација.
Као једна од иницијатива покренутих у
оквиру стратегије Европа 2020. је настојање
да се иновативне идеје претворе у производе
и услуге који остварују раст и отварају радна
места. Такође, Унија иновација доприноси
једном од главних циљева ЕУ – формирању
и функционисању јединственог тржишта,
чиме покушава да реши неке од вели-
ких изазова нашег времена: снабдевање
енергијом, безбедност хране, мере у вези
са климатским променама и проблем све
старијег становништва.
Све државе чланице имају своје политике
истраживања и програме финансирања, али
постоје многа кључна питања која се најбоље
могу решити заједничким радом; због тога се
истраживања и иновације финансирају и на
нивоу ЕУ. Новим истраживачким оквирним
програмом ЕУ - Хоризонт 2020, ојачаће
се водећа улога ЕУ у области иновација,
подстицањем истраживања и развоја ино-
вативних технологија. ЕУ је у свом буџету
издвојила приближно 80 милијарди евра за
подстицање истраживања у периоду 2014-
2020. Општи циљ програма је унапређење
европске научне базе, обезбеђивање сигу-
рног тока светских истраживања и тиме
осигуравање дугорочне конкурентности на
европском тлу.
Хоризонт 2020 је усмерен на пет циљева
ЕУ које треба да постигне до краја 2020.
године: запошљавање, иновације, едукација,
социјална инклузија и клима. Хоризонт 2020.
је такође кључни део Европског фонда
за стратешка улагања, покренутог 2015.
Новим пројектима у оквиру овог фонда се,
на пример, помаже у проналажењу начина
лечења Алцхајмерове болести, претварању
старих индустријских зона у нове пословне
просторе, производњи обновљиве енергије
новим ветроелектранама, увођењу енерге-
тске ефикасности у домове и смањивању
рачуна за енергију, те улагању у многе друге
стратешке гране економије ЕУ.
Реализацијом бројних пројеката и стратегија
у области науке и истраживања, ЕУ директно
утиче на просперитет како појединаца, тако
и друштва у целини. Такође, долази до
умрежавања науке, образовања и привреде,
што чини окосницу развоја модерног дру-
штва утемељеног на знању.
Као чланица ЕУ, Србија ће имати прилику да
позиционира своју истраживачку заједницу
у оквиру Европског истраживачког
простора (ЕРА) и тиме омогући свој даљи
научноистраживачки развој. Научници
из Србије ће бити у могућности да се уса-
вршавају кроз бројне међународне пројекте
и да развијају своје потенцијале ван граница
земље, као и да користе најновије технологије
и савремене лабораторије широм ЕУ.
Спровођење бројних истраживања, ино-
вација и повезивања у области науке,
образовања и привреде допринеће не само
побољшању квалитета науке већ и повећању
конкурентности српске економије.
33
У протеклих пет година, ЕУ је подржала
оснивање Фонда за иновациону дела-
тност у Србији и финансирала преко 50
иновативних пројеката, који су унапреди-
ли конкурентност малих и средњих
српских предузећа и помогли отварање
око 300 радних места. Велики подстицај
истраживању и иновацијама дало је и
учешће Србије у програмима ЕУ као што је
Хоризонт 2020.
Велики успех у оквиру Хоризонта 2020
постигли су истраживачи Института „Биосенс”
из Новог Сада. Они су са својим пројектом
АНТАРЕС, који представља примену инфо-
мационих технологија у пољопривреди,
победили у конкуренцији око 200 научних
тимова из целе Европе, па им је одобрено
28 милиона евра за његову реализацију.
Пројекат траје седам година, а крајњи циљ
је да Нови Сад и Србија постану једини
европски центар изврсности за напредне
технологије у пољопривреди. Ово је до сада
највећи појединачни успех неког научног
тима из Србије.
Аргументи за ЕУ:
• Унапређење образовног система, шко-
лске инфраструктуре и квалификација
наставног особља,
• Студирање у земљама чланицама ЕУ и
коришћење програма размене,
• Лакше препознавање и признавање ди-
плома у државама чланицама,
• Бољи приступ могућностима за рад у
иностранству и веће могућности запо-
шљавања,
• Приступ фондовима ЕУ који треба да
осавремене високо образовање и омогу-
ће међународну сарадњу,
• Развој и унапређење научног истра-
живања и технологије и
• Јаче повезивање науке и образовања
са економијом.

Србији је, као делу Хоризонта 2020,

доступан и фонд програма Европског
истраживачког савета, који награђује са-
мо пројекте који потенцијално могу да
промене ток светске науке. До сада су
научницима из Србије одобрена два ЕРЦ
пројекта, док је најзначајнију подршку
у вредности од око 1,4 милиона евра за
истраживање фундаменталних особина
материје 2016. године добила научница из
Института за физику из Београда.

34
2.4. ЕУ подстиче развој
пољопривреде и
активности у руралним
областима
Пољопривредна политика је заједничка
политика свих држава чланица ЕУ. Њоме се
управља на европском нивоу, а финансира
се средствима из фондова ЕУ. Тренутно се
око 40% буџета ЕУ троши на пољопривреду,
што годишње износи готово 60 милијарди
евра. То је у просеку 112 евра по грађанину.
ЕУ има 12 милиона пољопривредника с
пуним радним временом, док пољопри-
вреда и пољопривредно-прехрамбена
индустрија имају заједно удео од 6% БДП
ЕУ, са 15 милиона предузећа и 46 милиона
радних места.
Главни циљ Заједничке пољопривредне
политике (ЗПП) је да се обезбеди стабилно
снабдевање тржишта пољопривредним
производима по приступачним ценама,
што, са друге стране, значи одговарајући
приход за пољопривредне произвођаче.
Поред тога, заједничка пољопривредна
политика има важну улогу у борби против
климатских промена, заштити биљног и
животињског света и обезбеђењу хране за
човечанство. Окосницу пољопривредне
политике ЕУ чини подела на два стуба. Први
стуб чине директна плаћања и тржишне
интервенције, док се други стуб односи на
политику руралног развоја.
Директна плаћања подразумевају да, уз
поштовање одређених услова (очување
животне средине и здравља људи, безбедност
хране, поштовање добробити животиња,
одржавање земљишта у добром стању),
пољопривредници добијају подстицаје без
обзира на то којом се врстом производње баве.
Ови подстицаји имају за циљ да обезбеде
стабилан приход без обзира на тржишну
нестабилност и финансирају се из Европског
гарантног пољопривредног фонда,
као и тржишне интервенције. Тржишне
интервенције се односе на интервентни
откуп и друге облике повлачења произ-
вода са тржишта, подршку производњи
одређених производа, систем квота, подршку
произвођачким организацијама (у сектору
воћарства и повртарства). Неопходно је
истаћи да у овој области, као и у области
директних плаћања, држава чланица не
може да одређује своје националне мере,
већ мора да примењује политике усвојене
на нивоу ЕУ.
Рурални развој обухвата мере које су неопходне
за развој активности у сеоским областима,
а које доприносе јачању конкурентности
пољопривреде и шумарства, побољшању
биодиверзитета руралних подручја,
унапређењу квалитета живота, као и мере
за подстицање диверсификације руралне
економије. Средства за ове мере обезбеђују се
из Европског фонда за рурални развој.
Приступањем ЕУ, Србија је у обавези да
прихвати европски концепт Заједничке
пољопривредне политике. Правилно
спровођење ЗПП од стране Србије ре-
зултираће јачањем постојећих и осни-
вањем нових административних структура,
као што су: Агенција за аграрна плаћања,
Интегрисани систем администрације и ко-
нтроле, Мрежа рачуноводствених података
на фармама као и Организација произвођача.
Свакако је најзначанија Агенција за аграрна
плаћања, институција која представља спо-
ну између српских произвођача, државе и
институција ЕУ и преко које ће се фина-
нсирати програми у области пољопривреде и
подршка пољопривредним произвођачима.
Предности приступања Србије ЕУ у области
пољопривреде и руралног развоја биће
приступ тржишту ЕУ са преко 500 милиона
потрошача и уређеност производње, прераде
и продаје пољопривредних производа на
заједничком тржишту, као и са трећим
државама. Чланство у ЕУ омогућиће пољо-
привредницима коришћење средстава из
фондова за пољопривреду и рурални развој,
побољшаће квалитет производа и самим
тим знатно повећати њихову конкурентност
на тржишту ЕУ. Чланством у ЕУ произвођачи
добијају већу подршку и стабилност тржишта.
35
Једна од основних карактеристика ЗПП је
финансирање у седмогодишњем периоду,
с тачно утврђеним износима субвенција
потенцијалним корисницима. На овај на-
чин сви учесници у процесу производње,
прераде и пласмана хране имају стабилност
у пољопривредној политици. Сваки пољо-
привредник ће бити упознат с износом
средстава на који може годишње да рачуна
и на основу тога може слободно да планира
како ће да уложи своја средства.
Од 2000. године ЕУ је за подршку се-ктору
пољопривреде, руралног развоја, безбедности
хране и здравствене заштите биљака и
животиња у Србији издвојила око 100 милиона
евра. Приоритети подршке били су усмерени на
идентификацију пољопривредног земљишта,
администра-тивну контролу за исплату
финансијске подршке, информационе системе,
искоре-њивање болести животиња, здравствену
контролу биљака и животиња и управљање
животињским отпадом. Подршка у овим
областима се наставља, али са већим нагласком
на пружању помоћи пољопривредним про-
извођачима у достизању стандарда ЕУ,
уз истовремено пружање финансијске по-
моћи за прилагођавање стандардима и
унапређење конкурентности.
36
Планирано је да кроз инструмент познат
као ИПАРД (Инструмент за претприступну
помоћ у руралном развоју), у годинама које
претходе приступању ЕУ, дође до значајног
повећања подршке пољопривредницима.
Српским пољопривредницима у периоду
2014-2020. биће на располагању 175 милиона
евра бесповратне помоћи.
2.4.1. ЕУ унапређује квалитет
живота у руралним подручјима
Пољопривреда ЕУ је највећи корисник ресурса
руралних области и кључна детерминанта
квалитета животне средине. Сеоска подручја
представљају више од 77% простора ЕУ
(47% пољопривредног земљишта и 30%
шума) и у њима живи приближно половина
становништва ЕУ. Политика руралног развоја
садржи низ мера које су усмерене на јачање
конкурентности пољопривреде и шумарства,
одрживо коришћење ресурса и унапређивање
квалитета живота, као и на ширење економских
активности у сеоским подручјима.
У актуелној политици ЕУ постоји око 40
мера руралног развоја, а њихов избор и
висина улагања зависе од приоритета
које државе чланице одреде кроз своје
програме руралног развоја. Државе чланице
састављају своје програме на основу
списка тих мера, али задржавају довољно
флексибилности да се могу бавити питањима
од највеће важности унутар својих подручја
која одражавају специфичне економске,
природне и структурне услове.
Данас у 28 држава чланица постоји 118
различитих програма руралног развоја.
Чланице ЕУ израђују своје програме
руралног развоја на основу својих потреба,
радећи при том на решавању бар четири од
шест заједничких приоритета ЕУ:
• подстицање преноса знања и иновација
у пољопривреди, шумарству и руралним
подручјима,
• јачање исплативости и конкурентности
свих врста пољопривреде, те унапређење
иновативних пољопривредних технологија
и одрживог управљања шумама,
• унапређење организације ланаца сна-
бдевања храном, добробити животиња, те
управљања ризицима у пољопривреди,
• обнављање, очување и побољшање еко-система
повезаних с пољопривредом и шумарством,
• унапређење делотворности ресурса и про-
моција економије с ниском емисијом угљен-
диоксида, отпорном на климатске промене у
пољопривредном, прехрамбеном и шумарском
сектору и
• сузбијање сиромаштва и унапређење еко-
номског развоја у руралним подручјима.
Нова улога пољопривредне политике је и
да обезбеди одређену количину економских
активности у свакој руралној области и да
заштити разноликост сеоских предела Европе.
Србија би велику заступљеност руралних
подручја и бројност сеоског становништва
могла да искористи као своју компаративну
предност и да повећа дохотке од непољо-
привредних активности на пољопривредним
подручјима кроз програме руралног развоја.
У то се укључују активности попут сеоског
туризма, с тим да корисници пројеката нису
само пољопривредници него целокупно
становништво руралних подручја.
2.4.2. ЕУ уводи виши ниво
квалитета пољопривредно-
прехрамбених производа и
гарантује безбедност хране
У ЕУ важе високи стандарди за безбедност
и квалитет хране, а нарочито у контексту
политике заштите потрошача. Циљ је да се
обезбеди контрола производње и квалитет
прехрамбених производа „од њиве до трпезе“,
па је ЕУ својим законодавством уредила цео
ланац производње, дистрибуције, продаје,
па чак и конзумирања хране.
Квалитет прехрамбених производа гарантује
се законима и прописима о означавању,
трговини и квалитету производа: заштита
географских ознака, обавезни подаци о
хранљивим вредностима на паковању,
ознаке квалитета итд. Осим правила хигијене
која гарантују безбедност производа, ЕУ је
израдила: тржишне норме примењиве
на производе који се продају у Унији;
факултативне ознаке на етикети које се
односе на квалитет производа; европске
системе квалитета за утврђивање
производа специфичног квалитета:
„заштићена ознака изворности“, „за-
штићена ознака географског порекла“;
„гарантовано традиционални специ-
јалитет“; специфичан европски логотип
за органске производе који поштују строге
норме производње.
Да би потрошач могао боље да процени
квалитет производа који му се нуди, ЕУ је
прописала и минимум информација које се
потрошачу морају пружити на прехрамбеним
производима. Паковање мора већ на први
поглед дати праву слику о производу.
На свим паковањима у ЕУ морају да се наводе
јединствене таблице о хранљивим састојцима
које одређени производи садрже, нпр. подаци о
енергетској вредности, уделу масти, засићених
масних киселина, угљених хидрата, шећера,
беланчевина и соли. За сваку врсту меса мора
се навести порекло. За сваки производ мора се
навести 14 најважнијих састојака који могу да
изазову алергију. Прехрамбени и здравствени
натписи на производима строго су регулисани.
Ако је производ генетички модификован,
потребно је то означити на етикети.
Уз наведене одредбе за означавање хране,
ЕУ је успоставила и јединствене ознаке
за квалитет, као што су ознака „ЦE“ и
логотип за еколошке производе, како
би се потрошачима додатно помогло при
доношењу одлука о куповини. Строга правила
примењују се и на козметичке производе у
погледу употребе одређених хемикалија. ЕУ
тако покушава да одговори на све чешћу појаву
алергија, која се повећава из године у годину.
ЕУ своје грађане штити од фалсификатора
који желе да производе имитације цењених
прехрамбених производа. Попис ЕУ тренутно
садржи више од 1250 ознака порекла за
регионалне производе и специјалитете.
Таква заштита није загарантована у многим
деловима света. Последњих година ЕУ је била
веома успешна у постизању веће заштите
ознака географског порекла за стотине
производа, па су производи из ЕУ заштићени
37
и изван ње, на основу трговинских преговора 2.4.3. ЕУ омогућава
с Канадом, Јужном Корејом и Сингапуром. флексибилни приступ ГМО уз
Ознаке изворности заштићене су и на основу
посебног споразума између ЕУ и Кине.
принцип предострожности

