OKTOBAR 2010.

4.
BILTEN O SOCIJALNOM UKQU~IVAWU I SMAWEWU SIROMA{TVA
DENIZ DE HAUVERE,
AMBASADORKA

Vlada Republike Srbije

Solidarnost je jedan od osnovnih principa EU i predstavqa op{ti ciq svih evropskih dru{tava. Izgradwa {to inkluzivnije Evrope od kqu~nog je zna~aja za realizaciju ciqeva EU: odr`ivi ekonomski rast, otvarawe novih i kvalitetnijih poslova i ve}a socijalna kohezija. Lideri EU uspostavili su proces socijalnog ukqu~ivawa kako bi {to efikasnije doprineli iskorewivawu siroma{tva. Vlada Srbije zapo~ela je aktivno u~e{}e u procesu socijalne ukqu~enosti, sa ciqem unapre|ewa kvaliteta `ivota svih gra|ana i gra|anki Srbije. U Kabinetu potpredsednika Vlade za evropske integracije uspostavqen je Tim za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tva, koji pru`a podr{ku Vladi i resornim ministarstvima da se izrada i primena politika socijalnog ukqu~ivawa i smawewa siroma{tva odvija na koordiniran i {to kvalitetniji na~in.

KRAQEVINE BELGIJE

SRBIJI

Socijalno ukqu~ivawe visoko na dnevnom redu EU

Belgija je uvek sna`no podr`avala Evropsku uniju sa jakim socijalnim aspektom. Trenutna kriza, bez presedana u proteklih 50 godina, dovela je do porasta nezaposlenosti i dodatno istakla nejednakosti u dru{tvu. Prema tome, socijalno ukqu~ivawe nalazi se visoko na dnevnom redu EU za vreme belgijskog predsedavawa Evropskom unijom. Izme|u zemaqa EU uspostavqaju se boqi aran`mani u ciqu postizawa efikasnije koordinacije i saradwe na poqu socijalnih pitawa. Ovo je od kqu~nog zna~aja ukoliko `elimo da ostvarimo ambiciozne ciqeve na poqu socijalnog ukqu~ivawa definisane u agendi Evrope 2020. Novi ciq EU2020 da se 20 miliona qudi izdigne iz siroma{tva prepoznaje politi~ki i dru{tveni zna~aj borbe protiv siroma{tva. Ovo je veliki korak napred, a tokom predsedavawa Belgije EU, {efovi dr`ava ili vlada bi}e pozvani da usvoje Deklaraciju koja se odnosi na ova pitawa. Ova deklaracija, koja }e biti predstavqena na Zavr{noj sve~anosti Evropske godine za borbu protiv siroma{tva i socijalne iskqu~enosti 2010, trebalo bi da odra`ava konkretna, izvodqiva opredeqewa dr`ava ~lanica u borbi protiv siroma{tva. Tokom predsedavawa Belgije Evropskom unijom, pa`wa }e biti posve}ena trima kqu~nim pitawima. Prvo, potrebno je definisati konkretan plan implementacije Preporuke Evropske komisije o aktivnoj inkluziji. Drugo, siroma{tvo i socijalna iskqu~enost dece moraju biti iskoreweni. Deca ro|ena u siroma{tvu suo~avaju se sa znatnim rizikom od ostajawa u siroma{tvu kasnije u `ivotu. Tre}e, smatra se da stotine hiqada qudi {irom EU jo{ uvek spava na otvorenom ili je prinu|eno da prosi za skloni{te. Belgijsko predsedni{tvo je, prema tome, odlu~ilo da, u decembru 2010. godine, bude doma}in Konferencije na kojoj }e sve zainteresovane strane dati svoj doprinos definisawu zajedni~kog okvira u ovoj oblasti. Ovaj politi~ki proces bi}e podr`an brojnim studijama, konferencijama i aktivnostima. Gore navedena tri prioriteta tek su stepenice na putu ka inkluzivnijoj Evropi. To zna~i da moramo imati kako ambicioznije tako i ostvarivije kratkoro~ne ciqeve. Krajwi ciq trebalo bi da bude da svakom stanovniku i stanovnici Evrope bude omogu}eno da vodi pristojan `ivot.

Vesti iz EU

Usvojena nova strategija EU o rodnoj ravnopravnosti Evropska godina volonterizma 2011. godina Usavr{avawe 200 slu`benika za proces evropskih integracija strane 2-3

VLADIMIR MANI],

SAVETNIK MINISTARKE FINANSIJA

VLADE REPUBLIKE SRBIJE

Mikrofinansirawe zna~ajna ta~ka oslonca u borbi protiv siroma{tva

Mikrofinansirawe, prema ve}ini autora, prevashodno zna~i pru`awe finansijskih usluga populaciji sa ni`im prihodima, naro~ito siroma{nima i veoma siroma{nima. Termin mikrofinansirawe se ~esto koristi u u`em smislu, odnose}i se u principu na mikrokredit namewen malim, neformalnim mikropreduzetnicima, uz kori{}ewe metoda koje su razvile socijalno orijentisane nevladine organizacije, uglavnom nakon 1980. godine (prose~an iznos mikrokredita naj~e{}e je ispod BDP-a date ekonomije). Pored svoje osnovne misije, pru`awa finansijskih usluga siroma{nima, mikrofinansirawe u savremenom svetu sve vi{e postaje jedna od bitnijih poluga ekonomskog razvoja, sa zna~ajnim dru{tveno-ekonomskim efektima. Mikrofinansirawe je ~esto jedini na~in da se finansijske usluge pribli`e onima koji imaju ograni~en, ili uop{te nemaju pristup tradicionalnim pru`aocima finansijskih usluga. Pru`aocima mikrofinansijskih usluga mikrofinansijskim institucijama (MFI), smatraju se organizacije koje u svojoj ponudi imaju mikrofinansijske usluge, i koje variraju od malih neprofitnih, nevladinih organizacija, do velikih komercijalnih banaka (definicija KIVA, CGAP). Svetska banka procewuje da u svetu trenutno postoji oko 7000 mikrofinansijskih institucija, sa preko 16 miliona klijenata, uglavnom siroma{nih u zemqama u razvoju. Ukupan obrt je procewen na vi{e od 2,5 milijarde ameri~kih dolara, uz izuzetan razvojni potencijal (Data Snapshots on Microfinance The Virtual Library on Microcredit). Po~eci mikrofinansirawa u savremenom smislu te re~i, datiraju iz kasnih sedamdesetih godina pro{log veka, nakon {to su tokom dvadesetak godina vlade i donatori obezbe|ivali subvencionisane kredite malim i marginalizovanim farmerima, u nadi da }e podi}i produktivnost i prihode. Tokom osamdesetih, eksperimenti sa mikropreduzetni~kim kreditima namewenim `enama, omogu}ili su im da akumuliraju sredstva i uve}aju prihode i standard svojih doma}instava (izvor CGAP). Navedeno je pratila pojava NVO koje su pru`ale finansijske usluge siroma{nima, i koje su se ubrzo transformisale u finansijske institucije. Jedna od najve}ih dilema koja se javqa kada su u pitawu mikrofinansijske institucije i mikrofinansirawe u celini, jeste pitawe da li su kamate na mikrokredite previsoke. U osnovi, eksperti se sla`u da su tendencija mikrofinansijskih institucija da uspostave odr`ivo poslovawe, kao i ~iwenica da je znatno skupqe dati mnogo malih nego jedan veliki kredit, dovoqan razlog da se kamatne stope u mikrofinansirawu dr`e na nivou koji je ~esto zna~ajno iznad onih kod tradicionalnih pru`aoca finasijskih usluga. Nastavak na strani 4

Formirana mre`a podr{ke inkluzivnom obrazovawu

STRANA 3

Ciqevi aktivne politike zapo{qavawa

STRANA 4

Srbija dobija Mre`u protiv siroma{tva

STRANA 6

Konkurs za projekte za stara lica

STRANA 7

BILTEN O SOCIJALNOM UKQU^IVAWU I SMAWEWU SIROMATVA

Delovawe protiv siroma{tva zahteva 75 odsto Evropqana

Sedamdeset pet odsto stanovnika EU podr`ava prioritet sadr`an u Strategiji EU 2020 pomo} starim i socijalno iskqu~enim licima, pokazalo je istra`ivawe Evrobarometra Evropska dvogodi{wa anketa. Direktor Evropske mre`e za borbu protiv siroma{tva Fintan Farel rekao je da taj podatak zna~i da borba protiv siroma{tva i socijalnog iskqu~ivawa treba da bude kqu~ni prioritet EU, ukoliko ona `eli da povrati poverewe svojih gra|ana.

