СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА

ОПШТИНА ПРИЈЕПОЉЕ

(2010 – 2014)

август, 2010

1
 Стратегија развоја општине Пријепоље 2010-2014

САДРЖАЈ:

I. УВОДНА РЕЧ ПРЕДСЕДНИКА ОПШТИНЕ

II. УВОД У ПРОЦЕС КРЕИРАЊА СТРАТЕГИЈЕ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ ПРИЈЕПОЉЕ
 Комисија за стратешко планирање / Радне групе
 Методологија рада
 Прикупљање и анализа података
III. ПРОФИЛ ЗАЈЕДНИЦЕ И ПРОЦЕНА СОЦИОЕКОНОМСКОГ СТАЊА
 Географски положај, климатске карактеристике, природни ресурси и земљиште
 Демографски подаци, знање и људски ресурси
 Макроекономски положај, локална привреда и тржиште
 Социјална и здравствена заштита и друштвени развој
 Стање инфраструктуре
 Стање животне средине
 Структура локалне самоуправе и јавних институција
IV. ИНТЕРНА И ЕКСТЕРНА АНАЛИЗА КЉУЧНИХ ОБЛАСТИ / ПИТАЊА (СВОТ АНАЛИЗА)
 СВОТ Анализа 1: Економија
 СВОТ Анализа 2: Инфраструктура
 СВОТ Анализа 3: Заштита животне средине и коришћење природних ресурса
 СВОТ Анализа 4: Друштвени развој и управљање у јавном сектору
V. КЉУЧНЕ ОБЛАСТИ / ПИТАЊА И ПРАВЦИ РАЗВОЈА
 Кључно питање 1: Економија
 Кључно питање 2: Инфраструктура
 Кључно питање 3: Заштита животне средине и коришћење природних ресурса
 Кључно питање 4: : Друштвени развој и управљање у јавном сектору
VI. СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА: ВИЗИЈА, МИСИЈА, ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ И
ПРОЈЕКТИ РАЗВОЈА
 Пројекти развоја (табеларни приказ)
VII. ПРИОРИТЕТНИ ПРОЈЕКТИ РАЗВОЈА
 План имплементације за реализацију приоритетних пројеката у години 1
 Извод приоритетних пројеката из Плана капиталних инвестиција за реализацију у години
1
VIII. РЕКАПИТУЛАЦИЈА ПРОЈЕКАТА РЕГИОНАЛНОГ И ПРЕКОГРАНИЧНОГ КАРАКТЕРА
 Резиме пројеката регионалног карактера
 Резиме пројеката прекограничног карактера

2
Поштовани суграђани,

Прва Стратегија развоја општине Пријепоље , као највећи плански документ , односила се на
период 2005 – 2009. Године . У протеклих неколико година , пратећи смернице из Стратегије,
започета је релаизација или су реализовани одређени појекти од значаја за развој општине.
Имајући у види да је претходна Стратегија истекла, Скупштина општине је донела одлуку о
изради нове Старатегије. Приоритет нашег рада и деловања је развој општине Пријепоље и
оставрење економског напретка а све са циљем да унапредимо и побољшамо квалитет живота
грађана општине Пријепоље. Један од циљева је да прекинемо негативан тренд по којем је
општина Пријепоље најнеразвијеније и најнеповољније место за живот у Србији.
Први велики корак је начињен. Пред Вама је Стратегија развоја општине Пријепоље 2010
– 2014., резултат вишемесечног рада који Вам представљамо. Следе нам још битније обавезе и
задаци, реализација циљева и пројеката дефинисаних документом, достизање циља задатог
визијом и мисијом: Општина Пријепоље - је здрава, за живот привлачна и добро организована
заједница са створеним условима за равномерни социоекономски напредак уз поштовање
еколошких принципа, принципа мултиетничности и права грађана. Мисија Општине је да у
четворогодишњем периоду елиминише статус најнеразвијенијег подручја кроз а) развој и
модернизацију управљачког система Општинске Управе и Јавних предузећа и установа у складу
са европским стандардима б) креирање и спровођење иновативних и стимулативних програма за
развој постојећих и отварање нових МСП-а в) креирање и спровођење програма за подстицај
приватно јавних партнерстава у циљу развоја постојећих привредних грана и алтернативних
сектора у Општини г) побољшање пакета услуга у друштвеном сектору д) развој људских
ресурса у свим сегментима друштвено-економске заједнице ђ) креирање и реализацију програма
у области заштите животне средине и е) креирање и реализацију програма за равномерни
друштвено економски развој урбаног и руралног подручја Општине. Користим ову прилику да
упутим захвалност Америчкој агеницији за међународни развој (УСАИД) и њеној партнерској
организацији Урбан Институту за пружену подршку и партнерски однос у процесу израде овог
документа.
Израдом стратегије показали смо спремност да стварамо неопходне предуслове за
реализацију важних пројеката користећи сопствене људске и финансијске ресурсе , као и помоћ
Републике Србије и фондова и институција Европске уније и других међународних субјеката.

С поштовањем,

Драгољуб Зиндовић
Председник Општине Пријепоље

II. УВОД У ПРОЦЕС КРЕИРАЊА СТРАТЕГИЈЕ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ ПРИЈЕПОЉЕ

3
Процес реформи у Србији утиче на успостављање корпоративног и системског приступа локалне
самоуправе у развоју своје заједнице тиме и унапређења квалитета услуга и живота њених грађана.
Стратешко планирање је системски начин управљања ресурсима локалне заједнице и основни
механизам за изградњу друштва на основама широког консензуса и заједничке визије о бољој
будућности своје заједнице. То је креативан процес партиципативног утврђивања кључних области
и усаглашавања око најважнијих циљева и програма развоја заједнице кроз модел одговорног
понашања представника јавног, приватног и цивилног сектора.

Коначни циљ стратешког плана је да, се кроз дефинисане циљеве и пројекте и њихову
правовремену реализацију, равномерно унапреди друштвени, социјални и економски аспекти једне
заједнице тиме и квлатит живљења у тој заједници. Стратешки план је живи документ и подложан је
променама. С тога, руководство Општине на челу са тимом за праћење реализације циљева и
пројеката има на уму ревизију документа када се појави потреба за тим. Ревизија ће бити урађена у
складу са кретањима стања привреде као и потреба наше друштвене заједнице и условима на
тржишту и у окружењу. Не постоји опште прихваћен метод за стратешко планирање у заједницама.
За израду овог стратешког документа, примењена је методологија УСАИД-овог програма за
подстицај економском развоју општина уз техничку подршку тима америчке организације Урбан
Института.

Општина Пријепоље, као и већина општина у Србији, суочена је са великим проблемима у свом
развоју као последица вишедеценијског осиромашења, недостатка средствава и недовљног
улагања у развој. Од 2000.године, Oпштина има статус девастираног подручја у категорији
најнеразвијенијих и због годинама нагомиланих проблема, ограничених финансијских па и људских
ресурса, још увек нисмо успели да задовољимо све аспекте наше локалне заједнице како бисмо из
категорије најнеразвијенијих прешли у категорију неразвијених – то би у основи представљало
лакши и убрзанији даљи развој наше заједнице и тежњу ка потпуном елиминисању статуса
девастираног подручја.

Стратегија развоја општине Пријепоље (2010-2014) је резултат вишемесечног рада и посвећености

представника наше локалне заједнице – лидера јавног, приватног и цивилног сектора. За потребе
израде овог документа, била је пресудна одлука Скупштине Општине (СО) за започињање процеса
израде Стратегије развоја општине Пријепоље (2010-2014), која је донета на седници СО у јануару,
2010.године и убрзо након тога, формирање Комисије за стратешко планирање – представника три
сектора:

 Одлука о приступању изради Стратегије развоја („Службени лист општине Пријепоље“

бр. 2/2010 од 12.01.2010.год.)
 Решење о образовању Комисије за за израду Стратегије развоја од 01.02.2010.год

Уз сагласност вишег руководства Општине, општински радни тим за свеобухватну израду

стратешког плана чине:

Светлана Словић, руководилац Одељења за локални економски развој, координатор тима

Драгиша Ракоњац, руководилац Одељења за привреду, буџет и финансије
Јелена Живковић, менаџер ЛЦ за МСП-ПЈ РРА ''Златибор''
Eнес Турковић, пословни секретар за ЛЦ за МСП-ПЈ РРА ''Златибор''

Одељење за локални економски развој кључни је партнер у процесу стратешког планирања и

спровођењу стратешког плана. Једна од основних функција Одељења је да:

4
а) координира процес стратешког планирања и да окупља грађане око овог заједничког циља
б) прати и оцењује спровођење пројеката дефинисаних стратешким планом
в) у директној сарадњи са Комисијом за стратешко планирање / Саветом за развој и/или
Привредним саветом указује на проблеме и да предлаже измене и допуне које су у сагласности са
визијом и циљевима и поврх свега, у складу са потребама локалне заједнице.

Спровођење активности од значаја за локални економски развој добило је веће размере када је
Канцеларија за локални економски развој (2007-2009.), у октобру 2009.год. подигнута на ниво
Одељења за локални економски развој (ЛЕР), што је хијерархијски гледано независнији модел и са
више кредибилитета у реализацији својих изворних функција. То је и показатељ тежње овдашњег
руководства у разумевању потреба наше заједнице и што прогресивнијем развоју, првенствено,
економске виталности некадашњег индустријског и трговачког града. Главна сврха Одељења за ЛЕР
јесте да развија заједницу која пружа повољне услове за пословање, у којој ће се отварати нова
радна места, повећати улагања, успостављати приватно-јавна партнерства и напредовати пословни
сектор.

ОСНОВНЕ ФУНКЦИЈЕ ОДЕЉЕЊА ЗА ЛОКАЛНИ ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ

Маркетинг општине у циљу привлачења инвестиција

Контакти и преговори са инвеститорима

Контакти са локалном пословном заједницом и њено директно подржавање

Пружање потребне подршке током процеса стратешког планирања и спровођењу

стратешког плана

Подршка и проналажење извора финансирања за било који вид активности од

економског значаја

Унапређење радне снаге

Припрема и праћење спровођења пројеката од економског значаја

Саветодавна улога и пружање подршке председнику, Општинском већу и Скупштини

Контакти и сарадња са централним институцијама које су задужене за ЛЕР

Креирање и одржавање база података и њихово коришћење

Такође, неизоставно је напоменути напоре и допринос Локалног центра за развој МСП-а / ПЈ РРА
''Златибор'' у изради Стратегије развоја Општине. Локални ценар за развој МСП-а је веома важан
партнера у спровођењу свих активности везаних за подршку и / или ревитализацију локалне
привреде. Оснивач центра је Општина и Одлуком Скупштине општине Пријепоље, у јануару
2007.године је основан што представља резултат сарадње Општине са Регионалном развојном
агенцијом '' Златибор'' у Ужицу. Локални центар за подршку МСПП егзистира као пословна јединица
Регионалне развојне агенције Златибор. У свом делокругу рада, центар се базира на пружању
подршке локалној пословној заједници кроз давање свих врста пословних информација битних за
пословање бизнис сектора, техничке подршке у имплементацији националних програма подршке
предузетништва, одржавање разних програма обуке за одрживо и конкурентно пословање по

5
тржиштним принципима, пружање правне и техничке подршке, давање савета, благовремено
пружање информација, учешће на сајмовима и другим привредним изложбама. Такође, веома битне
активности у којима учествује Локални центар за подршку МСПП је активности на подршци
локалном економском развоју кроз процес стратешког планирања, подршка у развијању, припреми и
инплементацији пројеката од локалног и регионалног развојног значаја, праћење и истраживање
могућности за финансирање развојних програма. Циљ Локалног центра за подршку МСПП је
развијање капацитета локалних привредних група ради бржег економског развоја и стварања нових
радних места кроз пружање подршке локалној пословној заједници и стварању позитивне пословне
климе која ће омогућити развој приватног сектора.

Комисија за стратешко планирање и Радне групе

Чланове Комисије за израду Стратегије развоја чине представници Општинске Управе,

представници великих, малих и средњих предузећа, пословних удружења, пољопривредници,
представници Регионалне развојне агенције, стручњаци ангажовани у администрацији, институтима,
јавним предузећима, невладиним организацијама, медијима као и остали представници јавног,
приватног и цивилног сектора.

Састав чланова Комисије за стратешко планирање Стратегије развоја општине Пријепоље је:

1. Драгољуб Зиндовић, председник Општине, председник Комисије

2. Добро Лазаревић, заменик председника Општине, заменик председника Комисије
3. Ханка Хајдаревић, начелник Општинске управе, заменик председника Комисије
4. Мерсид Мекић, члан општинског већа
5. Светлана Словић, руководилац Одељења за локални економски развој
6. Хајрија Бугујевци, службеник за јавне набавке у Општинској управи
7. Драгиша Ракоњац, руководилац Одељења за привреду, буџет и финансиј
8. Џенита Кратовац, еколошки инспектор
9. Ајдин Заимовић, сектор за образовање у Општинској управи
10. Ифет Хамзић, шеф Одсека за пољопривреду
11. Сејфо Гојак, председник одбора за пољопривреду
12. Владимир Бабић, НВО '' Агророкер ''
13. Миле Дукић, председник удружења воћара ''Браво''
14. Снежана Дивац, службеник одсека за пољопривреду Општинске управе
15. Иван Љујић, приватни предузетник - ''Коник''
16. Мирсад Зекић, приватни предузетник – '' Визард - М''
17. Зоран Јарчевић, принудни управник ТК ''Љубиша Миодраговић''
18. Есад Хоџић, приватни предузетник – ''Стилекс''
19. Горан Секулић, директор ХИ ''Елан''
20. Драгољуб Попадић, приварни предузетник „ Полем “
21. Халид Хаџијакуповић, приватни предузетник – '' Трентекс '
22. Изудин Шантић, приватни предузетник – '' Минас ''
23. Радован Цмиљановић, директор Дирекције за изградњу
24. Емир Хашимбеговић, директор ЈКП ''Лим''
25. Стана Марковић, директор ОШ ''Милосав Стиковић ''
26. Јелена Живковић, менаџер ЛЦ за развој МСП-ПЈ Регионалне развоје агенције ''Златибор''
27. Енес Турковић, стручни сарадник ЛЦ за развој МСП-ПЈ Регионалне развојне агенције
''Златибор''
28. Наил Кајевић, директор Центра за социјални рад

6
29. Душка Бајић, директо Туристичке организације
30. Ана Пејовић, Националне службе за запошљавање
31. Славољуб Пушица, директор Музеја
32. Слободан Мартиновић, НВО '' Аргумент ''
33. Амел Курбеговић, НВО '' Пријатељи Бродарева ''
34. Мемнуна Цмиљановић, НВО '' Лимаски дарови ''
35. Мирјана Тешевић, НВО '' Форм жена '', ТВ ''Форум''
36. др Мирсад Дуран, менаџер НВО '' Нова Визија ''
37. Нада Пешић, еко удружење '' Комисија за слив удружења реке Дрине''
38. Адмир Вељовић, Канцеларија за младе
39. Раде Радивојевић, секретар спортског савеза
40. Изет Чоловић, пословни секретар Оделења за ЛЕР
41. Радош Томашевић, представник ХИ ''Елан''
42.

Радне групе

Радне групе у саставу чланова Комисије за стратешко планирање формиране су у циљу

реалног сагледавања предности које има наша општина у складу са ресурсима и
ограничењима и да сходно томе дефинишу области које је потребно развијати. Ток рада
радних група текао је тако што је свака радна група именована за дату област, радила на
дефинисању проблема и потреба дате области, дефинисању општих и посебних циљева за
које су касније предложени и приоритизовани конкретни пројекти/акције. Међу члановима
било је и стручних људи из датих области / кључних питања што је било од велике
важности приликом дефинисања циљева и пројеката за развој.

Тим за област економије

Ифет Хамзић, Одсек за пољопривреду
Сејфо Гојак, председник одбора за пољопривреду
Миле Дукић, председник удружења воћара ''Браво''
Иван Љујић, предузетник ''Коник''
Мирсад Зекић, предузетник '' Визард - м ''
Зоран Јарчевић, управник ТК ''Љубиша Миодраговић''
Есад Хоџић, предузетник ''Стилекс''
Горан Секулић, директор ХИ ''Елан''
Драгољуб Попадић, , приварни предузетник „ Полем “
Халид Хаџијакуповић, предузетни предузетник '' Трентекс ''
Изудин Шантић. Предузетни предузетник '' Минас ''
Јелена Живковић, менаџер ЛЦ МСП-ПЈ РРА ''Златибор''
Душка Бајић, директор Туристичке организације
Енес Турковић, стучни сарадник ЛЦ за МСП – ПЈ РРА ''Златибор''

Тим за област инфраструктуре

Добро Лазаревић, заменик председника Општине
Радован Цмиљановић, директор Дирекције за изградњу
Емир Хашимбеговић, директор ЈКП ''Лим''
Изет Чоловић, стручни сарадник за пројекте, Одељење за локални економски развој

7
Тим за област заштите животне средине
Џенита Кратовац, еколошки инспектор
Мерсид Мекић, ћлан Општинског већа
Драгиша Ракоњац, руководилац Одељења за привреду, буџет и финансије
Светлана Словић, руководилац Одељења за локални економски развој
Снежана Дивац, стручни сарадник у Одсеку за пољопривреду
Нада Пешић, еко удружење '' ? ''
Амел Курбеговић, НВО '' Пријатељи Бродарева ''
Радош Томашевић, представник ХИ ''Елан''
Владимир Бабић, НВО '' Агророкер“

Тим за област социјалног и друштвеног развоја

Ханка Хајдаревић, начелник Општинске управе
Наил Кајевић, директро Центра за социјални рад
Ајдин Заимовић, сектор за образовање у Општинској управи
Славољуб Пушица, директор Музеја
Раде Радивојевић, секретар спортског савеза
Стана Марковић, директор ОШ '' Милосав Стиковић ''
Слободан Мартиновић, НВО '' Аргумент ''
Мемнуна Цмиљановић, НВО '' Лимски дарови ''
Мирсад Дуран, НВО '' Нова Визија ''
Хајрија Бугујевци, сарадник за јавне набавке у Општинској управи
Ана Пејовић, Национална служба за запошљавање
Мирјана Тешевић, НВО '' Форум жена '', сарадник ТВ ''Форум''
Адмир Вељовић, Канцеларија за младе

Тим за дефинисање стратешке визије и мисије

Енес Турковић, стучни сарадник ЛЦ за МСП – ПЈ РРА ''Златибор''
Ана Пејовић, Национална служба за запошљавање
Мирјана Тешевић, НВО '' Форум жена '', сарадник ТВ ''Форум''
Владимир Бабић, НВО '' Агророкер ''
Адмир Вељовић, Канцеларија за младе
Ханка Хајдаревић, начелник Општинске управе

Приликом израде овог документа, Комисија за стратешко планирање развоја општине Пријепоље,
имала је у виду документа која се односе на општу развојну политику наше земље поштујући
доступност разних локалних и националних стратешких и планских докумената, и то:

Национална стратегија за приступање Евопској Унији (ЕУ)

Придруживање ЕУ је стратешко опредељење Републике Србије. Локална самоуправа општине
Пријепоље је увелико у процесу трансформације и прилагођавања условима националне
реформске политике у погледу приближавања стандардима ЕУ - кроз развијање и јачање посебних
административних капацитета у општини. Крајњи циљ ове реформе је пружање квалитетнијих
услуга грађанима и стварање државне управе која може значајно допринети економској и социјалној
стабилности и унапређењу животног стандарда локалне заједнице.

Стратегија регионалног развоја Србије 2007-2012

Стратегија регионалног развоја Републике Србије (2007-2012) представља изузетно значајан
стратешки развојни документ, пре свега јер се општина Пријепоље налази у једном од економски

8
најнеразвијенијих делова Србије. Како је равномерни и одрживи регионални развој суштина ове
стратегије, она представља базу за развојно планирање општине које ће се темељити на истим
кључним начелима: Партнерство, Субсидијарност и Програмско усмерење.

Стратегија за развој малих и средњих предузећа у Републици Србији

Циљ Стратегије за развој малих и средњих предузећа је стварање предузетничке економије,
засноване на знању и иновативности, која ствара снажан, конкурентан и извозно оријентисан сектор
МСП-а и значајно доприноси повећању животног стнадарда у Србији. Спровођење ове Стратегије
допринеће стварању ефикаснијег окружења за пословање сектора МСП-а. Стратегија је у
потпуности усклађена са Small Business Act-ом Европске комисије и базира се на пет стубова, који
обухватају промоцију предузетништва и оснивање нових предузећа кроз старт-уп кредите,
унапређење предузетничког образовања, обезбеђивање више извора финансирања за МСП,
подстицање конкурентности, као и стварање бољег, правног институционалног и пословног оквира
за МСП у Србији.

Стратегија развоја туризма у Републици Србији

Стратегија развоја туризма и Мастер план и развој туристичких дестинација кључни су за
инвестиције у области туризма што ће допринети друштвеној, социјалној и економској виталности
општине. Пријепоље има туристички потенцијал за развој сеоског, манифестационог, културног и
спортског туризма. Општина поседује потенцијале за развој туризма - нетакнута пририда, здрава
животна средине, река Лима , водопади Сопотнице, богато културно историско наслеђе.

Стратегија развоја пољопривреде у Републици Србији

Стратегија развоја пољопривреде је једна од базичних стратегија на којима Пријепоље темељи свој
економски развој. Промене које је неопходно извршити у пољопривредном сектору обухватају три
најважнија елемента, и то а) завршетак транзиције из социјалистичке ка потпуној тржишној
економији б) интеграцију и придруживање Европској Унији и в) радикалну реконструкцију и
модернизацију целог пољопривредног сектора.

Стратегија за смањење сиромаштва (ССС)

Стратегија за смањење сиромаштва је национална иницијатива у надлежности Владе Србије и има
за циљ да се до 2010.год. преполови број сиромашних у Србији. ССС је битан документ за
решавање социјалног и економског аспекта општине Пријепоље. Примењује се кроз следеће
стратешке правце:
 Динамичан и економски раст уз равноправност (отварање нових радних места и повећање
зарада у конкурентнијем приватном сектору),
 Спречавање настанка новог сиромаштва као последица економског реструктуирања уз
омогућавање угроженом становништву да искористи нове прилике у привреди,
 Одржавање и побољшање шире мреже социјалне заштите за најугроженије групе, посебно у
најнеразвијеним подручјима Србије, ефикасном применом постојећих и дефинисање нових
програма, мера и активности.

Осим државних стратегија, општина Пријепоље за потребе планирања социекономског и

друштвеног развоја узима у обзир следећа израђена документа:
 Стратегија план социјалне заштите 2008 - 2011
 Студија о потенцијалима и могућностима комерцијалног коришћења дрвне биомасе за
производњу енергије и економски развој општине – израда студије реализована је у оквиру
УНДП/ПРО програма у оквиру пројекта ''Стимулисање обновљивих извора енергије на
локалном нивоу''. Осим Пријепоља, студијом су обухваћене општине Прибој и Нова Варош.
 Акциони план за младе

9
  Студија о могућносту валоризације минерално – сировинског комплекса општиен Пријепоље
( 2004 година )

Одговорност локалне власти и учесника представника сектора, огледа се у њиховој равномерној

заступљености у сегментима за развој и унапређење локалне заједнице како би се на адекватан
начин идентификовале и прецизирале потребе економије и привредног развоја, социјалног и
друштвеног развоја и заштите и унапређења животне средине.
Све одлуке Комисија је донела консензусом, без већих проблема у свом раду. Већина чланова,
нарочито чланови Радних група, дали су максималан допринос у изради Стратегије, што говори о
високом степену њихове мотивисаности и жеље да се наша локална заједница равномерно развије
у свим сферама – социјалној, политичкој, економској и еколошкој и да живљење у њој буде
квалитетније.
Поштујући принцип транспарентности и спремности за нове предлоге Стратегија је дата на јавну
расправу грађанима општине Пријепоље, која је одржана ( убацити датум ).године. Пре подношења
Скупштини Општине на усвајање, у текст овог документа уграђене су примедбе грађана са јавне
расправе, као и предлози Савета за развој општине Пријепоље. Стратегије развоја општине
Пријепоље (2010-2014) усвојена је на седници Скупштине општине Пријепоље, дана (убацити
датум).године.