У политику безбедности хране спада и питање

Чланство Србије у ЕУ омогућиће нашој земљи
производње генетички модификованих
и грађанима бољу безбедност хране, здравља
организама (ГМО). ЕУ је у погледу ГМО
људи, животиња и биљака. Такође, обезбедиће
одабрала приступ предострожности, уво-
се делотворније управљање ризицима и већа
ђењем обавезних одобрења пре стављања
транспарентност информација према крајњим
на тржиште ГМО и праћењем стања животне
потрошачима, интензивнијом сарадњом са
средине након стављања на тржиште
агенцијама држава чланица ЕУ и Европском
сваког одобреног ГМО. Таквим приступом
агенцијом за безбедност хране.
се обезбеђује висок ниво заштите здравља
људи и животиња, као и животне средине.
Производи на српском тржишту ускладиће се
Законодавством о ГМО утврђују се посебни
с највишим безбедносним стандардима хране,
поступци за процену и одобравање ГМО, који
што ће донети користи за крајње потрошаче
су временски ограничени и транспарентни.
и унапредити јавно здравље. Преласком на
Процена ризика спроводи се на основу
јединствени заједнички режим контроле на
усклађених критеријума који важе за једне
спољним границама ЕУ, Србија ће почети
од најстрожијих на свету.
да потпуно примењује стандарде ЕУ на увоз
из трећих земаља у погледу безбедности и
Генетички модификована храна може бити
квалитета хране. Унапредиће се услови за
прихваћена за производњу и продају у ЕУ само
производњу хране, што повећава могућност
уколико је прошла ригорозне безбедносне
пласмана српских прехрамбених производа
процене. Европска агенција за безбедност
у оквиру јединственог тржишта ЕУ.

Као посебну предност уласка у ЕУ треба истаћи

да ће се на европском попису специфичних
производа наћи аутохтони производи из Србије.
Према статистици Завода за интелектуалну
својину Републике Србије, тренутно постоји
41 пољопривредно-прехрамбени производ у
Србији који је заштићен ознаком географског
порека: хомољски мед, ужичка говеђа пршута,
ариљска малина, сремски кулен, лесковачки
ајвар, лесковачко роштиљско месо, футошки
свежи и кисели купус, ртањски чај, сјенички
овчји сир, ваљевски дуван чварци, пожаревачка
кобасица, ечански шаран и други.

Препознавање одређеног артикла као ауто-

хтоног доприноси препознатљивости региона,
повећава извозне могућности и позитивно
утиче на развој туризма и руралних подручја, од
чега корист има шира заједница. У ЕУ, разлика
у цени између производа који имају ознаку
заштићеног географског порекла и оних који
немају ту ознаку износи између 10 и 230% (у
случају вина).

38
хране, у сарадњи са надлежним телима држава
чланица, одговорна је за процену ризика,
којом треба да се докаже да је производ – у
предвиђеним условима употребе – безбедан
за здравље људи и животиња и за животну
средину. На основу завршене процене ризика,
Комисија предлаже државама чланицама
одлуку о прихватању или одбијању одобрења
за стављање ГМО на тржиште. Тако су и
Комисија и државе чланице укључене у
процес одобравања ГМО.
Недавно донесеном Директивом 2015/412,
државама чланицама пружена је већа
флексибилност у одлучивању о узгоју гене-
тички модификованих усева, уз одређене
услове, у два различита тренутка:
• током поступка одобравања: држава чла-
ница може да затражи да се измени географско
подручје примене, како би се осигурало
да њена територија не буде обухваћена
одобрењем ЕУ и
• након одобрења ГМО, држава чланица
може да забрани или да ограничи узгој усева
на основу разлога који се односе, између
осталих, на циљеве заштите животне средине
или циљеве пољопривредне политике, или
друге уверљиве разлоге, као што су урбано и
рурално планирање, коришћење земљишта,
друштвено-економски утицаји итд.
уколико садржај ГМО у производу не прелази
0,9%, ако је присуство случајно или ако се
технички не може избећи.
Усвајање закона о генетички модификованим
организмима и укидање забране промета
ГМО производа један је од услова за чланство
Србије у Светској трговинској организацији,
као што је то био случај и за свих 159 држава
чланица ове организације. Србија би требало
да тај закон усклади с прописима ЕУ који
пружају добру заштиту од ГМО.
Аргументи за ЕУ:
• Терет субвенционисања пољопривредне
политике се постепено преноси на ЕУ,
• Пораст укупних улагања у рурални развој,
• Очување регионалних специјалитета и
уврштавање производа на европску листу,
• Боља заштита потрошача захваљујући
већој безбедности хране и
• Задржавање производње традиционалних
производа, уз задовољавање одређених са-
нитарних стандарда за продају.

Државе чланице су дужне да докажу да су

њихове мере изузећа у складу с правом ЕУ,
којим су обухваћена и начела унутрашњег
тржишта и међународне обавезе ЕУ, укључујући
и обавезе у оквиру Светске трговинске
организације. Мере изузећа заснивају се на
легитимним разлозима, који се разликују од
оних процењених на нивоу ЕУ, тј. опасности
за здравље људи или животиња.

Пре доношења ове директиве државе чланице

могле су да привремено забране или ограниче
употребу ГМО на својој територији само ако су
имале нове доказе о томе да организам носи
ризик за здравље људи или животну средину
или у случају нужде. Ниједна држава чланица
која је донела тзв. „заштитну клаузулу” није
никада била у положају да изнесе нови доказ.
Такође, како би се потрошачима пружале
информације и слобода избора, у ЕУ је
обавезно и обележавање свих производа
који садрже ГМО. Означавање није обавезно

39
2.5. ЕУ доприноси
одрживом развоју
заштитом животне средине
и борбом за спречавање
климатских промена
2.5.1. ЕУ штити животну средину
Заштита животне средине у ЕУ темељи се
на начелу превентивног деловања, начелу
предострожности, начелу „загађивач плаћа“,
на спречавању загађења на месту настанка,
подели одговорности и на интеграцији
заштите животне средине у све друге развојне
политике ЕУ.
Заштита животне средине у ЕУ подразумева
велики број правних прописа и норми које
регулишу све аспекте заштите на нивоу ЕУ.
Државе чланице могу да задрже стандарде
ЕУ или да уведу строжије стандарде заштите
у односу на важеће минималне стандарде
ЕУ, уколико тиме не крше основне циљеве
Уговора као што су заштита слободне
конкуренције или слобода кретања робе и
услуга. Високи стандарди заштите животне
средине се више не посматрају као трошак,
већ као прилика за развој и предност на
тржишту. Такозване зелене технологије већ
чине 2,5% БДП ЕУ, а доносе и 3,5 милиона
радних места и у сталном су развоју.
структуре у системе управљања отпадом,
водама и у заштиту ваздуха. Тако ће, на пример,
успостављањем модерних система и мрежа,
те изградњом уређаја за пречишћавање
отпадних вода, бити унапређен систем
водоснабдевања. Такође, омогућиће се
коришћење воде за разне потребе без бојазни
од акутних и кумулативних последица,
као што је загађивање акумулација за
водоснабдевање и подземних вода које се
користе за пиће, таложење тешких метала
у рибама и сл. Успоставиће се квалитетнија
контрола индустријских загађења.
Може се очекивати да ће чланство у ЕУ да
олакша примену међународних конвенција
и да омогући одрживи развој у будућности.
Интегрисање политике заштите животне
средине у друге секторе, што чланство у
ЕУ подстиче, за Србију је нарочито важно
у сектору пољопривреде, који је један од
најзначајнијих загађивача животне средине,
а истовремено сектор од стратешке важности
за развој.

Основни циљ је да се побољша квалитет

животне средине, заштити здравље људи,
постигне рационално коришћење природних
ресурса и унапреде међународне мере за
решавање регионалних и глобалних проблема
у заштити животне средине. Координисана
стратегија заштите животне средине у
ЕУ обезбеђује синергију и усклађеност
политика ЕУ и омогућава једнаке услове за
све активности и превазилажење препрека
на јединственом тржишту, узимајући у
обзир важност прописа из области животне
средине у многим областима (пољопри-
вреда, енергетика, саобраћај, рибарство,
истраживање итд.).