Usavr{avawe 200 slu`benika za proces evropskih integracija

Oko 200 zaposlenih u dr`avnim i javnim upravama mo`e da u~estvuje u inicijativi pod nazivom Govorite evropski profesionalni razvoj za pristupawe EU, koji }e im omogu}iti da usavr{e znawa neophodna u procesu evropskih integracija. Osim slu`benicima sa svih nivoa vlasti, obuka i profesionalno usavr{avawe nameweno je i profesionalcima koji mogu doprineti podizawu svesti javnosti o prednostima i obavezama ~lanstva u EU. Glavni ciqevi projekta su podr{ka procesu pristupawa EU putem ja~awa stru~nosti dr`avnih i javnih slu`benika na centralom i lokalnom nivou i boqem razumevawu oblasti koje se neposredno odnose na pravni, proceduralni, finansijski i tehni~ki aspekt evropskih integracija. Zvani~ni naziv projekta je Evropske integracije program stipendirawa, finansira ga EU, a trebalo bi da se zavr{i do po~etka 2012. godine. Inicijativu za ovaj projekat dao je Kabinet potpredsednika Vlade za evropske integracije, a glavni partner u sprovo|ewu projekta je Kancelarija za evropske integracije. Vi{e informacija: http://www.govev.rs/

EVROPSKA KOMISIJA

Usvojena nova strategija o rodnoj ravnopravnosti

Evropska Komisija je usvojila petogodi{wu strategiju za unapre|ewe ravnopravnosti `ena i mu{karaca u Evropi. Strategijom se principi u @enskoj poveqi Evropske komisije pretvaraju u konkretne mere. Ona je zasnovana na pet prioriteta: ravnopravnosti u oblasti ekonomije i tr`i{ta rada, u oblasti zarada, na vode}im pozicijama u preduze}ima, re{avawu pitawa rodno zasnovanog nasiqa i unapre|ewu jednakosti van granica EU. To podrazumeva ulazak ve}eg broja `ena na tr`i{te rada i ostvarivawe ciqne stope zaposlenosti definisane u Strategiji Evropa 2020 od 75 odsto op{te zaposlenosti `ena i mu{karaca, kroz aktivnosti kao {to su promocija `enskog preduzetni{tva i samozapo{qavawa. Tako|e se predvi|a progla{avawe Evropskog dana jednakih zarada da bi se podigla svest o ~iwenici da su zarade `ena {irom EU ni`e u proseku 18 odsto od zarada mu{karaca. Vi{e informacija: http://ec.europa.eu

ODBORI SAVETA EVROPSKE UNIJE ZADU`ENI ZA PITAWA SOCIJALNE ZA{TITE, ZAPO{QAVAWA I EKONOMSKE POLITIKE

Konferencija o Otvorenom metodu koordinacije

U septembru je odr`ana konferencija o Otvorenom metodu koordinacije (OMK) pod okriqem predsedavawa Belgije Evropskom unijom, na temu koordinacije aktivnosti dr`ava ~lanica EU u oblasti socijalnih pitawa. Ciq konferencije bio je da se proceni delotvornost mehanizma Otvorenog metoda koordinacije i na~ina da se socijalna politika unapredi u kontekstu novousvojene Strategije Evropa 2020, kao i da se postigne konsenzus o novoj platformi borbe protiv siroma{tva. Dr`avama ~lanicama je poslata jasna poruka o zna~aju OMK, kao i potrebi osna`ivawa u~e{}a svih zainteresovanih strana, me|usobnog u~ewa i zajedni~ke primene aktivnosti koje treba da dovedu do konkretnih rezultata. Odbori Saveta Evropske unije zadu`eni za pitawa socijalne za{tite, zapo{qavawa i ekonomske politike prvi put su odr`ali zajedni~ku raspravu o potrebi integrisanog pristupa realizaciji Strategije Evropa 2020, i uspostavqawu delotvorne sprege izme|u prioriteta u navedenim oblastima.

Nagrada za najdostupniji grad

Evropska komisija dodeli}e nagradu za najdostupniji grad u Evropi, a to }e biti onaj grad za koji se ustanovi da obezbe|uje slobodu i izbor svojim stanovnicima i posetiocima svih nivoa sposobnosti i pokretqivosti. Nagrada }e biti dodeqena gradovima koji su dokazano ostvarili boqu dostupnost u kqu~nim aspektima gradskog `ivota, koji unapre|uju dostupnost i koji mogu da budu uzor drugim gradovima Vi{e informacija na www.accesscityaward.eu

EVRONIM:

Vi{ejezi~na baza termina

EVROPSKA

GODINA VOLONTERSTVA

2011.

GODINA

Volonterizam gradi evropski identitet

Na predlog Evropske komisije, 2011. godina progla{ena je za Evropsku godinu volonterstva. Tada }e biti obele`ena deseta godi{wica Me|unarodne UN godine volontera 2001. godina. U prethodnom periodu pokazalo se da akcije volontera i interes javnosti obavezuju vladu i i druge dru{tvene aktere na preduzimawe zajedni~kih aktivnosti. Vi{e od 100 miliona Evropqana bavi se volonterskim aktivnostima, a prema istra`ivawu Evrobarometra iz 2006. godine, tri od 10 Evropqana reklo je da se bavilo volonterskim radom. Oko 80 odsto anketiranih smatra volontirawe va`nim delom demokratskog `ivota u Evropi, a taj sektor ~ini oko pet odsto BDP nacionalnih privreda. Volonterizam je va`an jer je jedan od nosilaca evropskih vrednosti, doprinosi izgradwi evropskog identiteta i me|usobnom razumevawu qudi u jednom dru{tvu i {irom Evrope. Volonterizam je neophodan u brojnim strate{kim oblastima EU kao {to su: socijalno ukqu~ivawe, mogu}nosti za do`ivotno u~ewe za sve, politike koje uti~u na mlade, me|ugeneracijski dijalog, aktivno starewe, integracija migranata, interkulturalni dijalog, civilna za{tita, humanitarna pomo} i razvoj, odr`ivi razvoj i za{tita `ivotne sredine, qudska prava, isporuka socijalnih usluga, rast mogu}nosti za zapo{qavawe, promocija aktivnog evropskog dr`avqanstva, borba protiv digitalnog jaza i u aktivnostima korporativne dru{tvene odgovornosti. Vi{e informacija na: www.eyv2011.eu

Evronim (http://prevodjenje.seio.gov.rs/evronim) je vi{ejezi~na baza termina, koja nastaje kao jedan od rezultata procesa prevo|ewa pravnih tekovina EU na srpski jezik. Ideja je da se uspostavi jedinstvena terminologija na srpskom jeziku iz ~itavog niza relevantnih oblasti. Korisnici ovde mogu da na|u op{tu leksiku, pravnu terminologiju, kao i terminologiju iz drugih struka, pa i izvestan broj naj~e{}ih fraza i ustaqenih izraza. Kontakt: Kancelarija za evropske integracije, tel: 011 30 61 101; www.seio.gov.rs

Evropska godina aktivnog starewa 2012. godina

Evropska komisija je predlo`ila da 2012. godina bude progla{ena Evropskom godinom aktivnog starewa, sa idejom da se stvore ve}e mogu}nosti za ekonomsku aktivnost starijih osoba u Evropi, omogu}i aktivno u~e{}e u `ivotu zajednice i ohrabri zdravo starewe. Aktivno starewe podrazumeva stvarawe mogu}nosti da starije osobe nastave sa radom, du`e ostanu zdrave i nastave da doprinose dru{tvu na razli~ite na~ine. Ova inicijativa predlo`ena je u momentu kada se dr`ave {irom Evrope suo~avaju sa pitawem konstantnog starewa stanovni{tva i uticajem ove pojave na javne usluge i finansije. Broj radno aktivnog stanovni{tva u Evropi po~e}e da se smawuje od 2012. godine, a broj osoba iznad 60 godina }e nastaviti da raste za oko dva miliona godi{we. Najja~i pritisak se o~ekuje u periodu 201535. godine kada }e bejbi bum generacija oti}i u penziju. Ova pojava predstavqa izazov za odr`ive javne finansije, a posebno finansirawe zdravstvene za{tite i penzija. Evropska godina aktivnog starewa trebalo bi da poslu`i kao okvir za podizawe svesti, identifikaciju i {irewe primera dobre prakse i za ohrabrivawe donosilaca politika da promovi{u aktivno starewe. O~ekuje se da Evropski parlament i Savet Evropske unije usvoje ovu inicijativu po~etkom 2011. godine.