Усвајањем Стратегије развоја је почетак унапређења и развоја наше локалне заједнице. Успех
реализације циљева и програма биће праћени на крају сваке године уз квантитативно и
квалитативно образложење. Прави изазови су у реализацији, усавршавању и прилагођавању овог
документа. У пракси је случај да Комисија за стратешко планирање прераста у формално
саветодавно тело чија је основна функција праћење и реализација пројеката дефинисаних
стратешким планом. Међутим, овде то неће бити случај будући да је у фебруару 2010.године,
решењем председника Општине формиран Савет за развој чија ће основна функција бити праћење
и реализација пројеката дефинисаних Стратегијом развоја. Рад Савета ће бити директно подржан
од стране Одељења за локални економски развој. Треба истаћи да ће се прва конститутивна
седница Савета одржати по усвајању Стратешког плана и договорити први састанак Савета у вези
организације рада на реализацији Стратегије развоја

Методологија рада

Стратешко планирање је системски процес утврђивања рационалних потреба уз комбиновање

дугорочне перспективе (визија, мисија, циљеви) и краткорочне мере (пројекти) које се могу спровести у
предвиђеном року (најчешће до 5 година).

Методологија и организација рада у току стратешког планирања неопходна је у циљу обезбеђивања

јасног разумевања шта је потребно урадити како би се: постигли жељени развојни циљеви у локалном,
регионалном и националном контексту, консензусом одредили приоритети уз поштовање могућности
постојећих и алтернативних ресурса на акције које су од највеће користи као и доступности фондова за
реализацију акција предвиђених планом.

Методологија израде Стратегије развоја општине Пријепоље заснована је на партиципативном

приступу битних актера и принципима равномерног развоја локалне заједнице као и примерима добре
праксе.

Процес израде Стратегије развоја општине трајао је готово 8 месеци иако је првобитно било
предвиђено да се план уради у року од шест месеци. Период израде плана говори у прилог томе да је

10
процес планирања имао интегрисан приступ у решавању проблема економије, друштвене и социјалне
области и заштити животне средине, тимски рад и укључивање стручних актера за дате области
укључујући консензус око акција које је неопходно предузети у четворогодишњем периоду (предвиђено
трајање стратешког плана).

Прикупљање и анализа података

 Профил заједнице

Профил заједнице је документ који садржи све најбитније статистичке и описне податке о локалној
заједници. Његова израда и ажурирање од великог је значаја не само за потребе стратешког
планирања већ се подаци из профила користе и у друге сврхе – нпр. привлачење инвестиција
(садржи економске параметре о привредној структури, броју запослених, незапослених,
квалификацијама, расположивим локацијама и стању планске и техничке документације. Уколико
инвеститора занима квалитет живота једне локалне заједнице - социјални и друштвени, културни и
спортски аспект/садржаји, за припрему ''одговора'' најлакши начин је употреба информација из
Профила заједнице).

За потребе израде овог стратешког плана, нисмо успели да за неке категорије Профила прикупимо
податке новијег датума али, потрудили смо се да у циљу приказивања што егзактнијег стања
прибавимо полазне параметре релевантних локалних и регионалних институција. Профил заједнице
у целини, неће бити прилог овог документа али, свакако ће бити доступан у Одељењу за локални
економски развој и / или се може преузети на сајту Општине на адреси: www.prijepolje.org.rs .

 Анализа анкете о ставовима локалне пословне заједнице

Током новембра 2009.године, спроведена је анкета међу представницима локалне пословне

заједнице како би се узело у разматрање њихово мишљење о пословању у Општини и разумевање
о мерама које треба предузети у смислу директне подршке пословном сектору и уопште
унапређења услова пословања у локалу. Анкетом обухваћено је 40 предузећа представника
производних и услужних делатности регистрованих на територији Општине.

Осим питања о историјату и статусу фирми, делатности коју обављају, запошљавању, плановима за
даље инвестиције, врсти услуга које су им неопходне, итд., питања на која су одговарали
представници пословног сектора односила су се и на утврђивање стања пословне климе у општини,
квалитет услуга и подршке коју добијају од локалне самоуправе и који су то сегменти из пакета
услуга на којима треба порадити и унапредити их.

Резиме резултата обрађене анкете детаљније су дате у наставку овог документа али, треба истаћи
да су исти били коришћени у току израде плана нарочито у домену дефинисања јасних и конкретних
циљева и акција како би се унапредили економски услови у локалу. Детаљни резултати анализе
могу се преузети у Одељењу за локални економски развој.

 Дефинисање кључних области/питања и дефинисање стратешке визије

На основу анализе Профила заједнице, ставова локалног пословног сектора и процене

социоекономског стања општине, Комисија за стратешко планирање је консензусом утврдила
кључне области које су од великог значаја за развој наше заједнице. По дефинисаним кључним
питањима, Комисија је приступила дефинисању стратешке визије и мисије. Стратешка визија је
такође консензусом усвојена од стране чланова Комисије и њоме смо се водили током целог

11
процеса стратешког планирања. Детаљније обрађивање стања кључних области и предлога циљева
и пројеката за унапређење тих области, урађено је од стране чланова Комисије који су били
подељени у Радне групе. Исто правило важило је и за дефинисање стратешке визије и мисије.

 СВОТ (SWOT) анализа

Предуслов стратешког планирања је дефинисање интерних предности и слабости и екстерних

шанси и претњи. Стратешки план се мора ослонити на локалне особености и потенцијале –
кориговати слабости (мане), изградити се на предностима (снаге) и искористити могућности.
Преглед ове технике коју смо користили у току стратешког планирања је следећи:

Интерна анализа – објективно сагледавање унутрашњих проблема (слабости) из различитих

сегмената и предности са којима заједница располаже на почетку процеса стратешког планирања.
Екстерна анализа – сагледавање шанси на државном и међународном нивоу које ће нам помоћи да
унапредимо социоекономско стање у општини и сагледавање претњи, тј. ризика који нас могу
омести у спровођењу циљева развоја наше општине

Након дефинисаних кључних области за развој и дефинисаних радних тимова за обраду сваке
области понаособ, кренули смо у утврђивање визије развоја општине као и општих и посебних
циљева и пројеката помоћу којих ћемо остварити визију. Општи циљеви представљају уопштене
изјаве о томе шта желимо да постигнемо и планирају се дугорочно. Посебни циљеви произилазе из
општих и односе се на конкретне области које треба развијати и унапређивати и планирају се
средњерочно. Стратешки план не би био потпун без унапред одређених приоритета и акционог
плана за реализацију пројеката уз унапред утврђени времеснки оквир и финансијску пројекцију
истих.

Пројекти су наше конкретне мере које морамо предузети у четворогодишњем периоду како би
постигли конкретне резултате тиме остваривали, посебне и опште циљеве и на крају, визију наше
општине. Важно је напоменути да је постигнут консензус око дефинисане визије, циљева, пројеката
и приоритета предвиђених акционим планом за прву годину реализације.

Приоритизација пројеката утврђених стратешким планом урађена је у складу са унапред утврђеним

критеријумима за оцењивање од стране чланова Комисије за стратешко планирање. Приоритетни
пројекти у плану имплементације пројеката у првој години нашли су своје место на основу укупног
броја бодова које је освојио дати пројекат. Број пројеката по датој области у плану имплементације
утврђен је на основу односа укупног броја пројеката једне области са укупним бројем освојених
бодова свих пројеката исте области. План имплементације се ради на годишњем нивоу у циљу
унапред планирања буџетских и екстерних средстава као и адекватне организације људских
ресурса и правовременог планирања за учешће на конурсима (националних и страних фондова).
Критеријуми које смо користили за приоритизацију пројеката су следећи:

У којој мери овај посебан циљ утиче на остварење општег циља из ког
произилази?
Утицај на општи 3 - Много
циљ 2- Средње
1 - Мало
0 - Ни мало

Изводљивост Колика је вероватножа да ће се финансијски и људски ресурси

неопходни за реализацију посебног циља (пројекта) бити доступни?
5 - Велика вероватноћа, већ су обезбеђена средства
4 -Вероватноћа постоји, познати су извори

12
 3 - Вероватноћа постоји
2 - Мала вероватноћа да је сигурно
1 - Није сигурно
0 - Не постоји начин
Након колико времена ће се моћи измерити резултати утицаја
пројекта?
Временски оквир 3 - Краткорочно (мање од једне године)
2 - Средњерочно (2-4 године)
1 - Дугорочно (5 и више година)

Креирање радних На који начин ће пројекат утицати на град у смислу стварања нових
места / Задржавање радних места, задржавања радних места или капиталних инвестиција?
радних места и 3 - Веома много
привлачење 2 - Средње
инвестиција 1 - Мало
0 - Нема ефекта
На који начин ће пројекат утицати на унапређење услуга у друштвеном
сектору и/или унапређење јавних предузећа и установа?
Друштвени развој и
3 - Веома много
управљање у
јавном сектору 2 - Средње
1 - Мало
0 - Ни мало
На који начин ће пројекат допринети заштити животне средине и/или
равномерној употреби ресурса општине?
Заштита животне
3 - Веома много
средине и
2 - Средње
природни ресурси
1 - Мало
0 - Ни мало
У којо мери сте спремни да лично учествујете у реализацији овог
конкретног посбеног циља?
Спремност за 3 - Велика
учешће и подршку 2 - Средња
1 - Мала
0 - Не постоји
Да ли ће остварење овог посебног циља допринети остварењу других
посебних и општих циљева?
Компатибилност са
3 - Да
осталим посебним
циљевима 2 - Средња
1 - Мала
0 - Нема ефекта

У августу 2010.године припремљени стратешки план дат је на увид јавности и одржана је јавна
расправа. Грађани су имали прилике да се упознају са листом циљева и пројеката дефинисаних
стратешким планом и да дају своје сугестије и примедбе. Све измене и допуне стратешког плана
усаглашене су претходно са члановима Комисије за стратешко планирање и стратешки план предат
на усвајање Скупштини Општине.

Стратегија развоја општине Пријепоље 2010-2014 усвојена је на седници Скупштине Општине дана
(убацити датум). Почев од (убацити датум) стратешки план и његова реализација ступа на снагу.
За реализацију пројеката могући извори финансирања су: буџетски опредељена средства за
капиталне инвестиције и друге пројекте социоекономског развоја, средства из буџета Републике
Србије, ЕУ фондови локалног и регионалног развоја као и средства за подршку пројектима

13
прекограничне сарадње, средства из других донаторских/међународних фондова (УСАИД,
Швајцарска Влада, Норвешка Влада, итд.) , приватно-јавна партнерства, самодоприноси.

Само праћење реализације и ефеката пројеката предвиђених стратешким планом биће у

надлежности Одељења за локални економски развој у директној сарадњи са члановима Савета за
развој и другим субјектима / носиоцима пројеката.

14
 Доношење Утврђивање Именовање Обавештење
Одлуке о почетку битних актера Комисије за за медије
СП а СП

ПРВИ САСТАНАК КОМИСИЈЕ ЗА СП: упознавање чланова са корацима у процесу израде СП,

ПРОФИЛ ЗАЈЕДНИЦЕ И АНАЛИЗА СОЦИОЕКОНОМСКОГ СТАЊА: фокус групе, интервјуи, анкете,

прикупљање података (преглед и анализа постојећих стратешких и планских докумената)

ДРУГИ САСТАНАК КОМИСИЈЕ ЗА СП: преглед профила заједнице, анализе анкете ставова
представника пословног сектора, одређивање кључних питања од значаја за развој, именовање
поткомисије за израду интерне и екстерне анализе (СВОТ), конференција за медије

САСТАНЦИ РАДНИХ ГРУПА: интерна и екстерна (СВОТ) анализа кључних области и дефинисање
стратешке визије развоја

ТРЕЋИ САСТАНАК КОМИСИЈЕ ЗА СП: представљање и усвајање резулатата СВОТ анализе и

стратешке визије, дефинисање даљег рада радних група, конференција за медије

САСТАНЦИ РАДНИХ ГРУПА: дефинисање општих и посебних циљева и пројеката, конференција за

медије

ЧЕТВРТИ САСТАНАК КОМИСИЈЕ ЗА СП: представљање и усвајање стратешких циљева и пројеката

САСТАНЦИ РАДНИХ ГРУПА: приоритизација пројеката и припрема плана имплементације, припрема

нацрта стратешког плана

ПЕТИ САСТАНАК КОМИСИЈЕ ЗА СП: представљање и усвајање плана имплементације и нацрта

Стратешког плана, конференција за медије

ЈАВНА РАСПРАВА И ШЕСТИ САСТАНАК КОМИСИЈЕ: медијска кампања, представљање стратешког

документа грађанима, прикупљање коментара и састанци са грађанима. Отворени састанак са
учешћњм јавности,разматрање предлога и коментара грађана и увајање коначне верзије плана за
предлог Општинском већу и Скупштини на усвајање, конференција за медије

УСВАЈАЊЕ СТРАТЕШКОГ ПЛАНА ОД СТРАНЕ СКУПШТИНЕ И ПОЧЕТАК ИМПЛЕМЕНТАЦИЈЕ ,

КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА МЕДИЈЕ

ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА СТРАТЕГИЈЕ – ПРАЋЕЊЕ И ОЦЕНА – САСТАНЦИ САВЕТА ЗА

РАЗВОЈ – ОБАВЕШТАВАЊЕ ЈАВНОСТИ О РЕЗУЛТАТИМА

15
III. ПРОФИЛ ЗАЈЕДНИЦЕ И ПРОЦЕНА СОЦИОЕКОНОМСКОГ СТАЊА ЛОКАЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

 Географски положај, климатске карактеристике, природни ресурси и земљиште

Општина Пријепоље налази се у југозападном делу Србије на простору средњег Полимља између
43° 09' 25'' и 43° 29' 42'' северне географске ширине и 19° 27' 00'' и 19° 53'45'' источне географске
дужине. Припада Златиборском округу и једна је од укупно десет општина у саставу округа. Са
укупном површином од 827 км², Пријепоље је друга по величини општина у Златиборском округу.
Пријепоље припада брдско-планинском крају, чија је највиша тачка врх планине Јадовник (Катунић)
са 1734 м. Најнижа тачка налази се на ушћу реке Милешевке у Лим на 440 м надморске висине.
Налази се на додиру маргиналних и континенталних ваздушних маса. Од Јадранског мора
ваздушном линијом Пријепоље је удаљеное 140 км, а од Панонске низије 160 км. Између Јадранског
мора и Панонске низије простиру се високи планински венци који спречавају дубље продирање
континенталних и маргиналних утицаја на простору општине. Зато се Пријепоље може убрајати у
општине са умереном – континенталном климом на коју знатно утиче околни рељеф. Средња
годишња температура је око 9,3°.

У морфолошком изгледу територије Пријепоља издваја се неколико мањих природних целина, које
заједно чине део простора средњег Полимља. Најнижи делови пријепољског краја су алувијалне
равни речних долина: Лима, Сељашнице, Ратајске, Миоске, Комаранске реке и Милешевке. Лимска
долина је проширена код Бродарева и Пријепоља између којих Лим протиче кроз узане клисуре
усечене већином у кречњаку, местимично у серпентину и другим стенама. Из усечених клисура у
кречњаку, долина Лима се код села Дивци проширује на десној страни у пространо Ивањско поље а
на левој у Жупско поље. Ивањско-жупско поље је јединствено које река Лим, у дужини од 8 км
пресеца у два дела. У Соколичко-чадињском масиву, смештеном на североистоку Ивањско-жупске
котлине, Лим усеца клисуру дугу 2 км, која се даље проширује у Пријепољско-залушко поље.
Проширења у долини Лима (Бродаревска котлина, Ивањско-жупска котлина и Пријепољско-залушка
котлина) са којих се издижу благе и стрме косе, била су значајан фактор у стварању и обликовању
руралних насеља, варошице Бродарева и урбаног насеља Пријепоља. На таквим геоморфолошким
облицима рељефа развила су се насеља на просечној надморској висини испод 500 м као што су:
Залуг (470 м), Пријепоље (450 м), Коловрат (460 м), Сељашница (470 м), Ивање (457 м), Грачаница
(480 м), Прањци (500 м), Лучице (495 м), Бродарево (500 м), Заступ (470 м), Миоска (480 м) и Кучин
(480 м).

Бочне долине реке Лим, уз Гробљанску реку, Зебуду, Милешевку, Гостунску, Слатинску, Комаранску
реку, Грачаницу, Миоску, Ратајску, Сељашницу и Љупцу, сачињене су од бројних проширења,
благих и стрмих падина. Неке од њих су густо насељене, јер се непосредно наслањају на
проширења бродаревске и пријепољске котлине. То су побрда околних планина чија се просечна
висина креће од 500 до 1000 м надморске висине. Тај појас обухвата већи број сеоских насеља са
различитим просечним висинама рељефа – од 525 м (Гостун) па до 1000м (Скокуће).

Трећу природну целину рељефа општине Пријепоље чине предели планина: Јадовник, Златар,
Побијеник, Лиса, Камена Гора и крашке висоравни Јабуке и Бабина. Са десне стране Лима пружају
се стрме падине планине Јадовник све од Озрена у његовом југоисточном делу па до ушћа
Милешевке у Лим, у северозападном делу. Западно од реке Лим, на простору између Пријепоља и
Прибоја, издиже се планина Побијеник (1.423 м), а између Бродарева и Бијелог Поља издиже се
планина Лиса (1.509 м). У пределу Лисе и Побијеника над кречњачким стенама доминирају
палеозијски шкриљци и друге стене. Овде је снабдевеност водом већа и повољнији су услови за
вегетацију. У западном и северозападном делу територије општине Пријепоље, протеже се
пространа јабучко-бабинскависораван која је добрим делом карстифицирана и оголела. То је

16
простор богињавог краса, прожет мноштвом вртаца, обешумљен, сув и изложен јаким ветровима и
мразевима. Преовладавају плитка земљишта која су више погодна за пашњаке а мање за њивске
културе - Пријепоље је више познати сточарски крај. У подручју планинског простора, развила су се
насеља на просечним висинама изнад 1.000 метара. Шири простор Пријепоља који чини територију
његове општине налази се између врхова планина: Златара (наистоку и североистоку), Јадовника
(на истоку и југоистоку), Побијеника (на северу и северозападу), Камене Горе и Мијајловице (на
западу) и Лисе (на југу).

Јадовник је кречњачка планина. Знатно је обешумљена и рашчлањена на мање рељефне облике,

који се стрмо спуштају према долини Лима и његовим притокама. Због великих стрмина на њему су
снажноизражени процеси ерозије. У источном и североистоцном делу територије Општине
Пријепоље, протеже се, готово паралелно са Јадовником, планина Златар чији је рељеф знатно
рашчлањен флувијалном ерозијом десних притока реке Милешевке и Лима. Добро је пошумљен, те
стога има мање пашњака него планина Јадовник. Камена Гора је планинско узвишење у западном
делу територије општине Пријепоље која достиже висину до 1.483 метара. Одликује се великим
бројем извора воде, шумама и повољнијом климом што јој даје добре природне услове за одмор и
рекреацију.

Лим је највећа река која протиче кроз територију општине Пријепоље, па су стога сви мањи водени
токови овог краја одређени према њему. Пријепоље пресеца долина Лима правцем југоисток-
северозапад, са којом се повезује већи број мањих река. Ова река има одлике композитне долине
јер се у њој између бијелопољске и прибојске котлине, наизменично смењују клисуре са речним
проширењима-котлинама. Са леве стране у Лим се уливају Гостунска, Слатинска, Комаранска река,
Грачаница, Миоска, Ратајска, Сељашница и Љупча, а са десне Гробљанска, Страњанска,
Дубочица, Крушевица, Рибњак, Зебуда, Милешевка и Бистрица. Највећи број ових река бујичног је
карактера.

Пријепоље је пуно је разноликих пејзажа, од питомих котлина у долини Лима (бродаревска,

великожупска, ивањска и пријепољска), густих шума (Златар, Јадовник, Камена Гора, Лиса, Побјеник
и Озрен), планинских пашњака (Камена Гора, Јабука, Бабине, Врбово, Аљиновићи, Правошево и
др.), па до кањона (Милешевка, Лим и Дубочица) и водопада Сопотнице. Пријепољски крај је богат
разноврсном флором и фауном. Биљне врсте које се посебно истичу су: реликтно налазиште
Панчићеве оморике, ендемичне врсте црног бора, јеремичка, питомог кестења у кањону Милешевке
и тиса у кањону Дубочице.

 Демографски подаци, знање и људски ресурси

Према последњем попису из 2002.године, Општина Пријепоље је имала 41.188 становника , што је
чинило 13,14% становника Златиборског округа, по чему је осим по површини територије општине,
такође на другом месту када су у питању општине Златиборског округа. Резултати последњег
пописа становништва општине Пријепоље указују да је, након периода раста броја становника
општине дошло до значајног пада, који у односу на претходну годину износи 11,5 %.

17
Овај пад популације десио се током '90 тих година, као последица миграција у ситуацији ратног
окружења, тешког економског стања и значајној деградацији услова и квалитета живота.
Од укупног броја становника (41.188), 15.031 становника живи у граду док је преостало
становништво насељено у руралном подручју општине. У погледу на стање полне структуре
становништва, оба пола су готово подједнако заступљена - жене (20.772) и мушкараца (20.416).

Према образовној структури становништва, 70% чини становништво са основним и средњим

образовањем (од 15 и више година). Подаци говоре да је највећи број становника са средњом
стручном спремом (41%) док је заступљеност становништва са високим и вишим образовањем свега
6 %. Индикативно је да, од 2.460 становника без школске спреме, 77% чине жене које такође
исказују велико учешће (преко 60%) и у нижим образовним групама ( 1-3 разреда и 4-7 разреда ).

У општини Пријепоље постоји само једна установа предшколског образовања - дечији вртић „Миша
Цвијовић“, чије услуге користи 592 деце. Дневни боравак је обезбеђен у трајању до 5 или од 9 до 11
часова. У општини постоје и 4 издвојена објекта у саставу дечијег вртића „Миша Цвијовић“, и у
њима борави 622 деце. Капацитети предшколских установа су недовољни да би потпуно
одговорили на потребе становништва .

У општини Пријепоље постоји 9 основних школа од којих се једна бави музичким образовањем
младих. Све школе имају измештена одељења, којих има 30. Укупан број ученика у основним
школама је 4.209. Посебан проблем представља превоз ученика до образовних установа у сеоским

18
срединама. Стање је делимично решено употребом комби превоза који одвози и довози ученике на
одређеним релацијама. У 8 основних школа запослено је 338 наставног, а 105 радника чини
ненаставно особље. У сеоским срединама дефицит наставничког кадра за сада не постоји. У
општини функционише специјална школа са два одељења. Специјалну школу похађа седам
ученика, а један је завршио образовање.

Поред пријепољске Гимназије, у општини постоје Економско-трговинска и Техничка школа. Укупан

број ученика у средњим школама је 1.566. Школе се налазе у Пријепољу и немају издвојена
одељења по околним местима. У оквиру средњешколског образовања, поред природно-
математичког и друштвено-језичког смера у Гимназији, постоји и 17 смерова у Техничкој и
Економско-трговинској школи. Највеће интересовање је за опште смерове у Гимназији, док су у
средњим стручним школама најинтересантнији смерови за машинског техничара за компјутерско
конструисање и економски техничар. Организација образовних профила се сваке уписне године
усклађује са потребама идентификованим у служби за запошљавање. У Техничкој школи је
запосленo 78 радника. У Економској школи 59, док је у пријепољској Гиманзији ангажовано 50
радника. Креирање нових смерова захтева и ангажовање новог наставног особља, које, углавном,
представља дефицитаран кадар у општини.

 Макроекономски положај, локална привреда и тржиште

Привреда општине Пријепоље, већ дужи период бележи стагнацију у развоју која је последица како
кретања на нивоу Републике, тако и економских кретања на нивоу Општине и Златиборског округа.

Национални доходак по становнику у Општини, у 2005.години износио је 38.98% (22,760,77193€) и

знатно је нижи у односу на ниво у Округу и Србији. У укупном националном дохотку у Општини,
највише учествује приватна својина са 69%, затим државна са 12% и друштвена својина са 11% док
мешовита својина учествује са 8%. У поређењу са просеком на нивоу Србије и Округа, учешће
националног дохотка у приватној својини је знатно ниже док је приближна у другим категоријама
осим у категорији друштвене својине где је доходак до три пута већи у односу на оба просека.