Улазак Србије у ЕУ резултираће бољим

стањем у области заштите животне сре-
дине, нарочито увођењем савремене инфра-
40
Чланство у ЕУ пружа могућност приступа
значајним средствима из структурних
фондова из којих се финансирају прве-
нствено инфраструктурни пројекти у области
животне средине. Тако је нпр. Бугарска у
периоду 2007-2013. реализовала 281 пројекат
у области животне средине у вредности
више од 400 милиона евра, док је других 155
пројеката у вредности 1,5 милијарду евра у
завршној фази. Пројектима финансираним
из фондова ЕУ Бугарска је решила неке од
највећих проблема у сектору животне средине
са којима се и Србија суочава – урађено је
више од 2 600 км водовода и канализације,
50 станица за пречишћавање отпадних
вода, саграђено је и реновирано 18 депонија
за чврсти отпад и значајно побољшана
инфраструктура за пијаћу воду.
Чланство, према томе, олакшава подизање
стандарда и увођење неопходне комуналне
инфраструктуре за управљање отпадом,
отпадним водама и снабдевањем водом
за пиће, уз максимално растерећење на-
ционалног буџета и одрживо оптерећење
прихода домаћинстава.
2.5.2. ЕУ се бори против изазивања
и последица климатских промена
ЕУ и њене државе чланице заједно учествују
у борби против глобалног загревања, пре
свега тако што покушавају да смање емисију
штетних гасова који изазивају ефекат
„стаклене баште“ и тиме успоре глобално
загревање, али и тако што предузимају мере
за прилагођавање економије и пољопривреде
новим климатским околностима које се не
могу избећи.
Стога ЕУ подстиче државе чланице да
максимално искористе све врсте извора
обновљиве енергије, да повећају степен
рециклаже и енергетско искоришћавање
отпада, уз истовремено смањење зависности
од фосилних горива. Такође, ЕУ охрабрује
све мере рационалне потрошње воде
(нпр. сензори за воду који омогућавају
контролисану потрошњу и веома мало
расипање воде), управљања шумама и
прилагођавања пољопривредних техника
и култура како би се повећала отпорност
производње на новонастале климатске
услове и тиме предупредила штета.
Склапање првог правно обавезујућег гло-
балног споразума о клими омогућила је
управо ЕУ. Крајем 2015. године 195 земаља
је потписало Париски споразум у склопу
Оквирне конвенције УН о промени климе,
који је крајем 2016. и званично ступио на снагу.
Земље које су потписале споразум обавезале
су се да ће да ограниче опасно глобално
загревање на „знатно мање од два степена” у
односу на „прединдустријски” период.
ЕУ у овој области има пионирску улогу.
Већ 2014. су на нивоу Уније утврђена три
климатска циља: до 2030. државе чланице
треба да смање емисију штетних гасова
који изазивају ефекат „стаклене баште“
за 40% у односу на 1990, удео енергије из
обновљивих извора треба да износи 27%
укупне производње, а потрошња енергије
треба да се смањи за 27% у односу на
2014. Чланице ЕУ су усвојиле обавезујуће
законодавство које ће омогућити испуњење
тих циљева, а напори су усмерени на улагања
у нове технологије, како би се истовремено
постигао привредни раст и отворила нова
радна места.
Усклађивање стратешких циљева Србије
у борби против климатских промена са
дугорочним циљевима ЕУ представља
основу за испуњавањvе обавеза преузетих
потписивањем Париског споразума и
претпоставку да ће ефекти глобалног
отопљења на територији Србије у великој
мери бити отклоњени или значајно умањени.
Готово 700 милиона евра је уложено у Србији
од 2000. године у управљање животном
средином, од чега је директну корист имало
више од милион грађана. Подршка ЕУ огледа
се директно – кроз боље снабдевање чистом
водом и услуге управљања отпадом, чистији
ваздух, безбедније управљање опасним
хемикалијама, али и индиректно – кроз
боље опште прописе у овој области. Бољи
прописи омогућили су основ за унапређење
еколошких дозвола и инспекцију, побољшан
надзор квалитета воде и ваздуха, као и бољи
приступ грађана информацијама о заштити
41
животне средине и јавном учешћу у доношењу
одлука које се односе на животну средину,
што представља основне принципе политике
заштите животне средине у Европској унији.
Аргументи за ЕУ:
• Унапређење квалитета животне средине
– смањење загађења животне средине,
уређен систем управљања отпадом,
унапређење управљања водама, заштита
ваздуха и заштита биодиверзитета,
• Ефикасно системско праћење стања
животне средине, управљања и очувања
животне средине,
• Нижи трошкови изградње и обнове
комуналне инфраструктуре коришће-
њем ЕУ фондова – повећано јавно богатство
кроз изграђену еколошку инфраструктуру,
• Повећање квалитета пољопривредног
земљишта и производње хране и
• Развој нових грана привреде као што су
рециклажна индустрија, одржива градња,
органска пољопривреда итд.
42
2.6. ЕУ се залаже за одрживу,
сигурну и приступачну
енергију за све грађане
ЕУ се суочава с повећаном потражњом за
енергијом, нестабилним ценама и поре-
мећајима у снабдевању, те је дефинисала
три главна циља енергетске политике:
сигурност снабдевања, конкурентност
и одрживост. Државе чланице ЕУ утврдиле
су заједничка правила и предузеле заједничке
напоре са циљем обезбеђивања енергије
потребне Европи по приступачним ценама
и уз што је могуће мање загађења животне
средине. Сходно томе, ЕУ је као стратешки
циљ енергетске политике креирала тзв.
„политику 20-20-20“, која подразумева:
побољшање енергетске ефикасности за 20%;
већу употребу обновљивих извора енергије
за 20% и смањење емисије угљен-диоксида
за најмање 20% у односу на 1990.
Унутрашње тржиште електричне енергије
и гаса потпуно је либерализовано у ЕУ
2007. Имплементацијом одредби трећег
пакета енергетских прописа ЕУ стварају
се услови за уређење тржишта електричне
енергије и природног гаса Србије према јасно
утврђеним правилима и њихову интеграцију у
енергетско тржиште ЕУ. Прописи позивају на
гарантовање универзалних услуга у сектору
енергетике, као и на адекватну заштиту
осетљивих корисника у свим областима.
Ради што бољег функционисања енергетског
тржишта, захтева се успостављање независних
регулаторних тела и независних системских
оператера преноса. Ово интегрисање омогућава
развој конкуренције на тржишту електричне
енергије и природног гаса, што се повољно
одражава на енергетску сигурност снабдевања,
развој инфраструктуре и на цену енергије/
енергената. Поред тога, омогућава се и аде-
кватна заштита енергетски угроженог купца.
Преузимањем обавеза које произлазе из
чланства у ЕУ на пољу енергетике, Србија
прихвата делотворније коришћење енер-
гије, веће коришћење обновљивих извора
енергије и развој тржишта. Србија је
приступила Енергетској заједници, па
је на известан начин већ у ЕУ када је у
питању област енергетике. Преко тела
Енергетске заједнице стално се прати
степен усклађености прописа из области
енергетике с правним тековинама ЕУ и
извештава се о томе. Пошто је главни
задатак Уговора о оснивању Енергетске
заједнице стварање стабилног правног,
економског и енергетског оквира, Србија
ће приступањем ЕУ обезбедити сигурност
снабдевања енергијом, привући ће инве-
стиције у енергетску инфраструктуру, уна-
предиће заштиту животне средине и
створити јединствен регулаторни простор
за трговину енергентима.
2.6.1. ЕУ подстиче коришћење
енергије из обновљивих извора
и побољшање енергетске
ефикасности
Основна идеја концепта енергетске ефи-
касности је коришћење мање енергије за исту
јединицу друштвеног бруто производа, уз
одрживост квалитета производа. Смањење
потрошње енергије и елиминисање зага-
ђења животне средине које је последица
енергетских трансформација спадају у
главне циљеве енергетске политике и
већине других ЕУ политика. ЕУ помаже
спровођење енергетске ефикасности на
начин који обезбеђује конкурентност,
сигурност снабдевања и преузима обавезе
предвиђене међународним споразумима.
Обновљиви извори енергије добијају све
више на значају због обновљивости и
знатно мањег штетног утицаја на животну
средину. Обновљиви извори енергије –
енергија ветра, соларна енергија, енергија из
хидроелектрана, енергија плиме и осеке – су
суштинске алтернативе за фосилна горива
(угаљ и угљоводоници, сирова нафта и њени
деривати, природни гас). Коришћење ових
извора помаже не само да се смање емисије
штетних гасова из производње и коришћења
електричне енергије, већ и да се смањи
зависност ЕУ од увоза фосилних горива.
Постоји значајан простор за уштеду енерги-
је и смањење емисија из зграда. Комисија
процењује да ове емисије могу да се
смање за око 90% до 2050. године. Према
законима о енергетским карактеристикама
зграда, нове зграде ће од 2021. морати да
производе онолико енергије колико је
користе. Од 2021. сви национални тендери
за јавне набавке морају да укључе стандарде
о енергетској ефикасности за зграде и улице
које ће се градити.
Према обавезама из Уговора о оснивању
Енергетске заједнице (које кореспондирају са
обавезама приступања ЕУ), Србија је усвојила
као национални циљ да до 2020. године
достигне удео обновљивих извора енергије
43
у бруто финалној потрошњи енергије на 27%, прихватљиве у смислу заштите животне
полазећи од 21% у 2009. години. Остварењем средине, уз повећану енергетску ефикасност и
тог циља, смањиће се штетни утицај на велики удео обновљивих извора. Реформа би
животну средину, енергетска зависност од требало да резултира самоодрживим сектором
увоза и потрошња домаћих конвенционалних заснованим на тржишним вредностима и
енергетских ресурса (угаљ). Обимније кори- снажном и независном регулаторном телу.
шћење обновљивих извора енергије, такође,
отвара могућност за развој нових привредних Око 555 милиона евра помоћи ЕУ је до сада
активности (производних и услужних), а ка- уложено у сектор енергетике, кроз КАРДС и
сније и извозних потенцијала. ИПА фондове. Основни приоритети подршке
ЕУ енергетском сектору у Србији су: подршка
усклађивању националних прописа са правом
2.6.2. ЕУ унапређује енергетску ЕУ у области енергетике; инвестиције у
сигурност – формирање побољшање стања животне средине; јачање
институција; јачање капацитета преносних
обавезних резерви нафте и
система (сектор снабдевања електричном
деривата нафте енергијом и гасом) и подршка студијама
изводљивости за припрему нових инвестиција
ЕУ је један од највећих потрошача енерги- (у сарадњи са међународним финансијским
је на свету. Са 28 земаља чланица укупна институцијама). Фокус помоћи ЕУ енергетском
потрошња енергије прелази 1 800 мили-
сектору Србије и у будућности ће бити на
она тона еквивалентне нафте, док укупна
заштити животне средине, усаглашавању
потрошња енергије износи нешто мање
са енергетским законодавством ЕУ, повећа-
од 1200 милиона тона. Поред тога, домаћа
њу удела обновљивих извора и повећању
производња енергије у ЕУ опада, нарочито
енергетске ефикасности.
од 2004. године. Имајући у виду да увоз-
на зависност ЕУ износи око 53% укупних
енергетских потреба, осигурање снабдевања
енергијом подразумева вишедимензионални
приступ, који нарочито укључује: превентивне
механизме и механизме реаговања у кризним Аргументи за ЕУ:
ситуаци-јама, успостављање спољних односа • Сигурно снабдевање енергијом,
у области енергије, развој инфраструктуре • Оријентација ка обновљивим изво-
и побољшање енергетске ефикасности и рима енергије,
коришћења локалних енергетских ресурса. • Коришћење ЕУ фондова за одрживу
Према обавезама из Уговора о оснивању енергетску политику,
• Јединствено тржиште електричне ене-
Енергетске заједнице, Србија већ има рок да
ргије и природног гаса,
успостави обавезне резерве до 1. јануара 2023.
• Праћење и примена најновијих техно-
године. Формирањем обавезних резерви логија – трансфер технологија и
подиже се ниво сигурности снабдевања • Смањивање загађења и опасности за
нафтом и дериватима нафте у Србији и ре- људско здравље.
гиону, што има велики значај за енергетску
сигурност снабдевања, имајући у виду да
ће се ови енергенти, у извесној мери,
користити као замена за природни гас, у
случају поремећаја његовог снабдевања.
Будући да недостају значајни капацитети
за ове намене, покренуће се инвестиције у
изградњу складишних капацитета, односно
реконструкцију дела постојећих, између
осталог и путем јавно-приватног партнерства.
Сектор енергетике треба да обезбеди грађа-
нима Србије сигурно и поуздано снабдевање
енергијом, користећи технологије које су
44
2.7. ЕУ доприноси
економској, социјалној и
територијалној кохезији
– кроз подршку усмерену
ка превазилажењу
регионалних разлика између
држава чланица и региона
Регионална (кохезиона) политика ЕУ је разво-
јна политика која има за циљ побољшање
услова за одрживи раст и запосленост,
благостање, побољшање квалитета живота
и побољшање економске ситуације. Кохе-
зиона политика је успостављена како би
се обезбедила економска перспектива и
смањиле привредне и социјалне разлике
између држава чланица и њихових региона.
У пракси, она подразумева велики број
програма и пројеката који се финансирају
пре свега из фондова ЕУ.
Средства регионалне политике служе за
финансирање стратешких саобраћајних ин-
фраструктурних пројеката, за подстицање
преласка на привреду која не утиче негативно
на животну средину, за подстицање малих и
средњих предузећа да постану иновативнија и
конкурентнија, за отварање нових радних места,
за подстицање и модернизацију образовних
система, те за стварање инклузивног друштва.
Услед економске кризе која је захватила
многе земље, циљ регионалне политике
ЕУ сада је пре свега отварање нових радних
места и привредни раст, дигитализаци-
ја, изградња путева и саобраћајница, те
побољшање квалитета живота људи. За-
хваљујући флексибилности и одговору на
стварне потребе држава чланица, спровођење
кохезионе политике ЕУ у периоду 2007-2013.
година омогућило је отварање 400.000 нових
радних места. Приближно 2,4 милиона
људи је нашло посао у року од 6 месеци од
завршетка тренинга подршке запошљавању,
што представља значајан резултат с обзиром
на економску кризу. Допринос кохезионе
политике расту најбоље осликава чињеница
да су у 2014. години – једну деценију након
приступања ЕУ – готово све нове државе
чланице забележиле значајан економски раст
без обзира на економску и финансијску кризу.
Пољска је највећи нето корисник фондова ЕУ
– просечан ниво новчаних средстава из ЕУ
износи око 2.025 евра по глави становника.
У оквиру кохезионе политике, за период
2004-2014, Пољска је добила преко 82
милијарде евра. Од 2004. године у Пољској
је реализовано преко 186 000 пројеката.
Од уласка у ЕУ БДП у Пољској је порастао
за 49%. Дефицит у трговинској размени са
ЕУ у 2003. години износио је 3,5 милијарде
евра, да би крајем 2013. године Пољска
забележила суфицит од 25 милијарди
евра. Од уласка у ЕУ, између 2003. и 2013,
стопа незапослености у Пољској готово је
преполовљена, на 13,4% са 20%, иако то
није резултат само уласка у ЕУ. Пољски
пољопривредни и прехрамбени извоз у ЕУ
2003. године вредео је око три милијарде
евра, да би 2014. године достигао вредност
од преко 16 милијарди евра. Релативно висок
економски раст у Пољској за првих десет
година чланства (у просеку 4% годишње), као
и избегавање рецесије у кризним годинама
(2009-2010), у великој мери је последица
коришћења фондова ЕУ.
Такође, од кохезионе политике и њених
инструмената су и Румунија и Бугарска, које
су ушле у ЕУ 2007, оствариле велику корист.
Тако је нпр. у програмском периоду 2007-2013.
Румунија добила готово 20 милијарди евра од
кохезионе политике и њених инструмената.
Захваљујући средствима ЕУ, отворено је више
од 35 000 нових радних места и подржано
више од 1200 малих и средњих предузећа.
Средства ЕУ, која чине више од 25% јавног
улагања у земљи, представљају важан извор
финансирања за Румунију.
Иако се износ средстава из фондова ЕУ
често ставља у први план, највећа предност
интеграције Србије у ЕУ је у чињеници да
ће бити неопходно да се примени нови
приступ у вођењу националне развојне
политике. Наиме, коришћење средстава
из фондова ЕУ подразумева примену низа
механизама који обезбеђују повећану
делотворност и транспарентност у
погледу трошења јавних средстава.
Развојни пројекти се планирају и спрово-
45
де на основу претходно припремљених
стратешких програма, уз испуњавање врло
захтевне документације и уз прописане
евалуационе процедуре. Такође, правила
и начела коришћења фондова ЕУ подстичу
бољу сарадњу и координацију различитих
сектора, интензивније учешће регионалних
и локалних тела, као и представника цивил-
ног друштва, у планирању и спровођењу
развојних програма.
2.7.1. Регионална политика ЕУ
смањује разлике између мање и
више развијених делова Уније
Након пољопривредне политике, регионална
политика друга је по реду највећа ставка у
буџету ЕУ. У програмском периоду 2014-
2020. регионима ЕУ на располагању је 351
милијарда евра. То је највећи инструмент
ЕУ за инвестиције у економију (производњу
добара, пружање услуга, физички и људски
капитал, технолошко знање итд.) и кључни
стуб економске политике ЕУ која се заснива
на фискалној консолидацији, структурним
реформама и улагањима у раст.
Средствима регионалне политике ЕУ фина-
нсирано је током година десетине хиљада
пројеката, од чега су имале користи све
државе ЕУ појединачно и ЕУ у целини,
у смислу економског раста и отварања
радних места. Међутим, већина средстава
регионалне политике усмерава се на мање
развијене европске земље и регионе, како
би им се помогло да ухвате корак и смање
економске, друштвене и територијалне не-
једнакости које још увек постоје.
Према подацима Евростата, више од једне
четвртине становника ЕУ (27%) живи у ре-
гионима чији је БДП по становнику нижи од
75% просека ЕУ у 2015. Већина тих региона је
у земљама чланицама централне и источне
Европе, али и у Грчкој, јужној Италији, Порту-
галу и неким од најудаљенијих делова ЕУ.
Подаци о БДП-у показују да се поново
смањује разлика између европских ре-
гиона, као пре економске кризе, када се
коефицијент варијације регионалног БДП по
46
становнику смањио у периоду 2000-2008. за
12%. То је углавном последица чињенице да
су региони са најнижим БДП по становнику
имали бржи раст од просека и надокнадили
разлике у односу на успешније регионе –
захваљујући подстицајима из фондова ЕУ.
2.7.2. Европски структурни и
инвестициони фондови као
средства за растуће регионе и
градове у ЕУ
Регионална политика финансира се из три
главна фонда:
• Европски фонд за регионални развој
(ЕРДФ), усмерен на јачање регионалне
економске и социјалне кохезије улагањем
у секторе који подстичу раст како би се
побољшала конкурентност и отворила нова
радна места.
• Европски социјални фонд (ЕСФ),
који улаже у људе, а посебно је усмерен на
побољшање могућности запошљавања и
образовања. Усмерен је и на помоћ људима
у неповољном положају који су у опасности
од сиромаштва или друштвеног искључења.
ЕРДФ И ЕСФ се називају структурним фо-
ндовима јер су им сврха улагања у економско
и социјално реструктурисање у ЕУ и на тај
начин смањивање разлика у развоју између
европских региона; и
• Кохезиони фонд (КФ) – чија су средства
намењена улагањима у зелени раст и одржи-
ви развој и који доприноси побољшању
повезаности у државама чланицама с БДП
нижим од 90% просека 28 држава чланица ЕУ.
Уз Европски пољопривредни фонд за
рурални развој (ЕАФРД) и Европски
фонд за поморство и рибарство (ЕМФФ),
ови фондови чине Европске структурне
и инвестиционе фондове (ЕСИ). Сваки
фонд на свој начин допри-носи остваривању
циљева раста у целој Европи утврђених у
стратегији Европа 2020 – стратегији ЕУ за
подстицање раста и отварање нових радних
места. Европски структурни и инвестициони
фондови директно доприносе и плану улагања
и приоритетима Европске комисије.
Приступањем ЕУ, средства из Европског
фонда за регионални развој постаће доступна
грађанима Србије. Из ЕРДФ-а се издвајају
и средства за пројекте територијалне,
прекограничне и транснационалне сара-
дње, који се спроводе у оквиру Европске
територијалне сарадње (ЕТЦ). Програми
прекограничне сарадње, који се већ спроводе
и у Србији кроз Инструмент претприступне
помоћи, имају за циљ решавање заједничких
изазова идентификованих у пограничним
регионима, док боља сарадња доприноси
укупном развоју ЕУ.
Користећи средства из Кохезионог фонда, Србија
ће моћи да финансира активности у области
транспортне, енергетске инфраструктуре и
животне средине. При том ће средства из овог
фонда бити усмерена и на инфраструктурне
пројекте од европског значаја у сектору
саобраћаја, који су идентификовани у оквиру
Иницијативе за повезивање Европе (Con-
necting Europe Facility).
Још један важан фонд је Фонд солидар-
ности ЕУ (ФСЕУ), који је изворно основан
2002. као одговор на велике поплаве у
централној Европи. Данас је ФСЕУ стабилан
фонд с годишњим буџетом од 500 милиона
евра, захваљујући којем ЕУ може да на брз,
делотворан и флексибилан начин помогне
било којој држави ЕУ у случају велике
природне катастрофе (земљотреси, поплаве,
пожари итд.).
ситуацијама и у борби против трговине
наркотицима, грађени гранични прелази,
фабрике за пречишћавање отпадних вода,
бициклистичке стазе, организовани су
концерти, бициклистичке трке, регате,
угрожене групе су добиле нови подстицај
и веру у боље сутра. Тиме се остварује циљ
прекограничне и транснационалне сарадње
– стварање услова за квалитетнији живот
грађана широм Европе. За програмски
период 2014-2020. ЕУ је за прекограничну
и транснационалну сарадњу за Србију опре-
делила нових 260 милиона евра.
Аргументи за ЕУ:
• ЕУ подстиче равномерни регионални развој
и подржава слабије развијене регионе,
• Приступ европским структурним и инве-
стиционим фондовима – основни извор
финансирања јавних инвестиција у Србији,
• Побољшана инфраструктура у кључним
областима за квалитет живота грађана –
образовање, запошљавање и социјална
заштита и
• Развој иновативности и предузетничке
оријентације грађана.