BROJ 4 OKTOBAR 2010

Unapre|ewe usluga na lokalnom nivou

Projekat Pru`awe unapre|enih usluga na lokalnom nivou (Delivery of Improved Local Services, DILS) je projekat Vlade koji se finansira iz sredstava zajma Svetske banke/Me|unarodne banke za obnovu i razvoj. Projekat realizuju tri resorna ministarstva: Ministarstvo prosvete, Ministarstvo zdravqa i Ministarstvo rada i socijalne politike. Ovaj projekat u oblasti obrazovawa postigao je niz ciqeva: za primenu je spreman funkcionalni model inkluzivnog obrazovawa, formiran Koordinacioni i Implementacioni tim za inkluzivno obrazovawe i izra|ena mapa puta za primenu inkluzivnog obrazovawa koji je odobrio Kolegijum Ministarstva prosvete. Kroz 220 treninga obu~eno je 7.500 predstavnika stru~nih timova za inkluzivno obrazovawe iz svih osnovnih i sredwih {kola. Razvijen je plan dodele grantova za podsticawe inkluzije u obrazovawu do 2012. godine, a ve} su realizovani grantovi za devet pilot {kola sa kojima je razvijen funkcionalni model inkluzivnog obrazovawa. Kontakt i informacije: www.dils.gov.rs

MINISTARSTVO PROSVETE

Formirana mre`a podr{ke inkluzivnom obrazovawu

Ministarstvo prosvete formiralo je mre`u podr{ke nastavnicima i {kolama za uvo|ewe inkluzivne obrazovne prakse. U mre`u podr{ke su ukqu~eni zaposleni u {kolama prakti~ari, nastavnici, stru~ni saradnici, direktori, zaposleni u Ministarstvu prosvete, {kolske uprave, stru~waci Zavoda za unapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa i Zavoda za vrednovawe kvaliteta obrazovawa i vaspitawa, kao i predstavnici nevladinih organizacija. Za svaku {kolsku upravu je imenovan tim kome {kola mo`e da se obrati i dobije podr{ku putem elektronske po{te ili telefona. Na pitawa koja se odnose na inkluzivnu obrazovnu praksu u razredu, {kole }e se po pravilu, obra}ati prakti~arima, dok }e se za upravna pitawa obra}ati prosvetnim savetnicima iz {kolskih uprava. Na nivou Ministarstva prosvete anga`ovan je tim za podr{ku regionalnim timovima. Tim ~ine stru~waci za pojedina pitawa inkluzivne obrazovne prakse: za obrazovawe dece sa smetwama u razvoju, obrazovawe romske dece, pitawa strategije nastavnika u radu sa odeqewem, pripreme {kola za rad sa decom sa razli~itim obrazovnim potrebama, kao i pravna i finansijska pitawa. Kontakt: Ministarstvo prosvete tel: 011 36 16 489; www.mp.gov.rs

TERAPIJA

DECE SA SMETWAMA U RAZVOJU

Senzorna soba i u Novom Sadu

[kola za osnovno i sredwe obrazovawe Milan Petrovi} u Novom Sadu dobila je senzornu sobu, koja se koristi u terapiji dece sa pote{ko}ama. To je prva senzorna soba u Novom Sadu, a postoje jo{ u Beogradu, Novom Sadu i Jagodini. Ciq terapije je da se kod dece stimuli{u ~ula. Metoda poma`e pravilnom razvoju do`ivqaja spoqa{weg sveta, kontroli{e agresiju, relaksira dete. Plan je da 15 profesora u toku ove {kolske godine pro|e obuku za rad u Senzornoj sobi. Senzorna soba u Novom Sadu opremqena je zahvaquju}i akciji Narodne kancelarije predsednika Republike i kompanije Vip mobile. Kontakt: [kola za osnovno i sredwe obrazovawe Milan Petrovi} tel: 021 66 16 366; www.smp.edu.rs

Izabrane {kole za testirawe inkluzivnog programa

Na konkursu za u~e{}e obrazovno-vaspitnih ustanova u programu Testirawe inkluzivnog programa u 25 partnerskih ustanova u Srbiji, izabrano je 15 osnovnih {kola, tri sredwe {kole i sedam pred{kolskih ustanova od 84 prijavqenih. Program Testirawe inkluzivnog programa u 25 partnerskih ustanova u Srbiji ima za ciq da testira i razradi paket obuka koje }e doprineti razvoju kapaciteta za inkluzivno obrazovawe, pre nego {to se ove one primene u obrazovnom sistemu, na preko 300 ustanova. Ovaj program realizuje Ministarstvo prosvete kroz projekat Pru`awe unapre|enih usluga na lokalnom nivou DILS. Kontakt i informacije: Ministarstvo prosvete, tel: 011 36 16 489; www.mp.gov.rs; www.dils.gov.rs

PROGRAM ERASMUS MUNDUS

Konkurs za dodelu stipendija

Evropska komisija odobrila je nove master i doktorske programe u okviru programa Erasmus Mundus. Deo univerziteta ve} je raspisao konkurse za dodelu stipendija, a u zavisnosti od studijskog programa, konkursni rokovi za studente iz Partnerskih zemaqa bi}e otvoreni u narednih par meseci. Za vi{e informacija o stipendijama pogledajte internet stranicu Naj~e{}e postavqana pitawa. Kontakt: Nacionalna kancelarija Tempus, tel: 011 32 33 409; www.tempus.ac.rs

Kragujevac dobija Centar za inkluzivno obrazovawe

Zahvaquju}i programu Podr{ka politici za decu i mlade u Srbiji Kragujevac }e dobiti Centar za inkluzivno obrazovawe pri jednom kragujeva~kom vrti}u i tri nova centra za mlade, od kojih su dva u seoskim sredinama. Program Podr{ka politici za decu i mlade u Srbiji Ja~awe institucija za decentralizaciju socijalnih slu`bi, za{tita prava deteta i uskla|ivawe zakona sa standardima EU realizuje op{tina Emilija Romawa i autonomna regija Friuli Venecija \ulija u partnerstvu sa Ministarstvom rada i socijalne politike i lokalnim upravama u tri grada u Srbiji: Kragujevcu, Loznici i Novom Sadu. Kontakt: Ministarstvo rada i socijalne politike, tel: 011 3112 916; www.minrzs.gov.rs

Vanredni konkurs Erasmus Mundus II

U okviru programa Erasmus Mundus II, otvoren je vanredni konkurs za projekte za Akciju 2, koja se bazira na partnerstvu visoko{kolskih institucija iz zemaqa regiona i EU, radi uspostavqawa {to ve}eg broja mobilnosti me|u partnerima u projektu. Predvi|eno je da pored ve} izabranog projekta JoinEU-SEE bude izabrano jo{ dva projekta u ovoj akciji za Zapadni Balkan. Vi{e informacija: http://eacea.ec.europa.eu/erasmus_mundus/ funding/2010/call_eacea_22_10_en.php

Pokrenuto istra`ivawe o odlivu mozgova

Institut za pedago{ka istra`ivawa (IPISR) u saradwi sa Grupom 484 pokrenuo je projekat ~iji je ciq da istra`i motivaciju za odliv mozgova, kao i da prou~i posledice tog fenomena. Projekat se odvija u okviru regionalnog projekta Razvijawe politike priliva mozgova na Zapadnom Balkanu. IPISR je u okviru projekta napravio istra`ivawe posve}eno razumevawu kqu~nih problema u ovoj oblasti. Rezultati istra`ivawa }e se koristiti za formulisawe preporuka za razvijawe politika i programa u na{oj zemqi i regionu. Projekat podr`avaju Balkanski fond za demokratiju i Evropski fond za Balkan. Prema istra`ivawu Svetskog ekonomskog foruma, od 133 zemqe u kojima je meren indeks odliva mozgova, odnosno gubitka qudskih resursa, Srbija je zauzela pretposledwe 132. mesto. Kontakt: Institut za pedago{ka istra`ivawa, tel: 011 26 58 439; www.ipisr.org.rs Balkanski fond za lokalne inicijative (BCIF), tel: 011 26 22 511; www.bcif.org Evropski fond za Balkan, tel: 011 30 33 662; www.balkanfund.org

KONKURS

ZA STIPENDIRAWE NAJBOQIH STUDENATA

Studije na Univerzitetima zemaqa ~lanica EU i EFTA

Fond za mlade talente raspisao je konkurs za stipendirawe najboqih studenata zavr{ne godine studija prvog stepena studija i studenata studija drugog i tre}eg stepena na Univerzitetima zemaqa ~lanica EU i EFTA i na vode}im svetskim univerzitetima za {kolsku 2010/2011 godinu. Na konkursu mogu u~estvovati studenti ~ija je prose~na ocena najmawe 8,5 u toku prethodnih studija. Kontakt i informacije: Ministarstvo omladine i sporta Fond za mlade talente, www.mos.gov.rs, www.zamislizivot.org