Структура националног дохотка по делатностима показује да водећа места заузимају

пољопривреда, лов, шумарство и водопривреда (6,670.65€), трговина на велико и мало и оправка
моторних возила (6,344.95€), прерађивачка индустрија (3,280.50€), грађевинарство (2,603.43€),
саобраћај, складиштење и везе (2,059.01€) док са нешто мање знатним подацима учествују остале
комуналне, друштвене и личне услуге, активности у вези са некретнинама, хотели и ресторани и
производња и снабдевање енергијом, гасом и водом. Национални доходак Општине по
делатностима далеко је нижи од просека у Округу и Србији.

Према последњем расположивом податку из 2005.године, општина Пријепоље бележи заостајање у

расту друштвеног производа:

Друштвени Општина (€) Округ (€) Србија (€)

производ
15,795.51 250814.43 9,826,079.29
Друштвени
производ по 615.51 - 1,685.49
становнику
Извор: Профил заједнице општине Пријепоље

19
Заостајање друштвеног производа за развојем Републике Србије, последица је и промене
привредне структуре – подсећање и поређење са статиском из 1995. године, индустрија је чинила
35,6% народног дохотка, пољопривреда 27,1%, грађевинарство 5,5%, трговина 10,3%,
угоститељство 3,9%, остале делатности 17,6%. Такође треба напоменути да су плате у задњем
кварталу 2008. године, у заостатку за републичким просеком од 31% у односу на просек Републике.

Услед транзиције и процеса приватизације већине друштвених система, неискоришћености

капацитета као и застареле технологије, производња и извозна моћ предузећа знатно је опала. Броз
незапослених се повећавао као и негативна миграција становништва. Због дуге традиције у
прерађивачкој индустрији, мање су коришћени природни и људски ресурси. Незадовољавајући
степен самоорганизованости локалне привреде, стање изолованости и неорганизована понуда,
карактеристике су привредног стања у Општини.
Од 2000.године, општина Пријепоље добија статус девастираног подручја у категорији
најнеразвијених општина. Почев од 2004.године, тадашња и овдашња локална власт делују у
предузимању конкретних акција и програма како би зауставила даље економско пропадање
заједнице. Упркос чињениниц да је ангажман ограниченог типа како због недостатка финансијских
средстава тако и недостатка људских ресурса, пословна клима у општини Пријепоље и даље је
умногоме неповољна у поређењу са осталим општинама у Србији.

Приватизација у општини Пријепоље је неуспешна. Највећи број колектива неуспешно је

приватизован, један део чека приватизацију ,а добар део је доживео стечај или је у поступку
стечаја или ликвидације. До сада, приватизована су следећа предузећа: „Тргопек“ пекарска
индустрија, ГП “Рад“ грађевинска индустрија, АД “Елан“ хемијска индустрија, „Ирис“ индустрија
конфекције, ТП “Сокoлица“ трговина, „Светлост“ занатска делатност, Зaвод за урбанизам и
пројектовање, Хотел “Милешево“, “Полимљетранс“ путнички саобраћај. Предузећа чија је
приватизација у току: ТК “Љубиша Миодраговић„ приватизација у току- текстилна индустрија,
“ФАП- ЛИВНИЦА” погон Пријепоље, “Ауто- кућа” Пријепоље- продаја и сервис и „ ЈАВОР“ дрвна
индустрија. Предузећа која су продата кроз стечај или су у поступку стечаја: „ Лимка“ фабрика
обуће која је продата у стечају, Теретни саобраћај такође продата у стечају; „ Јасен„ Бродарево
индустрија конфекције за коју је покренут стечај; „Путник“ Милешева„ – угоститељство за коју је
покренут ликвидациони поступак и стечајни поступак покренут за „Милешево“ штампарију.

Чињенично стање периода приватизације је следеће: а) пре почетка процеса приватизације у

поменутим предузећима (од 90-95) било је упослено 6000 лица б) у току приватизације и/или у
предузећима која су приватизована било је упослено око 2000 радника и в) крајем 2009.године у
стање запослених бележи 500 радника. Ови подаци имали су за последицу страховит пад
запослености јер је приватизација била успешна са свега око 9%. Негативни ефекти донекле су
умањени развојем малих и средњих предузећа, који у истом периоду бележи раст за око 1000
запослених.

У општини Пријепоље на дан 31.12.2009. године, било је 5.788 запослених. У привредној структури
запослених показује да већина њих запослено је у сектору предузетништва (1529) и прерађивачкој
индустрији (1,120 радника) потом у сектору трговине на велико и мало (494), грађевинарству (393
радника), сектору државне управе и социјалне заштите (224), пољопривреде, шумарства и
водопривреде (209) и сектору производње електричне енергије (174). Треба напоменути да у
периоду 2008/2009 година, запосленост на нивоу Републике пада од 5,6%, а у општини Пријепоље
по стопи од 17,5%.

Према подацима од краја 2009. године, укупан број незапослених лица био је 7.116 што је у
поређењу са 2005.годином осетно ниже. Што се тиче структуре незапослених према степену
образовања, већину чине лица са средњим 42,52% и без основног образовања 22,59 % док је 3,42

20
% лица са вишим и око 3% лица са факултетским образовањем. Статистика показује да, број
незапослених у општини Пријепоље је високо изражен у односу на просек у Округу и Србији – у
првој половини 2009.године стопа незапослености износила је 50,1% док је републички просек
износио 30,6%. Такође, проценат становништва са вишом или високом школском спремом и
углавном показатељи о образовној структури, далеко су нижи у односу на просек у Србији и Округу

На дан 31.12.2009. године, у Пријепољу је било регистровано 1328 радњи и 285 предузећа.
Најзначајнији привредни субјекти Општине, чинила су предузећа из сектора прерађивачке
индустрије – текстилна и хемијска индустрија. Процентуално највеће учешће у предузетничким
радњама има трговина од укупних активних радњи – ипак, сектор трговине бележи пад у односу на
2008.годину када је учешће трговине било 47,6% у односу на 2009. када је забележено учешће од
43,5%. У 2009. години долази до теденције позитивне промене на раст прерађивачке индустрије,
грађевинарства и активности у вези некретнинама, изнајмиљивања и пословним активностима.
Посматрајући секторску анализу привредних субјеката на територији општине Пријепоље однос је
мало промењен у односу на предузетничке радње. Највеће учешће такође има трговина, затим
прерађивачка индустрија и саобраћај складиштење и везе.

Пољопривреда је један од потенцијалних привредних сектора у Општини која је у развоју. Ипак,

пољопривреда има сва обележја карактеристична за недовољно развијена и пасивна подручја.
Пољопривредно земљиште заузима површину од 38,205 хектара и већином је у приватном
власништву. Под ораницама и баштама је 23% (8,853 хектара), воћњацима 4,444% (1,687 хектара),
ливадама 28,10% (10,736 хектара) и пашњацима 44,28% (16,919 хектара). Удео укупног
пољопривредног становништва чини свега 7,97% што представља мали проценат у односу на
укупну популацију у руралном подручју Општине. Према активности, доминантна је категорија
индивидуалних произвођача 5,40% што говори да још увек није у довољној мери развијена свест
удруживања те да је пољопривреда нетржишно оријентисана. На територији Општине, регистровано
је укупно 2.500 пољопривредних домаћинстава, од којих 68,53% чине непољопривредна газдинства,
13,12% мешовита и 3,84% газдинства без прихода.

У сетвеној структури, највише успева кромпир (10,450 тона), потом кукуруз (1,116 тона), пшеница
(239 тона) и пасуљ (76 тона). Од воћа, најзаступљеније су шљиве са 156,670 стабала и јабуке са
48,440 стабала. У последње време, изражено је гајење малина на површини од преко 60 хектара,
где је просечан принос 12 тона по хектру . У поређењу са подацима из 70-их и с почетка 2000-те
године, сточни фонд има опадајући тренд и према попису из 2006.године, највише се гаје овце
(11,616) потом говеда (9,755) и свиње (552). У општини регистровано је око 15 специјализованих
удружења у областима воћарства, стоћарства и повртарства и постоји институционална подршка
пољопрвиредним произвођачима преко Одељења за пољопривреду у сарадњи са Одељењем за
локални економски развој. Непостојање вишег степена продаје је ограничавајући фактор у убирању
прихода из области аграра као и слаба покривеност откупних мрежа за поједине врсте воћа (јабука,
шљива).

И поред наведеног броја МСП и великог броја регистрованих пољопривредних газдинстава, ниска је
продуктивност мале привреде..

Туризам је привредна грана у повоју коју треба даље развијати. Природни и радом створени
ресурси наклоњени су за унапређење како туристичких услуга у руралном туризму тако и јачање
сектора МСП и предузетничких радњи.

Пријепоље је брдско–планинско подручје са карактеристичним природним, хидрографским

богатством, флором и фауном и пејзажима ретко очуване природе. Смештено испод огранака
планина Златар и Јадовник, на обалама Лима, Милешевке и Сељашнице са мноштвом села и

21
заселака чини заокружену еколошку средину. У непосредној близини Пријепоља налазе се кањони
идеални за сплаварење, Сопотнички водопади који као бисери падају низ планинске обронке и
архаична села за којим трагају авантуристи, истраживачи, туристи, планинари и љубитељи природе.
Нетакнуте шуме, букови Лима и брзаци Милешевке, бистри извори и потоци, планине и кањони нуде
истинско уживање у споју ненарушених природних лепота, еколошки чистој околини и храни.

Пријепоље је подручје на коме су се вековима преплитале културе многих цивилизација

(римске,хришћанске,исламске). О опстанку и постојању тих цивилизација сведоче многобројни
споменици: Римски период (2.-4.в.н.е-Коловрат, Римски жртвеници Давидовица и Сељане); Доба
Немањића, Манастир Милешева из 13.века-споменик културе од изузетног значаја, Манастир
Давидовица-споменик културе од великог значаја, Манастир Куманица, Средњовековни град
Милешева; Период Отоманског царства (Ибрахим–пашина џамија, Махмут–бегова џамија, Сахат
кула, беговске куће); Период Аустро-Угарске Монархије Католичка црква која је једина опстала на
подручју од Београда до Подгорице.

Општина Пријепоље поседује значајан туристички потенцијал превасходно за развој руралног

туризма потом, планинског, транзитног, ловног, спортско-рекреативног и верског туризма.
Најзначајније сеоске дестинације погодне за развој руралног туризма су: Сопотница, Камена Гора,
Јабука, Бабине, Тичије поље, околина манастира Милешева, река Лим и њене притоке. Постојећи
капацитети и садржаји за сада су недовољно развијени те су неопходна велика улагања и јасна
политика локалних власти у погледу развоја ове привредне гране.

Ставови локалног пословног сектора: у новембру 2009.године, Одељење за локални економски

развој спровело је истраживање мишљења локалног пословног сектора. Анкетом, обухваћено је
укупно 40 предузећа, која запошљавају 741 радника. Иако је у питању релативно мали узорак,
добијени одговори су довољно релевантни за општи утисак о ставовима предузећа и пословној
клими у Општини. Анкетиране фирме, велике и мале, традиционалне и нове, запошљавају
значајан део локалне економски активне радне снаге, те резултати анкете јесу индикативни и
представљају користан инструмент за стратешко планирање. Од 40 анкетираних предузећа,
њих 39 је у већинском домаћем власништву док је сам једно предузеће у већинском страном
власништву. Већином, предузећа су производног типа потом, трговина, грађевинарство и
остале услуге. Од укупног броја анкетираних предузећа доминирају мала – 36 предузећа са мање
од 50 запослених, 3 предузећа која запошљавају између 50 и 250 запослених.

Рекапитулација значајнијих резултата анкете и ставова пословног сектора

Просечна нето зарада у Општини је у првих десет месеци 2009.године износила 22,052 динара што
је 29,5% ниже од републичког просека (31,263 динара). Раст личних доходака од 12,3% у првих
десет месеци 2009. виши је у односу на раст плата на републичком нивоу од око 9,4% у односу на
исти период прошле године.

Сва анкетирана предузећа очекују раст од 43%. Предузећа из сектора трговине и осталих услуга
очекују да ће промет порасти за око 87% док, предузећа из сектора производње и грађевинарства
показују нешто мањи оптимизам и очекују раст од 41%.

Предузећа су у највећој мери оријентисана на домаће тржиште. Анкетирана предузећа 31%

промета остварују унутар региона док још 32% отпада на пословање на домаћем тржишту.
Пословање са иностранством чини 37% укупног промета. Видљиве су разлике између сектора –
предузећа из сектора производње и грађевинарства у пословању са иностранством остварују 41%
укупног промета док код предузећа из сектора трговине и осталих услуга промет са иностранством
чини свега 3% укупног промета.

22
Генерално, послодавци су задовољни квалитетом радне снаге у својим предузећима. Од укупног
броја запослених, 12% је оцењено као изузетно, 42% као добро, 34% задовољавајуће и 6% лоше.

Међутим, 87% анкетираних предузећа очекује да ће имати проблема са проналажењем радне

снаге одговарајућег квалитета и знања.

Чак 27 предузећа, од укупно 40 анкетираних, планира инвестиције ради проширивања пословања

у Пријепољу. Поред тога, још 7 предузећа разматра ову могућност, док 6 предузећа ни не разматра
ту могућност. Већина планираних инвестиција ће бити реализована у 2010.години. Предузећа
очекују да ће укупан износ планираних инвестиција достићи 242 милиона динара (око 2,5 мил еура)
и да ће створити 125 нових радних места. Имајући то у виду, број запослених би се повећао за
16,9%.

Треба навести и то да, 8 предузећа планира а њих 11 разматра инвестирање у циљу

проширивања пословања ван територије Општине. Као главни разлог за пресељење, предузећа
наводе мало тржиште у Општини али и проширивање пословања на новим тржиштима. Такође, 3
предузећа планира а још 3 разматра могућност измештања целокупног или дела пословања ван
Општине. Као главни разлог за пресељење предузећа наводе промену тржишних услова.
Као негативне факторе за даљи развој пословања највећи број фирми навео је општу привредну
ситуацију. Поред опште привредне ситуације, предузећа за негативне факторе наводе и каматне
стопе, недостатак квалификоване радне снаге и губитак тржишта бивше Југославије.

Упитани за негативне и позитивне стране везане за улазак Србије у ЕУ, предузећа као
најпозитивнији ефекат идентификују стабилну пословну климу, приступ великом тржишту без
царина и других препрека и стабилно тржиште капитала. Као негативне стране уласка Србије у ЕУ
привредници наводе јаку конкуренцију, веће трошкове радне снаге и трошкове прилагођавања
новим условима.

Упитани за мишљење о локалној самоуправи, ниједно предузеће није оценило рад локалних власти
изузетно, 4 предузећа дало је оцену добро, док је највећи број предузећа, њих 20 оценило локалну
самоправу оценом задовољавајуће; 6 предузећа сматра да је рад локалне самоуправе лош док се
10 предузећа није изјаснила. Најповољније су оцењени: Агенција за МСП, Републички фонд за
развој и Национална служба за запошљавање. Најнеповољније оцене добили су: Пословно
удружење, Републички гаранцијски фонд и Републичка власт.

Квалитет услуга које пружа локална самоуправа оцењен је релативно лоше. На скали од 1 до 4,
где је 1 најбоља а 4 најлошија оцена, локална самоуправа је за услуге које пружа добила оцену 3,08.
Најлошије је оцењено одношење отпада, понуда локација за пословање и развој инфраструктуре –
гас, вода, канализација и електрична енергија.

На питање које улоге би локална самоуправа требала да има у развоју локалне привреде, највећи
број предузећа сматра да би локална самоуправа требала да се бави пореским олакшицама,
активним привлачењем инвестиција и бесплатним локацијама.

Најприоритетније теме којима би требало да се бави Стратешки план развоја Општине су:
развој малих и средњих предузећа, подршка и пружање помоћи предузећима и привлачење нових
страних предузећа. Један од најчешћих коментара датих у току анкете био је што хитније
активирање индустријске зоне Суводо 2 (познатија под називом Коловрат) у сврхе унапређења
локалних пословних субјеката.

23
  Социјална и здравствена заштита и друштвени развој

Носиоци социјалне заштите у Општини су Центар за социјални рад (14 запослених) и организација
Црвеног крста (5 запослених лица од којих су три у сталном радном односу). Центар за социјани рад
је социјална установа са јавним овлашћењем у области социјалне заштите, која су поверена
Законом, са правима и обавезама од општег интереса и о њиховом обезебеђењу се стара
Република и Општина. Центар решава у првом степену о остварењу права из социјалне заштите и
материјалном обезбеђењу грађана. Он прати социјалне потребе грађана на подручју Општине,
предлаже, развија и унапређује превентивне активности, пружа саветодавне услуге и стручну помоћ
корисницима социјане заштите, подстиче, организује и координира добровољни хуманитарни рад у
области социјалне заштите. Област социјалне заштите регулисана је Законом о социјалној заштити
и обезбеђењу социјалне сигурности грађана, Закон о финансијској подршци породица са децом.
Пoред наведених, Закон који је такође битан за област социјалне заштите је и породични Закон.
Поменуте Законе у датој области прате подзакноски акти и то: правилницима, одлукама, уредбама
Владе и одлукама и правилницима локалне самоуправе , којим је тачније подељена надлежност
социјане заштите између: републичког и локaлног нивоа. Подела је извршена кроз систем
установљених права, како на републичком тако и на локалном нивоу.

Од посебне важности је стручно ангажовање Центра у домену породично-правне заштите, код

породица у којима су поремећени породични односи, код деце без родитељског старања, код деце и
омладине са поремећајима у понашању и на питањима малолетне деликвенције, затим код деце и
омладине ометене у психо-физичком развоју, малолетне деце која ступају у брак, на питању
старатељства и смештаја у породице и установе социјалне заштите. Статистика новијег датума
показује да у свим категоријама и код малолетних и код пунолетних лица долази до повећања
корисника социјалне заштите. На дан 31.12.2009. године број корисника социјалне заштите који су
смештени преко Центра за социјални рад је 52 , што је за 5 особа више него у претходној години.
Центар је у 2007. години покренуо пројекат“Помоћ у кући старим, инвалидним и хронично
оболелим особама ” који имају за циљ да побољшају и олакшају услове живота старим и учине их
квалитетнијим. Ове активности се планирају и у 2010.години.

Уочљив је раст деце из породица са поремећеним односима. Та појава је узрокована друштвеном

кризом и конфузијом друштвених вредности, економском кризом, економским стањем породица чији
чланови немају стални, легални посао, па се често одају деликвенцији и другим патолошким
појавама . Изражено је повећање броја деце из поремећених породичних односа у 2009. години у
односу на претходну годину за 4%. Укупан број породица који су корисници материјаног обезбеђења
према броју чланова на дан 31.12.2009. године је 309, а укупан број чланова који уживају овај вид
заштите је 781, што је 2% у односу на укупан број становника општини Пријепоље.
Црвени крст обавља активности које су усмерене ка редовним хуманитарним активностима у
различитим областима свог деловања као и кроз реализацију традиционалних акција Црвеног
крста. Црвени крст Пријепоља има 21 организацију од чега чине 6 основних организација , 14
подружних и 1 актив.

Стање здравствене заштите је задовољавајуће. Носилац здравствене заштите у општини Пријепоље

је Дом здравља и Болница. У Бродареву постоји и 1 здравствена станица. У општини постоји 7
амбуланти. Према Уредби о планирању мрежа здравствених установа Владе републике Србије од августа
месеца 2009. Године мрежу здравствених установа на подручју општине Пријепоље чине: Дом здравља
Пријепоље , Општа болница Пријепоље и апотека “Ужице” за општине Ариље, Бајина Башта, Косјерић, Нова
Варош, Пожега, Прибој, Пријепоље, Сјеница, Ужице, Чајетина. У овим установама ради 31 лекар опште и
специјане медецине и један ангажован за борбу против ТБЦ, 3 за здравствену заштиту жена, 3 за
здравствену заштиту предшколске деце, 3 за здравствену заштиту предшколске деце и омладине и један
дипломирани фармацеут. Одређени број лекара је на стручном усавршавању и специјализацији. Општа

24
болница је опремљена кардиолошким ултразвуком, ЕКГ апаратом, апаратом за анестезију, респираторним
апаратом за кисеоник и инхалаторима. Дом здравља има ренген апарат, ултразвук и ЕКГ апарат. Постојећа
опрема у обе здравствене установе је застарела и недовољна. Све установе имају потребу за обнављањем
и набавку нове техничке опреме (нпр. скенер апарат) која ће омогућити успешну дијагностику и лечење
пацијената. На територији Општине активне су државне апотеке у Бродареву и Коловрату.

Из области културе са укупно 37 запослених делују: Дом културе – 20 запослених, Музеј – 7

запослених, Матична Библиотека 10- запослених:

Музеј у Пријепољу званично је регистрован 1991, године, када су презентовањем сталне поставке
отворена врата за посетиоце. Завичајна збирка је формирана 1956. године и од тада је повремено
представљана јавности. Музеј је смештен у згради некадашње турске Руждије (ниже гимназије),
саграђене између 1839. и 1845. године. Данас је Музеј ризница културно-историјског наслеђа
полимског краја. Музеј има археолошку, историјску, историјско-уметничку и етнографску збирку.
Музеј располаже и галеријским простором, погодним за организовање тематских изложби и других
садржаја. Музеј у Пријепољу има статус регионалног музеја за територије општина Пријепоље и
Прибој.

Дом културе је установа за културу која је регистрована 1979. године. Као део Дома културе је
градски хор (35 чланова) , фолклорни ансамбл (200 чланова ), клуб књижевника (20 чланова),
изворна певачка група, гусларско друштво, плесна школа, аматерско позориште. Најпознатије
манифестације су : Уметничка колонија Милешева, Мостови Балкана, Симпозијум Сретена
Вукосављевића, Дечурлијада, итд.

Матична библиотека “Вук Караџић” је јавна библиотека намењена становницима општине

Пријепоље. Као најстарија институција културе у граду у 2005–ој години обележила је 100 година
од свог оснивања. У оквиру Библиотеке делује и огранак Месна библиотека "Стеван Томовић" у
Бродареву и Мобилни информациони и комуникациони центар ИнфоБус (МИКЦ Инфобус).
Заједница библиотека Србије доделила је у 2001. години Библиотеци награду "Милорад Панић
Суреп" за постигнуте резултате у развоју библиотечке делатности и унапређивању
библиотекарства у републици.

У општини Пријепоље у 2008. години основана је Канцеларија за младе уз подршку Министарства

омаладине и спорта. Канцеларија за младе је сервис младих при локaланој самоуправи. То је
оператвно тело које обједињава све службе и организације које се баве проблемима младих,
израђује планове, кординира активности: брине о приоритетима младих уз уважавање потрeба
младих, изграђује односе и сарадњу са локалним организацијама и институцијама младих, јавним,
цивилним и приватним сектором, опредељена je ка европским интеграцијама и користи препоруке
Европске повеље о учешћу младих на локaлном и регионалном нивоу, подржава изградњу
грађанског друштва. Канцеларијoм за младе управљају: Координатор Канцеларије за младе ,
Асистент координатора и Савет за младе. У мају 2010. је усвојен Локални акциони план за младе.

У Пријепољу тренутно постоји једна локална ТВ станица (ТВ Форум) и једна регионална (ТВ
Енигма). Телевизија “Форум” активно прати дешавања у општини и шире а гледаност је све већа.
Тренутно није цела територија општине покривенa. Активне су три радио станице (Радио 033,
Енигма и Милешева) и једне локалне новине (Полимље).

Спортски савез општине Пријепоље је Савез удруженик спортских клубова и друштава на

територији општине Пријепоље. У складу са Законом о спорту Спортски савез преко клубова и
друштава ради на организовању и развоју: спортског образовања, рекреативног спорта, школског
спорта, такмичарског спорта. Спортски савез Пријепоље има у свом чланству 25 спортских клубова

25
и друштава . Спортски савез учествује у организацији више манифестација: општинске радничке
спортске игре, турнири, Комаранске кошије, Скокови у воду “Петровац на Лиму”, Куп у параглајдингу,
Куп у риболову, Европски куп у рафтингу, Међународне омлдинске спортске игрe, итд.