Од 2004. године у ЕУ програме територијалне

сарадње (ИНТЕРЕГ) укључене су и државе
које нису чланице ЕУ, чиме је Србија до-
била могућност за развој прекограничне
и транснационалне сарадње. У оквиру ове
сарадње, у периоду 2004-2017. на тери-
торији Србије је поднето више од 5.500
предлога пројеката, финансирано више
од 1000 пројеката које је спроводило 700
организација из Србије, а уговорено је више
од 220 милиона евра.

Кроз реализоване пројекте, деца из по-

граничних делова Србије и суседних земаља
такмичила су се у спорту, опремане су бо-
лнице, школе, вртићи, зоолошки вртови,
реновиране су цркве, сарађивале су службе
за заједничко реаговање у ванредним

47
2.8. ЕУ побољшава и се на све врсте пословних, туристичких,
културних и спортских путовања. Међутим,
олакшава свакодневни за дужи боравак (нпр. због студирања или
живот грађана запослења) треба обезбедити дугорочну
визу или дозволу за рад.
2.8.1. ЕУ омогућава путовања
без граница

Шенгенски простор гарантује неограничена

путовања унутар територија 26 земаља, у
којима живи више од 400 милиона ста-
новника. Унутар тог простора укинуте су
граничне контроле, а при преласку границе
грађани више не морају да показују пасоше
и чекају да се обаве провере. Сваке године
европски грађани унутар шенгенског про-
стора пређу унутрашње границе 1,25 ми-
лијарди пута. За њих је слободно кретање
грађанско право, а то је један од највећих
успеха европске интеграције.

Да би се то заједничко постигнуће очувало и у

ситуацијама великог миграционог притиска,
појачана је полицијска сарадња и заједничка
заштита спољних граница Уније. ЕУ тренутно
ради на програму „Паметне границе”, који
се састоји од система уласка и изласка који
ће побољшати граничне контроле и борбу
против илегалних миграција и олакшати
прелаз путника који су раније контролисани
или често прелазе границу.
ЕУ такође ради на прилагођавању издавања
виза ради бољег повезивања са другим
областима као што је туризам. Нова „туристичка
виза” требало би да омогући појединцу да
остане на територији двеју или више држава
чланица шенгенског простора дуже од 90 дана,
али не дуже од једне године (са могућношћу
продужења на још годину дана).
Грађанима Србије је кретање и путовање већ
олакшано у оквиру шенгенског простора. Од
19. децембра 2009. године наши држављани
могу слободно да путују у скоро све земље
ЕУ. То значи да сви грађани Србије који
имају биометријски пасош могу да посете
26 европских земаља без потребе да чекају
у редовима за визе и плаћају таксе које ова
процедура подразумева. Боравак у „земљама
Шенгена“ може да траје најдуже 90 дана
на сваких 6 месеци (180 дана) и односи
48
2.8.2. ЕУ омогућава неограничену
мобилност возачима аутомобила
Све државе чланице ЕУ признају возачке
дозволе издате у осталим државама чла-
ницама, па возачи аутомобила могу да
путују широм ЕУ без административних
оптерећења. Захваљујући томе, више није
потребно вадити међународне возачке
дозволе, а грађани који желе да живе у другој
земљи ЕУ немају обавезу да замене возачку
дозволу. У ЕУ је у употреби више од 110 врста
возачких дозвола. Међутим, захваљујући
обавези међусобног признавања на нивоу
ЕУ, лица која су се преселила у другу државу
чланицу и даље могу да користе исту возачку
дозволу. Они који изгубе возачку дозволу
током боравка у другој држави чланици
могу да добију заменске дозволе у тој истој
држави. Све новоиздате возачке дозволе у
ЕУ имају стандардизован изглед.
Регистрација возила унутар ЕУ је поје- 2.8.3. Бесплатни јединствени број
дностављена и уклоњене су непотребне за хитне службе 112 на нивоу ЕУ
препреке. Захваљујући томе, живот људи
који један део времена проводе у другој У прошлости је свака држава чланица ЕУ
земљи ЕУ је знатно олакшан. Возило се имала посебан број хитне помоћи, полиције
региструје у земљи у којој власник живи, а и ватрогасне службе, а грађани често у
овлашћене службе друге државе чланице случају пожара или несрећа у иностранству
не могу да захтевају да власник поново нису знали који број треба да назову како би
региструје ауто, иако он у тој чланици добили потребну помоћ. Од 2008. године је
проводи и дужи период. Међутим, грађани на нивоу ЕУ уведен бесплатни јединствени
који се трајно преселе у другу земљу треба да број за хитне службе 112. Захваљујући томе,
у року од шест месеци пререгиструју возило.
знатно је смањено време чекања доласка
Слично важи и за компаније.
хитних служби. Јединствени број за хитне
службе функционише и на фиксним и
Грађани који купе или продају половна
на мобилним мрежама у свим државама
возила у другој чланици не морају да
чланицама ЕУ. Европски број за хитне
пролазе додатне техничке контроле и
службе уводи се и изван ЕУ, и тренутно је у
административне процедуре. Купац по-
употреби у 30 европских земаља.
ловног возила има право на привремену
регистрацију од 30 дана. Службе добијају
Систем „е-Call“ помоћу којег се у случају
техничке информације о возилу директно
несреће аутоматски позива број за хитне
од својих колега из земље у којој је оно
службе 112 на нивоу ЕУ уведен је 2015. Циљ
регистровано, тако да су укинуте многе
техничке провере. Компаније за рентирање је да се што брже пружи помоћ повређеним
аутомобила су оствариле велике уштеде јер у особама на месту несреће, а самим тим да се
току сезоне одмора могу да пребацују возила и смањи број погинулих у саобраћају.
из једне чланице у другу а да не плаћају
регистрацију. То значи да иста возила могу
да држе на Медитерану током лета а на
Алпима током зиме.

Од 1. јануара 2012. године грађани Србије

не морају да поседују зелени картон за
путовања аутомобилом у 32 земље Европе.
Наиме, када је потписан Мултилатерални
споразум и када је Србија приступила
систему регистарске ознаке, престала је
обавеза да моторна возила која се уобичајено
налазе на територији Републике Србије
поседују међународну карту осигурања
ауто-одговорности (зелену карту) приликом
уласка на територију земље потписнице
Мултилатералног споразума. Те земље
су Аустрија, Бугарска, Белгија, Чешка
Република, Кипар, Немачка, Данска,
Шпанија, Естонија, Француска, Финска,
Уједињено Краљевство Велике Британије и
Северне Ирске, Грчка, Мађарска, Италија,
Ирска, Луксембург, Литванија, Летонија,
Малта, Холандија, Португал, Пољска,
Румунија, Шведска, Словачка, Словенија,
Хрватска, Швајцарска, Лихтенштајн,
Андора, Норвешка и Исланд.