BILTEN O SOCIJALNOM UKQU^IVAWU I SMAWEWU SIROMATVA

VLADIMIR MANI], SAVETNIK MINISTARKE VLADE REPUBLIKE SRBIJE

FINANSIJA

Ciqevi aktivne politike zapo{qavawa

Ciqevi aktivne politike zapo{qavawa u 2011. godini usmereni su na pove}awe zaposlenosti, ulagawe u qudski kapital i socijalno ukqu~ivawe. Nacionalni akcioni plan zapo{qavawa (NAPZ) za 2011. godinu predstavqa osnovni instrument sprovo|ewa aktivne politike zapo{qavawa u 2011. godini. Wime se defini{u ciqevi i prioriteti politike zapo{qavawa i utvr|uju programi i mere koji }e se realizovati, kako bi se dostigli postavqeni ciqevi i omogu}ilo odr`ivo pove}awe zaposlenosti. Pri izradi NAPZ-a za 2011. godinu uzeti su u obzir ciqevi, prioriteti i smernice Strategije Evropa 2020 koje se odnose na zapo{qavawe i kojom pametan, odr`iv i inkluzivni rast ekonomije stvara mogu}nost za visok nivo zaposlenosti, produktivnosti, socijalnu i teritorijalnu koheziju, kao i ciqevi, prioriteti i planirane aktivnosti usvojenih nacionalnih strategija i razvojnih dokumenata. U definisawe i izradu NAPZ-a ukqu~eni su socijalni partneri, relevantne institucije i akteri, kako bi se razli~itim pristupima omogu}ilo svestrano sagledavawe i prilikom realizacije planiranih programa i mera ostvarili rezultati sa dodatnom vredno{}u. Kontakt i informacije: Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Sektor za zapo{qavawe; tel: 011 285 5077 www.merr.gov.rs

Mikrofinansirawe zna~ajna ta~ka oslonca u borbi protiv siroma{tva

Nastavak sa strane 1 Ipak, pozitivni efekti koje mikrofinansirawe ostvaruje kod pripadnika najugro`enijih grupa prevazilaze ovu dilemu i predstavqaju zna~ajan podstrek u {irewu i razvoju mikrofinansirawa. Tako|e, primetna je jasna tendencija sni`avawa kamatnih stopa na mikrokredite. Pored formi u kojima se javqaju (mikrokreditne zadruge i udru`ewa, mawe i ve}e banke, finansijske institucije), jedna od najbitnijih podela MFI odnosi se na ~iwenicu da li se bave primawem depozita ili ne, {to je posebno va`no za nacionalne regulatore (prudencijalna i neprudencijalna regulativa Microfinance Consensus Guidelines, R. P. Christen, T. R. Lyman, R. Rosenberg). Republika Srbija se, kao i ve}ina zemaqa u tranziciji, susre}e sa nizom problema dru{tveno-ekonomskog karaktera, kao {to su: nedovoqan ekonomski razvoj, restriktivnost finansijskog tr`i{ta i nedovoqna finansijska inkluzija, visok stepen nezaposlenosti, nere{ena socijalna pitawa socijalna iskqu~enost ugro`enih dru{tvenih grupa, siroma{tvo i izra`ene dru{tveno-ekonomske razlike, neravnomeran regionalni razvoj i nizak ruralni razvoj, niska produktivnost i nelikvidnost privrede, nizak stepen pre`ivqavawa poslovnih kriza od strane mikro i malih privrednih subjekata, wihova nerazvijenost i nedovoqan pristup komercijalnim kreditima itd. I pored sprovedenih zna~ajnih mera i progresivnih koraka u pravcu re{avawa pomenutih problema, posebno od strane davalaca javnih finansijskih sredstava, bankarske ponude, te me|unarodne razvojne pomo}i, raspolo`iva tra`wa za finansijskom, odnosno mikrofinansijskom podr{kom i sredstvima, znatno prevazilazi trenutno raspolo`ivu ponudu. ^iwenica da mikrofinansijski sektor u Republici Srbiji funkcioni{e i kontinuirano plasira nov~ana sredstva i pored ograni~avaju}ih, odnosno nepostoje}ih zakonskih re{ewa, govori u prilog tome da bankarska i dr`avna, odnosno javna mikrofinansijska ponuda, premda je u~iwen zna~ajan napredak, nisu dovoqne za potpuno zadovoqavawe ekonomsko-finansijskih potreba privrede i stanovni{tva u Republici Srbiji, te da je potrebno ure|ewe i osna`ivawe nebankarskog nedepozitnog mikrofinansijskog sektora. U tom smislu, sproveden je niz aktivnosti na pripremi izrade odgovaraju}eg zakonskog okvira koji bi omogu}io nesmetano funkcionisawe mikrofinansijskih (mikrokreditnih) organizacija u Republici Srbiji. Niz analiza koje su u tom smislu ura|ene nepobitno dokazuje da postoji prostor da se mikrofinansirawe inkorporira u postoje}i finansijski sistem, uz o~ekivane zna~ajne pozitivne dru{tveno-ekonomske efekte. Mikrofinansirawe svakako predstavqa mladu industriju, ali sa izuzetnim potencijalom i jednom od najve}ih stopa rasta. Metodologija rada samih MFI, kao i regulativa koja ih prati, pokazuju se veoma fleksibilnim i spremnim da isprate moderne trendove. Uvo|ewe mikrofinansirawa na dato tr`i{te, uz uva`avawe specifi~nosti istog, predstavqa jedan od na~ina da se lepeza sredstava za borbu protiv siroma{tva i ostvarivawe odr`ivog i ravnomernog ekonomskog razvoja pro{iri za jo{ jednu, strate{ki zna~ajnu ta~ku oslonca.

Takmi~ewe za najboqu ideju u oblasti socijalnog preduzetni{tva

U okviru Turneje socijalnog preduzetni{tva 2010 organizovano je takmi~ewe za najboqu ideju iz domena socijalnog preduzetni{tva. Projekat Turneja socijalnog preduzetni{tva 2010 pokrenut je sa idejom da se koncept socijalnog preduzetni{tva promovi{e u zemqama centralne i isto~ne Evrope. Turnejom je obuhva}eno {est zemaqa Austrija, ^e{ka, Slova~ka, Ma|arska, Srbija i Rumunija. Prijavqene ideje moraju da budu inovativne i da poseduju potencijal da trajno re{e probleme qudi koji su `rtve siroma{tva i dru{tvene marginalizacije. Ideje se mogu realizovati u oblasti obrazovawa, poqoprivrede, zdravstva, energetike, finansija i dru{tvene integracije. Ideja mora da bude finansijski, dru{tveno i ekolo{ki odr`iva. Najboqe ideje }e biraju na nacionalnom nivou, a o pobedniku se odlu~uje na evropskom finalu u Bukure{tu. Ovaj projekat je zajedni~ka inicijativa Erste Fondacije, Erste Grupe, organizacije good.bee, Gramen kreativne laboratorije i austrijskog Ministarstva rada, socijalne politike i za{tite potro{a~a. Ovaj poslovni koncept kreiran je od strane dobitnika Nobelove nagrade profesora Muhameda Junusa, koji }e boraviti u Beogradu 30. oktobra 2010. godine. Doprinos promovisawu ideje socijalnog preduzetni{tva pru`i}e i Kabinet potpredsednika Vlade Republike Srbije za evropske integracije, kao i Tim za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tva. Vi{e informacija: www.socialbusinesstour.com

MINISTARSTVO ZA NIP

ZAPO[QAVAWE BUDU]IH MAJKI

Konkurs za projekte u 2011. godini

Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan raspisalo je konkurs za prijavu projekata koji }e se finansirati u 2011. godini, u ciqu razvoja infrastrukture koja }e doprineti odr`ivom privrednom razvoju, rastu zaposlenosti, podizawu standarda gra|ana i smawewu regionalnih razlika. Infrastrukturne projekte mogu prijaviti ministarstva, autonomna prokrajina i lokalne samouprave. Mogu se prijaviti projekti u oblasti saobra}ajne, komunalne, ekonomske, energetske, telekomunikacione, turisti~ke, obrazovne, zdravstvene, sportske infrastrukture, kao i u oblasti kulture. Projekti treba da budu opravdani brojem korisnika ili podsticajem ekonomskom razvoju. Ministarstvo za NIP }e finansirati velike nacionalne projekte, dok }e lokalne samouprave, u skladu sa stepenom razvijenosti, morati da obezbede sredstva za sufinansirawe lokalnih i regionalnih projekata. Izuzetak su op{tine koje pripadaju grupi najnerazvijenijih ~ije }e projekte Ministarstvo za NIP i naredne godine finansirati u potpunosti. Kontakt: Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan, tel: 011 3617 583 www.mnip.gov.rs

Posao za 185 trudnica

U akciji Trudno}om do posla, u Ni{u je od decembra pro{le godine 185 trudnica zaposleno na neodre|eno vreme uz subvencije iz gradskog buxeta. Akcijom Trudno}om do posla Ni{ `eli da podstakne zapo{qavawe budu}ih majki i popravqawe wihovog socijalnog polo`aja. Grad finansira minimalnu zaradu, poreze i doprinose, a naknadu tokom odsustva porodiqa ostvaruje od dr`ave. Gradskim buxetom prvobitno je bilo planirano izdvajawe oko devet miliona dinara za ovu akciju, ali }e rebalansom biti obezbe|eno jo{ novca zbog pove}anog interesovawa poslodavaca. Ni{ je prvi grad u kome se vodi ovakva akcija. Kontakt : Grad Ni{, Savet za pronatalnu politiku tel: 018 29 92 10; www.ni.rs