У Пријепољу, регистровано је око тридесетак невладиних организација које делују у разним

областима (спорт, екологија, пољопривреда, туризам, итд.). Сарадња Општине са постојећим
невладиним сектором је задовољавајућа.

 Стање инфраструктуре

Укупна мрежа путева у општини дуга је 441
5.89% регионални путеви (26 км) а локални
савременог коловоза, стање магистралних
дужини), а код регионалних путева потребно
1/3 је направљена од савременог коловоза.
км. Од тога 7,23% чине магистрални путеви (76 км) ,
путеви 76.88% (339 км) . Што се тиче заступљености
путева је одлично (асфалт постоји готово у целој
је још 10 км пресвући асфалтом. Код локалних путева

Укупна реализована дужина примарне водоводне мреже је 74 км, а постоји потреба за изградњом
додатних 32.5 км. Примарна мрежа за водоснабдевање је реконструисана у дужини од 800 м, а
потребно је реконструисати још најмање 10 км. Укупна дужина примарне мреже фекалне
канализације износи 60.2 км, док је укупна дужина примарне мреже кишне канализације 16 км.
Дужина примарне мреже фекалне канализације која недостаје је 80.1 км. До сада није било
реконструкције примарне мреже фекалне канализације, а стање указује на потребу њене
реконструкције у дужини од 5 км.

Постројење за пречишћавање отпадних вода не постоји, што указује на озбиљан еколошки проблем.
У сеоским срединама, отпадне воде се без претходног третмана, одводе у околне водотокове или
импровизоване септицке јаме. Укупна количина отпада који се годишње произведе на територије
општине износи 18.4221: домаћинства учествују са 8.858 т, а предузећа, јавне установе, укључујући
и отпад са јавних површина, са 9.5641.Општина има једну неуређену депонију. Бројне су дивље
депоније на целој површини општине.Укупна површина депонија на територији општине износи 1 ха.

Планирана је изградња савремене регионалне депоније за 4 општине (Пријепоље, Прибој, Нова

Варош) која је лоцирана на територији Нове Вароши на 20 км удаљености од Пријепоља. У циљу
смањења загађења животне средине потребно је, измеду осталог, стимулисати рециклажу смећа
као и уништавати отпад у оквиру индивидуалних домаћинстава.

У општини не постоји гасовод, док је градском топловодном мрежом са 600 прикљуцака покривено
свега 5% домаћинстава. Степен електрификације општине износи скоро 100%.
Што се тиче телефонског саобраћаја, од 12.700 инсталираних телефонских прикључака 10.700 је у
функцији. Телефонски саобраћај се обавља посредством 10 телефонских централа. Поштански
саобраћај се одвија путем 5 пошти.

 Стање животне средине

Општина не располаже званичном статистиком за утврђивање стања и степена угрожености

животне средине како би се на адекватан начин приступило планирању и унапређењу овог веома
важног аспекта локалне заједнице. Стање животне средине у општини Пријепоље није на
задовољавајућем нивоу управо због недостатка или неадекватног институционалног, техничког и
финансијског оквира. Општина Пријепоље нема службу која би се искључиво бавила питањима
заштите животне средине и то је једна од слабости. 2009. године именован је Еколошки тим за
заштиту животне средине, у саставу 26 чланова, углавном које се баве питањима заштите животне

26
средине. Еколошки тим је активно радио на подизању еколошке свети грађана кроз учешће у
пројекту ''Очистимо Србију'', јавнима радовима на чишћењу дивљих депонија. Подаци о квалитету
воде и ваздуха нису познати, те је тешко утврдити процену стања. Претпоставка је да постојећа
прерађивачка индустрија укључујући депонијски гас представљају озбиљан проблем по животно
окружење. Што се тиче квалитета воде, из ЈКП ''Лим'' потврђено је да је квалитет воде
задовољавајући осим у случајевима већих падавина када је толеранција за мутноћу воде изнад
дозвољених граница.
Локални еколошки акциони план општине (ЛЕАП) Пријепоље још увек није донет. Наиме, постоји
нацрт ЛЕАП-а за који је неопходно је урадити ревизију и то ће бити једна од приоритетних
активности чланова Еколошког тима. Формирана је Комисија која активно ради на изради овог
документа.

Општина није донела програм систематског праћења квалитета ваздуха и програм мониторинга
стања нивоа буке на територији општине Пријепоље, али постоје подаци којима се располаже и
урађени су од стране Завода за јавно здравље Ужице о извршеним мерењима параметара животне
средине – квалиет ваздуха и воде за пиће (три пута месечно узорковање воде за пиће) као и
подацима Института за јавно здравље Србије „ Доктор Милан Јовановић Батут “ (четири пута
годишње – отпадне воде). Река Лим је испитивана у оквиру делатности Републичког
хидрометеоролошког завода (показатељи квалитета воде).
Одлагање комуналног и чврстог отпада представља најактуелнији проблем у Пријепољу.
Најугроженија локација по здравље људи и животну средину је постојећа депонија “Стањевине” која
се налази у близини реке Лим и на самом улазу у град. Процедне депонијске воде директно се
уливају у реку, депонијски гас изазива учестале пожаре те тиме и загађујуће материје доспевају у
атмосферу. Капацитет ове депоније је попуњен и Општина ће се суочити са још једним проблемом а
то је питање одлагања комуналног и чврстог отпада као последица још увек нерешеног питања
изградње регионалне депоније “Бањица”.

 Структура локалне самоуправе и јавних институција

Општина Пријепоље врши послове из своје надлежности утврђене Уставом и Законом о локалној
самоуправи. За вршење управних послова у оквирз права и дужности општине и одређених
стручних послова за потребе Скупштине Општине, председника Општине и Општинског већа,
образује се Општинска Управа. Радом Општинске Управе руководи начелник који се бира конкурсом
а коначну одлуку доноси Општинско веће док радом организационих јединица руководе
руководиоци одељења које именује начелник Општинске Управе. Организационе јединице
Општинске Управе су:
 Одељење за урбанизам, градевинарство, комунално стамбене и имовинско правне
послове (15 запослених)
 Одељење за привреду, буџет и финансије (17 запослених)
 Одељење за друштвене делатности , општу управу и заједничке послове (40 запослених)
 Одељење за локални економски развој (3 запослена)
 Локална пореска администрација (5 запослених)

У оквиру ових Одељења, формирани су одговарајући одсеци који се баве специјализованим

пословима. То су:
 Одсек за инспекцијске послове у оквиру Одељења за урбанизам, градевинарство, комунално-
стамбене и имовинско правне послове
 Одсек за друштвену бригу о деци у оквиру Одељења за друштвене делатности
 Одсек за привредне послове у оквиру Одељења за привреду, буџет и финансије

27
  Одсек за скупштинске послове у оквиру Одељења за друштвене делатности ,општу управу и
заједничке послове

Општина је оснивач следећих јавних предузећа и установа: ЈКП „ Лим “, ЈП Дирекција за изградњу „
Пријепоље “, Центар за социјани рад, Дечији вртић „ Миша Цвијовић “, Матична библиотека „ Вук
Караџић “, Музеј у Пријепољу , Дом културе и и Туристичка организација Пријепоље. На дан
31.12.2009. године у Општинској управи било је запослено 80 радника на неодређено време и 4
радника на одређено време . Од тога 30 запослених чине мушкарци а 50 чине жене.

IV. ИНТЕРНА И ЕКСТЕРНА АНАЛИЗА КЉУЧНИХ ОБЛАСТИ / ПИТАЊА - СВОТ АНАЛИЗА

 СВОТ Анализа кључног питања 1: Економија и привреда

Предности
 Богати природни ресури (шуме, воде,
природна богатства-туристички
потецијали)
 Индустријска традиција са изграђеном
инфраструктуром
 Повољни агроеколошки услови за развој
појединих грана пољопривреде
(сточарство, воћарство, повртарство)
 Повољна саобраћајна инфраструктура
 Постојање институционалног оквира за
подршку привредном сектору (Одељење
за ЛЕР, ЛЦ за развој МСП, пословна
удружења)
 Постојање комунално опремљене
индустријске зоне ''Суводо II”
 Развијен предузетнички дух
 Општина Пријепоље препозната као
центар будућем развоју општина Прибој и
Нова Варош
 Расположиви људски и материјални
ресурси за биомасу
 Повољан геостратешки положај општине
Слабости
 Недовољан ангажман локалних субјеката
према регионалној и националној
подршци привредних субјеката
 Неразвијена привреда
 Непостојање иницијативе, знања и
активности за производњу здраве хране
 Недостатак вишег степена прераде
(финализација прераде дрвета)
 Лоше урађена и недовршена
приватизација предузећа
 Нефлексибилност државе (тиме ЛС)
према потребама локалне заједнице за
реализацију економски оријентисаних
пројеката
 Недовољна посвећеност општине у
процесу приватизације
 Недовољна посвећеност локалне власти
у изради стратегије и плана за
привлачење инвестиција као и стварање
позитивног пословног амбијента
 Неусклађеност радне снаге са потребама
локалне привреде
 Недостатак смештајних и угоститељских
капацитета
 Недовољно едуковано становништво за
развој рурално туризма
 Лоша путна и комунална инфраструктура
у градском и руралном подручју општине
 Недовољно искоришћени постојећи
институционални и људски капацитети за
привлачење средстава из фондова ЕУ
 Непостојање бизнис инкубатор центра за
старт уп предузећа
 Лоша демографска структура сеоског
становништва
 Недовољна искоришћеност
хидропотенцијала Лима и притока у сврхе
економског развоја
 Неефикасност локалне власти и

28
 недовољна подршка у припреми
техничке документације као основ за
учешће на конкурсима различитих
фондова
 Непостојање основних планских
докумената
 Непостојање прецизне евиденције о
својини општине
 Непознавање могућности о коришћењу
мера и подстицаја ЕУ и РС нарочито у
домену обновљивих извора енергије

Шансе Претње
 Заинтересованост страних инвеститора за  Политичка и економска нестабилност
коришћење хидропотенцијала Лима и  Миграција становништва
притока као и богатство рудом у сврхе  Нереализована фискална и имовинска
креирања приватно-јавних партнерстава децентрализација
 Већи ангажман локалне власти са  Недовољна заинтересованост државе за
републичким властима по питању подршку у капиталном равзоју општине
уступања пословних објеката лоше
Пријепоље
приватизованих и/или неприватизованих
предузећа
 Могућност привлачења средстава из
фондова ЕУ
 Доступност националних фондова за
подршку пољопривреди, туризму,
производним и услужним делатностима
МСП
 Расположивост сировина за производњу
биомасе
 Могућност коришћења шимских плодова и
лековитог биља
 Развој верског туризма
 Оснивање клуба предузетника кроз
удруживање локалних произвођача и
креирање кластера у делатностима
пољопривреде, дрвопрераде, туризма
 Развој спортско-рекреативног и руралног
туризма
 Уштеда електричне и топлотне енергије
кроз примену програма енергетске
ефикасности
 Боље коришћење браунфилд локација
 Успостављање чврстих веза са
дијаспором
 Јачање и ширење сарадње са клубом
Пријепољаца – Београд, Нови Сад,
Сарајево

 СВОТ Анализа кључног питања 2: Инфраструктура

Предности Слабости
 Постојање путне и теретне железнице  Лоша снабдевеност водом у градском

29
  Постојање магистралних саобраћајница
(М21, М8)
 Добра покривеност високонапонском
мрежом
 Добра покривеност телефонском-фиксном
мрежом
 Постојање инвестиционо техничке
документације водоснабдевања-
пречишћавања отпадних вода (колектор и
фабрика воде) и санацију локалних
путева
 Даљу развој ужег градског језгра корз
изградњу моста на реци Лим
 Близина асфалтне и бетонске базе за
изгадњу инфраструктурних објеката
 Постојање квалитетне локалне
грађевинске оперативе за извођење
радова на комуналној инфраструктури –
12 предузећа и 85 радњи
Шансе
 Природна и инфраструктурна повезаност
са суседним земљама
 Доступност националних и међунаордних
фондова у сврхе унапређења капиталне
инфраструктуре
 Могућност коришћења средстава
ресорних Министарстава у складу са
критеријумима за општине са статусом
девастираног подручја
 Мултиетничност и јака дијаспора као
добра основа за улагање у комуналну
инфраструктуру
 Планирана изградња аутопута Београд-
Подгорица
 Унапређење регионалних путева
 СВОТ Анализа кључног питања 3: Заштита животне средине и коришћење природних
ресурса
Предности
насељу Бродарево и у сеоским
насељима
 Недовршена изградња градске и
секундарне водоводне мреже
 Незадовољавајући степен изграђености
примарне и секундарне канализационе
мреже у граду и приградским насељима
 Лоша нисконапонска мрежа
 Лоша покривеност мобилном
телефонијом
 Лоше стање путне инфраструктуре -
локалних и некатегорисаних путева
 Постојање већег броја дивљих депонија
(35% идентификованих дивљих депонија
у сеоском подручју)
 Нерешено питање регионалне депоније
''Бањица''
 Спор процес у издавању локалних
грађевинских дозвола за извођење
радова на објектима комуналне
инфраструктуре
 Непостојање планских докумената
 Недовољна техничка опремљеност и
неадекватан кадар Дирекције и ЈКП
''Лим'' за обављање послова јавно-
комуналне инфраструктуре и хигијене
 Статус општине - девастирано подручје у
категорији најнеразвијених општина
 Недовољно планирана буџетска
средства за развој општине
 Лоша покривеност ТВ мрежом у сеоским
пределима
Претње
 Недовољна заступљеност локалне
заједнице у процесу израде националних,
регионалних стратегија и планских
докумената
 Неефикасна политика регионалног
развоја
 Политичка и економска нестабилност
 Могућа удаљеност планираног аутопута
Слабости
30
  Општина Пријепоље предвиђена
стратегијом одрживог развоја Србије и ЕУ
 Културно-историјско наслеђе
 Очуване традиционалне вредности
(туризам и одрживи развој)
 Постојање Одлуке о накнади за заштиту и
унапређење животне средине
 Основан буџетски фонд за заштиту
животне средине
 Постојање нацрта ЛЕАП-а
 Заштићена подручја (биљне и
животињске врсте)
 Богатати природни ресурси - водни,
шумски, рудни
 Добар потенцијал ветра у сврхе
енергетске ефикасности
 Формирано Координационо тело за развој
екологије
 Постојање техничко инвестиционе
документације за прешићавање отпадних
вода
Шансе
 Заинтересованост страних инвеститора за
изградњу система грејања на биомасу –
могућност ПЈП
 Изградња система за пречишћавање
отпадних вода
 Коришћење ЕУ и републичких фондова за
реализацију инфраструктурних пројеката
заштите животне средине
 Заинтересованост страних инвеститора за
коришћење хидроенергетског потенцијала
Лима и притока – могућнсот ПЈП
 СВОТ Анализа кључног питања 4: Друштвени развој и управљање у јавном сектору
Предности
 Релативно задовољавајући систем
образовања – кадровски и просторни
 Постојање локалних и регионалних Радио
и ТВ станица
 Квалитетни људски ресурси у здравству
 Развијен систем здравствене заштите
 Задовољавајући систем социјалне и
дечије заштите – заступљеност
различитих видова услуга
 Погранични регион
 Мултиетничка средина – развијен степен
толеранције
 Постојање омладинског сервиса –
Канцеларија за младе и активизам
 Непримењивање Одлуке о накнади за
заштиту и унапређење животне средине
– недостатак примене казнених мера
 Присутност ''прљавог капитала'' и
злоупотребе природних ресурса
 Непостојање Канцеларије за заштиту
животне средине
 Неблаговремена информисаност и
учешће грађана у доношењу одлука
 Непостојање по прописима уређене
санитарне депоније за одлагање
комуналног отпада – нерешено питање
регионалне депоније ''Бањица''
 Неразвијена свест грађана о очувању
животне средине
 Висок степен загађености водотокова
 Неизграђен систем за пречишћавање
отпадних вода
 Непостојање локалног плана управљања
отпадом
 Недовољно финансијских средстава за
реализацију програма заштите животне
средине
Претње
 Дисбаланс у експлоатацији ресурса
 Политичка и економска нестабилност
 Непостојање претходне студије
оправданости као и студије
изводљивости и исплативости за
реализацију пројеката заштите животне
средине
 Непоштовање еколошких стандарда
Слабости
 Недовољна савремена техничка
опремљеност институција – школе,
здравство, општина
 Неусклађеност образовних профила са
потребама тржишта
 Неискоришћеност људских потенцијала
 Висок проценат незапослености
 Негативна миграција стручног кадра
 Недовољно финансијских средстава за
подршку реализације програма социјалне
заштите, културних и спортских програма
 Спора и компликована локална
администрација
 Недовољна укљученост
31
 младих
 Задовољавајућа међусекторска
повезаност
 Развијен систем културних институција –
Музеј, Дом културе, Библиотека
 Постојање бројних културних делатности,
јавних и спортско-рекреативних
манифестација
 Талентована школска популација
 Активност невладиног сектора у
друштвеном развоју општине
 Постојање мобилне библиотеке -
''Инфобус''
 Постојање скупштинских тела за
међусекторску координацију у друштву
 Јака дијаспора и могућност подршке
друштвеном развоју
Шансе
 Поједностављење и убрзавање
процедура за решавање проблема и
пружања услуга грађанима
 Рационализација коришћења електричне
енергије у јавним институцијама и
домаћинствима
 Боље коришћење расположивих
средстава ЕУ и националних фондова
 Повећана едукација кадрова и
упознавање са савременим системима
управљања и примена стандарда
 Израда и усвајање стратешких планова
маргинализованих група у друштвени и
јавни живот – незаинтересованост
маргиналних група
 Неусвојена стратегија социјалне заштите
 Неусвојен акциони план за младе
 Недовољна реализација усвојених
планова
 Недовољно транспарентан рад јавних
институција
 Недовољна укљученост грађана у процес
доношења одлука
 Изумирање села (миграција село-град)
 Несазрела свест актера у политичком
животу
 Недовољан број високообразованог
кадра
Претње
 Централизовано одлучивање
 Политичка и економска нестабилност

V. КЉУЧНА ПИТАЊА И ПРАВЦИ РАЗВОЈА

 Економија и привреда

Кључно питање из области економије обухвата процену стања и предлог даљег унапређења
привредних грана у општини Пријепоље. Привреда општине Пријепоље, већ дужи период бележи
стагнацију у развоју. Општи узроци привредног стања и неразвијености Општине односе се на
приватизацију већине друштвених система, неискоришћености капацитета као и застареле
технологије, производња и извозна моћ предузећа знатно је опала. Броз незапослених се повећавао
као и негативна миграција становништва. Изражен је незадовољавајући степен
самоорганизованости локалне привреде, стања изолованости и неорганизоване понуде.

Општина има 1328 радњи и 285 регистрованих предузећа (статистика на дан 31.12.2009).
Најзначајнији привредни субјекти Општине, чинила су предузећа из сектора прерађивачке
индустрије – текстилна и хемијска индустрија и упркос процесу приватизације постоји позитивна
тендеција раста прерађивачке индустрије. Што се тиче предузетничких радњи, највеће учешће
заузимају радње из сектора трговине, потом прерађивачке индустрије и саобраћаја, складиштења и
везе.

Последњих година, у оквиру реформе општинске администрације доста је урађено на

институционалној, тј. логистичкој подршци и побољшању комуникације са локалним предузетницима

32
и то оснивањем Центра за подршку малим и средњим предузећима и предузетништву и Одељења
за локални економски развој (детаљније о функцијама дато је на почетку стратешког плана у
делу ''Увод у процес стратешког планирања).

Предности МСППР општине су: богати природни ресурси, индустријска традиција са

инфраструктуром, привреди, комунално опремљена индустријска зона за подршку постојећој
привреди и новим инвеститорима, развијен предузетнички дух.

И поред наведеног броја МСП ниска је продуктивност мале привреде. Успех МСП зависи од
расположивости екстерних финансијских ресурса, инвестиције у нове технологије али исто тако и
сарадња и подршка од стране локалне самоуправе, обезбеђен приступ информацијама (како
финансијског тако и развојног типа) као и приступ новим тржиштима. Изузев привлачења и
реализације нових инвестиција, циљ стратегије је подршка постојећој локалној пословној заједници
будући да она запошљава већину запослених. Развој и подршка МСПП подразумева повећање
обима производње тиме и стварања услова за отварање нових радних места. Недостаје повезаност
привредника између себе, тј. недостатак функционалних привредних удружења што их чини мање
конкурентним. Неконкурентност производа је између осталог, изазвана и скупом производњом услед
коришћења застарелих технологија. Такође, велика одлика слабости је и непостојање стандарда у
производњи, лоша промоција производа, недостатак нових тржишта у земљи и иностранству и
иновативности МСП што смањује извозне капацитете пољопривредних производа, нарочито
воћарских производа којима поред тога недостаје и боља организованост продаје.

Према мишљењу преставника пословног сектора, најприоритетније теме којима би требало да се

бави Стратешки план развоја Општине су: развој малих и средњих предузећа, подршка и
пружање помоћи предузећима и привлачење нових страних предузећа. Један од најчешћих
коментара датих у току анкете био је што хитније активирање индустријске зоне Суводо 2 (познатија
под називом Коловрат) у сврхе унапређења локалних пословних субјеката.

Укупно има четири предузећа која још увек нису приватизована (ТК “Љубиша Миодраговић„ “ФАП-
ЛИВНИЦА” погон Пријепоље, “Ауто- кућа” Пријепоље и „ ЈАВОР“. Два предузећа су у продата у
стечају )„ Лимка“ фабрика обуће, Теретни саобраћај) за једно је покренут стечај („ Јасен„ Бродарево
индустрија конфекције) и једно предузеће за које је покретну ликвидациони поступак („Путник“
Милешева„ – угоститељство) и стечајни поступак ( „Милешево“- штампарија).

У приватизационом процесу, неопходно је присуство да не кажемо учешће обзиром да сам процес

директно утиче и / или ће утицати на даљи ток кретања и/или утицај на саму структуру привреде.

Пољопривредни сектор није у довољно развијен обзиром на природни потенцијал – под

ораницама и баштама је 23%, воћњацима 4,444%, ливадама 28,10% и пашњацима 44,28%, већином
у приватном власништву. Мали је проценат становника који се бави пољопривредом, свега 7,97%.
Још увек није развијена свест међу пољопривредним произвођачима о користима удруживања и
организованог приступа тржишту - индивидуалних произвођача 5,40%. Укупно је регистровано 2.500
пољопривредних домаћинстава, од којих 68,53% чине непољопривредна газдинства, 13,12%
мешовита и 3,84% газдинства без прихода.Највише се гаји кромпир, кукуруз, пшеница и пасуљ, док
од воћа су најзаступљеније шљиве, јабуке и од недавно, заступљене су малине. Сточни фонд је у
опадању.

У сектору пољопривреде, неке од основних предности Општине су: повољни агроеколошки услови
за развој сточарства, воћарства, постојање природних предуслова за сакупљање самониклог
лековитог биља и шумских плодова и плантажно гајење лековитог биља, регистровано око 15
специјализованих удружења у обалсти воћарства , стоћарства и повртарства, институционална

33
подршка пољопривредницима (Одељење за пољопривреду и сарадња са Одељењем за ЛЕР као и
расположивост средстава ресорног Министарства).

Међутим, бројни су проблеми са којима се суочавају пољопривредни произвођачи. Највећи

проблеми везују се за непостојање или недовољног броја стручног кадра за обављање теренског
(нарочито ветеринарског) посла, недовољна стручна подршка за пружање стручне-саветодавне
помоћи пољопривредним произвођачима о могућностима примене савремених агротехничких мера
у производњи, застарела механизација, лоша демографска структура сеоског становништва, лоша
путна и комунална инфраструктура у руралном подручју Општине, недостатак културе удруживања
и недовољно активна постојећа удружења, недовољна финансијска подршка и скупи кредити.