49
2.8.4. ЕУ штити права потрошача нутриционистичком садржају производа,
Политика заштите потрошача је једна од
највише регулисаних и најразвијенијих
политика у ЕУ данас. Основни циљеви
политике заштите потрошача су: зашти-
та здравља и безбедности потрошача;
одговарајућа информисаност потрошача
о производу који купују, као и постојање
начина да они брзо и лако заштите своја права
ако производ не одговара рекламираним
карактеристикама; обезбеђење одговара-
јућег представљања потрошача кроз орга-
низације потрошача, на националном и
на ЕУ нивоу; јачање позиције потрошача
на тржишту кроз те организације, али и
пружање информација о њиховим правима.
Уговори с потрошачима морају да буду
недискриминаторни и транспарентни, уз
заштиту права потрошача на промену ми-
шљења и постојање услова за упоредивост
цена и остварење права на избор, као и
забрану преваре и заваравања потрошача.
Потрошачима се обезбеђује заштита права
током годишњег одмора и на путовањима
у земљи и иностранству, као и могућност
накнаде штете у прекограничним споровима
због кршења њихових права.
Јединствено регулисање заштите потрошача
на нивоу ЕУ има неколико предности: тако се
стварају једнаки услови за све произвођаче
на заједничком европском тржишту, од
чега корист има и већина потрошача
и произвођача, јер се тиме спречавају
мање конкурентни произвођачи да нуде
потрошачима јефтиније, а лошије производе
који би били штетни за потрошаче.
Са чланством Србије у ЕУ, предузетници
који послују на тржишту Србије мораће
да посвете знатно већу бригу потрошачу,
узимајући у обзир његове примедбе и
захтеве, полазећи од законских права и
обавеза. Предузетници ће морати да поштују
високе стандарде за прехрамбене и остале
производе, као и услуге, уз обавезу пружања
истинитих и потпуних информација о
производима. Ознаке на прехрамбеним
производима морају да информишу
потрошаче, на видљив и читљив начин, о
50
о пореклу производа, алергенима, о уделу
масноћа и кофеина, али и о року трајања.
Као чланица ЕУ, Србија ће моћи да равно-
правно учествује у раду и да користи резултате
Европске мреже центара за заштиту
по-трошача (European Consumer Centres
Network, ECC-Net), која окупља 30 центара и
канцеларија држава чланица ЕУ, уз Исланд и
Норвешку. Та умреженост допринеће јачању
и побољшању комуникације с потрошачима.
Подизањем свести о предностима вансудског
решавања спорова, потрошачима ће се
представити могућности брзог и ефикасног
система решавања примедби које имају на
робе и услуге.
Једна од битних предности за грађане је
коришћење ЕУ система брзе размене
информација о небезбедним про-
изводима у земљама ЕУ (Rapid Alert
System for Non-Food Dangerous Products,
RAPEX), којим се омогућава брза размена
информација између држава чланица
ЕУ и Европске комисије о мерама које се
предузимају за превенцију и ограничавање
маркетинга и употребе производа који
представљају ризик за здравље и безбедност
потрошача. Путем „Рапекса“ грађани ће
бити брзо информисани о свим мерама
забране и ограничења продаје у појединим
земљама, чиме ће степен њихове заштите
бити подигнут на виши ниво.
Европска комисија подржава формирање и рад
потрошачких удружења широм Европе, као
начин да се потрошачи информишу о својим
правима и да их, уз помоћ тих удружења,
остварују. Европска комисија тесно сарађује
са овим удружењима приликом формулиса-
ња европских правила и регулативе. То ће
омогућити грађанима Србије да се, уласком
земље у ЕУ, активно укључе у креирање
политике заштите потрошача преко неког од
својих националних удружења. ЕУ је помогла
успостављање система заштите потрошача
у Србији, тако што је финансирала пројекте
и пружила помоћ при изради и спровођењу
кључних закона о заштити потрошача, који
су усвојени 2010. и 2014. године.
2.8.4.1. ЕУ гарантује права путника
ЕУ гарантује путницима у авионском, желез-
ничком и поморском саобраћају низ права,
попут права на информацију о разлозима
кашњења, права на накнаду у случају одла-
гања или отказивања лета односно путовања,
права на посебну помоћ за слабије покретне
особе, право на накнаду у случају губитка
пртљага и сл.
Зато је 2005. године донела уредбу којом су
утврђена многа права путника који путују
редовним летовима и чартер летовима –
било да су полетели са аеродрома који се
налази у ЕУ или су на такав слетели. Ако
је, на пример, лет пребачен на следећи
дан, авио-превозник обично мора да
обезбеди хотелски смештај за путнике. Ако
путник на одредиште слети са знатним
закашњењем или ако у авиону више нема
места мада путник има карту, он има право
на финансијску одштету. Висина одштете
зависи од удаљености на коју се лети –
путник може добити 250, 400 или 600 евра.
На такву одштету путник има право само ако
нису у питању ванредне ситуације као што
су неповољни временски услови или штрајк
контролора лета. Ако је лет отказан, путник
може да затражи одштету или надокнаду
цене карте, а у случају губитка или оштећења
пртљага авио-превозник мора да надокнади
штету. Међутим, путник не добија одштету
аутоматски, него мора да је затражи. Ако
авио-превозник одбије његов захтев, путник
може да поднесе приговор националном телу
за надзор авио-саобраћаја. У случају спора
може да се обрати и служби за посредовање
Европског центра за заштиту потрошача.
ЕУ је 2007. побољшала и права путника
у железничком саобраћају, и то уредбом
којом се на јединствен начин уређују права
путника у железничком саобраћају у целој
Европи. Ако воз касни, ако је отказан или
у случају несреће, путник има право на
одштету у својој земљи и у иностранству.
Ноћу путник има право на вожњу таксијем
и повраћај трошкова до највише 80 евра.
Ако због отказивања воза мора да преноћи,
железнички превозник мора да му плати
хотел. Слична правила постоје и за путовања
аутобусом и бродом.
2.8.4.2. ЕУ гарантује већу
правну сигурност и
безбеднију „е-трговину“
С обзиром на велики пораст трговине на
интернету, ЕУ је донела нова правила о
заштити потрошача приликом електронске
куповине. Према потрошачком прегледу
за 2017. годину, 55% Европљана наручује
робу преко интернета. Достава на кућну
адресу значи да је трговина преко интернета
заобилазила уобичајене контроле. Како би
се потрошачи заштитили од исхитрених
одлука о куповини, ЕУ је допустила да купци
могу да се предомисле – тзв. право на
одустајање. Купац може да у року од 14 дана,
без образложења, одустане од куповине.
Међутим, није довољно само вратити робу,
мора се изричито нагласити да се одустаје.
ЕУ жели да помогне потрошачима да
остваре права и изван граница своје земље,
па је у Келну основала Европски центар
за заштиту потрошача (The European
Consumer Centre).
Ако продавци на интернету нуде дежурну
телефонску линију, позив сме да се наплати
само према основној тарифи. То значи да су
забрањене дежурне телефонске линије које
се наплаћују (бројеви с предзнаком 0180
или 0900). Продавац купцу сме да наплати
накнаду за одређене начине плаћања, нпр.
плаћање картицом, ако сам због таквог начина
плаћања има додатне трошкове. Ако продавац
наплаћује трошкове превоза или доставе,
мора да јасно обавести купца о томе. Такође,
сваки производ продат преко интернета у
ЕУ мора да испуњава стандарде ЕУ, чак и у
случају када је произведен ван Уније.
2.8.4.3. ЕУ смањује
банкарске трошкове
Европска комисија, у својој улози заш-
титника потрошача, надзире и банкарске
трошкове. ЕУ је 2014. донела прописе о
већој транспарентности и од тада банке при
обрачуну трошкова рачуна више не смеју
да испостављају скривене административне
трошкове. Финансијске институције морају
51
навести све таксе, трошкове и провизије
које обрачунавају за отварање, вођење и
затварање рачуна. На тај начин клијент
може да упореди понуду и одабере ону
најбољу. Од 2016. је на снази ограничење
такси које банке смеју да захтевају када
клијенти плаћају кредитном или дебитном
картицом. Од јесени 2017. за плаћање
кредитном и дебитном картицом више се
не обрачунавају никакве додатне накнаде.
Од 2016. сви грађани ЕУ имају право на
текући рачун, чак и у случају да немају
стално боравиште. Помоћу тог рачуна
могу да користе основне услуге као
што су новчане дознаке или подизање
готовине на банкомату. Захваљујући ЕУ,
и прекограничне новчане трансакције
постале су брже и сигурније. Од 1. фебруара
2016. сви клијенти банака морају имати
међународни број банковног рачуна (ИБАН)
и идентификациони код банке (БИЦ).
Помоћу њих лакше ће се стандардизовати,
убрзати и појефтинити прекограничне
дознаке, вођења рачуна и плаћања кар-
тицама. Јединствено подручје плаћања
у еврима – СЕПА (Single Euro Payments
Area) обухвата 34 државе: осим 28 држава
чланица ЕУ, у њему учествују и Исланд,
Лихтенштајн, Норвешка, Швајцарска,
Монако и Сан Марино.
2.8.5. ЕУ омогућава лечење у
свим државама чланицама
ЕУ својим грађанима омогућава здравствену
заштиту у свим државама чланицама
током годишњег одмора или пословног
путовања. Сваки матични завод за здрав-
ствено осигурање обавезан је да својим
осигураницима изда Европску картицу
здравственог осигурања (European Hea-
lth Insurance Card – EHIC). Лицима која су
посетила лекара у другој држави чланици
и показала европску картицу здравственог
осигурања њихово национално осигурање
ће да надокнади трошкове лечења. У неким
чланицама ЕУ лечење је чак и бесплатно. Исто
тако, грађани могу лекове издате на рецепт
да подижу у другим државама чланицама.
52
Европска картица здравственог осигурања
покрива трошкове неодложне здравствене
заштите, за коју лекар здравствене установе
којој се у иностранству јави грађанин ЕУ каже
да се не може одложити до његовог плани-
раног повратка у своју земљу. Неодложна
здравствена заштита је и здравствена заштита
у вези с хроничним или постојећим болестима
ако циљ путовања није лечење, те здравствена
заштита у вези с трудноћом и рођењем детета,
ако циљ привременог боравка није порођај.
Неодложне здравствене услуге су нпр.
дијализа, терапија кисеоником, третмани за
астму, али је неопходно претходно направити
договор са здравственом установом државе
у коју намеравате да путујете. Европска кар-
тица здравственог осигурања је замена за
међународну здравствену књижицу и важи у
свих 28 држава чланица ЕУ, као и у Норвешкој,
Исланду, Лихтенштајну и Швајцарској.
Европска картица здравственог осигурања
није алтернатива путном осигурању. Она
не покрива трошкове приватне здравствене
заштите или трошкове попут спашавања
пацијента приликом незгоде на скијалишту,
односно авио-превоз назад у земљу.
2.8.6. ЕУ омогућава остваривање
права на социјалну заштиту
Приликом промене боравка у оквиру ЕУ,
грађани плаћају доприносе за социјално
осигурање само у једној држави у датом
тренутку, чак и у случају да раде у више
земаља, и у основи ће остварити право на
социјалну заштиту искључиво у тој земљи.
Уколико грађанин прима накнаду за не-
запослене у земљи у којој је стекао овај
статус, одлазак у другу земљу неће угрозити
његова лична или права његове породице
на здравствено осигурање, породични до-
датак, пензију итд. У случају да грађанин
не прима никакву накнаду за незапослене, а
жели да потражи посао у некој другој земљи
у ЕУ, своје право на социјалну заштиту
(здравствено осигурање, породични дода-
так, итд…) моћи ће да оствари у земљи