BROJ 4 OKTOBAR 2010

BALKANSKI FOND ZA LOKALNE INICIJATIVE

KONKURS FONDA MESTA

U SRCU

Raspisan konkurs za Virtus nagradu

Balkanski fond za lokalne inicijative raspisao je konkurs za Virtus nagradu za korporativnu filantropiju najodgovornijim kompanijama u Srbiji. Nagrada se dodequje kompanijama i preduze}ima koja su tokom 2009/10 godine, materijalnom i finansijskom podr{kom nekoj dru{tvenoj ili neprofitnoj akciji ili organizaciji i svojim ulagawima u op{te dobro, potpomogli reafirmaciju ideje filantropije u svetu odgovornog poslovawa. VIRTUS nagrada za 2010. godinu bi}e dodeqena u ~etiri glavne (doprinos na nacionalnom nivou, doprinos na lokalnom nivou, nagrada za malo i sredwe preduze}e, nagrada za podr{ku najinovativnijem projektu godine) i dve posebne kategorije (dugoro~no partnerstvo izme|u poslovnog i neprofitnog sektora i Specijalna nagrada za medijski doprinos). Na konkurs se mogu prijaviti sve doma}e i strane kompanije, javna i dr`avna, mala i sredwa preduze}a, medijske ku}e, kao i korporativni fondovi i fondacije, sa izuzetkom neprofitnih organizacija i dr`avnih institucija. Balkanski fond za lokalne inicijative, uz finansijsku podr{ku Ameri~ke agencije za me|unarodni razvoj (USAID) i u partnerstvu sa Institutom za odr`ive zajednice (ISC), dodequje Virtus nagradu ~etvrti put za redom. Kontakt: Balkanski fond za lokalne inicijative, tel: 011 26 22 511 www.bcif.org

Najboqi projekti u lokalnim zajednicama u 2009. godini

Fond Mesta u srcu peti put dodequje nagradu organizacijama civilnog dru{tva, odnosno neformalnim grupama koje su u 2009. godini sprovele projekte sa najpozitivnijim efektima u svojim lokalnim zajednicama. Ove godine, uz podr{ku i u saradwi sa kancelarijom za tehni~ku podr{ku organizacijama civilnog dru{tva (TACSO) EU ustanovqena je i nagrada za najboqe lokalno partnerstvo. Svrha TACSO projekta je pru`awe podr{ke civilnom dru{tvu u zemqama korisnicama IPA sredstava. Podr{ka podrazumeva sprovo|ewe programa za ja~awe kapaciteta organizacija civilnog dru{tva, tehni~ku podr{ku organizacijama u sprovo|ewu wihovih aktivnosti, i unapre|ewe dru{tvenog ambijenta za delovawe civilnog dru{tva. Nagrada ima za ciq promovisawe i podsticawe razvoja partnerstva izme|u civilnog sektora i javnog i privatnog sektora. Na konkurs se mogu u obe kategorije prijaviti organizacije civilnog dru{tva/udru`ewa gra|ana ili neformalne grupe koje su bili nosioci projekata, inicijativa ili akcija realizovanih u 2009. godini. Konkurs je otvoren do 27. oktobra 2010. godine. Prijavu za konkurs mo`ete preuzeti na stranici: www.mestausrcu.org/obrasci.html, a vi{e informacija mo`ete prona}i na sajtu www.mestausrcu.org.

BEOGRAD: Stanovawe uz podr{ku za 23 osobe

Grad Beograd je obezbedio sredstva za realizaciju projekta Stanovawe uz podr{ku za osobe sa intelektualnim te{ko}ama. Ugovor o realizaciji ovog projekta Sekretarijat za socijalnu za{titu }e potpisati sa Asocijacijom za promovisawe inkluzije Srbije. Asocijacija za promovisawe inkluzije Srbije je ovaj pilot projekat napravila u saradwi Ministarstvom rada i socijalne politike i gradom Beogradom. U okviru projekta koji omogu}uje socijalno ukqu~ivawe, deca sa smetwama u razvoju `ive u stanovima uz stru~ni nadzor. Projektom je obuhva}eno 23 korisnika. Kontakt: Asocijacija za promovisawe inkluzije Srbije, tel: 011 26 59 267; www.sapi.rs Ministarstvo rada i socijalne politike, www.minrzs.gov.rs

VRAWE:

Stanovi za 20 socijalno ugro`enih porodica

op{tine u gra|evinskom zemqi{tu i infrastrukturnom opremawu iznosi oko 8,5 miliona dinara. Projekat je sproveden u saradwi sa nevladinom organizacijom Centar za unapre|ewe stanovawa socijalno ugro`enih grupa. Koncept socijalnog stanovawa u za{ti}enim uslovima u Srbiji realizovan je prvi put 2002. godine. Deo je Strategije razvoja socijalne za{tite i ocewen je kao najboqe re{ewe za stanovnike u kolektivnim centrima. U preko 20 op{tina do sada je izgra|eno vi{e od 400 stambenih jedinica. Kontakt: Housing center Centar za unapre|ewe stanovawa socijalno ugro`enih grupa tel: 011 27 67 258; www.housingcenter.org.rs

KONKURS ZA NAGRADU ERSTE FONDACIJE

Tre}i put nagrada za dru{tvenu integraciju

Erste Fondacija raspisala je po tre}i put konkurs za Nagradu Erste Fondacije za dru{tvenu integraciju 2011. Konkurs je otvoren za neprofitne organizacije, dr`avne uprave, organizacije gra|anskog dru{tva, privatne inicijative, verske zajednice i predstavnike medija koji podr`avaju dru{tvenu integraciju i aktivno u~estvuju u projektima ~iji je ciq podizawe javne svesti i integrisawe pripradnika nacionalnih mawina, marginalizovanih dru{tvenih grupa i pojedinaca sa posebnim potrebama. Ukupna vrednost nov~anih nagrada iznosi 610.000 evra. Nagrada }e biti dodeqena projektima u oblasti dru{tvene integracije iz 11 zemaqa regiona sredwe i jugoisto~ne Evrope. Nagrada za dru{tvenu integraciju je ustanovqena 2007. i dodequje se svake druge godine, sa ciqem da podstakne razvoj gra|anskog dru{tva u zemqama sredwe i jugoisto~ne Evrope. Vi{e informacija: ww.integrationaward.org

Dvadeset porodica izbeglica, interno raseqenih lica i socijalno ugro`enih lica iz Vrawa dobilo je stanove ~ija je izgradwa finansirana sredstvima EU. Zgrada od dvadeset stanova izgra|ena je u okviru programa Socijalno stanovawe u za{ti}enim uslovima, a realizovana je u okviru projekta Dostojanstvena re{ewa za raseqena lica koja borave u kolektivnom ili privatnom sme{taju u Srbiji. Taj projekat se finansira iz Instrumenta za pretpristupnu pomo} EU za 2007. godinu, a u saradwi sa Komesarijatom za izbeglice i UNHCR. Ukupna vrednost gra|evinskih radova i opreme iznosi oko 35 miliona dinara. Donacija

DR@AVNA LUTRIJA SRBIJE

Za osnovne {kole vi{e od 3,5 miliona dinara

U akciju pomo}i najugro`enijim {kolama u Srbiji, Dr`avna lutrije Srbije (DLS) dodelila je pomo} od po 100.000 dinara trideset i jednoj {koli. Osim toga, jo{ devet {kola za decu sa posebnim potrebama dobile su po 50.000 dinara za nabavku opreme i nastavnih sredstava. Novac je iskori{}en za zamenu prozora, izgradwu i ure|ewe mokrih ~vorova, kre~ewe, zamenu parketa, stolarije, izgradwu kanalizacije, poboq{awe prostora i za nabavku opreme i nastavnih sredstava. U Srbiji ima 3.530 osnovnih i 482 sredwe {kole. Ova akcija je pokrenuta u saradwi sa Timom za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tva i Narodnom kancelarijom predsednika Republike. Kontakt: Dr`avna lutrija Srbije tel: 011 20 29 29 2; www.lutrija.rs

Job fair za uspe{no kreirawe budu}nosti

Job fair 10 Kreiraj svoju budu}nost je sajam poslova za studente i diplomce tehni~kotehnolo{kih fakulteta i predstavqa najve}i projekat studentskih udru`ewa Istek i Best Beograd. Studenti mogu na sajmu da ostave biografiju u elektronskoj bazi, koja se naknadno distribuira kompanijama u~esnicama i da direktno stupe u kontakt sa predstavnicima kompanija tokom trajawa manifestacije. Sa druge strane, Job fair kompanijama pru`a mogu}nost da do|u do najkvalitetnijeg kadra u zemqi. Sajam po prvi put ima nacionalni karakter, jer ove godine studenti iz Novog Sada, Kragujevca i Ni{a mogu da se predstave kompanijama. Kontakt i informacije: EESTEC LK Beograd Udru`ewe studenata elektrotehnike Evrope e-mail: jasna.janus@eestec.etf.rs BEST Beograd Udru`ewe studenata tehnike Evrope, e-mail: stefan.karadzic@best.eu.org