Формирана удружења су углавном без стварне свети о правима и обавезама које из тих
активности проистичу. Схавтање већине чланова удружења су искључиво везана за донаторске
организације. Како се смањио број донатора углавном се прекидају даље активности удужења и
мањи је број оних која и данас функционишу у значајнијем обиму. Због депопулације и „ старења“
села као и због малих поседа ова газдинства тешко да могу да буду конкурентна на тржишту без
удруживања, али на тржишним принципима. Међутим , врло често погрешно је схватање да
пољопривреда може да акумулира сву радну снагу која је остала незапослена пропадањем великих
текстилних и обућарских предузећа. Непостојање вишег степена продаје је ограничавајући фактор у
убирању прихода из области аграра као и слаба покривеност откупних мрежа за поједине врсте
воћа (јабука, шљива.).

Стратешки план развоја општине Пријепоље у планираном периоду (2010-2014) мора обухватити
мере и акције помоћу којих ће се пољопривредни ресурси ефикасније користити и унапредити. Неке
од најнеопходнијих мера које морају бити предвиђене овим планом су: интензивирање развоја
сточарства, воћарства (засада малине) и повртарства; едукација и стручна подршка
пољопривредним произвођачима у области производње и у сврхе развоја руралног туризма; јачање
капацитета постојећим удружењима; пружање саветодавне подршке у обезбеђивању коришћења
ЕУ/ИПА фондова; истраживање тржишта; проширење производње; стварање услова за сакупљање
и прераду лековитог биља.

Општина Пријепоље поседује значајан туристички потенцијал за развој руралног туризма потом,
планинског, транзитног, ловног, спортско-рекреативног и верског туризма. Постојећи капацитети и
садржаји за сада су недовољно развијени те су неопходна велика улагања и јасна политика
локалних власти у погледу развоја ове привредне гране. Једна од најнеопходнијих ствари у том
смислу је израда и локалне стратегије за развој туризма на територији Општине.

Природни и радом створени ресурси наклоњени су за унапређење како туристичких услуга у

руралном туризму тако и јачање сектора МСП и предузетничких радњи. Потребно је изградити
Туристичко-информативни центар у самом центру града, чија би основна делатност била пружање
туристичких и сервисних информација. Самим тим би се пружила могућност домаћим и страним
туристима и посетиоцима као и грађанима Општине да се осим упознавања са свим дешавањима у
могу добити и друге информације и услуге у туризму (сувенири, публикације о граду и околини,
пропагандни материјал, прегледавање презентација о туристичким потенцијалима).

Најзначајније сеоске дестинације погодне за развој руралног туризма су:

Сопотница: село Сопотница лежи на обронцима планине Јадовник, на надморској висини 1,200 м и
на удаљености од града до 15 км. То је село жуборних врела и слапова. Водопади који настају из
реке Сопотнице високи су до 20 м. Атрактивни водопади и слапови дају непоновљиве украсе уткане
у амбијент древне сеоске архитектуре коју чине воденице и ваљарице. Симбол Сопотнице је и сига

34
од које су изграћени оближњи средњовековни манастири Милешева, Сопоћани и Давидовица,
чувена Ћуприја на Дрини. Сига је уклесана у куће, воденице и ваљарице, цркву и Планинарски дом.
Сопотница је прво село у средњем Полимљу које се нашло у званичној понуди „Одмор на селу“
Туристичке организације Србије. На подручју Сопотнице категорисано је 11 домаћинстава са 28
лежајева. У домаћинствима туристи могу окусити чувену Сопотничку трпезу (мед, погаче, пите од
сира, хељде, зеља, сир, ракија од дивљих крушака). Подручје око Сопотничких слапова Уредбом
Владе Републике Србије проглашено је за заштићено природно добро од изузетног значаја 1.
категорија Споменик природе “Слапови Сопотнице“. Неопходно је едуковати домицилно
становништво у пружању услуга туристима, пријему туриста, уређења ентеријера и екстеријера и
указати на предности удруженог рада и пружања услуга. Поред тога неопходни су стратешки
планови и улагања у инфраструктуру, обогаћивање туристичких садржаја.

Камена гора: Камену гору многи сматрају најлепшим селом у Пријепољу. Удаљена је од Пријепоља
20 км. Симбол Камене Горе је вишестолетни бор, који је стар око 400 година. Овај каменогорски бор
је од стране Завода за заштиту природе у категорији Споменика природе.Ово село је богато шумом
и водом и представља прави природни резерват. Сваки засеок и свака долина имају јаке изворе.
Само испод брда Прибојна избија преко 30 врела у којима има ситне рибе. Ово село је велики
изазов за планинаре, параглајдере, спортисте на висинским припремама, спелеологе и љубитеље
нетакнуте природе. Ово село има све природне ресурсе за развој сеоског, планинског и
рекреативног туризма али, неопходна су извесна улагања у едукацију становништва који пружају
услуге туристима, њиховој кохерентности у раду, инфраструктура (туристичка и комунална).
Тренутно у Каменој Гори је категорисано 15 домаћинства ( 49 лежајева ).

Село Јабука: место од историјске важности, на 15 км удаљености од града ка Црној Гори. Природни
и радом постигнути ресурси нису у довољној мери искоришћени тако да, ово место представља
једно од значајнијих дестинација у коју треба улагати – саобраћајна и комунална инфраструктура те
смештајни капацитети у сврхе развоја планинског туризма. У селу постоји коначиште Милешева који
је недавно приватизован и у који нови власник планира извесна улагања у блиској будућности.
Обзиром да се на Јабуци налази Спомен дом “Бошко Буха” и “Коначиште” које треба довести у
намену, потребно је ово подручје оспособити за развој руралног, планинског и активног туризма и за
извођење наставе у природи. Категорисаних домаћинстава има 7 са 2 једнокреветне, 7
двокреветних и 1 трокреветном собом.

Тичије Поље: ово село је прави репрезент живог етнографског музеја. Налази се у подножју
планине Озрен, на око 1500 м надморске висине. Традиција је сачувана у сваком кутку. Куће под
шиндром, појате и друге помоћне зграде под сламом саграђене су у духу народне архитектуре а у
функцији су живота мештана и гостољубивих домаћина. У непосредној близини налазе се
средњовековни манастири Давидовица и Куманица и узбудљиви кањон Дубочице. Мештане Тичијег
поља треба подстаћи и увести у процес развоја руралног еко-туризма, потребна су улагања у путну
и туристичку инфраструктуру, обезбедити комплетан туристички садржај .

Бабине: село Бабине свакако јесте место атрактивно за туристе. Тренутно, једно домаћинство је
категорисано са 2 двокреветне собе.
Неопходно је испитати могућности развоја туризма у осталим селима (Гостун, Каћево, Комаран,
Хисаџик, Косатица и Милошев До).

Околина манастира Милешеве: ово подручје је репрезент религиозне, рекреативне туристичке

понуде општине Пријепоље. Ту се налази средњовековни манастир Милешева, средњовековни град
Милешевац, Савина пећина,Савине испоснице, Кањон реке Милешевке који је Специјални резерват
природе - Природно добро од изузетног значаја са међународним статусом. Према Студији заштите
Завода за заштиту природе Србије, клисура реке Милешевке представља центар биодиверзитета

35
на простору југозападне и западне Србије. У овом Специјалном резервату природе налази се
најјужније изоловано налазиште ендемо реликтне врсте Панчићеве оморике, 38 врста птица које се
налазе на списку природних реткости. Од посебног значаја је присуство гнездеће врсте Белоглавог
супа, сурог орла, орлова змијара, сивог сокола. Од животињских врста присутне су видра, медвед,
дивља свиња. Кањон је сан сваког љубитеља планинског туризма,авантуристе који трага за
нетакнутом природом. У непосредној близини манастира Милешеве налази се село Хисарџик.
Џамија која је изграђена у истоименом селу чува Куран стар 400 година. Подручје манастира
Милешеве треба стратешки развијати за религиозни, рекреативни, сеоски туризам. Потребно је
планирати обнову, реконструкцију Средњовековног града Милешевца, пешачке стазе које би
омогућиле несметан прилаз Милешевцу и даље клисуром реке Милешевке до Каћева и даље. Ово
подручје треба развијати у правцу руралног туризма, религиозног, активног. Категорисана
домаћинства Конаци манастира са 25 једнокреветних соба и 2 двокреветне и мимо тога још два
категорисана домаћинства са 8 лежајева.

Река Лим и њене притоке, богате су рибом и тиме погодне за аматерски и спортстки риболов. Због
капацитета струја реке Лим, погодна је за рафтинг и кајакаштво. Од 2007, у Пријепољу једном
годишње одржава се међународни куп у рафтингу који окупља такмичаре из Србије и суседних
држава. Досадашња искуства показују да је велико интересовање за овим видом спорта и постоји
потреба за његово даље развијање – од смештајних капацитета, уређења речне трасе, креирање
других ван такмичарских садржаја током трајања самог такмичења, итд. Лим је један од значајних
ресурса општине Пријепоље. На Лиму се одржавају многобројне рекреативно-туристичко-спортске
манифестације (Лимска регата, Скокови у воду, Куп у рафтингу, Сплаварење Лимом). Река Лим има
одличне хидропотенцијале и постоји неколико инвеститора заинтересованих за инвестиције у
изградњи мини хидроелектрана.

Општина има велики потенцијал разне дивљачи (лисице, вукови, медведи, зечеви) и пружа
могућност за развој ловног туризма. Природа је била наклоњена, тако да планински ресурси пружају
могућност бављења спортско-рекреативним туризмом, пре свега планинарењем, бициклизмом,
шетњом али и бављење екстремним спортовима какав је параглајдинг.

У погледу на даље правце развоја туризма, шансе стоје у развоју културног туризма, ектремних
спортова и руралног туризма; унапређење саобраћајне и комуналне инфраструктуре , изградња
туристичке инфраструктуре, пре свега смештајних капацитета (унапређење хотелског смештаја,
смештаја у домаћинствима), едукација сеоског становништва у креирању туристички атрактивног
производа и пружању услуга у туризму; интензивнија промоција туристичких дестинација-производа
Општине. Обзиром да наша Општина тренутно не располаже хотелским/мотелским смештајем
потребно је донети извесна решења и кораке како би се овај проблем решио.

 Инфраструктура

Стање инфраструктуре у општини Пријепоље није на задовољавајућем нивоу управо због

недостатка финансијских средстава, неадекватног одржавања и вишегодишњег пропадања
постојећих инфраструктурних система. Велика удаљеност од Београда као и ауто пута представља
велику препреку развоја наше Општине. Упркос поменутом стању привредне и комуналне
инфраструктуре, не може се рећи да Општина нема потенцијала за даљи развој, напротив. Локална
самоуправа општине Пријепоље заузела је став да се стање инфраструктуре, посебно привредне
инфраструктуре доведе на задовољавајући ниво користећи постојеће ресурсе и доступне фондове.

Стање планске документације: Општина Пријепоље тренутно има Генерални план ( 2005 – 2025 .
године) . Локална Скупштина Општине донела је одлуку о приступању израде Просторног плана
општине што је основ за дугорочно планирање и равномерну употребу природних и радом

36
створених ресурса. Спроведена је набавка и изабрана институција из Крагујевца која ће радити на
изради Просторног плана. Израда Просторног плана је почела у фебруару 2010 . године и биће
готова у марту 2011 . године. По усвајању Просторног плана, Општина ће приступити изради остале
неопходне планске документације: План генералне регулације, Детаљни урбанистички планови.
Имајући у виду да је за инфраструктурни развој приоритет постојање документације један од
проритетних циаева овог приоритета је израда планске и техничке документације.

У погледу на стање инфраструктуре, треба истаћи неколико предности Општине: задовољавајући

хидропотенцијали, постојање путне и теретне железничке станице, постојање магистралних
саобраћајница (М21, М8), добра покривеност високонапонском мрежом, добра покривеност
телефонском мрежом, близина асфалтне и бетонске базе за изградњу инфраструктурних пројеката
и постојање квалитетне локалне грађевинске оперативе за извођење радова на комуналној
инфраструктури.

Саобраћајна инфраструктура: укупну мрежу путева у општини Пријепоље чини 441 км, од чега
17,23% чине магистрални путеви (М21, М8), 5,89% регионални и 76,88% локални путеви. Стање
магистралних путева је одлично у целокупној дужини док је код регионалних путева потребно
асфалтирти деоницу око 10 км која води ка Сјеници и Новом Пазару. Стање локалних путева је
веома лоше због вишегодишњег неодржавања и ни у ком случају не задовољва стандарде. Због
последица негативне миграције становништва, локални путеви се у ограниченом смислу одржавају.
Локална заједница Пријепоља тежи ка одржавању и реконструкцији путева у сеоском подручју која
ће у будућности представљати туристички потенцијал, као што су Камена гора, Бабине, Сопотница,
итд. До сада, приоритети за улагање у инфраструктуру били су везани за новоформирана насеља.
Што се тиче железничке мреже у Општини, она износи 415км и електрифицирана је читавом
дужином.

Општина Пријепоље снабдева се гравитационо са свог система водовода – извор “Ћупове стијене”
у Сељашници, на којима је извршено каптирање одакле се вода допрема до постројења у
Сељашници. Постројење датира из 80-их година и у солидном је стању. Капацитет постојећег
система водоснабдевања је просечан (150 л/с) и постоји потреба за већим протоком воде (до 200
л/с). Да би се то постигло, неохподно је доградити постројење за прераду воде и довршити
реконструкцију резервоара “Јездовића коса”.

Укупна реализована дужина примарне водоводне мреже је 74 км и постоји потреба за изградњом

додатних 32,5 км мреже. Укупна покривеност територије Општине водоводном мрежом је 65%.
Примарна мрежа водоснабдевања урађена је од ливено гвоздених цеви, дуктивних и делимично
азбестних цеви. Примарна мрежа водоснабдевања је у солидном стању – до сада, реконструисана
је у дужини од 800 м и постоји потреба за додатном реконструкцијом у дужини од најмање 10 км.
Потреба за реконструкцијом водовода исказана је за насеље Луке, Бостани и водовдну мрежу уз
магистрални пут ка Бијелом пољу. Постоји проблем водоснабдевања у новоразвијеним насељима
изнад гравитационог подручја где не постоји градска вода већ се морају изградити резервоари и
пумпама допремати вода на високе коте како би се обезбедило водоснабдевање за сса 6,000 лица.
Потреба за проширењем примарне и секундарне мреже ће свакако бити уврштена у Просторни план
општине и биће део Стратешког плана развоја Општине за планирани период.

Постројење за прераду воде такође је значајан проблем система водоснабдевања квалитетном

пијаћом водом. За сада, мутноћа воде је контролисана али, услед већих падавина и/или великог
невремена толеранција мутноће воде превазилази горњу границу. У циљу решавања овог
проблема, урађена је техничко инвестициона документација и у питању је инвестиција од 11
милиона динара. Обзиром да је у питању велика инвестиција, претходном анализом и сагласности
ресорног Министарства, могуће је пројекат реализовати фазно у висини до 3 милиона инвестиције:

37
постоје три филтера мешача за финално пречишћавање воде која нису у функцији управо због
недостатка средстава за њихово инфраструктурно опремање.

Укупна покривеност канализационом мрежом на територији Општине је 35% са укупно 2,680

прикључака. Реално стање на терену показује да је изграђеност канализационе мреже у
приградским насељима Коловрат, Сељашница и Велика Жупа око 70% (4,000 домаћинстава) али,
будући да техничка примопредаја није у потпуности реализована, овај податак још увек се не може
третирати као званичан. Незадовољавајући степен изграђености канализационе мреже у граду и
приградским насељима је једна од слабости Општине. У сеоском подручју Општине, канализациона
мрежа не постоји.

Постројење за пречишћавање отпадних вода не постији што указује на озбиљан еколошки

проблем. У сеоским срединама, отпадне воде се без претходног третмана одводе у околне
водотокове. Техничко инвестициона документација постоји и неопходно је идентификовати изворе
финансирања за изградњу неопходне инфраструктуре. Пошто већ пројкетна документација постоји
један од посебних циљева је и реализација бар дела пројекта прикупљање, пречишћавање
отпадниг вода.

Општина Пријепоље има озбиљан еколошки проблем управљања чврстим отпадом – постојање
већег броја дивљих депонија, нарочито у сеоском подручју, неадекватна постојећа депонија
“Стањивине” која за Општину тренутно представља еколошку катастрофу те још увек нерешено
питање регионалне депоније “Бањица”. Укупна количина оптада који се годишње произведе на
територији Општине износи 18,4221 тона - домаћинства учествују са 8,858 тона док предузећа, јавне
установе укључујући отпад са јавних површина са 9,5641 тону.

Постојећа депонија “Стањевине” налази се на улазу у град у близини реке Лим која је неадекватна,
неуређена, попуњена и представља озбиљну претњу по окружење – месечно се на овој депонији
одлаже до 1000м3 отпада. Неопходно је, у што краћем року решити питање одлагања и управљања
отпадом и урадити санацију депоније “Стањевине” за коју је, према постојећој техничкој
документацији потребно око 300,000 евра. У Општини, до недавно постојала је још једна депонија у
Бродареву која је по налогу републичког инспектора за заштиту животне средине, званично
затворена 25.03.2010.године.

Општина је у сарадњи са општинама Прибој и Нова Варош у процесу решавања ревизије техничке
документације изградње регионалне депоније “Бањица” која се налази на територији општине Нова
Варош. Будућа регионална депонија за Општину Пријепоље биће на удаљености до 20 км.

Системом даљинског грејања покривено је свега 5% домаћинстава, тачније топловодном мрежом

обухваћено је 600 прикључака. У Општини не постоји гасовод a реализација ове инвестиције може
се очекивати у неком дугорочном временском периоду.

Територија Општине је скоро у потпуности покривена електричном мрежом. Добра је покривеност

високонапонском мрежом док је горући проблем нисконапонске мреже како у граду тако и у сеоском
подручју Општине.

Што се тиче телефонског саобраћаја, потпуна је покривеност градског и приградског подручја

фиксном телефонијом док је и даље проблематична мрежа у сеоским срединама. Евидентан је
проблем потпуне покривености мобилном телефонијом нарочито у сеоским срединама. Интернет је
доступан у градским и приградским насељима – комбинација бежичног и дајл ап конекције.

38
Привлачење инвестиција - квалитет пословног окружења зависи од стања инфраструктуре и она
умногоме може допринети у доношењу одлуке потенцијалног инвеститора да ли ће уложити или
одустати од своје инвестиције. Неадекватна привредна инфраструктура изражена је код локалне
пословне заједнице нарочито у обезбеђивању гаса, воде, канализације и електричне енергије.
Такође, проблем је и недостатак пословног простора који би по повољним условима могао
задовољити производне и услужне делатности фирме.

Генералним планом и ревизија истог дефинисаће индустријске-пословне локације које ће бити

значајне за привлачење инвестиција (домаћих и страних). Постојеће стање по питању слободних
локација за привлачење инвестиција је следеће:

Индустријска зона Суводо 2 (познатија под називом Коловрат) – налази се на путу ка Црној
Гори између магистралног пута М21 и теретне железнице. Површине зоне је 2,5 хектара са 14
испарцелисаних локација за производно-услужне делатности. Комунална опремљеност
индустријске зоне приводи се крају – радови на водоводној, канализационој и саобраћајној мрежи су
завршени док ће радови на електрификацији бити спроведени до у току 2010 године . Пројекат
индустријске зоне представља пример добре праксе локалних власти у креирању програма који у
већини подржавају локалну привреду али оставља простор за стране привредне субјекте. Према
анкети спроведеној у 2008.години, 16 потенцијалних инвестирора изразило је интересовање за
пословним простором у индустријској зони. Зона је у власништву Општине у категорији гринфилд
локације. Локације ће бити дате у закуп на одређени период и уз одређене повластице
потенцијалним инвеститорима и према постојећем урбанистичком пројекту. Тренутно, елаборат о
условима давања у закуп неизграђеног земљишта на разматрању је у Министарству просторног
планирања и заштите животне средине, где по новом Закону о планирању и изградњи, повластице
било које вресте према инвеститорима морају бити одобрене од стране Владе.

У категорији браунфилд локација (напуштених индустријских или пословних постројења или

објеката), постоји више браунфилд локалција у приватном власништву. Општина посредством
Оделења за локални економски развој радиће на промоцији поменутих локација које су у бази
Општине а све у циљу привлачења нових инвестиција.

Инвестициона улагања у инфраструктуру - у току је изградња моста на реци Лим који ће спојити
неизграђени део града са већ изграђеним. Овај мост, значајан је за даљи развој Општине у било
ком аспекту – привредном, саобраћајном, социоекономском.

Од постојеће техничко инвестиционе документације у области инфраструктуре и њеног даљег

развоја, Општина има: урађену студију заштите реке Лим са постројењем за пречишћавање воде;
студију и урађену технику документацију за делимичну реконструкцију постојеће и изградњу нове
водоводне мреже у Бродареву; студију са урађеном техничком документацијом примарне и
секундарне мреже у Каменој гори и Бабинама што ће највише допринети развоју руралног туризма.

Према наведеној процени стања инфраструктуре дате су назнаке за одређене области у ком правцу
треба предвидети пројекте и програме за унапређење постојеће и даљи развој привредне и
комуналне инфраструктуре на територији општине Пријепоље. Важно је споменути да је Општина у
завршној фази израде плана капиталних инвестиција који ће бити усвојен и постати део плана
развоја Општине у делу планирања средстава и реализације капиталних инвестиција. Осим тога,
планом развоја Општине биће предвиђени пројекти мањег обима инвестиција а јако значајним за
унапређење постојеће комуналне и привредне инфраструктуре.

 Заштита животне средине и коришћење природних ресурса

39
Као што је констатовано у процени стања, Општина не располаже званичном статистиком за
утврђивање стања и степена угрожености животне средине како би се на адекватан начин
приступило планирању и унапређењу овог веома важног аспекта локалне заједнице. Процена стања
и предлог мера које је неопходно реализовати у наредном периоду, дати су на основу раније
утврђеног стања (извор: социекономска анализа, 2005.), потом затеченог стања на терену и
мишљења чланова Комисије за стратешко планирање, житеља Пријепоља.

Стање животне средине у општини Пријепоље није на задовољавајућем нивоу управо због
недостатка и/или неадекватног институционалног, техничког и финансијског оквира. Општина
Пријепоље нема службу која би се искључиво бавила питањима заштите животне средине и то је
једна од слабости. Еколошки тим за заштиту животне средине (именован у 2009. години у саставу
26 чланова), углавном је активан на решавању проблема заштите животне средине. Еколошки тим
за заштиту животне средине био је активан на подизању еколошке свети грађана кроз учешће у
пројекту “Очистимо Србију”, јавним радовима који се односе на чишћењe дивљих депонија, итд.

Локални еколошки акциони план општине (ЛЕАП) Пријепоље још увек није донет. Наиме, постоји
нацрт ЛЕАП-а за који је неопходно је урадити ревизију и то ће бити једна од приоритетних
активности чланова Еколошког тима.

Подаци о квалитету воде и ваздуха нису познати, те је тешко утврдити процену стања у Општини.
Претпоставка је да постојећа прерађивачка индустрија укључујући депонијски гас представљају
озбиљан проблем по животно окружење. Што се тиче квалитета воде, из ЈКП “Лим” потврђено је да
је квалитет воде задовољавајући осим у случајевима већих падавина када је толеранција за
мутноћу воде изнад дозвољених граница. Општина није донела програм систематског праћења
квалитета ваздуха и програм мониторинга стања нивоа буке на територији општине Пријепоље, али
постоје подаци којима се располаже а који су урађени су од стране Завода за јавно здравље
Ужице о извршеним мерењима параметара животне средине – квалиет ваздуха и воде за пиће (три
пута месечно узорковање воде за пиће) као и подацима Института за јавно здравље Србије „ Доктор
Милан Јовановић Батут “ ( четири пута годишње – отпадне воде). Река Лим је испитивана у оквиру
делатности Републичког хидрометеоролошког завода (показатељи квалитета воде).

Најкритичнија ситуација по здравље људи и уопште животно окружење представља постојећа

депонија Стањевине чије је затварање, санација и рекултивација неопходна. Овај проблем још увек
није третиран управо због још увек недовршеног процеса техничке конкретизације пројекта о
успостављању регионалне депоније Бањица. Планом развоја треба предвидети неопходне мере за
санирање постојеће депоније и решавање питање изградње трансфер станице за потребе
регионалне депоније “Бањица”. Због нерешених комуналних проблема који се односе пре свега на
одлагање чврстог комуналног отпада на неадекватним местима постоји опaсност да ова релативно
здрава средина лако постане средина са одређеним степеном угрожености квалитета живота,
приоритет ће бити управљање комуналним и осталим отпадом.