пребивалишта. Чак и ако овај грађанин
нема довољно финансијских средства да
издржава себе и чланове своје породице, он
не може да буде присиљен да напусти своју
нову домовину све док има доказ да и даље
тражи посао и да постоје добри изгледи да
га нађе. Као радник мигрант – запослен код
послодавца или самозапослен – грађанин
ЕУ са издржаваним члановима породице
остварује своја права у оквиру система
социјалне заштите у земљи у којој борави.
Државе чланице ЕУ задржавају слободу
одлучивања о томе које још бенефиције
припадају грађанима других држава чла-
ница ЕУ у складу са њиховим законима,
као и о условима које треба да испуне за
остваривање тих бенефиција. Ако је такав
радник радио у више земаља ЕУ, он може
да стекне право на пензију у свакој од њих.
Када дође време за одлазак у пензију, захтев
ће морати да поднесе у земљи у којој има
пребивалиште или у последњој земљи у
којој је радио.
2.8.7. ЕУ снижава
трошкове живота
ЕУ смањује трошкове живота својих гра-
ђана сузбијањем монопола на тржишту и
стварањем простора за већу конкуренцију
међу понуђачима одређених производа и
услуга. Ево неких примера:
• ЕУ смањује трошкове у ромингу –
„Роминг као код куће”
Од 2007. године ЕУ је донела низ мера којима
су значајно смањени трошкови роминга,
док правила ЕУ о „ромингу као код куће”
која су ступила на снагу у јуну 2017. значе
да грађани ЕУ не морају да плаћају додатне
накнаде за роминг кад користе свој мобилни
телефон на путовању изван своје земље у
било којој држави чланици ЕУ. Грађани ЕУ
ће, захваљујући новим правилима, имати
користи када телефонирају (позивање
мобилних и фиксних бројева), шаљу
текстуалне поруке (СМС) и кад се користе
услугама размене података у иностранству.
Наиме, за коришћење тих услуга кад путују
у оквиру ЕУ, грађани ће плаћати потпуно
исту цену као код куће.
• ЕУ омогућава „јефтине летове“
ЕУ је од краја 80-тих започела либера-
лизацију авио-саобраћаја и створила услове
за већу конкуренцију у овој области. Данас
свака авио-компанија у ЕУ има слободан
приступ тржишту и слободу одређивања
тарифа. Директна последица овога је ве-
лики број нових авио-компанија, од којих
су многе нискобуџетне. Повећан је број
нових дестинација које су повезане авио-
саобраћајем и, што је најважније, знатно
су ниже цене летова. Авио-превозници и
аеродроми у целој Европи су међусобно
конкурентни, што значи да сваки авио-
превозник може да понуди летове на било
којој линији унутар ЕУ.
Подаци Европске комисије показују да цене
летова нису пале само код нискобуџетних
авио-компанија, већ и код традиционалних
авио-превозника, који су морали да снизе
цене како би опстали. Због чињенице да
све више грађана може себи да приушти
путовање авионом, значајно је порастао и
број путника. Европска комисија редовно
преиспитује безбедносне норме авио-
превозника, издаје забране или одређује
услове, јер безбедност грађана не сме да
буде жртва ниских цена. Авио-превозници
који заврше на црној листи не смеју да лете
у европском ваздушном простору.
• ЕУ омогућава бесплатни интернет у
селима и градовима
Више од две трећине Европљана користи
интернет сваког дана. Бесплатан „Wi-Fi“
је све више доступан на јавним местима
у већим европским градовима, међутим,
удаљена сеоска подручја и даље заостају.
Државе чланице ЕУ подржале су иницијативу
Европске комисије названу „Wi-Fi4ЕU“ која ће
обезбедити бесплатан приступ „Wi-Fi“ мрежама
у практично свим градовима и селима.
До 2020. на важним јавним местима у европ-
ским селима и градовима требало би да буде
доступан бесплатни и супербрзи приступ
интернету. ЕУ је за ту намену издвојила
120 милиона евра. Очекује се да ће до 2020.
подршку из средстава ЕУ добити од 6 000
до 8 000 градова и општина за трошкове
техничког опремања и инсталисања при-
53
ступних тачака с бесплатним бежичним
интернетом. Предуслов је да градови не
потисну постојећу приватну или јавну
понуду бежичног интернета те да мрежни
оператери могу да понуде брзину од најмање
30МБ у секунди. Европска комисија позвала
је заједнице да за ту намену развију и нове
услуге, нпр. електронске планове града за
туристе, електронске обрасце за јавне службе
или информације о здравственој понуди.
• Претплата на интернет програме,
филмове и музику важи у свим држа-
вама чланицама
Према новим правилима о преносивости
онлајн услуга, сви грађани ЕУ који су се
претплатили на интернет садржај користећи
интернет оператера из своје земље могу
истом садржају да приступе на одређено
време и из друге земље чланице. Приступ
је омогућен само грађанима који путују на
одређено време, нпр. на одмор, пословно
путовање и слично. Преносивост садржаја
односи се и на остале дигиталне производе,
нпр. књиге и музику.
С једне стране, закон омогућава корисницима
приступ садржају за који су платили, а са
друге, очекује се да ће то утицати на смањење
незаконитог преузимања садржаја. Према
подацима Европске радиодифузне уније
(European Broadcasting Union), готово 11%
европских домаћинстава у 2016. имало је
претплату на услуге видеа на захтев. Очекује
се да ће се тај број удвостручити до 2020.
Аргументи за ЕУ:
• Путовања су бржа и једноставнија,
• Нема додатних трошкова због коришће-
ња мобилних телефона у иностранству,
• Боља заштита права потрошача и јача
контрола квалитета производа и услуга и
• Остваривање права на социјалну зашти-
ту и здравствену заштиту.
54
2.9. Статус европског
грађанина омогућава
учешће у демократском
животу ЕУ
Идеја грађанства ЕУ покренута је Уговором
из Мастрихта, којим су грађани држава
чланица уједно постали грађани Уније.
Грађанство ЕУ додаје се националном др-
жављанству и не замењује га. Будући да
је европско грађанство повезано са држа-
вљанством држава чланица, немогуће је
постати грађанин ЕУ без држављанства
неке од држава чланица. Европско грађа-
нство доноси одређена права и требало би
да подстакне осећај припадности Унији.
Споразумом из Лисабона и Повељом ЕУ
о основним правима учвршћена су права,
могућности и гаранције које произлазе из
грађанства ЕУ. То укључује слободу путовања,
рада и студирања у другим државама ЕУ,
слободу учешћа у европском политичком
животу и заштиту од дискриминације по
основу држављанства. Уговорима је пре-
двиђено да сваки грађанин има право да
учествује у демократском животу Уније.
Када Србија постане чланица ЕУ, њени др-
жављани ће у потпуности уживати иста та
права без одрицања од свог националног
држављанства. Та чињеница биће уписана и
у новом уставу Републике Србије. Европско
грађанство значи да ће грађани Србије добити
право слободног кретања и пребивања на
територији свих држава чланица. Имаће
право да гласају и да се кандидују на изборима
за Европски парламент и на локалним
изборима према месту пребивалишта. Гра-
ђани Србије такође ће добити право заштите
дипломатских и конзуларних власти сваке
државе чланице под условима који важе за
држављане те државе.
Европско грађанство доноси и право по-
дношења петиције Европском парламен-
ту на српском језику, жалби Европском
омбудсману, право постављања питања
другим институцијама ЕУ, као и примања
званичних одговора на поднесене петиције,
жалбе и питања (такође на српском језику).
Као европски грађани, грађани Србије
имаће, под одређеним условима, право
увида у документе европских институција,
тела, органа и агенција. Након уласка у ЕУ,
моћи ће да конкуришу за послове у јавној
управи ЕУ, под истим условима као и остали
европски грађани.
Статус европског грађанина подразумева
стандардизовани европски пасош и
стандардизоване европске аутомобилске
регистарске таблице. Грађанима се олакшава
прелазак државних граница унутар ЕУ,
пошто ће на граничним прелазима кори-
стити посебне улазе намењене европским
грађанима и грађанима држава Европског
економског простора и Швајцарске. Осим
тога, грађани ће уласком у ЕУ добити нове
стандардизоване европске возачке дозволе,
које обезбеђују неометано коришћење не
само у државама чланицама ЕУ него и у
великом делу света.
2.9.1. Право грађана да се
слободно крећу и бораве у
оквиру ЕУ без дискриминације
на националној основи
Слобода кретања грађанима ЕУ омогућава
да путују, студирају, послују, раде и живе
у другим државама чланицама ЕУ. Сваки
држављанин чланице ЕУ има право и слободу
да самостално одлучи где ће да ради, студира
или да живи у пензији. Та се права заснивају
на начелима слободе кретања радника,
слободе пословног настањивања и слободе
пружања услуга, која су утврђена оснивачким
уговорима ЕУ. Данас више од 15 милиона
Европљана живи у другој држави чланици
ЕУ. Према резултатима анкета, грађани
ЕУ, нарочито млади, сматрају да је слобода
кретања најпозитивније постигнуће ЕУ.
Споразумом из Лисабона предвиђено је да
сваки грађанин ЕУ има право да се слобо-
дно креће и борави на територији држава
чланица, уз поштовање ограничења и услова
који су предвиђени уговорима и мерама за
њихову примену. По принципу недискри-
минације по основу националности, право
слободе кретања заправо значи да грађанин
у потпуности ужива „кућни третман” (home
treatment) у било којој држави чланици ЕУ
где има пребивалиште. Грађани ЕУ могу
да стекну право на стални боравак у другој
држави чланици ЕУ након пет година ле-
галног боравка у тој земљи у континуитету.
2.9.2. Активно и пасивно
бирачко право
Активно и пасивно бирачко право је право
грађана да бирају и да се кандидују на
изборима за Европски парламент, као и
на локалним изборима, у држави чланици
у којој имају пребивалиште, под истим
условима као и држављани те државе.
Ово право оствариваће се у складу са
модалитетима које утврђује Савет ЕУ,
одлучујући једногласно у складу са посеб-
ним законодавним поступком и после
консултовања са Европским парламентом.
Овим модалитетима могу се предвиде-
ти неке ограничавајуће одредбе када су
оправдане специфичним проблемима неке
државе чланице. Такође је предвиђено да
сваки грађанин ЕУ који има пребивалиште у
некој држави чланици има право, иако није
њен држављанин, да бира и да буде биран на
изборима за Европски парламент у држави
чланици у којој има пребивалиште, под
истим условима као и држављани те државе.
55
2.9.3. Право на дипломатску и
конзуларну заштиту у другој
држави изван ЕУ
Право грађана ЕУ да користе заштиту дипло-
матских и конзуларних органа сваке државе
чланице ЕУ на територији неке треће државе
– у којој држава чији су они држављани није
представљена – под истим условима као
држављани те државе, је треће по реду на
листи права и обавеза европских грађана
предвиђених Лисабонским споразумом.
Државе чланице међусобно утврђују посебна
правила и покрећу међународне преговоре
са циљем обезбеђења те заштите.
Практична страна овог права је, на при-
мер, да грађанин који је изгубио, или су
му украдена, документа има могућност
да добије путне исправе од конзуларног
представништва друге државе чланице
уколико ту не постоји дипломатско или
конзуларно представништво државе чији
је држављанин.
2.9.4. Право на обраћање
омбудсману и право на петицију
Европском парламенту
Уговором о ЕУ предвиђено је постојање
институције Европског заштитника
грађана (омбудсмана). Његов задатак је да
прима жалбе грађана ЕУ, или сваког физичког
или правног лица које има пребивалиште или
седиште у некој држави чланици, а које се
односе на случајеве лошег рада институција,