BILTEN O SOCIJALNOM UKQU^IVAWU I SMAWEWU SIROMATVA

Srbija dobija Mre`u protiv siroma{tva

Organizacije civilnog dru{tva formira}e Mre`u protiv siroma{tva u Srbiji ~ije se prve konkretne aktivnosti i rezultati o~ekuju od 2011. godine. Osniva~i mre`e su: Autonomni `enski centar, Gra|anske inicijative, Grupa 484, Amity, Centar za samostalni `ivot osoba sa invaliditetom Srbije, Dru{tvo za za{titu i unapre|ewe mentalnog zdravqa dece i omladine iz Ni{a, Edukacioni centar iz Leskovca, Sunce i Romski infomativni centar iz Kragujevca. Nosilac projekta je grupa za razvojnu inicijativu SeConS. Tim za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tva tako|e u~estvuje i podr`ava osnivawe mre`e. Mre`a bi trebalo da funkcioni{e po ugledu na sli~ne nacionalne mre`e koje postoje {irom Evrope. U okviru projekta Umre`avawem protiv siroma{tva u Srbiji odr`ana je prva radionica za predstavnike organizacija civilnog dru{tva. Glavna svrha uvodne radionice je bila da predstavi ciqeve projekta, plan aktivnosti i da inicira razgovor o procenama kapaciteta organizacija civilnog dru{tva za doprinos Mre`i protiv siroma{tva. Ovaj projekat se odvija u sklopu projekta Ja~awe dijaloga izme|u organizacija civilnog dru{tva Srbije i EU koji podr`ava Delegacija EU u Srbiji. Mre`a protiv siroma{tva }e po~etkom 2011. dobiti i svoj veb portal. Kontakt: Grupa za razvojnu inicijativu SeConS tel: 011 29 20 352, www.secons.net Kabinet potpredsednika Vlade za evropske integracije Tim za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tva, tel: 011 311 4798 www.inkluzija.gov.rs

Podr{ka domovima zdravqa za pove}awe dostupnosti zdravstvene za{tite ugro`enim grupama stanovni{tva
Ministarstvo zdravqa sa 420.000 evra podr`ava projekte 42 Doma zdravqa kojima se pove}ava dostpunost zdravstvene za{tite rawivim populacionim grupama: osobama sa invaliditetom, mladima, deci, kao i obezbe|ivawe dodatnih usluga za stare i nepokretne. Ova sredstva dodequju se u okviru projekta Ministarstva zdravqa Pru`awe unapre|enih usluga na lokalnom nivou (DILS), a dodequju se domovima zdravqa ukqu~enim u DILS. Vrednost grantova koji se dodequju iznosi od 5.000 do 10.000 evra po projektu. Projekti koje }e Ministarstvo zdravqa finansirati treba da omogu}e unapre|ewe kapaciteta domova zdravqa da razviju partnerstvo sa lokalnim samoupravama i nevladinim organizacijama koje se bave osetqivim grupama stanovni{tva. Kontakt: Ministarstvo zdravqa, tel: 011 36 13 734; www.zdravlje.gov.rs

EKONOMSKO I PROFESIONALNO OSNA`IVAWE `ENA

Postani mentorka u Za studentkiwe sa Univerziteta

Beogradu otvoren je konkurs za u~e{}e u programu Podeli svoje znawe postani mentorka. Ciq ovog programa je da okupi stru~ne liderke iz razli~itih profesija kako bi podelile svoja znawa i iskustva sa mladim `enama na po~etku karijere sa sli~nim interesovawima. Kroz u~estvovawe u programu mentorstva studentkiwe mogu da savladaju ve{tinu umre`avawa, na~ine upotrebe postoje}ih iskustava i sticawe novih, dobiju informacije i savete o tome kako da razvijaju karijeru ili da dobiju posao, da u~e o mogu}nostima daqeg usavr{avawa i mogu}nostima me|unarodnih razmena, itd. Program Podeli svoje znawe postani mentorka ciq ima ekonomsko i profesionalno osna`ivawe `ena u dru{tvu, a pokrenuli su ga Ambasada SAD u Beogradu, Erste banka i Evropski pokret u Srbiji. Kontakt: Evropski pokret u Srbiji tel: 011 36 40 174; www.emins. org

Konkurs za radove o seksualnom i rodno zasnovanom nasiqu

Ministarstvo za rad i socijalnu politiku raspisalo je konkurs za dodelu nagrada za najboqi zavr{ni rad na poslediplomskim studijama sa temom iz oblasti seksualnog i rodno zasnovanog nasiqa. Dodequju se dve nagrade autorima odbrawenih zavr{nih radova na master, magistarskim i doktorskim studijama. Nagrada se sastoji od objavqivawa pobedni~kih radova u {tampanoj formi. Kontakt: Projekat Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasiqa, 011 22 42 684 e-mail: srzn@minrzs.gov.rs

Nevladin sektor u promociji globalnog `enskog pitawa

Bibija, romski `enski centar iz Beograda, predstavqao je Srbiju i Romkiwe u projektu Uloga nevladinih organizacija u promociji globalnog `enskog pitawa koji je realizovan u SAD-u. Bibija je tokom tronedeqnog programa predstavila potrebe i probleme romskih `ena i civilnu scenu u Srbiji. Istaknuta je potreba za unapre|ivawem zakonskog okvira koji {titi `ene svih `ivotnih dobi i socijalnih statusa, kao i potreba za umre`avawem na me|unarodnom nivou. Kontakt i informacije: Bibija Romski `enski centar, tel: 011 324 54 54; www.bibija.org

KONKURS

ZA FINANASIRAWE NAJBOQE VOLONTERSKE OMLADINSKE AKCIJE

Mladi su zakon
Kancelarije za mlade Palilula raspisala je konkurs za finansirawe najboqe volonterske omladinske akcije Mladi su zakon. Konkurs je namewen mladima starosti od 15 do 30 godina sa ciqem da im se omogu}i aktivno ukqu~ivawe u proces izrade zakona i sprovo|ewa Nacionalne strategije za mlade. Maksimalna vrednost predlo`ene akcije mo`e iznositi 80.000 dinara. Organizacija kreativnog okupqawa Oko }e pru`iti podr{ku u toku akcije. Kontakt: Kancelarija za mlade Palilula tel: 011 32 94 733, www.kzmpalilula.rs

Odr`ane konsultacije evropskih romskih organizacija o trafikingu

Evropski centar za prava Roma odr`ao je neformalne konsultacije sa nevladinim organizacijama u vezi sa trgovinom qudima. U konsultacijama su u~estvovali Romski obrazovni fond, Evropski `enski lobi, Me|unarodna romska unija i Terre des homes. Predstavnici ovih organizacija razgovarali su o ulozi romskih organizacija i romskih zajednica u borbi protiv trgovine qudima. Ciq konsultacija je bio da se odrede socijalne determinante trgovine qudima, posebno pripadnicima romske zajednice i da se razmotre pitawa koja se odnose na faktore koji potencijalno vode ka poja~anoj osetqivosti romskih zajednica u odnosu na trafiking. Evropski centar za prava Roma je me|unarodna organizacija koja se bavi javnim pravom i suzbijawem ispoqavawa rasizma prema Romima i kr{ewem qudskih prava Roma.

KONKURS

U OKVIRU PROJEKTA: Odr`ivi turizam u funkciji ruralnog razvoja

LESKOVAC:

Ure|ewe romskih naseqa

U sklopu zajedni~kog UN programa Odr`ivi turizam u funkciji ruralnog razvoja, Organizacija UN za hranu i poqoprivredu i Program UN za razvoj objavili su poziv za dostavqawe predloga projekta iz oblasti Diverzifikacija ruralne ekonomije kroz turizam. Sredstva je obezbedio {panski Fond za dostizawe milenijumskih ciqeva. Rezultati konkursa bi}e objavqeni u jednim nacionalnim novinama, kao i na oglasnim tablama i internet stranici Mre`e za podr{ku ruralnom razvoju. Kontakt: Mre`a za podr{ku ruralnom razvoju, www.ruralinfoserbia.rs

U okviru realizacije javnih radova u Leskovcu, predvi|eno je i ure|ewe tri romska naseqa koja postoje u gradu. Pored naseqa bi}e ure|eno i romsko grobqe, gde je ve} anga`ovano 18 radnika, pripadnika romske nacionalnosti. U sva tri programa u organizaciji Komunalaca, anga`ovano je 48 lica sa spiska Nacionalne slu`be za zapo{qavawe u Leskovcu. Za realizaciju tih programa obezbe|eno je {est miliona dinara. Svi radnici }e biti anga`ovani ~etiri do pet meseci, a prose~na zarada }e im biti 17.000 dinara i ima}e upla}ene doprinose fondovima PIO i zdravstvenog osigurawa.