Такође, неизоставно је навести све учесталију појаву дивљих депонија у сеоском подручју Општине
што додатно угрожава животно окружење. То је уједно и показатељ о недовољно развијеној свести
и култури према очувању животног окружења и/или неадекватног одвожења смећа те је неопходно
предузети одређене мере у том смислу (едукација сеоског становништва, промотивне кампање,
набавка судова за одлагање смећа, акције прикупљања отпада, итд.).

Лим у дужини од 220 км је река међународног карактера - протиче кроз Црну Гору, Албанију, Србију
и Босну и Херцеговину. Долину реке Лим чине клисуре и котлине. Сврстава се међу најатрактивније
реке за сплаварење и по својим карактеристикама одликује се великим хидроенергетским
потенцијалом.

40
Важан природни ресурс општине Пријепоље представљају и облици рељефа настали радом
различитих геоморфолошких процеса. Од њих посебно су значајне долине река кањонског типа
(кањони Лима, Милешевке и Дубочице) са разноврсном флором и фауном. Биљне врсте које се
посебно истичу по значају су: реликтно налазиште Панчићеве оморике, ендемичне биљне врсте
црног бора, јеремичка, питомог кестена у кањону Милешевке и тиса у кањону Дубочице. У горњем,
изворишном делу реке Сопотнице, налази се већи комплекс сиге преко које се прелива део воде
реке Сопотнице образујући водопаде. Међутим, експлоатација сиге као грађевинског материјала
довела је до појаве њеног угрожавања те је природно добро стављено под заштиту државе (извор:
социоекономска анализа, 2005). Имајући у виду претходно наведена богаства наше Oпштине , један
од приоритета је и заштита природних и животињских станишта ретких биљних и
животињских врста.

Територија општине Пријепоље располаже значајним комплексима шума на просторима Златара,

Јадовника, Озрена, Лисе, Камене горе, Бабина, Побијеника и других планинских предела. Ти
предели, одликују се свежим и чистим ваздухом и мирисно етеричним уљима. Код шума, присутна је
појава све већег сушења појединих стабала, не само четинарских већ и листопадних врства. То је
последица појаве киселих киша, насталих ослобађањем разних оксида који доспевају у атмосферу
(извор: социоекономска анализа, 2005).

Пријепоље има велики потенцијал за производњу биомасе, као обновљивix извора енергије. О
могућностима коришћења потенцијала биомасе говори и Студија “Потенцијали и могућности
комерцијалног коришћења дрвне биомасе за производњу енергије и економског развоја општина
Прибој, Пријепоље и Нова Варош”, која је урађена у оквиру УНДП/ПРО програма, 2009.године.
Тренутно постоје иницијативе на испитивању енергије ветра као и могућности изградње ветрењача.
Имајћи у виду и хидропотенцијале наше општине, једана од могућности даљег разоја наше
општине је и коришћење обновљивих извора енергије. Такође, боље коришћење рудних
богатстава је једна од развојних програма које треба предвидети планом развоја Општине будући
да рудник Чадиње, налазиште олова, бакра и цинка има 3 милиона утврђених и 40 милиона
перспективних резерви.

Као што је претходно наведно, Пријепоље је богато шумама. Шумски фонд није у потпуности
искоришћен и због присуства сировине, погодан је за креирање програма и пројеката у области
дрвопрераде, енергетске ефикасности као и сакупљања, откупа и прераде лековитог биља.
Равномерна употреба природних ресурса и развој привредних грана за које је евидентно да постоје
потенцијали, води ка равномерном развоју заједнице.

Јавно приватна партнерства су један од начина за реализацију програма и пројеката те врсте. Не

треба заобићи постојеће фондове ресорних Министарстава укључујући фондове ЕУ-е. Било који
вид планирања програма и пројеката у коришћењу природних ресурса, мора бити поткрепљен
темељном проценом изводљивости и исплативости програма те врсте, транспарентном раду
укључујући израду адекватне техничко инвестиционе документације и поштовање стандарда.

 Друштвени развој и управљање у јавном сектору

Друштвени развој је важан сегмент функционисања општине Пријепоље. Мрежа установа и

организација из области друштвених делатности задовољава потребе становништва Општине. Неке
од предности Општине су: релативно задовољавајући систем образовања, постојање локалних и
регионалних електронских медија, развијен систем здравствене заштите и квалитетан кадар у
здравству, постојање система социјалне и дечје заштите, постојање омладинског сервиса и

41
активизам младих, равијен систем културних институција, активност невладиног сектора у
друштвеном развоју, задовољавајући степен међусекторске повезаности, мултиетничност и
толеранција.

Неизоставно је напоменути да је у мају 2007.године усвојен локални акциони план за децу. План се
базира на заштити и унапређењу положаја деце у Пријепољу кроз седам области и то: смањење
сиромаштва, заштита од злостављања и занемаривања, заштита деце без родитељског старања,
унапређење образовања, здравствена заштита за сву децу, заштита деце са сметњама у развоју и
културни садржаји.

Квалитет пружања услуга у поједеним сегментима друштва није на задовољавајућем нивоу због
недостатка техничке и кадровске опремљености. У области социјалне и дечје заштите као и осталих
културних и спортских програма највећи ограничавајући фактор у адекватном пружању услуга
управо представља недостатак финансијских средстава како би се унапредили постојећи и развили
нови програми. У наставку слабости у друштвеном сектору које су идентификовали чланови
Комисије за стратешко планирање су: висок проценат незапослености и негативна миграција
стручног кадра, спора и компликована администрација у јавном сектору, недовољна укљученост
маргинализованих група, недовољно транспарентан рад јавних установа. Такође, једна од кључних
слабости је још увек неусвојена стратегија социјалне заштите.

Неразвијеност општине, довело је до тога да је ниво културних дешавања у Пријепољу умањеног

обима. Упркос ограничавајућим факторима, установе из области културе у Општини успевају да
одрже континуитет и солидне садржаје у пакету својих услуга: Музеј, Библиотека и Дом културе. У
културним установама упослено је 37 радника (Дом културе – 20 запослених, Музеј – 7
запослебих,Матична Библиотека 10- запослених).

У општини Пријепоље у 2008. години основана је Канцеларија за младе уз подршку Министарства

омаладине и спорта . Канцеларија за младе је сервис младих при локaланој самоуправи. У мају
2010. је усвојен Локални акциони план за младе.

Информисаност: У Пријепољу тренутно постоји једна локална ТВ станица (ТВ Форум) и једна
регионална (ТВ Енигма). Телевизија “Форум” активно прати дешавања у општини и шире а
гледаност је све већа. Тренутно није цела територија општине покривенa. Активне су три радио
станице (Радио 033, Енигма и Милешева) и једне локалне новине (Полимље).

У Пријепољу постији једна предшколска установа “Миша Цвијовић”. Установа ради у четири
објекта од којих су два у граду. Постоји потреба за проширивањем капацитета предшколске
установе у граду и приградским насељима.

У општини Пријепоље постоји 9 основних школа од којих се једна бави музичким образовањем
младих. Све школе имају измештена одељења, којих има укупно 27. Организовање наставе у
сеоским срединама је отежано због неадекватне инфраструктуре и недостатка превоза ученика. У
Пријепољу постоји специјална школа са два одељења и њу похађа седам ученика .

Што се тиче средњешколског образовања, осим пријепољске Гимназије (50 радника, 467
ученика), у Пријепољу постоји Економско-трговинска школа (59 радника, 442 ученика) и Техничка
школа ( 78 радника , 558 ученика ) које нуде 17 смерова. Укупан број ученика у средњим школама је
1,467 . Број ученика средње школе у школској години (2009/2010) у односу на прошлу годину је
мањи за 101 ученика. Највеће интересовање ученика је за општи смер у Гимназији док су у стручним
школама најатрактивнији смерови машинског техничара за компјутерско конструисање и економског
техничара. Према исказаним потребама локалне пословне заједнице (извор: испитивање

42
мишљења локалног пословног сектора, новембар 2009.) и уопште стања политике запошљавања,
евидентна је неусклађеност образовних профила са потребама локалне привреде.

Што се тиче високог образовања, од 2005.године у Пријепољу је активно истурено одељење

Високе школе техничких студија из Чачка.

Потреба за унапређењем услуга и креирањем нових у области социјалне заштите је далеко велика
у односу на оно што Центар за социјални рад успева да реализује сходно својим финансијским,
техничким па и људским ресурсима. Последица лошег привредног стања и опадања животног
стандарда, последица су пораста броја корисника услуга Центра за социјални рад - статистика
новијег датума показује да у свим категоријама и код малолетних и код пунолетних лица долази до
повећања корисника социјалне заштите.

Неопходно је решити проблем смештајних капацитета за малолетна и пунолетна лица - сама

чињеница да у Општини не постоји ни једна установа која збрињава децу и одрасле довољно говори
у прилог томе да је недостатак капацитета смештаја озбиљан проблем и генерална слабост у
сектору социјалне и дечје заштите. Министарство рада и социјане политике од пре две године из
средстава НИП-а реализује пројекат формирања мреже дневних боравака за децу и омаладину у
срединама које су исказале потребу за таквим центрима, па ће посебна пажња бити посвећена
програму превентивне деликвенције код адолесцената. Од 24 општине које су исказале потребу за
овакву сарадњу, у 13 општина су почеле припремне активности за отварање тих центара, а у
Пријепољу је он почео са радом. У Дневни центар за сада долази 232 адолесцената. Раст деце из
породица са поремећеним односима је у порасту и планом треба предвидети активности на у
домену сарадње са локалном заједницом и проналажења могућности за оснивање Саветовалишта
за брак и породицу, како би се превентивним радом смањио број ових лица. Такође, потреба за
изградњом геронтолошког центра идентфикована је у 2005.години и до данас ово питање није
решено. Од есенцијалне је важности да Центар за социјални рад настави спровођење пројекта
“Помоћ у кући старим, инвалидним и хронично оболелим особама ” како у 2010.години тако и
у наредним годинама.

Стање здравствене заштите је задовољавајуће. Носилац здравствене заштите у општини Пријепоље

је Дом здравља и Болница. Потребе здравствених установа у Бродареву и Пријепољу огледају се у
замени застареле и набавци нове опреме.

Тешкоће у раду Спортског савеза су пре свега: недовољан број термина у спортским дворанам за
тренинге клубова, недостатак клубског простора, одлив спортиста, недостатак спортских терен аза
мале спортове. Очекује се да ће у сарадњи са Министарством омлдине и спорта у 2010. години бити
реализован пријекат мини пич терена за мале спотове. Урађен је и пројекат доградње трибина и
ограда око фудбалског стадиона “ФК Полимље”. Овим активностима мало ће се ублажити набројани
недостаци. Један од приоритетних задатака у области развоја спорта и физичке културе је развој
масовог спрта.

У Пријепољу, регистровано је око тридесетак невладиних организација које делују у разним

областима (спорт, екологија, пољопривреда, туризам, итд.). Сарадња Општине са постојећим
невладиним сектором је задовољавајућа. Општина ће у наредном периоду радити на унапређењу те
сарадње кроз подстицај развоја и јачања цивилног сектора.

VI. СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА ОПШТИНЕ ПРИЈЕПОЉЕ: ВИЗИЈА, МИСИЈА, ОПШТИ И ПОСЕБНИ

ЦИЉЕВИ И ПРОЈЕКТИ

43
 ВИЗИЈА - општина Пријепоље је здрава, за живот привлачна и добро организована
заједница са створеним условима за равномерни социо-економски напредак уз поштовање
еколошких принципа, принципа мултиетничности и права грађана.

МИСИЈА општине Пријепоље је да у четворогодишњем периоду (2010-2014) елиминише

статус најнеразвијенијег подручја кроз:

а) развој и модернизацију управљачког система Општинске управе и јавних предузећа и

установа у складу са европским стандардима
б) креирање и спровођење иновативних и стимулативних програма за развој постојећих и
отварање нових МСП-а
в) креирање и спровођење програма за подстицај приватно-јавних партнерстава у циљу
развоја постојећих привредних грана и алтернативних сектора у Општини
г) побољшање пакета услуга у друштвеном сектору
д) развој људских ресурса у свим сегментима друштвено-економске заједнице
ђ) креирање и реализацију програма у области заштите животне средине
 креирање
е) Општи ии посебни циљеви
реализацију развоја
програма (графички
за равномерни приказ)
друштвени и економски развој урбаног и
руралног подручја Општине
ОПШТИ ЦИЉ 1: ПОСЕБАН ЦИЉ 1: УНАПРЕЂЕЊЕ РАЗВОЈА МАЛИХ И СРЕДЊИХ ПРЕДУЗЕЋА И
РАДЊИ
УНАПРЕЂЕЊЕ ПОСЕБАН ЦИЉ 2: УНАПРЕЂЕЊЕ РАЗВОЈА ПОЉОПРИВРЕДЕ
ЕКОНОМСКОГ ПОСЕБАН ЦИЉ 3: УНАПРЕЂЕЊЕ РАЗВОЈА ТУРИЗМА
РАЗВОЈА ПОСЕБАН ЦИЉ 4: ПРИВЛАЧЕЊЕ ИНВЕСТИЦИЈА И СТВАРАЊЕ ПОЗИТИВНЕ
ОПШТИНЕ ПОСЛОВНЕ КЛИМЕ

ОПШТИ ЦИЉ 2: ПОСЕБАН ЦИЉ 1: ИЗРАДА ПРОСТОРНО ПЛАНСКЕ И ТЕХНИЧКО

ИНВЕСТИЦИОНЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ
УНАПРЕЂЕЊЕ ПОСЕБАН ЦИЉ 2: УНАПРЕЂЕЊЕ И РАЗВОЈ КОМУНАЛНЕ И САОБРАЋАЈНЕ
ПОСТОЈЕЋЕ И ИНФРАСТРУКТУРЕ У ГРАДСКОМ И ПРИГРАДСКОМ ПОДРУЧЈУ
ИЗГРАДЊА НОВЕ ПОСЕБАН ЦИЉ 3: УНАПРЕЂЕЊЕ И РАЗВОЈ САОБРАЋАЈНЕ И КОМУНАЛНЕ
ИНФРАСТРУКТУРЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ У РУРАЛНОМ ПОДРУЧЈУ

ОПШТИ ЦИЉ 3: ПОСЕБАН ЦИЉ 1: ИНСТИТУЦИОНАЛНА ПОДРШКА У ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ

ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
ЗАШТИТА ПОСЕБАН ЦИЉ 2: ЕДУКАЦИЈА ГРАЂАНА О УНАПРЕЂЕЊУ И ОЧУВАЊУ
ЖИВОТНЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
СРЕДИНЕ И ПОСЕБАН ЦИЉ 3: УПРАВЉАЊЕ КОМУНАЛНИМ И ОСТАЛИМ ОТПАДОМ
КОРИШЋЕЊЕ ПОСЕБАН ЦИЉ 4: ПОДСТИЦАЈ ЗЕЛЕНЕ ЕКОНОМИЈЕ
ПРИРОДНИХ ПОСЕБАН ЦИЉ 5: ЗАШТИТА БИОДИВЕРЗИТЕТА
РЕСУРСА

ОПШТИ ЦИЉ 4: ПОСЕБАН ЦИЉ 1: УНАПРЕЂЕЊЕ РАДА ОПШТИНСКЕ УПРАВЕ И ЈАВНИХ

ПРЕДУЗЕЋА И УСТАНОВА
ДРУШТВЕНИ ПОСЕБАН ЦИЉ 2: УНАПРЕЂЕЊЕ СОЦИЈАЛНЕ И ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ
РАЗВОЈ И ПОСЕБАН ЦИЉ 3: ЈАЧАЊЕ КАПАЦИТЕТА ЗА РАЗВОЈ И ПРОМОЦИЈУ
УПРАВЉАЊЕ У ОБРАЗОВАЊА, КУЛТУРЕ И СПОРТА
ЈАВНОМ СЕКТОРУ ПОСЕБАН ЦИЉ 4: УНАПРЕЂЕЊЕ И ПРОМОЦИЈА КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКОГ
НАСЛЕЂА
ПОСЕБАН ЦИЉ 5: ЈАЧАЊЕ ЦИВИЛНОГ ДРУШТВА И УКЉУЧИВАЊЕ ГРАЂАНА

 Пројекти развоја (табеларни приказ)

44
ОПШТИ ЦИЉ 1: УНАПРЕЂЕЊЕ ЕКОНОМСКОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ

ПОСЕБАН ЦИЉ 1.1: УНАПРЕЂЕЊЕ РАЗВОЈА МАЛИХ И СРЕДЊИХ ПРЕДУЗЕЋА И

РАДЊИ
Пројекат 1.1.1 Израда дигитализоване базе података малих и средњих предузећа
(МСП)
Пројекат 1.1.2 Оснивање клуба привредника
Пројекат 1.1.3 Пружање саветодавне и стручне подршке постојећим и старт уп
предузетницима и МСП
Пројекат 1.1.4 Креирање општинског фонда за субвенционисање кредита нових
предузећа и предузећа у развоју
Пројекат 1.1.5 Пружање финансијске и техничке подршке постојећим привредницима у
промоцији локалне привреде
Пројекат 1.1.6 Креирање пакета олакшица постојећим привредницима и потенцијалним
инвеститорима
Пројекат 1.1.7 Пружање техничке и финансијске подршке за повезивање сродних
предузећа у удружења, мреже и кластере
Пројекат 1.1.8 Истраживање потреба усклађивања потреба локалне привреде са
понудом на тржишту рада
Пројекат 1.1.9 Организовање основних и специјализованих обука преквалификације и
доквалификације за запослена лица
Пројекат 1.1.10 Организовање основних и специјализованих обука за незапослена лица
Пројекат 1.1.11 Израда студије изводљивости и оправданости за успостављање Бизнис
инкубатор центра
Пројекат 1.1.12 Извођење радова и успостављање Бизнис инкубатор центра
Пројекат 1.1.13 Повезивање предузећа у удружења, мреже и развој кластера
Пројекат 1.1.14 Оснивање локалне развојне агенције

ПОСЕБАН ЦИЉ 1.2: УНАПРЕЂЕЊЕ РАЗВОЈА ПОЉОПРИВРЕДЕ

Пројекат 1.2.1 Набавка теренског возила за потребе рада Одељења за пољопривреду
Пројекат 1.2.2 Набавка и инсталирање малих метеоролошких станица за подршку
воћарима, ратарима и повртарима
Пројекат 1.2.3 Израда пројектне документације и извођење радова на успостављању
станица за против градну заштиту
Пројекат 1.2.4 Помоћ постојећим удружењима и газдинствима у циљу унапређења
производње и промоције производа
Пројекат 1.2.5 Едукација пољопривредних произвођача и стандардизација органске
производње – HALAL, HACCP, GLOBAL GAP
Пројекат 1.2.6 Успостављање система наводњавања за интензивнију производњу воћа
- малина, јагода, шљива, јабука
Пројекат 1.2.7 Навабка неопходне механизације и едукација произвођача за
инентизивирање воћарске производње малине, јагоде, шљиве, јабуке
Пројекат 1.2.8 Израда студије изводљивости и оправданости за изградњу хладњаче за
воће
Пројекат 1.2.9 Израда пројектно техничке документације и извођење радова на
изградњи и опремању хладњаче
Пројекат 1.2.10 Израда пројектно техничке документације и извођење радова на
изградњи дистрибутивно-продајног центра / кванташке пијаце
Пројекат 1.2.11 Израда пројектно техничке документације и извођење радова на
уређењу и опремању зелене пијаце и побољшање услова продаје меса,

45
 млека и млечних производа
Пројекат 1.2.12 Обезбеђивање средстава за суфинансирање матичне евиденције
домаћих животиња
Пројекат 1.2.13 Набавка и испорука матичног стада за регистрована газдинства
Пројекат 1.2.14 Побољшање расног састава домаћих животиња – набавка приплодног и
семенског материјала
Пројекат 1.2.15 Набавка сточног фонда – 100 приплодних јуница, 500 оваца
Пројекат 1.2.16 Израда студије изводљивости и оправданости за изградњу
демонстрационе фарме
Пројекат 1.2.17 Израда пројектно техничке документације и извођење радова на
изградњи и опремању демонстрационе фарме
Пројекат 1.2.18 Набавка сточног фонда за потребе демонстрационе фарме – 15 крава,
100 оваца
Пројекат 1.2.19 Организација и одржавање пољопривредних манифестација
Пројекат 1.2.20 Развој пчеларства – набавка кошница, едукација произвођача и
стандардизација производа

ПОСЕБАН ЦИЉ 1.3: УНАПРЕЂЕЊЕ РАЗВОЈА ТУРИЗМА

Пројекат 1.3.1 Израда локалне стратегије развоја туризма општине Пријепоље
Пројекат 1.3.2 Извођење радова на изградњи централног објекта на плажи Петровац
кроз примену приватно-јавног партнерства (ПЈП)
Пројекат 1.3.3 Извођење радова на уређењу градске плаже – изградња објекта и
набавка и уградња пратећег мобилијара
Пројекат 1.3.4 Решавање питања локације за потребе изградње кампа
Пројекат 1.3.5 Израда пројектно техничке документације и извођење радова на
изградњи и опремању кампинг простора кроз примену ПЈП-а
Пројекат 1.3.6 Израда пројектно техничке документације, набавка и уградња туристичке
сигнализације на територији општине
Пројекат 1.3.7 Израда пројектно техничке документације и изградња пешачких стаза на
територији општине
Пројекат 1.3.8 Израда пројектно техничке документације и извођење радова на
изградњи и опремању вајата
Пројекат 1.3.9 Подршка оснивању ронилачког клуба и набавка ронилачке опреме
Пројекат 1.3.10 Израда студије оправданости и исплативости за креирање понуде
потенцијалном инвеститору у сврхе развоја руралног туризма у селима
Гостун, Хисарџик, Косатица, Милешев До, Каћево
Пројекат 1.3.11 Израда пројектно техничке документације и извођење радова на
изградњи ловачког дома и уређењу ловишта на ревирима у МЗ Орашац
Пројекат 1.3.12 Израда студије истраживања природних ресурса на Петањском кршу
(Куртова јама и Петањске пећине)
Пројекат 1.3.13 Унапређење и реализација туристичких манифестација
Пројекат 1.3.14 Анализа потреба и реализација обука у сеоском туризму - подизање
капацитета запослених у туристичкој организацији, домаћина сеоских
домаћинстава и угоститеља
Пројекат 1.3.15 Оснивање туристичко-информативног центра у ужем центру града
Пројекат 1.3.16 Набавка теренског возила за потребе рада туристичке организације
Пројекат 1.3.17 Израда техничко пројектне документације за реконструкцију и уређење
утврђења Милешевац у селу Хисарџик
Пројекат 1.3.18 Едукација и усавршавање знања туристичких радника у области
туризма, маркетинга и промоције

46
Пројекат 1.3.19 Изградња туристичко – едукативно – информативног центра на
територији општине Пријепоље

ПОСЕБАН ЦИЉ 1.4: ПРИВЛАЧЕЊЕ ИНВЕСТИЦИЈА И СТВАРАЊЕ ПОЗИТИВНЕ

ПОСЛОВНЕ КЛИМЕ
Пројекат 1.4.1 Креирање и реализација плана и програма за подршку у реструктуирању
предузећа
Пројекат 1.4.2 Развој индустријске зоне Суводо 2 на Коловрату – институционализација
по моделу приватно јавног партнерства (ПЈП)
Пројекат 1.4.3 Израда пројектно техничке документације и извођење радова на
адаптацији и опремању објекта у индустријској зони за потребе
успостављања тренинг центра за развој радне снаге
Пројекат 1.4.4 Унапређење рада Одељења за ЛЕР- унапређење капацитета запослених
у циљу привлачења и реализације домаћих и страних инвестиција
Пројекат 1.4.5 Израда студије – испитивање простора територије општине за развој
гринфилд (Greenfield) и браунфилд (Brownfield) инвестиција
Пројекат 1.4.6 Израда студије изводљивости и исплативости реализације конкретних
браунфилд и гринфилд локација
Пројекат 1.4.7 Израда техничко инвестиционе документације комуналног опремања и
уређења конкретних браунфилд и гринфилд локација
Пројекат 1.4.8 Извођење радова комуналног опремања и уређења конкретних
браунфилд и гринфилд инвестиција
Пројекат 1.4.9 Сертификација општине са позитивним пословним окружењем у
организацији НАЛЕД-а
Пројекат 1.4.10 Обезбеђивање средстава за промоцију инвестиционих потенцијала
општине