органа или тела Уније, са изузетком Суда
правде ЕУ. Омбудсман покушава да пронађе
мирно решење проблема између подносиоца
жалбе и институције или органа о коме је реч.
Сваки грађанин ЕУ, као и свако физичко или
правно лице које има своје пребивалиште
или седиште у некој држави чланици, има
право да поднесе, појединачно или заједно
са другим грађанима, петицију Европском
парламенту о питању из делокруга актив-
ности Уније, које се директно односи на
грађане Уније.
56
2.9.5. Право на покретање
Европске грађанске
иницијативе
Лисабонски споразум озаконио је инстру-
мент Европске грађанске иницијативе,
који садржи знатне потенцијале за развој
европског грађанства. Кроз Европску гра-
ђанску иницијативу, европски грађани
добили су право да – прикупљањем најмање
милион потписа из минимум седам држава
чланица – упуте у вези с било којим питањем
предлог Европској комисији за доношење
европског прописа о том питању. То се,
наравно, односи само на питања која су у
надлежности Европске комисије.
Разматрање иницијативе не значи да ће
аутоматски доћи до доношења одговарајућег
прописа, али Комисија је дужна да образложи
своје одлуке. Досад су забележене три
успешне иницијативе: за приступ води као
људском праву, за заштиту ембриона и за
забрану тестирања на животињама.
Аргументи за ЕУ:
• Грађани Србије постаће европски грађани,
• Право слободног кретања и пребивања
на територији свих држава чланица ЕУ,
• Директно учешће у политичком животу
ЕУ – гласањем и кандидовањем на избо-
рима за Европски парламент,
• Директно учешће грађана у доношењу
правних аката ЕУ путем Европске гра-
ђанске иницијативе и на друге начине и
• Остваривање права на дипломатску и
конзуларну заштиту у било којој држави
изван ЕУ.
2.10. ЕУ чува и слави
различитости – језика,
идентитета, културе и
традиције
Приступање ЕУ не искључује право грађана
сваке државе на свој културни и национални
идентитет. Напротив, оно се баш истиче у
слогану Европске уније: „Уједињени у
различитости”.
Данас у ЕУ живи пола милијарде људи који
припадају различитим верама, етничким
групама, културама и традицијама. Државе
чланице својим разноликостима доприносе
богатству ЕУ. Дакле, идеја европских инте-
грација не значи „утапање” државе чланице
у ЕУ, већ остваривање заједништва уз
поштовање различитости. Такође, циљ
заједничке политике ЕУ у области културе
није да хармонизује културне идентитете,
већ да заштити и унапређује богатство
европске културе.
Конвенција УНЕСКО о заштити и унапређењу
разноликости културних израза из 2005.
године, коју су државе чланице ЕУ ратифи-
ковале, представља главну компоненту
правних тековина ЕУ у области културе.
Европском агендом за област културе у
глобализованом свету уведен је структурни
дијалог са сектором за културу и отворену
методу сарадње, како би се постигли заједнички
циљеви: културолошка разноликост и
интеркултурални дијалог; култура као
катализатор за креативност и култура
као кључна компонента у међуна-
родним односима.
2.10.1. ЕУ чува језичку
разноликост политиком
вишејезичности
Поштовање слобода и права грађана ЕУ на
сопствени идентитет огледа се и у слободи
свих да говоре и пишу својим језиком.
Богатство језика – једно је од основних
обележја ЕУ. Политика вишејезичности
има две димензије: тежњу за заштитом
богате европске језичке разноликости
и промовисање учења страних језика.
ЕУ тренутно има 24 званична језика.
Грађани ЕУ имају право да користе било
који од тих језика у комуникацији с инсти-
туцијама ЕУ, а оне на том језику морају
да им одговоре. У Европском парламенту
изабрани представници грађана држава
чланица имају право да говоре на било којем
од званичних језика ЕУ.
Од дана приступања Србије ЕУ српски језик
постаће један од званичних језика, а српска
ћирилица ће постати званично писмо
ЕУ. То значи да ће текстови докумената
и правних аката Уније бити и на српском
језику, да ће грађани Србије моћи да се
обраћају институцијама ЕУ на српском
језику, а представници Србије у европским
институцијама служиће се српским језиком.
Ћирилица је већ заступљена у ЕУ преко
Бугарске, једине земље ЕУ која користи ово
писмо, а у мају 2013. штампана је и прва
новчаница од 5 евра на којој је реч „евро“
исписана ћирилицом.
Осим тога, ЕУ подржава очување реги-
оналних и мањинских језика унутар ЕУ
(бретонски, фризијски, велшки, лужичко-
српски итд.) којима говори више од 40 милиона
Европљана, а који нису званични језици ни
у матичним земљама. Националне владе
утврђују правни статус тих језика, док Европска
комисија негује отворени дијалог и подстиче
језичку разноликост у што већој мери.
Један од циљева политике вишејезичности
у ЕУ је да сваки Европљанин, уз матерњи
језик, говори још два језика. ЕУ подржава
учење језика, јер, захваљујући бољим
језичним вештинама, више људи може
да студира и ради у иностранству. То по-
57
бољшава могућности за запошљавање;
служење страним језицима омогућава
разумевање међу људима из различитих
култура, што је неопходно у вишејезичној
и вишекултурној Европи. За успешно
пословање широм Европе предузећима је
потребно вишејезично особље, као и због
језичке индустрије – писмено и усмено пре-
вођење, проучавање језика, језичне техно-
логије итд. – једно је од најбрже растућих
подручја привреде.
2.10.2. ЕУ као европска
заједница култура
Култура је важан покретач европске
интеграције. Иако је свака држава надлежна
за своју културну политику, ЕУ подржава
државе чланице у области културе програ-
мима Креативна Европа, Европски
културни месец, Европска престоница
културе, Оркестар ЕУ за младе, Дар
јези-ка и други. Циљ те подршке је чување
културне разноликости и културне башти-
не, подстицање уметника у њиховом ствара-
лаштву, као и подстицање културне размене.
Чланство у ЕУ неће да угрожава српски
национални идентитет, јер је Унија мулти-
културна заједница. Улазак у ЕУ ниједној
држави није ослабио национални идентитет,
већ га је ојачао. Досадашње искуство
58
показује да државе уласком у ЕУ добијају
још више прилика и механизама да – на
европском и светском нивоу – промовишу
националну традицију, обичаје, посебности,
језик, културу, гастрономију и различите
манифестације. Као европски грађани, наши
грађани ће моћи да учествују у паневропским
програмима којима се подстичу национално
културно наслеђе и културни идентитет.
Разноликости европског филма, која се
огледа у бројним ремек-делима, у знатној
мери доприноси финансијска помоћ ЕУ,
која је од 1990. доступна редитељима и
продуцентима. Тако су нпр. три филма
које је подржао ЕУ програм Креативна
Европа – МЕДИА, добитници награда на
Филмском фестивалу у Кану 2017. Такође,
ЕУ субвенционише филмске фестивале,
подстиче дистрибуцију и маркетинг
европских копродукција и производњу
телевизијских серија, те помаже мреже
биоскопа, као што је мрежа „Europa Cin-
emas”, која окупља биоскопе који на свом
програму имају велики удео европских
филмова. Успех подршке филму видљив
је и по бројкама: од почетка иницијативе,
број европских филмова у биоскопским
дворанама утростручио се, а тржишни удео
је с мање од 10% нарастао на преко 33%.
Као основни инструмент подстицаја у култу-
ри, ЕУ је покренула програм Креативна
Европа, који је објединио три дотадашња
програма. У циљеве програма спадају:
подршка организацијама у култури да
делују на међународном плану, промоција
међународне размене уметника, уметничких
дела и професионалаца у култури, финан-
сијско оснаживање малих и средњих
предузећа у култури, као и подршка међу-
народним културним политикама које би
могле да поспеше иновације, анимирање
публике и стварање нових пословних модела
у култури. Посебан део новог програма је
посвећен развоју аудиовизуелног сектора
и подржаваће продукцију, дистрибуцију,
промоцију и биоскопско приказивање ев-
ропских филмова. За јачање културних и
креативних сектора Европе у оквиру програма
Креативна Европа до 2020. на располагање
је стављено 1,46 милијарди евра.
Јачање међународне културне сарадње – с
јасним иницијативама и партнерствима у
културном сектору, уз усвајање европских
стандарда културног развоја – представља
важну стратегију у европским интеграцијама
Србије. Овакву културну политику Србије
ЕУ подржава и финансијски. Учешће Србије
у програмима ЕУ као што је Култура 2007-
2013 донело је више од милион евра за
реализацију 95 успешних пројекта, што је
био подстицај да Србија учествује и у новом
програму Креативна Европа.
2.10.3. ЕУ чува европску
културну баштину
Културно наслеђе је важан део европског
идентитета и заузима централно место у
европском пројекту. Европа је у светском
врху кад је реч о обиму и заштити културног
наслеђа. Ниједан континент нема толико
културних споменика светског ранга који
су под заштитом УНЕСКО-а. ЕУ је 2018.
прогласила за европску годину културног
наслеђа, с циљем да се богатство европског
културног наслеђа стави у први план и да се
истакну многобројне друштвене и економске
предности које оно доноси. Више од 300.000
људи је директно запослено у сектору
културног наслеђа у Европи, док је 7,8
милиона радних места у Европи индиректно
повезано са културним наслеђем.
ЕУ је створила и ознаку европске културне
баштине (European Heritage Label – EHL),
која се додељује локацијама од посебне
важности за историју или идеале европске
интеграције. Те локације се не бирају због
своје лепоте или архитектуре, већ због
посебне важности коју имају за Европу. По
томе се европска ознака културне баштине
разликује од ознаке светске баштине
УНЕСКО. Ова иницијатива треба да допри-
несе да се јавност боље упозна са локалитетима
који су имали значајну историјску, културну
и развојну улогу у ЕУ и да истакне њихову
европску димензију кроз информативне и
образовне активности. Крајњи циљ је да
се оснажи осећај припадности грађана ЕУ,
као и да се развије културни туризам који ће
донети економске користи.
Чланство у ЕУ Србији ће донети могућност
да учествује у програму Ознака европске
баштине и да поднесе захтев да неки од
њених локалитета буде одабран и да понесе
ознаку Европске културне баштине. Од 2017.
уведене су и „стазе културне баштине”, које
пролазе крај разних локалитета и упућују на
догађања као што су фестивали и изложбе.
Реч је о пројекту који је настао сарадњом
УНЕСКО-а и Европске комисије. Туристи ће
добијати информације и географске карте
културних локација помоћу апликације на
мобилном телефону.
ЕУ чува културну разноликост и тако што,
од 1985. године, градовима додељује ти-
тулу европске престонице културе. Циљ
те иницијативе је „истицање богатства и
разноликости култура Европе”, покретање
туризма и побољшање угледа градова. За сваку
престоницу културе предвиђен је износ од 1,5
милиона евра у виду награде „Мелина Меркури”
– по ранијој грчкој министарки културе која је
била зачетница тог програма (прва европска
престоница културе била је Атина).
Овом иницијативом култура се ставља у сам
центар друштвеног развоја и посматра као
кључ за привредни развој друштва утемељен
на знању, иновативности и креативности.
Многе престонице културе искористиле су
прилику да у току тог пројекта и након њега
развију културну инфраструктуру, омогуће
шири приступ култури, унапреде имиџ
59
града, развију туристичку привреду и ојачају
културне и креативне индустрије.