BROJ 4 OKTOBAR 2010

Konkurs za projekte za stara lica

Dr`avna lutrije Srbije (DLS) je objavila tre}i konkurs u okviru programa Dobrota, ~iji je ciq unapre|ewe kvaliteta `ivota starih lica. Ciq konkursa je da se doprinese poboq{awu polo`aja `ivota starih lica, kroz pokretawe aktivnosti za podsticawe wihovog aktivnog u~e{}a u razli~itim oblastima dru{tvenog i kulturnog `ivota i unapre|ewe socijalne brige u op{tinama. Konkurs je namewen licima starosti iznad 65 godina, a maksimalan iznos donacije je 800.000 dinara. Sredstva su namewena lokalnim neprofitnim organizacijama (osim u Beogradu, Ni{u i Novom Sadu). Ideja konkursa je da se podstaknu akcije koje doprinose ukqu~ivawu starih lica u dru{tveni i kulturni `ivot lokalne zajednice, pokrenu programi koji se odnose na razvijawe socijalnih usluga za stara lica, promovi{e i podsti~e samoorganizovawe starih lica, podsti~e princip do`ivotnog obrazovawa. Konkurs administrira Balkanski fond za lokalne inicijative (BCIF). DLS je u okviru programa Dobrota do sada odobrila devet donacija na dva konkursa u ukupnom iznosu od 3.389.186 dinara. Kontakt: Balkanski fond za lokalne inicijative (BCIF), tel: 011 26 22 511, www.bcif.org

Konkurs za Aktivne zajednice

Balkanski fond za lokalne inicijative (BCIF) raspisao je konkurs za program Aktivne zajednice. Osnovni ciq programa Aktivne zajednice je unapre|ewe i razvoj lokalnih zajednica u Srbiji, kroz podsticawe aktivnog ukqu~ewa gra|ana u re{avawe problema. Inicijative treba da se odnose na lokalnu zajednicu, podsti~u aktivno ukqu~ewe gra|ana i donose {iru dobrobit lokalnoj zajednici koriste}i lokalne potencijale i resurse, kao i saradwu sa drugim sektorima na lokalnom nivou. Rok za pono{ewe predloga projekata je 13. oktobar. Kontakt: Balkanski fond za lokalne inicijative (BCIF), tel: 011 26 22 511; www.bcif.org

Help Srbija poma`e otvarawe novih radnih mesta u op{tinama na jugu Srbije
Nema~ka nevladina organizacija Help potpisala je ugovore o saradwi na projektu Smawewe siroma{tva kroz podr{ku lokalnom odr`ivom razvoju u ju`noj Srbiji. Ciq projekta je doprinos odr`ivom razvoju, sa fokusom na osna`ivawe lokalne privrede omogu}avawem otvarawa novih radnih mesta. U projekat su ukqu~eni Ni{, Vrawe, Aleksinac, Bujanovac, Pirot i Pre{evo. Projekat finansira nema~ka vlada preko Pakta za stabilnost jugoisto~ne Evrope. Programom su obuhva}ene tri komponente: stvarawe novih radnih mesta, razvoj kooperativa i unapre|ewe upravqawa otpadom. Gra|ani kroz ovaj program moguda dobiju opremu ili materijal u vrednosti od 2.000 do 15.000 vra. Kontakt: Help Serbia; tel: 011 30 46 340, www.help-serbia.org.rs

Foto konkurs na temu Deca i siroma{tvo

Dru{tvo za za{titu i unapre|ewe mentalnog zdravqa dece i omladine iz Ni{a raspisalo je konkurs za fotografiju na temu Deca i siroma{tvo. Konkurs je raspisan u okviru projekta Smawewe siroma{tva: Civilno dru{tvo i odgovorna vlada uz podr{ku Ministarstva spoqnih poslova Kraqevine Norve{ke i koordinaciju Instituta za odr`ive zajednice. Izabrani radovi bi}e kori{}eni u promotivnoj kampawi i prikazani na izlo`bi koja }e biti organizovana u okviru projektnih aktivnosti. U okviru projekta Civilno dru{tvo i odgovorna vlada Dru{tvo se bavi polo`ajem dece i (ne)po{tovawem de~ijih prava u Srbiji. Kontakt: Dru{tvo za za{titu i unapre|ewe mentalnog zdravqa dece i omladine, tel: 018 52 34 22; www.oknis.org.rs

Stimulisawem investitora otvorena 17.194 radna mesta

Srbija je tokom prvih deset krugova prijavqivawa za finansijsku podr{ku investitorima privukla direktne investicije u iznosu ve}em od 635 miliona evra i otvorena su 17.194 radna mesta kroz 114 investicionih projekata. Za to je buxet izdvojio 47.331.000 evra, tako da jedan buxetski evro privu~e oko 13 evra direktnih investicija. ^ak 63 odsto korisnika ove pomo}i su investitori iz Srbije, a najaktivnije kompanije su Soja protein, Drenik, Varvarin vo}e, Sto posto i Istil metal fer. Na drugom mestu su Italijani, za wima Nemci, pa Slovenci. Po delatnosti, najvi{e je investicija u automobilskoj industriji, onda u tekstilnoj, pa u industriji hrane i pi}a, kao i u poqoprivredi. Vlada je udvostru~ila izdvajawa za investicije u Ni{u, Zaje~aru, Kraqevu i Novom Pazaru, a duplo vi{e novca oti}i }e i na podsticaj investirawa u 40 nerazvijenijih op{tina. Informacije: www.merr.gov.rs/sr/c/resori/siepa

Tre}a Olimpijada tre}eg doba

U Sokobawi se odr`ava Tre}a Olimpijada sporta, zdravqa i kulture tre}eg doba. Pravo u~e{}a na ovoj Olimpijadi imaju gra|ani stariji od 60 godina koji mogu da se takmi~e u brzom hodawu, streqa{tvu, pikadu, {ahu, ribolovu... Organizator Olimpijade je Savez penzionera Srbije, u saradwi sa sa Nacionalnom fondacijom Dr Laza K. Lazarevi}, Asocijacijom Sport za sve i Skup{tinom op{tine Sokobawa. Kontakt: Olimpijada sporta, zdravqa i kulture tre}eg doba, tel: 063 85 31 030 www.olimpijada3d.org

Obele`en Me|unarodni dan starih

Me|unarodni dan starijih obele`ava se 1. oktobra, odlukom Generalne skup{tine UN donetom 1990. godine, a Srbija Dan starih obele`ava otkako je ustanovqen. Na samom vrhu svetske liste zemaqa sa najstarijim stanovni{tvom nalazi se Srbija ~iju {estinu ukupne populacije ~ine osobe sa 65 i vi{e godina, a broj stanovnika mla|ih od 15 godina gotovo je izjedna~en sa brojem starijih od 65 godina. Stru~waci procewuju da }e do 2050. godine broj starijih prvi put prema{iti broj mladih u svetu. U okviru globalne akcije pod nazivom Stariji zahtevaju akciju planirano je da se stariji qudi u 50 dr`ava na ~etiri kontinenta sastanu s predstavnicima svojih vlada u okviru kampawe za boqe uslove `ivota za starije. Predstavnici starije populacije i organizacija koje se bave starijima ukazali su predstavnicima vlade na probleme i potrebe starijih u Srbiji i pozvali nadle`ne organe, ustanove i organizacije da u~ine sve da stariji u Srbiji budu ravnopravni, `ive bezbedno i dostojanstveno, kao potpuno integrisani i aktivni u~esnici/ce u dru{tvenoj zajednici.

PROJEKAT OKVIR TELA

Ples kao sredstvo inkluzije

Grupa Hajde da je 2008 godine pokrenula projekat Okvir tela sa namerom da podstakne saradwu osoba sa invaliditetom i umetnika u oblasti plesnog teatra. Do sada je organizovano nekoliko ciklusa radionica koje su vodili umetnici iz Srbije i inostranstva, a u kojima su u~estvovali korisnici kolica, slepe i slabovide, gluve i nagluve osobe, koreografi i igra~i savremenog plesa. Oko devedeset qudi je bilo je ukqu~eno u radionice, a najtalentovaniji u stvarawu pozori{nih komada. Zahvaquju}i projektu Okvir tela savremeni ples postao je sredstvo ukqu~ivawa osoba sa invaliditetom u pozori{tu. Odr`avawem radionica i produkcijom dve profesionalne predstave Kriva za Gausa i Reset, {ansu su da u~estvuju dobile su osobe koja koriste kolica, slepe i slabovide, osobe sa o{te}enim sluhom. Predstava Reset je na 37. Internacionalnom festival savremenog i novog teatra u Novom Sadu osvojila Nagradu za specifi~nu izra`ajnost u grani~nom podru~ju izme|u pozori{ta i ostalih umetnosti i stvarala{tva u naj{irem smislu. Grupa Hajde da... je nevladina organizacija koja je po~ela da radi u prole}e 1999. godine. Grupu su pokrenuli mladi stru~waci iz poqa primewene psihologije koji su `eleli da svoja profesionalna znawa iskoriste u ciqu osna`ivawa pojedinaca i grupa da razvijaju svoje potencijale. Kontakt i informacije: Grupa Hajde da..., tel: 011 32 40 425; www.hajdeda.org.rs