ОПШТИ ЦИЉ 2: УНАПРЕЂЕЊЕ ПОСТОЈЕЋЕ И ИЗГРАДЊА НОВЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ

ПОСЕБАН ЦИЉ 2.1: ИЗРАДА ПРОСТОРНО ПЛАНСКЕ И ТЕХНИЧКО ИНВЕСТИЦИОНЕ
ДОКУМЕНТАЦИЈЕ
Пројекат 2.1.1 Израда и усвајање Просторног плана општине Пријепоље
Пројекат 2.1.2 Израда плана генералне регулације општине Пријепоље
Пројекат 2.1.3 Израда Урбанистичког плана (плана детаљне регулације) за конкретне
просторе подручја посебне намене
Пројекат 2.1.4 Успостављање Географског Информационог Система (ГИС)
Пројекат 2.1.5 Израда студије изводљивости и оправданости и техничко инвестиционе
документације за изградњу азила за псе
Пројекат 2.1.6 Израда студије изводљивости и оправданости за изградњу градског
паркинга
Пројекат 2.1.7 Израда пројектно техничке документације за изградњу градског паркинг
простора
Пројекат 2.1.8 Израда пројектно техничке документације за изградњу система
пречишћавања система отпадних вода у Бродареву
Пројекат 2.1.9 Израда пројектно техничке документације за санацију мостова на реци
Лим – насеља Бродарево, Лучице, Ивање и Пријепоље
Пројекат 2.1.10 Израда експертизе провере издашности изворишта водоснабдевања за
наставак радова на постројењу пречишћавања пијаће воде
Пројекат 2.1.11 Израда пројектно техничке документације за фазно извођење радова на

47
 изградњи система водоснабдевања у градском и приградском подручју
Пројекат 2.1.12 Израда техничке документације математичког моделирања са
хидрауличким прорачуном провере система пријепољског водовода
Пројекат 2.1.13 Израда генералног (истраживачког и техничко инвестиционог) решења за
проширење система водоснабдевања у Бродареву
Пројекат 2.1.14 Израда пројектно техничке документације (геотехничко снимање и
главни пројекат) за изградњу канализационе мреже у Ивању
Пројекат 2.1.15 Израда пројектно техничке документације за изградњу примарне
канализационе мреже, л=3000м у Лукама
Пројекат 2.1.16 Израда пројектно техничке документације за извођење радова на
уређењу градских тргова
Пројекат 2.1.17 Израда пројектно техничке документације за извођење радова на
санацији улица: Мехмед паша Соколовић, 29.новембра, Риста Зејака и
браће Трнчића
Пројекат 2.1.18 Израда пројектно техничке документације за извођење радова на
санацији водоводне мреже у улици Изета Чавића, л=2км
Пројекат 2.1.19 Израда пројектно техничке документације за извођење радова на
санацији и реконструкцији улице Изета Чавића, л=2км
Пројекат 2.1.20 Израда пројектно техничке документације за извођење радова на
санацији водовода у улици Рајка Дивца, л=1,5км
Пројекат 2.1.21 Израда пројектно техничке документације за извођење радова на
санацији и асфалтирању улице Рајка Дивца, л=1,5км
Пројекат 2.1.22 Израда пројектно техничке документације за извођење радова на
изградњи пута Пријепоље-Седобро-Међани, л=4км
Пројекат 2.1.23 Израда пројектно техничке документације за извођење асфалтирање
дела пута Бегов мост-Хисарџик, л=3км
Пројекат 2.1.24 Израда пројектно техничке документације за извођење радова на
изградњи улице 7.јули
Пројекат 2.1.25 Израда пројектно техничке документације за извођење радова на
уређењу такси станице и урбаном уређењу простора за постављање
привремених пословно-комерцијалних објеката
Пројекат 2.1.26 Израда пројектно техничке документације за изградњу система
водоснабдевања у Каменој Гори
Пројекат 2.1.27 Израда пројектно техничке документације за решавање система
водоснабдевања у Бабинама
Пројекат 2.1.28 Израда пројектно техничке документације за изградњу водовода л=3км у
Мусковини
Пројекат 2.1.29 Израда пројектно техничке документације за изградњу водоводне и
канализационе мреже л=33км на деоници Бабина станица-манастир
Милешева
Пројекат 2.1.30 Израда пројектно техничке документације за извођење радова на
санацији и асфалтирању пута Љинци-Лучице-Сопотница, л=2,5км
Пројекат 2.1.31 Израда пројектно техничке документације за извођење радова на
санацији пута поток Гојаковић, л=3км
Пројекат 2.1.32 Израда пројектно техничке документације за извођење радова на
санацији пута у близини основне школе у Залугу, л=1,100м
Пројекат 2.1.33 Израда пројектно техничке документације за извођење радова на
реконструкцији пута Хрт Брајковац-Камена Гора, л=3км
Пројекат 2.1.34 Изграда главног пројекта за систем пречишћавање отпадних вода за
градска и приградска подручја и фабрику за пречишћавање отпадних

48
 вода
ПОСЕБАН ЦИЉ 2.2: УНАПРЕЂЕЊЕ И РАЗВОЈ КОМУНАЛНЕ И САОБРАЋАЈНЕ
ИНФРАСТРУКТУРЕ У ГРАДСКОМ И ПРИГРАДСКОМ ПОДРУЧЈУ
Пројекат 2.2.1 Изградња азила за псе
Пројекат 2.2.2 Извођење радова на реконструкцији и асфалтирању магистралног пута
М8 у дужини од 21км, на деоници Бегов мост-Аљиновићи- Бјелобабе-
Каћево-Милешев до
Пројекат 2.2.3 Завршетак радова на изградњи магистралног пута ка Јадрану, на
деоници Милешево-Аљиновићи
Пројекат 2.2.4 Извођење радова на санацији мостова на реци Лим - насеља Бродарево,
Лучице, Ивање и Пријепоље
Пројекат 2.2.5 Завршетак изградње моста на реци Лим – друга фаза
Пројекат 2.2.6 Извођење радова на санацији улица: Мехмед паша Соколовић,
29.новембра, Риста Зејака и браће Трнчића
Пројекат 2.2.7 Извођење радова на санацији и реконструкцији улице Изета Чавића,
л=2км
Пројекат 2.2.8 Извођење радова на санацији и асфалтирању улице Рајка Дивца,
л=1,5км
Пројекат 2.2.9 Извођење радова на изградњи улице 7.јули
Пројекат 2.2.10 Извођење радова на реконструкцији и асфалтирању пута Ратајска на
Коловрату, л=2км
Пројекат 2.2.11 Извођење радова на санацији и асфалтирању локалног пута Коловрат-
Сељашница-Слано блато, л=6км
Пројекат 2.2.12 Извођење радова на санацији и асфалтирању пута Бродарево-
Бјелахова-Биовгроб, л=13км
Пројекат 2.2.13 Извођење радова на изградњи пута Пријепоље-Седобро-Међани, л=4км
Пројекат 2.2.14 Извођење радова на изградњи улице у насељу Брезовача, л=3км
Пројекат 2.2.15 Извођење асфалтирање дела пута Бегов мост-Хисарџик, л=3км
Пројекат 2.2.16 Извођење радова на асфалтирању пута Бродарево-Лопар-Гојаковић,
л=2км
Пројекат 2.2.17 Изградња градског паркинг простора
Пројекат 2.2.18 Извођење радова на уређењу такси станице и урбаном уређењу
простора за постављање привремених пословно-комерцијалних објеката
Пројекат 2.2.19 Извођење радова на уређењу градских тргова
Пројекат 2.2.20 Извођење радова на уређењу платоа око католичке цркве
Пројекат 2.2.21 Извођење радова на изградњи обале утврда на реци Милешевци
Пројекат 2.2.22 Извођење радова на изградњи бетонско-каменог корита за Зекин поток,
л=100м
Пројекат 2.2.23 Извођење радова на регулацији Дерикоњића потока
Пројекат 2.2.24 Набавка неопходне зимске механизације и комбинованог возила за
одржавање јавне хигијене
Пројекат 2.2.25 Набавка комбинованог возила за одржавање јавног водовода
Пројекат 2.2.26 Извођење радова на санацији водоводне мреже у улици Изета Чавића,
л=2км
Пројекат 2.2.27 Извођење радова на санацији водовода у улици Рајка Дивца, л=1,5км
Пројекат 2.2.28 Изградња система за пречишћавање отпадних вода у градском подручју
Пројекат 2.2.29 Завршетак изградње система за пречишћавање отпадних вода у
приграском (фаза 1) и сеоском (фаза 2) подручју
Пројекат 2.2.30 Завршетак радова на изградњи система за пречишћавање пијаће воде

49
 на Сељашници
Пројекат 2.2.31 Завршетак изградње друге фазе система водоснабдевања у насељу
Луке
Пројекат 2.2.32 Извођење радова на изградњи 2 км примарне мреже водоснабдевања уз
бјелопољски пут на Коловрату почев од индустријске зоне
Пројекат 2.2.33 Извођење радова на санацији постојећег водосистема у Бродареву
Пројекат 2.2.34 Завршетак изградње канализационе мреже у Бродареву
Пројекат 2.2.35 Изградња примарне канализационе мреже, л=3000м у Лукама
Пројекат 2.2.36 Радови на реконструкцији уличне расвете у улици 7.јули
Пројекат 2.2.37 Изградња уличне расвете у Великој Жупи, л=3,135км
Пројекат 2.2.38 Изградња уличне расвете у Ивањи, л=3,5 км
Пројекат 2.2.39 Изградња уличне расвете на старом сјеничком путу, л=25км
Пројекат 2.2.40 Изградња трафостанице и напојног кабла за потребе индустријске зоне
Суводо 2 на Коловрату
Пројекат 2.2.41 Мониторинг градског водоводног система
Пројекат 2.2.42 Изградња спортског аеродрома
ПОСЕБАН ЦИЉ 2.3: УНАПРЕЂЕЊЕ И РАЗВОЈ САОБРАЋАЈНЕ И КОМУНАЛНЕ
ИНФРАСТРУКТУРЕ У РУРАЛНОМ ПОДРУЧЈУ
Пројекат 2.3.1 Извођење радова на изградњи система водоснабдевања у Каменој Гори
Пројекат 2.3.2 Завршетак изградње система водоснабдевања у Равнима
Пројекат 2.3.3 Извођење радова на изградњи секундарне мреже водоснабдевања у
селу Миоска
Пројекат 2.3.4 Извођење радова на изградњи водовода л=3км у Мусковини
Пројекат 2.3.5 Извођење радова на изградњи водоводне мреже л=33км на деоници
Бабина станица-манастир Милешева
Пројекат 2.3.6 Извођење радова на регулацији дела реке Сељашнице и Дубоког потока,
л=600м
Пројекат 2.3.7 Извођење радова на санацији пута поток Гојаковић, л=3км
Пројекат 2.3.8 Извођење радова на изградњи канализационе мреже л=33км на деоници
Бабина станица-манастир Милешева
Пројекат 2.3.9 Завршетак изградње фекалне канализационе мреже, л=1800м у МЗ
Сељашница
Пројекат 2.3.10 Извођење радова на изградњи канализационе мреже у МЗ Миоска
Пројекат 2.3.11 Извођење радова на изградњи канализационе мреже у Душманићима
Пројекат 2.3.12 Извођење радова на санацији локалног пута Дечево-Сопотница, л=4км
Пројекат 2.3.13 Завршетак радова на асфалтирању пута Грачаница-Лучице-Сопотница,
л=800м
Пројекат 2.3.14 Извођење радова на санацији и асфалтирању улице Пљеваљска-Ромско
насеље у МЗ Равне, л=2км
Пројекат 2.3.15 Завршетак асфалтирања локалног пута Лазаревића кућа-Виницка,
л=2,257м
Пројекат 2.3.16 Извођење радова на санацији и асфалтирању пута Љинци-Лучице-
Сопотница, л=2,5км
Пројекат 2.3.17 Извођење радова на реконструкцији и асфалтирању путног правца
Бостани-Ташева, л=6км
Пројекат 2.3.18 Извођење радова на санацији пута Завинограђе-Орашац, л=3км
Пројекат 2.3.19 Извођење радова на санацији пута у близини основне школе у Залугу,
л=1,100м
Пројекат 2.3.20 Извођење радова на реконструкцији пута Хрт Брајковац-Камена Гора,

50
 л=3км
Пројекат 2.3.21 Обезбеђивање 500 прикључака фиксне телефоније за насеља Хисарџик,
Каћево и Косатицу
Пројекат 2.3.22 Опремање и изградња јавних чесама у месним заједницама

ОПШТИ ЦИЉ 3: ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И КОРИШЋЕЊЕ ПРИРОДНИХ

РЕСУРСА

ПОСЕБАН ЦИЉ 3.1: ИНСТИТУЦИОНАЛНА ПОДРШКА У ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ

СРЕДИНЕ
Пројекат 3.1.1 Израда и усвајање локалног еколошког акционог плана (ЛЕАП)
Пројекат 3.1.2 Формирање и унапређење зоотехничке службе
Пројекат 3.1.3 Израда и реализација плана и програма енергетске ефикасности
Пројекат 3.1.4 Израда и реализација плана управљања заштићеним добрима
Пројекат 3.1.5 Израда техничке документације и изградња еко кампа у основној школи у
Аљиновићима

ПОСЕБАН ЦИЉ 3.2: ЕДУКАЦИЈА ГРАЂАНА О УНАПРЕЂЕЊУ И ОЧУВАЊУ ЖИВОТНЕ

СРЕДИНЕ
Пројекат 3.2.1 Израда техничке документације и извођење радова на уређењу јавних
површина у граду
Пројекат 3.2.2 Организовање кампање и акције чишћења јавних површина у градском,
приградском и сеоском подручју
Пројекат 3.2.3 Израда и дистрибуција промотивног материјала о култури и системском
одлагању смећа
Пројекат 3.2.4 Набавка потребне механизације и пратеће опреме (контејнери за ПЕТ,
стаклену амбалажу, папир и кесе за одлагање смећа) за организовано
сакупљање и одвожење смећа на територији општине
Пројекат 3.2.5 Промоција и едукација сеоског становништва о значају и искоришћености
секундарних сировина из комуналног отпада
Пројекат 3.2.6 Обезбеђивање средстава за реализацију пројекта под називом “За живот
у складу са природом”

ПОСЕБАН ЦИЉ 3.3: УПРАВЉАЊЕ КОМУНАЛНИМ И ОСТАЛИМ ОТПАДОМ

Пројекат 3.3.1 Решавање имовинско-правних односа и ревизија техничко инвестиционе
документације за изградњу регионалне депоније “Бањица”
Пројекат 3.3.2 Израда техничко инвестиционе документације за израдњу трансфер
станице – “Бањица”
Пројекат 3.3.3 Извођење радова на изградњи трансфер станице – “Бањица”
Пројекат 3.3.4 Извођење радова на санацији и рекултивацији земљишта постојеће
депоније “Стањевине”
Пројекат 3.3.5 Извођење радова на санација и рекултивацији постојеће депоније
“Стањевине”
Пројекат 3.3.6 Израда техничко пројектне документације за санацију и рекултивацију
земљшита - дивљих депонија у сеоским срединама
Пројекат 3.3.7 Извођење радова на санацији и рекултивацији земљшита - дивљих
депонија у сеоским срединама
Пројекат 3.3.8 Израда студије изводљивости и оправданости за изградњу еко станица –

51
 станица за транширање чврстог отпада у Пријепољу и Бродареву
Пројекат 3.3.9 Израда техничко инвестиционе документације и изградња еко станица –
станица за транширање чврстог отпада у Пријепољу и Бродареву

ПОСЕБАН ЦИЉ 3.4: ПОДСТИЦАЈ ЗЕЛЕНЕ ЕКОНОМИЈЕ

Пројекат 3.4.1 Израда студије изводљивости и оправданости за израдњу система
грејања на биомасу
Пројекат 3.4.2 Израда пројектно техничке документације за пилот пројекат изградње
система грејања на биомасу у основној и средњој школи
Пројекат 3.4.3 Изградња система грејања на биомасу у основној и средњој школи
Пројекат 3.4.4 Израда пројектно техничке документације за изградњу термо фасада на
јавним предузећима и установама
Пројекат 3.4.5 Извођење радова на изградњи термо фасада на јавним предузећима и
установама
Пројекат 3.4.6 Израда пројектно техничке документације за уштеду електричне енергеје
буџетских корисника
Пројекат 3.4.7 Извођење радова на замени електричних преносних инсталација у циљу
уштеде електричне енергије буџетских корисника
Пројекат 3.4.8 Израда техничко пројектне документације за замену столарије буџетских
корисника у оквиру прогама енергетске ефикасности
Пројекат 3.4.9 Извођење радова замене столарије у зградама буџетских корисника у
оквиру програма енергетске ефикасности
Пројекат 3.4.10 Израда студије изводљивости и исплативости о могућности коришћења
енергије ветра на територији општине

ПОСЕБАН ЦИЉ 3.5: ЗАШТИТА БИОДИВЕРЗИТЕТА

Пројекат 3.5.1 Подршка управљачима заштићених добара на територији општине
Пријепоље
Пројекат 3.5.2 Израда и реализација плана и програма за реаговање у акцидентним
случајевима угрожености биодиверзитета
Пројекат 3.5.3 Едукација и промотивних кампања грађана односу према подручјима од
посебне важности

ОПШТИ ЦИЉ 4: ДРУШТВЕНИ РАЗВОЈ И УПРАВЉАЊЕ У ЈАВНОМ СЕКТОРУ

ПОСЕБАН ЦИЉ 4.1: УНАПРЕЂЕЊЕ РАДА ОПШТИНСКЕ УПРАВЕ И ЈАВНИХ

ПРЕДУЗЕЋА
Пројекат 4.1.1 Израда пројектно техничке документације за извођење радова на
реконструкцији и опремању зграде Општинске Управе
Пројекат 4.1.2 Извођење радова на реконструкцији и опремању зграде Општинске
Управе
Пројекат 4.1.3 Успостављање видео надзора и електронског система пријаве (check in) у
згради Општинске Управе
Пројекат 4.1.4 Унапређење рада службе за јавне набавке кроз набавку софтвера за
јавне набавке и едукацију запослених за коришћење и одржавање
система
Пројекат 4.1.5 Израда пројектне документације за извођење радова на физичком

52
 унапређењу општинског услужног центра у складу са стандардима
Пројекат 4.1.6 Извођење радова на физичком унапређењу општинског услужног центра у
складу са стандардима
Пројекат 4.1.7 Организовање специјализованих обука за општински менаџмент на тему
корпоративног управљања у јавном сектору
Пројекат 4.1.8 Организовање специјализованих обука за менаџмент и запослене у ОУ-и
на тему ефикасније интерне и екстерне комуникације, односа према
клијентима, кодекс понашања за запослене у општинском услужном
центру
Пројекат 4.1.9 Унапређење рада општинског услужног центра кроз повезивање јавних
предузећа и установа и месних канцеларија на јединствену мрежу
података – набавка софтвера и едукација запослених за коришћење и
одржавање јединственог система
Пројекат 4.1.10 Успостављање ефикасније комуникације и пружања општинских услуга
удаљеним местима Општине по систему СМС порука
Пројекат 4.1.11 Дефинисање простора и израда пројектно техничке документације за
извођење радова на адаптацији и опремању општинског архива
канцеларијском и дигитализованом опремом
Пројекат 4.1.12 Извођење радова на адаптацији и опремању општинског архива
канцеларијском и дигитализованом опремом
Пројекат 4.1.13 Организовање специјализоване обуке за запослена лица у Општинској
Управи, јавним предузећима и установама за израду и управљање
пројектима финансираних из средстава ЕУ-е
Пројекат 4.1.14 Организовање обуке основног и напредног писаног и говорног енглеског
језика за запослене у Општинској Управи
Пројекат 4.1.15 Креирање институционалног идентитета општине – израда јединственог
плана идентитета и маркетинга
Пројекат 4.1.16 Израда и дистрибуција кварталног билтена о актуелним активностима
Општинске Управе и општим социо-економским, културним и спортским
садржајима
Пројекат 4.1.17 Набавка софтвера и едукација запослених за успостављање
дигитализованог система евиденције корисника ЈКП Лим

ПОСЕБАН ЦИЉ 4.2: УНАПРЕЂЕЊЕ СОЦИЈАЛНЕ И ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ

Пројекат 4.2.1 Израда пројектно техничке документације за извођење радова на замени
ограде, л=530м око Дома здравља
Пројекат 4.2.2 Извођење радова на замени ограде, л=530м око Дома здравља
Пројекат 4.2.3 Извођење радова на уређењу паркинг простора, л=1700м око Дома
здравља
Пројекат 4.2.4 Израда пројектно техничке документације за изградњу хитне медицинске
помоћи
Пројекат 4.2.5 Извођење радова на изградњи и опремању простора хитне медицинске
помоћи
Пројекат 4.2.6 Обезбеђивање простора и израда пројектно техничке документације за
извођење радова на успостављању центра за децу са посебним
потребама
Пројекат 4.2.7 Извођење радова на успостављању центра за децу са посебним
потребама
Пројекат 4.2.8 Израда пројектно техничке документације и извођење радова на уређењу
просторија центра за социјални рад

53
Пројекат 4.2.9 Наставак реализације пројекта Помоћ у кући старим особама и
инвалидним особама
Пројекат 4.2.10 Обезбеђивање финансијских средстава за функционисање клуба
адолесцената
Пројекат 4.2.11 Оснивање саветоалишта за децу ромске националности - “Заштита и
интеграција Рома“
Пројекат 4.2.12 Набавка и постављање сигурносних камера у деловима града критичним
за безбедност грађана
Пројекат 4.2.13 Обезбеђивање средстава за реализацију ТВ серијала под називом
“Млади у фокусу”
Пројекат 4.2.14 Реализација едукативних и промотивних програма у оквиру пројекта
“Млади у конфликту са Законом”
ПОСЕБАН ЦИЉ 4.3: ЈАЧАЊЕ КАПАЦИТЕТА ЗА РАЗВОЈ И ПРОМОЦИЈУ
ОБРАЗОВАЊА, КУЛТУРЕ И СПОРТА
Пројекат 4.3.1 Израда пројектно техничке документације за извођење радова на
реконструкцији и опремању економско трговачке школе
Пројекат 4.3.2 Извођење радова на реконструкцији и опремању Економско-трговачке
школе
Пројекат 4.3.3 Израда пројектне документације за извођење радова на физичком
издвајању-изградњи посебног улаза зграде основне Музичке школе од
зграде Дома културе
Пројекат 4.3.4 Извођење радова на физичком издвајању-изградњи посебног улаза
зграде основне Музичке школе од зграде Дома културе
Пројекат 4.3.5 Набавка два дигитална пианина за потребе рада Музичке школе
Пројекат 4.3.6 Опремање-набавка техничке опреме за нове профиле ученика Техничке
школе
Пројекат 4.3.7 Израда пројектно техничке документације за извођење радова на замени
кровног покривача у ОШ “Милосав Стиковић”
Пројекат 4.3.8 Извођење радова на замени кровног покривача у ОШ “Милосав Стиковић”
Пројекат 4.3.9 Израда пројектно техничке документације за извођење радова на
изградњи и опремању спортске сале у згради ОШ “Светозар Марковић” у
Бродареву
Пројекат 4.3.10 Извођење радова на адаптацији и опремању спортске сале у згради ОШ
“Светозар Марковић” у Бродареву
Пројекат 4.3.11 Уградња громобранске инсталације у старој згради ОШ “Светозар
Марковић” у Бродареву
Пројекат 4.3.12 Израда и реализација плана и програма унапређења формалног и
успостављање неформалног образовања
Пројекат 4.3.13 Израда званичне презентације Музеја
Пројекат 4.3.14 Набавка дигиталне опреме за опремање музејског продајног простора -
“Добра стара времена”
Пројекат 4.3.15 Израда пројектно техничке документације за извођење радова на
реконструкцији велике и мале сале Дома културе
Пројекат 4.3.16 Извођење радова на реконструкцији велике и мале сале Дома културе
Пројекат 4.3.17 Набавка и опремање просторија Дома културе
Пројекат 4.3.18 Ревизија главног пројекта за извођење радова на реконструкцији и замени
система грејања у згради Дома културе
Пројекат 4.3.19 Извођење радова на реконструкцији и замени система грејања у згради
Дома културе
Пројекат 4.3.20 Набавка и уградња тонске опреме за потребе рада Дома културе