Град Нови Сад понео је титулу Европске

престонице културе 2021. године, чиме је она
по први пут постала доступна и градовима
и земљама ван ЕУ. На трагу позитивних
искустава других престоница, пројекат Нови
Сад 2021. осмишљен је као платформа за
развој културних и креативних потенцијала
града који ће наредних година имати за циљ
да оснажи културну виталност, омогући
урбану регенерацију, те побољша међуна-
родни углед и туристичку понуду Новог Сада.

Аргументи за ЕУ:
• Српски језик ће постати један од зва-
ничних језика ЕУ, а српска ћирилица
званично писмо ЕУ,
• Учешће институција културе и поје-
динаца у бројним ЕУ програмима –
подршка развоју и промоција културе и
културних садржаја, подстицај уметни-
цима у њиховом стваралаштву,
• Нови механизми и платформе за
промоцију традиције, обичаја, посебности,
језика, културе, гастрономије Србије на
европском и светском нивоу и
• Заштита и промоција културног наслеђа
Европе – српски споменици културе моћи ће
да добију ознаку европске културне башти-
не, а српски градови титулу европске пре-
стонице културе.

60
 3 ЕУ помоћ и
подршка Србији
– ЕУ фондови и
програми
Од 2001. године Србија је добила више од
три милијарде евра бесповратних средстава
из претприступних фондова ЕУ. Фина-
нсијска помоћ је утрошена за програме
и пројекте који су подстакли развој и
конкретне реформе у Србији, али и донели
корист грађанима у многим областима –
од здравства и обнове инфраструктуре до
заштите животне средине и образовања.
Историјат партнерства започео је 2001.
године кроз КАРДС – Програм помоћи
Заједнице за обнову, развој и стабилизацију.
КАРДС је 2006. замењен Инструментом за
претприступну помоћ (ИПА) који је трајао до
2013. Уследио је ИПА II програм за период
од 2014. до 2020. године, који је усмерен на
најважније области које треба да олакшају
припреме Србије за чланство у ЕУ.
Србија је највећи прималац претприступне
помоћи ЕУ у читавом региону западног
Балкана, са око 200 милиона евра годи-
шње. ЕУ је инвестирала у саобраћајну
инфраструктуру у Србији (Мост слободе,
Жежељев мост и мост Газела, путеви и
гранични прелази), у здравство (амбулантна
кола, мамографи, збрињавање медицинског
отпада), квалитет ваздуха и воде, чврсти отпад
(Суботица, Сремска Митровица, Ужице,
Пожаревац). Приступањем програмима ЕУ
као што су Еразмус+, Хоризонт 2020, КОЗМЕ
Србија је добила додатну подршку за развој
образовања, истраживања и иновација, по-
словање малих и средњих предузећа.

Помоћ ЕУ Србији Износ

Програм помоћи Заједнице за обнову, развој 1,2 млрд евра

и стабилизацију – КАРДС (2001-2006)

Инструмент претприступне помоћи – 1,4 млрд евра

ИПА I (2007-2013)
• Изградња институција
• Прекогранична сарадња
• Подршка за припрему програмирања, коришћења
и изградњу система управљања и квалитетног
коришћења фондова ЕУ након пријема у чланство
• Регионална сарадња

Инструмент претприступне помоћи – 1,5 млрд евра

ИПА II (2014-2020)
• Подршка усвајању и спровођењу реформи
• Постепено усклађивање са стандардима ЕУ ради
достизања пуноправног чланства

61
 +Вишекорисничка ИПА секторска помоћ

Област Износ

Владавина права (правосуђе, борба против корупције, основна ИПА I (2007-2013) –

људска и мањинска права) 56.2 милиона евра

Европски инструмент за демократију и људска права Од 2000. године –

8,5 милиона евра

Медији Од 2000. године –

33 милиона евра

Образовање Од 2001. године -

86 милион евра

Здравство Од 2000. године –

147 милиона евра

Животна средина и климатске промене Од 2000. године –

око 700 милиона евра

Пољопривреда и безбедност хране Од 2000. године –

око 100 милиона евра

Социјална политика ИПА I (2007-2013) –

213 милиона евра

Подршка конкурентности и малим и средњим предузећима Од 2001. године – 78

милиона евраt (58 беспо-
вратнe помоћи и 20 у
кредитним линијама за
мала и средња предузећа)

Енергетика Од 2000. године –

око 555 милиона евра

Програми прекограничне и транснационалне сарадње 2004-2017. уговорено ви-

ше од 220 милиона евра

Помоћ граничној полицији Од 2001. године – више

од 45.5 милиона евра

Локални развој Од 2000. године –

350 милиона евра

Цивилно друштво Од 2000. године –

33,5 милиона евра

Подршка избеглицама, интерно расељеним лицима Од 2000. године –

и мигрантима 90 милиона евра

Поплаве у мају 2014. (помоћ поплављеним подручјима) ИПА – 30 милиона евра

Фонд солидарности ЕУ
– 60 милиона евра

62
ЕУ програми
ЕУ програми представљају финансијске инс-
трументе за дефинисање и спровођење поли-
тика ЕУ који су, поред држава чланица ЕУ,
отворени и за друге заинтересоване државе.

У новом програмском периоду 2014-2020.

Србија је потписала међународне споразуме
са ЕУ за учешће у следећим програмима:
Европа за грађане и грађанке, Хоризонт 2020,
Еразмус +, Креативна Европа, Програм за
запошљавање и социјалне иновације (ЕаСИ),
Програм за конкурентност предузећа и
малих и средњих предузећа (КОЗМЕ), Трећи
европски здравствени пакет, Царина 2020,
Фискалис 2020, Механизам цивилне зашти-
те Европске уније, МЕДИА – потпрограм
Креативне Европе.

Укупна вредност додељених пројеката кроз

различите ЕУ програме у програмском
периоду 2007-2013. у којој су корисници
из Србије били носиоци пројеката је 84,5
милиона евра.

63
Издавач:
Република Србија
Министарство за европске интеграције

Аутор:
Министарство за европске интеграције

За издавача:
Јадранка Јоксимовић

Лектор:
Ана Петровић

Дизај и прелом:
de:work studio

Штампа:
Еxцелзиор д.о.о

Тираж:
500

Место и година издања:

Београд, 2018.

Друго издање

ISBN – 978-86-84979-75-1

CIP - Каталогизација у публикацији -

Народна библиотека Србије, Београд

341.217(4-672EU:497.11)

АРГУМЕНТИ за Европу / [Министарство за европске интеграције]. - 2. изд.

- Београд : Република Србија, Влада, Министарство за европске интеграције,
2018 (Београд : Еxцелсиор). - 75 стр. ; 24 cm

Тираж 500.

ISBN 978-86-84979-75-1

a) Европска унија - Придруживање - Србија COBISS.SR-ID 268617228