MINISTARSTVO ZA TELEKOMUNIKACIJE I INFORMACIONO DRU[TVO

Predstavqen program Digitalna Srbija

Digitalnu agendu za Srbiju zajedno ~ine Strategija razvoja informacionog dru{tva i Strategija razvoja elektronskih komunikacija koje su uskla|ene sa prioritetima Digitalne agende za Evropu. Digitalna agenda za Evropu predstavqa jednu od sedam glavnih inicijativa nove evropske ekonomske strategije Evropa 2020 Strategija za pametan, odr`iv i inkluzivan ekonomski rast. Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono dru{tvo je u protekle dve godine stvaralo institucionalne i pravne okvire za daqi razvoj informacionog dru{tva. Digitalna Srbija }e obuhvatiti oblasti razvoja e-poslovawa, ukqu~uju}i e-upravu, e-trgovinu, e-pravosu|e, e-zdravqe i e-obrazovawe, kao i u oblasti razvoja Interneta i komunikacione infastrukture pomo}u koje }e elektronske usluge biti dostupne gra|anima u svim delovima na{e zemqe. Intenzivno se radi na razvoju {irokopojasnog Interneta koji predstavqa preduslov za eUpravu, razvoj digitalne televizije, elektronsko poslovawe. Najzna~ajniji rezultati, do sada ostvareni u oblasti elektronske uprave, su elektronske sednice Vlade i Portal eUprava. Kontakt: Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono dru{tvo, 011 20 20 057 www.mtid.gov.rs

Elektronska provera uplata za penzijsko osigurawe

Na portalu www.pio.rs zaposleni mogu elektronskim putem da provere da li im poslodavci upla}uju doprinose za penzijsko osigurawe, kao i iznos na koji su prijavqeni. Ukucavawem jedinstvenog mati~nog broja i pin koda na portalu zaposleni mogu da se informi{u i da li su prijavqeni, odnosno odjavqeni, sa ta~nim datumima, odnosno da li su eventualne promene unete u bazu Fonda. Da bi mogli da koriste portal, zaposleni treba da preuzmu svoj pin kod na {alterima Fonda za penzijsko osigurawe. Kontakt: Republi~ki fond za penzijsko i invalidsko osigurawe; www.pio.rs

Za razvoj e-uprave 32 miliona dinara od Svetske banke

Ministarka finansija Diana Dragutinovi} i {ef kancelarije Svetske banke u Srbiji Sajmon Grej potpisali su Sporazum po kojem Srbija dobija donaciju od 32 miliona dinara za sprovo|ewe projekta razvoja elektronske uprave ukupne vrednosti 36 miliona dinara. Donacija treba da obezbedi ja~awe kapaciteta Ministarstva za telekomunikacije i informaciono dru{tvo. Kroz ovu donaciju bi}e finansirane obuke, razmena me|unarodnih iskustava, organizacija treninga i radionica i studijskih poseta. Sporazumom Svetska banka pru`a tehni~ku pomo} i podr{ku Projektu razvoja elektronske uprave u Srbiji. Ovaj projekat deo je Digitalne agende Ministarstva za telekomunikacije i informaciono dru{tvo. Portal eUprava nalazi se na Internet adresi www.euprava.gov.rs. On predstavqa onlajn {alter ka elektronskim uslugama organa javne uprave koje su namewene fizi~kim i pravnim licima. Portal je zvani~no po~eo da radi 11. juna i sastoji se od rubrika: moja eUprava, eUsluge, eParticipacija, vesti, pomo} i kontakt. Trenutno na Portalu postoji preko 50 servisa. Kontakt: Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono dru{tvo, www.mtid.gov.rs Republi~ki zavod za informatiku i Internet www.rzii.gov.rs, www.euprava.gov.rs

Elektronske zdravstene kwi`ice do 2013.

Elektronske zdravstvene kwi`ice u Srbiji bi}e uvedene do 2013. godine. Elektronska kwi`ica ima}e ~ip koji }e u sebi sadr`ati podatke osiguranika: mati~ni broj, ime i prezime, adresu, {ifru osigurawa, ali ne}e sadr`ati nijedan zdravstveni podatak osiguranika. Nove kwi`ice, koje }e biti u obliku bankovne kartice, gra|ani }e overavati u automatima koji }e biti postavqeni u svim filijalama RZZO, kao i u nekim bolnicama. Gra|ani }e tako automatski mo}i da provere da li im je poslodavac uplatio doprinose. O~ekuje se da }e ove kwi`ice omogu}iti br`i i lak{i pregled kod lekara i podizawe lekova u apotekama bez administrirawa. Kontakt: Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe Srbije; 011 20 53 830 www.rzzo.gov.rs

Za IKT projekte 9,1 milijardi evra

Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono dru{tvo pozvalo je nau~nike i stru~wake specijalizovanim za oblast informaciono-komunikacionih tehnologija da se aktivnije ukqu~e u Sedmi okvirni program za istra`ivawe i tehnolo{ki razvoj EU (FP7). U okviru ovog programa koji raspola`e sa 50 milijardi evra, mogu se obezbediti sredstva za razli~ite nau~ne i istra`iva~ke projekte, me|u kojima je najve}i deo, u vrednosti od 9,1 milijardu evra, namewen projektima iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija. Kontakt: Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono dru{tvo, 011 20 20 057; www.mtid.gov.rs Program FP7: www.wins-ict.eu

MINISTARSTVO ZA TELEKOMUNIKACIJE I INFORMACIONO DRU[TVO

Digitalni kabineti u {kolama

Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono dru{tvo uputilo je poziv osnovnim {kolama da se prijave za u~e{}e u programu Digitalna {kola koji pru`a mogu}nost da vi{e od 1.100 osnovnih {kola budu opremqene novim digitalnim kabinetima. U zavisnosti od broja u~enika koji poha|aju nastavu u {koli i raspolo`ive u~ionice, digitalni kabinet }e imati do 30 mesta za rad u~enika na savremenim personalnim ra~unarima. Za program Digitalna {kolasu planirana sredstva od 650 miliona dinara. U nedovoqno razvijenim op{tinama prilikom pripreme kabineta za instalirawe kompjutera Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono dru{tvo }e dodatno pomo}i {kolama. ProgramDigitalna {kola je deo {ire akcije Digitalna Srbija. U budu}nosti Ministarstvo planira unapre|ewe primene informaciono-komunikacionih tehnologija na svim nivoima obrazovawa. Kontakt: Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono dru{tvo, 011 20 20 057; www.mtid.gov.rs

MEDICINSKA [KOLA BEOGRAD

Ra~unari za slepe i slabovide osobe

Medicinska {kola Beograd dobila je informati~ki kabinet opremqen zvu~nim softverom koji mogu da koriste slabovidi u~enici, ali i svi Beogra|ani sa velikim o{te}ewem vida. Pet kompjutera opremqenih zvu~nim softverom i prate}im programom donacija su op{tine Savski venac. [kola ima 59 slepih i slabovidih u~enika koji uz ovaj softver mogu da poha|aju ~asove informatike, ali i da kompjutere koriste u privatne svrhe. Oni mogu da koriste sve dru{tvene mre`e ili sajtove, {to unapre|uje wihov dru{tveni `ivot. [kola je odlu~ila da informati~ki kabinet bude otvoren za sve Beogra|ane koji imaju problem sa vidom. Oni mogu da se jave upravi {kole i da bez nadoknade koriste kompjutere u popodnevnim ~asovima. Kontakt: Medicinska {kola Beograd tel: 011 26 84 544; www.medicinskaskola.edu.rs

VISOKI SAVET SUDSTVA

Program za automatsko vo|ewe predmeta

Program za automatsko vo|ewe predmeta (AVP) uveden je u u 48 osnovnih i vi{ih sudova, a trebalo bi da bude uveden u jo{ 12 osnovnih i vi{ih sudova u Srbiji. Program je uveden u sve privredne sudove 2008. godine. Do 2012. godine planira se wegovo uvo|ewe i u 102 sudske jedinice u Srbiji. Do 2012. godine svi sudovi u Srbiji bi trebalo da budu umre`eni i da gra|ani preko portala, koji je u pripremi, prate tok sudskih predmeta, {to je trenutno mogu}e samo u privrednim sudovima. Sa uvo|ewem AVP zna~ajno je pove}ana efikasnost sudova. U privrednim sudovima za prvih {est meseci ura|eno je 30 odsto vi{e predmeta nego u istom periodu 2009. godine. U istom periodu u osnovnim i vi{im sudovima efikasnost pove}ana je za 18 odsto. Kontakt: Visoki savet sudstva tel: 011 36 34 211; www.vss.sud.rs

Tim za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tva Palata Srbije, kancelarija 122 Bul. Mihajla Pupina 2, 11 070 Beograd Tel: (+381 11) 311 46 05, 311 47 98 Faks: (+381 11) 213 97 54
e-mail: sipru@gov.rs www.inkluzija.gov.rs, www.srbija.gov.rs