54
Пројекат 4.3.21 Израда техничке документације за извођење радова на замени дотрајале
сценске расвете у згради Дома културе
Пројекат 4.3.22 Извођење радова на замени дотрајале сценске расвете у згради Дома
културе
Пројекат 4.3.23 Израда пројектно техничке документације и извођење радова на замени
уличне расвете око Дома културе
Пројекат 4.3.24 Израда пројектне документације за извођење радова на уређењу и
опремању простора за потребе рада летње Библиотеке
Пројекат 4.3.25 Извођење радова на уређењу и опремању простора за потребе рада
летње Библиотеке
Пројекат 4.3.26 Израда пројектно техничке документације и извођење радова на
адаптацији и опремању простора дечјег одељења зграде Библиотеке
Пројекат 4.3.27 Набавка и уградња и едукација запослених у примени техничке опреме за
дигитализацију фонда матичне Библиотеке
Пројекат 4.3.28 Извођење радова на уређењу, набавка и уградња опреме за потребе
уређењау и опремању малих спортских терена код стадионa
Пројекат 4.3.29 Израда пројектно техничке документације за извођење радова на
уређењу и опремању центра за одрживи развој и неговање старих заната
Пројекат 4.3.30 Извођење радова на уређењу и опремању центра за одрживи развој и
неговање старих заната
Пројекат 4.3.31 Едукација запослених и корисника центра за одрживи развој и неговање
старих заната и промоција рада центра

ПОСЕБАН ЦИЉ 4.4: УНАПРЕЂЕЊЕ И ПРОМОЦИЈА КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКОГ

НАСЛЕЂА
Пројекат 4.4.1 Израда и реализација плана и програма за промоцију културно-
историјског наслеђа
Пројекат 4.4.2 Израда дигиталне базе података културно-историјског наслеђа и
едукација запослених у јавном сектору
Пројекат 4.4.3 Промоција пројекта “Добра стара времена”
Пројекат 4.4.4 Унапређење постојећих туристичких садржаја и креирање нових у циљу
промоције културно-историјског наслеђа полимског региона

ПОСЕБАН ЦИЉ 4.5: ЈАЧАЊЕ ЦИВИЛНОГ ДРУШТВА И УКЉУЧИВАЊЕ ГРАЂАНА

Пројекат 4.5.1 Повезивање и едукација сеоског становништва и власника МСП у циљу
производње здраве хране, израде и продаје сувенира, пружања
угоститељских услуга за потребе развоја туризма
Пројекат 4.5.2 Подизање свести грађана о препознавању и начину приступа у решавању
дискриминаторних ситуација – “Једнак третман за све”
Пројекат 4.5.3 Креирање и реализација програма за стипендирање и организацију
студијских програма за младе
Пројекат 4.5.4 Успостављање институционалног система активног учешћа младих у
доношењу одлука од друштвеног значаја
Пројекат 4.5.5 Оснивање и опремање волонтерског центра за младе
Пројекат 4.5.6 Обезбеђивање средстава за реализацију ТВ серијала под називом “Моја
школа”
Пројекат 4.5.7 Анимирање младих у организацију и учествовање у активностима из
области културе
Пројекат 4.5.8 Израда и реализација програма запошљавања и предузетништва младих
Пројекат 4.5.9 Пружање саветодавне и стручне подршке младим интересентима за

55
 програм запошљавања и самозапошљавања
Пројекат 4.5.10 Израда и реализација програма информисања младих и представника
привреде о могућностима запошљавања и самозапошљавања
Пројекат 4.5.11 Дефинисање простора и израда пројектне документације за уређење
простора у циљу оснивања центра за младе у насељеним местима
Велика Жупа, Бродарево, Ивање, Сељашница и Хрт
Пројекат 4.5.12 Израда техничке спецификације, набавка и уградња опреме за потребе
инфо центара за младе у насељеним местима Велика Жупа, Бродарево,
Ивање, Сељашница и Хрта
Пројекат 4.5.13 Обезбеђивање средстава за реализацију ТВ серијала под називом
Афирмација женског стваралаштва
Пројекат 4.5.14 Развој женског предузетништва у руралним срединама
Пројекат 4.5.15 Израда техничке документације, набавка и постављање емисионе опреме
за проширење ТВ сигнала на територији општине
Пројекат 4.5.16 Подршка и унапређење рада удружења која се баве заштитом животне
околине

56
57
 VII. ПРИОРИТЕТНИ ПРОЈЕКТИ РАЗВОЈА ЗА ГОДИНУ 1

 План имплементације (акциони план) за годину

 План имплементације (акциони план) за годину 1

Општи
циљ/ Процењена Време
Извори Носилац пројекта / Партнери на
Посебан вредност Корисници / трајања
Назив пројекта финансирања одговорна особа пројекту /битни
циљ/ пројекта циљне групе реализације
актери
Редни бр. (РСД) (од –до)
пројекта
1.4.2 Развој индустријске зоне Суводо 2 на Коловрату 950.000 Буџет Општине/ КЛЕР / Пројектни тим ЛЦ за МСП Приватни 24 месеца
– институционализација по моделу приватно Донатори (ЕУ) сектор
јавног партнерства (ПЈП)

1.3.1 Израда локалне стратегије развоја туризма 300.000 Буџет Општине- Туристичка Јавни и приватни Становиштво и 8 - 12 месеци
општине Пријепоље Туристичка организација сектор предузетници
организација/ туристичке у туризму
МЕРР/ЕУ привреде, КЛЕР
средства
1.1.9 Организовање основних и специјализованих 300.000 Буџет Општине/ НСЗ Општина Запослена 10 месеци
обука преквалификације и доквалификације за НСЗ/ Донатори Пријепоље, ЛЦ лица и
запослена лица (ЕУ, УСАИД) за МСП, привредници
Образовне
институције
1.1.10 Организовање основних и специјализованих 300.000 Буџет Општине/ НСЗ Општина Запослена 10 месеци
обука за незапослена лица НСЗ/ Донатори Пријепоље, ЛЦ лица и
(ЕУ, УСАИД) за МСП, привредници
Образовне
институције
1.1.2 Оснивање клуба предузетника 50.000 Буџет општине КЛЕТ ЛЦ за МСП Приватни 6 месеци
предузетници
1.1.13 Повезивање предузећа у удружења , мреже и 50.000 Буџет општине, КЛЕР ЛЦ за МСП Приватни 9 месеци
развој кластера Донатори предузетници
1.4.3 Израда пројектно техничке документације и 4.500.000 ЕУ фондови, Општина Општине из Приврдници 12 месеци
извођење радова на адаптацији и опремању Донатори Пријепоље,КЛЕР суседних држава,
објекта у индустријској зони за потребе РРА
успостављања тренинг центра за развој радне
снаге
1.1.8 Истраживање потреба усклађивања потреба 100.000 Буџет општине Општина Перијепоље Приватни Сектор Приватни и 6 месеци
локалне привреде са понудом на тржишту рада ( КЛЕР и ЛЦ ) јавни сектор,
незапослени
1.2.4 Помоћ постојећим удружењима и газдинствима 150.000 Буџет општине Одељење за Удружења Пољопривредн 12 месеци
у циљу унапређења производње и промоције пољопривреду пољопривредник и произвођачи,
производа а, КЛЕР, Предузетници
Предузетници

58
1.2.5 Едукација пољопривредних произвођача и 150.000 Буџет Општине- Одељење за Пољопривредна Пољопривредн 9 месеци / 3
стандардизација органске производње – HALAL, Одељење за пољопривреду удужење и и произвођачи месеца по
HACCP, GLOBAL GAP пољопривреду/ пољопривредна обуци
МПШВ/ газдинства
Мрежа за
подршку
руралном развоју
1.4.5 Израда студије – испитивање простора 100,000 Буџет општине, Општина и које Имовински Јавни и 6 месеци
територије општине за развој гринфилд донатори ( одељење ЗА власници приватни
(Greenfield) и браунфилд (Brownfield) Прогрес, УСАИД Урбанизам , КЛЕР сектор и
инвестиција ) физичка лица
1.4.8 Извођење радова комуналног опремања и 300,000 Буџет Општине/ КЛЕР/ЈП Дирекција и Дирекција за Инвеститори/О 12 месеци
уређења конкретних браунфилд и гринфилд МЕРР/Донааторс ЈКП Лим изградњу, ЈКП пштина/Станов
инвестиција ка средства-ЕУ ништво
1.4.4 Унапређење рада Оделења за ЛЕР – 1.000.000 ЕУ фондови КЛЕР КЛЕР – Прибој и Запослени у 18 месеци
унапређење капацитета запослених у циљу Нова Варош КЛЕР,
привлачења и реализације домаћих и страних општинска
инвестиција упрва,
Приватни
предузетници
1.4.10 Обезбеђење средстава за промоцију 800.000 Донатори . КЛЕР ЛЦ за МСП Општинска 12 месеци
инвестиционих потенцијала општине УСАИД управа ,
приватни
предузетници
1.1.6 Креирање пакета олакшица постојећим 100,000 Буџет Општине КЛЕР Општина- Постојећи 3 месеца
привредницима и потенцијалним Одељење за привредници и
инвеститорима буџет и потенцијални
финансије/Правн инвеститори
а служба, НСЗ
1.1.7 Пружање техничке и финансијске подршке за 200,000 Буџет Општине КЛЕР и ЛЦ МСП Удружења, Удружења, 6 месеци
повезивање сродних предузећа у удружења, предузетници/На предузетници
мреже и кластере длежна
Министарства:кој
а?
1.2.19 Организација и одржавање пољопривредних 900. 000 Буџет Општине/ Одељење за Пољопривредна Пољопривредн 8 месеци
манифестација Локални пољопривреду удружења, а удружења,
спонзори произвођачи произвођачи
1.3.2 Извођење радова на изградњи централног 3.000.000 Буџет општине, Туристичка Јавни и приватни Становништво 12 месеци
објекта на плажи Петровац кроз примену Министарство организацаја сектор и
приватно-јавног партнерства (ПЈП) економије и Пријепоље туристичке предузетници
регионалног привреде , КЛЕР у туризму
развоја ,
донатори
2.1.1 Израда и усвајање Просторног плана општине 7.500.000 Министарство Општина – Одељење МЖСПП/Институ Грађани и 12 месеци
Пријепоље Животне за урбанизам т ? из Крагујевца потенцијални
Средине и инвеститори
Просторног
Планирања
2.1.2 Израда плана генералне регулације општине 12.000.000 Министарство Општина – Одељење МЖСПП/Институ Грађани и 12 месеци
Пријепоље Животне за урбанизам т ? из Крагујевца потенцијални
Средине и инвеститори

59
 Просторног
Планирања,
Донатори ( ЕУ
фондови,
Прогрес )
2.1.6 Израда студије изводљивости и оправданости 2.500.000 Буџет Општина-Одељење Консултантска Грађани/ЈП? 6 месеци
за изградњу градског паркинга Општине/Донато за урбанизам?/ЈП агенција/
р-ЕУ Дирекција Саобраћајни
институт
2.1.7 Израда пројектно техничке документације за 5.500.000 Буџет општине / Општина Пријепоље Дирекција за Грађани 12 месеци
изградњу градског паркинг простора Донатори , ЕУ изградњу

2.1.26 Израда пројектно техничке документације за 1.700.000 Буџет општине, Оптина пријепоље МЗ Камена Гора Грађани 6 месеци
изградњу система водоснабдевања у Каменој Дирекција вода
Гори
2.1.15 Израда пројектно техничке документације за 2.000.000 Буџет општине МЗ Пријепоље ЈКП Грашани 9 месеци
изградњу примарне канализационе мреже, Дирекција за
л=3000м у Лукама ( Стари хотел - крја насеља воде
Луке )
2.1.5 Израда студије изводљивости и оправданости и 2.000.000 Буџет општине / Општина Пријепоље Општина Прибој, Грађани 18 месеци
техничко инвестиционе документације за Донатори , ЕУ општина Нова
изградњу азила за псе Варош
2.1.9 Израда пројектно техничке документације за 20.000.000 Буџет општине / Општина Пријепоље, МЗ Ивање Грађани 36 месеци
санацију мостова на реци Лим – насеља Донатори , ЕУ Дирекција за
Бродарево, Лучице, Ивање и Пријепоље - изградњу
фазно
2.1.10 Израда експертизе провере издашности 1.000.000 Буџет општине , ЈКП Општина Приватни 12 месеци
изворишта водоснабдевања за наставак радова донатори Приепоље сектор,
на постројењу пречишћавања пијаће воде грађани
2.1.14 Израда пројектно техничке документације 10.000.000 Буџет општине / МЗ Ивање Дирекција за Грађани 12 месеци
(геотехничко снимање и главни пројекат) за Министарства изградњу
изградњу канализационе мреже у Ивању
2.1.20 Израда пројектно техничке документације за Буџет општине. ЈКП Мз Пријепоље Грћани 3месеца
извођење радова на санацији водовода у улици Министартства
Рајка Дивца, л=1,5км 200.000
2.1.13 Израда генералног (истраживачког и техничко 2.000.000 Буџет општине / Општина Пријепоље, ЈКП Грађани 12 месеци
инвестиционог) решења за проширење система Министарства, МЗ Бродарево
водоснабдевања у Бродареву Донатори
2.1.27 Израда пројектно техничке документације за 3.000.000 Буџет општине / Општина Пријепоље, ЈКП Грађани 12 месеци
решавање система водоснабдевања у Министарства, МЗ Бабине
Бабинама Донатори
2.1.25 Израда пројектно техничке документације за 1.000.000 Донатори, Буџет МЗ Пријепоље Општина Приватни 6 месеци
извођење радова на уређењу такси станице и општине Пријепоље, сектор,
урбаном уређењу простора за постављање Дирекција за грађано
привремених пословно-комерцијалних објеката изградњу
2.2.5 Завршетак изградње моста на реци Лим 15.500.000 Буџет општине, Општина Пријепоље Дирекција за Грађани 12 месеци
Донатори, НИП изградњу , ЈКП

60
2.2.32 Извођење радова на изградњи 2 км примарне 51.000.000 ЕУ фондови , Општиан Пријепоље ЈКП Приватни 18 месеци
мреже водоснабдевања уз бјелопољски пут на Донатори сектор,
Коловрату почев од индустријске зоне грађани
2.1.11 Израда пројектно техничке документације за 6.000.000 Буџет ЈКП Месне заједнице Грађани 24 месеца
фазно извођење радова на изградњи система ОПШТИНЕ,
водоснабдевања у градском и приградском Републичка
подручју дирекција за
воде
2.1.29 Израда пројектно техничке документације за 1.000.000 Буџет оптине, МЗ Пријепоље ЈКП Грађани 6 месеци
изградњу водоводне и канализационе мреже републичка
л=33км на деоници Бабина станица-манастир Дирекција за
Милешева воде
2.1.16 Израда пројектно техничке документације за 2.000.000 Буџет општине / Општина Пријепоља Дирекција за Грађани 12 месеци
извођење радова на уређењу градских тргова Донатори изградњу

2.1.17 Израда пројектно техничке документације за 800.000 Буџет општине, Мз Бродарево Дирекција за Грађани 6 месеци
извођење радова на санацији улица: Мехмед МЗ Бродарево изградњу
паша Соколовић, 29.новембра, Риста Зејака и
браће Трнчића
2.1.18 Израда пројектно техничке документације за 200.000 Буџет општине МЗ Пријепоље ЈКП Грађани 3 месеца
извођење радова на санацији водоводне мреже
у улици Изета Чавића, л=2км
2.1.19 Израда пројектно техничке документације за 1.000.000 Буџет општине, МЗ Приејпоље Дирекција за Грађани 3 месеца
извођење радова на санацији и реконструкцији МЗ Пријепоље изградњу
улице Изета Чавића, л=2км
2.2.28 Изграда главног пројекта за систем 10.000.000 Реапубличка Републићка диекција
пречишћавање отпадних вода за градска и дирекција за за воде
приградска подручја и фабрику за воде, Донаторска
пречишћавање отпадних вода средства
2.1.21 Израда пројектно техничке документације за 1.000.000 Буџет општине, МЗ Пријепоље Дирекција з Грађани 4 месеца
извођење радова на санацији и асфалтирању МЗ Пријепоље аизградњу
улице Рајка Дивца, л=1,5км
2.2.30 Завршетак радова на изградњи система за 13.500.000 Дирекција вода, ЈКП Приварти 8 месеци
пречишћавање пијаће воде на Сељашници донатори сектор и
грађани
2.2.31 Завршетак дуге фазе водоснабдевања у 7.500.000 Дирекција вода , Општина Пријепоље ЈКП, Дирекција Приватни 8 месеци
насељу Луке Буџет општине за изградњу сектор и
грађани
2.3.1 Завршетак изградња водоснабдевања на 5.200.000 Дирекција вода , Општина Пријепоље ЈКП, Дирекција Приватни 8 месеци
Раѕвнама Буџет општине за изградњу сектор и
грађани
2.3.9 Завршетак изградње фекалне канализационе 9.000.000 Биџет општине, МЗ Сељашница ЈКП Приватни 4 месеца
мреже, л=1800м у МЗ Сељашница МЗ Сељашница сектор ,
грађани
3.3.1 Решавање имовинско-правних односа и 100.000 еура Донаторска Општина Нова Варош ЈКП Грађани три 6 месеци
ревизија техничко инвестиционе документације средства општине
за изградњу регионалне депоније “Бањица”
3.4.1 Израда студије изводљивости и оправданости 2.500.000 Донатори Општина Пријепоље Консултанти Привати и 12 месеци
за израдњу система грејања на биомасу јавни сектор

61
3.4.2 Израда пројектно техничке документације за 10.000.000 Донатори-ЕУ, Општина Пријепоље Приватни сектор Основнеи 12м есеци
пилот пројекат изградње система грејања на УСАИД средње школе
биомасу у основној и средњој школи
3.4.3 Изградња система грејања на биомасу у 5.500.000 Донатори-ЕУ, Општина Пријепоље, Јавен установе Основна 12 месеци
основној и средњој школи УСАИД ЈКП школа

3.4.10 Израда студије изводљивости и исплативости о 1.000.000 Донатори Приватни страни МЗ и Грађани 12 месеци
могућности коришћења енергије ветра на предузетник Електродистрибу
територији општине ција
3.2.4 Набавка потребне механизације и пратеће 3.000.000 Буџет општине, ЈКП Општина и месне Грађани 12 месеци
опреме (контејнери за ПЕТ, стаклену амбалажу, ЈКП Лим, ЕУ заједнице
папир и кесе за одлагање смећа) за фондови
организовано сакупљање и одвожење смећа на
територији општине
3.1.1 Израда и усвајање локалног еколошког 100.000 Буџет Општине- Координационо тело МЖПП/Чланови Становништво 8 месеци
акционог плана (ЛЕАП) Координационо за заштиту животне комисије и приввреда
тело за заштиту средине Општине
животне средине
4.2.9 Наставак реализације пројекта Помоћ у кући 6.200.000,00 Буџет општине , Центар за социјални НСЗ Грађани 12 месеци
старим особама и инвалидним особама Министарство рад
економије и
региоанлнаог
развоја
4.2.6 Обезбеђивање простора и израда пројектно 1.000.000 Надлежна Удружење Општина Деца ометена 9 месеци
техничке документације за извођење радова на министрства , Пријепоље у развоју
успостављању центра за децу са посебним домнатори
потребама
4.2.10 Обезбеђивање финансијских средстава за 2.500.000 Буџет општине, Центар за социјални Оптишна 24 месеца
функционисање клуба адолесцената Донатори рад Пријепоље,
Црвени крст
4.1.13 Организовање специјализоване обуке за 500.000 Донатори Општина Приејпое Јавне Запослени у 24 месеца
запослена лица у Општинској Управи, јавним институције и јавним
предузећима и установама за израду и предузећа службама
управљање пројектима финансираних из
средстава ЕУ-е
4.2.8 Израда пројектно техничке документације и 1.000.000 Буџет општине, Центар за социјални Општина Запоселни у 6 месеци
извођење радова на уређењу просторија центра Центар за рад Пријепоље центру за
за социјални рад социјани рад , социјални рад ,
донатори корисници
њихових
услуга
4.1.15 Креирање институционалног идентитета 2.000.000 Буџет општине. Општина Пријепоље ЛЦ за МСП Приватини 12 месеци
општине – израда јединственог плана Донатори ( сектор, јавне
идентитета и маркетинга УСАИД, ЕУ ) инстритуције
4.5.14 Израда техничке документације, набавка и 2.200.000 ТВ ФОРУМ, ТВ форум Локална
постављање емисионе опреме за проширење Донатори, Буџет самоуправа
ТВ сигнала на територији општине општине
4.4.1 Израда и реализација плана и програма за 1.000.000 Донатори , ЕУ Музеј Општина , ЛЦ за Јавне 24 месеца
промоцију културно-историјског наслеђа фондови МСП установе,
грађани
62
4.5.8 Израда и реализација програма запошљавања 300.000 Донатори, Канцеларија за Општина Млади људи 6 месеци
и предузетништва младих УСАИД младе Пријепоље, ЛЦ
за МСП
4.4.4 Унапређење постојећих туристичких садржаја и 5.000.000 Донатори и ЕУ Општина Пријепље ЛЦ за МСП Граћани 24 месеца
креирање нових у циљу промоције културно- Музеј
историјског наслеђа полимског региона
4.5.1 Повезивање и едукација сеоског становништва 5.000.000 Донатори , ЕУ ТОП Општина Туристи, 16 месеци
и власника МСП у циљу производње здраве фондови Пријепоље грађани
хране, израде и продаје сувенира, пружања
угоститељских услуга за потребе развоја
туризма- фазно
4.5.10 Израда и реализација програма информисања 200.000 Буџет оптине ЛЦ за МСП Општина Грађани, 12 месеци
младих и представника привреде о Пријепоље шприватни
могућностима запошљавања и ,Канецларија з сектор
самозапошљавања младе КЛЕР
4.5.7 Анимирање младих у организацију и 200.000 Буџет општине , Канцеларија за Музеј, Млади људи 12 месеци
учествовање у активностима из области културе Донатори младе ТОПријепоље

4.5.9 Пружање саветодавне и стручне подршке 100.000 Буџет општине ЛЦ за МСП, Општина Млади 12 месеци
младим интересентима за програм Канцеларија за Пријепоље предузетници
запошљавања и самозапошљавања младе
4.2.4 Израда пројектно техничке документације за 500.000 Буџет општине, Дом здравља Општина Грађани 6 месеци
изградњу хитне медицинске помоћи Медецински Пријепоље
центар

63
VIII. ИЗВОД ПРОЈЕКАТА РЕГИОНАЛНОГ И ПРЕКОГРАНИЧНОГ КАРАКТЕРА

 Предлог пројеката регионалне сарадње

Пројекат 4.5.14 Развој женског предузетништва у руралним срединама

Пројекат 2.2.32 Извођење радова на изградњи 2 км примарне мреже водоснабдевања уз

бјелопољски пут на Коловрату почев од индустријске зоне

Пројекат 1.4.2 Развој индустријске зоне Суводо 2 на Коловрату – институционализација

по моделу приватно јавног партнерства (ПЈП)

Пројекат 1.4.4 Унапређење рада Одељења за ЛЕР- унапређење капацитета запослених

у циљу привлачења и реализације домаћих и страних инвестиција

 Предлог пројеката прекограничне сарадње

Пројекат 3.1.5 Израда техничке документације и изградња еко кампа у основној школи у
Аљиновићима

Пројекат 1.3.19 Изградња туристичко – едукативно – информативног центра на

територији општине Пријепоље

64
Израда овог документа подржана је средствима Америчке агенције за међународни развој (УСАИД)
у оквиру програма
''Подстицај економском развоју општина''

65
66