ПРЕПОРУКЕ ЗА

ПЛАНИРАЊЕ

ПАМЕТН
ОГ
УРБАНОГ
РАЗВОЈА
ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ СТАРИ
ГРАД
 Београд
2021
Препоруке за планирање паметног урбаног развоја градске општине Стари град
Planning recommendations for smart urban development of the Stari Grad city municipality

Градска општина Стари град, Град Београд

Македонска 42, 11103 Београд

+381 11 78 52 999
https://www.starigrad.org.rs

Београд, јун 2021. године

АУТОР:
Душан Дамјановић, ПАЛГО смарт, Београд
Израду Препорука за планирање паметног урбаног развоја градске општине Стари град
омогућио је Национални демократски институт (НДИ), у oквиру пројекта „Паметна
општина – дигитална трансформација локалне самоуправе” који је у сарадњи са
Градском општином Стари град реализован у периоду 2020/2021. године.

Ставови, претпоставке и препоруке дати у овом документу припадају аутору и не

представљају нужно званичну политику Градске општине Стари град или став
Националног демократског института (НДИ).
Садржај

1. Увод
1.1. Контекст
1.2. Методологија рада и пројектни циљеви

2. Предуслови дигиталне трансформације и примене паметних решења

2.1. Дефинисање потребе за планирањем паметног урбаног развоја
2.2. Користи од имплементације паметних решења
2.3. Ризици и изазови приликом имплементације

3. Паметан урбани развој градске општине Стари град

3.1. Дефинисање проблема и потреба грађана у ГО Стари град на основу
квантитативних и квалитативних истраживања
3.2. Циљеви базирани на стратешким опредељењима Града Београда и
активностима ГО Стари град
3.3. Иницијативе и пројекти који садрже елементе паметног града –
препоруке

4. Закључак – наредни кораци

o Прилог 1: Резултати квантитативног истраживања (фебруар 2021) –

Power Point презентација
o Прилог 2: Резултати квалитативног истраживања (април 2021) – Power
Point презентација
1. Увод
1.1.Контекст

Последњих година, увећана свест о проблемима климатских промена, посебно у

градовима, и бројне доступне информације о паметним системима који могу да
унапреде квалитет живота грађана, допринели су да се створи друштвена потреба
за одговорним промишљањем одрживог и паметног урбаног развоја.

У периоду реализације пројекта „Паметна општина – дигитална трансформација

локалне самоуправе” (Градска општина Стари град и НДИ, 2020/2021), у условима
епидемије болести изазване коронавирусом (COVID-19), градска подручја веће
густине показала су се веома рањивима, а градски системи су били под великим
притиском адаптације, посебно у областима јавног здравља, саобраћаја,
образовања и др. У истом периоду, праћење здравствених ризика је постало нова,
важна димензија безбедности у градовима.

Поједини светски градови су подстакнути ефектима глобалне здравствене кризе

направили значајне помаке у контексту спровођења еколошких мера, увећања
атрактивности својих јавних простора, промовисања активних видова саобраћаја и
унапређења квалитета пешачке и бициклистичке инфраструктуре.

1.2. Методологија рада и пројектни циљеви

Крајем 2020. године Градска општина Стари град и Национални демократски

институт (НДИ) потписали су Меморандум о сарадњи у циљу реализације
експерименталног пројекта „Паметна општина – дигитална трансформација
локалне самоуправе” чије су активности биле осмишљене тако да одговоре на
изазов бољег разумевања стварних потреба грађана, житеља општине Стари град,
првенствено путем унапређења двосмерне комуникације, односно стварањем
предуслова за дигиталну трансформацију, ефикасније сервисе и унапређење
квалитета живота у овој централној београдској општини.

У оквиру пројекта, крајем јануара 2021. године, одржана је презентација примера

најбоље праксе у примени концепта паметног града/општине у циљу решавања
приоритетних проблема грађана, на којој је представницима Градске општине
Стари град представљен шири концепт термина, значење и значај паметног града
кроз демократски приступ технолошким иновацијама које су усмерене на грађане
и њихове потребе, уз представљање различитих примера из градова широм света.

Затим је током фебруара 2021. телефонским и онлајн путем спроведено

квантитативно истраживање јавног мњења које је подразумевало прикупљање
информација о стварним потребама грађана и о проблемима са којима се они
суочавају у општини Стари град. Прикупљене информације и резултати
истраживања били су од велике користи за израду процене тренутног стања у овој
централној београдској општини.

Потом су у периоду од априла до јуна 2021. спроведене активности квалитативног

истраживања. Најпре су током априла одржана три онлајн састанка фокус група на
којима су учествовали становници ГО Стари град. За ту прилику израђен је и
„Водич за састанке фокус група” који је пружио све неопходне смернице за
стручно вођење ових догађаја. Прва три онлајн састанка су била: 1) са грађанима
старости 50+ година; 2) са грађанима старости 40–49 година; и 3) са грађанима
старости 25–39 година. Сви учесници састанака фокус група били су дугогодишњи
становници Старог града (5 година и више), уједначено заступљени по
најважнијим параметрима (пол, образовање и политичко опредељење). Друга
фокус група (средња узрасна категорија, 40–49) имала је и додатни услов –
половина саговорника запослена у приватном, а друга половина у јавном сектору.

Уочи последњег онлајн састанка фокус групе, консултант је одржао низ састанака
и разговора са званичницима и запосленима у Градској општини Стари град у
циљу боље артикулације тема у оквиру паметног урбаног развоја општине, али и
усаглашавања предложених тематских целина са раније дефинисаним правцем
развоја у оквиру политичке агенде локалног развоја.

У јуну 2021. одржан је и четврти онлајн састанак фокус групе чији је фокус био на
решењима и предлозима за даље активности ГО Стари град у смислу примене
концепта паметног града и одрживог развоја. Састављен је и посебан „Водич за
састанак фокус групе” који је коришћен приликом одржавања онлајн сусрета са
становницима Старог града заинтересованим за овакав начин рада.

Коначно, као последњи корак у реализацији пројекта, израђен је документ који је

пред Вама – Препоруке за планирање паметног урбаног развоја градске општине
Стари град – којим се дефинишу најважнији проблеми и потребе грађана на
територији ГО Стари град, одређују циљеви који су засновани на стратешким и
планским документима Града Београда и ГО Стари град, те обликују иницијативе
и пројекти који у себи садрже елементе паметног града и дају препоруке за
наредне кораке.

2. Предуслови дигиталне трансформације и примене

паметних решења

2.1. Дефинисање потребе за планирањем паметног урбаног развоја

 Под појмом паметног града (енгл. Smart City) подразумевамо локалну
заједницу која, захваљујући анализи података, ефикасно користи своју
физичку инфраструктуру, у којој постоји ефективна сарадња локалне
самоуправе и грађана кроз отворене и транспарентне процесе, е-
партиципацију и е-управљање, и која се иновацијама на проактиван начин
прилагођава променљивом окружењу.

У циљу израде овог документа, паметни град се посматра као екосистем

паметних решења у коме су окупљени актери и заинтересоване стране
посвећени одрживом развоју и у коме се нове технологије користе за
постизање циљева одрживости (економских, социјалних и еколошких
аспеката локалног развоја).

Паметни урбани развој јесте развој који користи технологију, податке и паметна
техничка и пројектантска решења у сврху унапређења квалитета живота грађана,
функционалности и одрживости заједнице.

Бавећи се паметним урбаним развојем пажња се усмерава на прикупљање,

структурирање, складиштење, коришћење и објављивање података што
представља основу за увећање транспарентности и одговорности, учвршћивање
кредибилитета локалне управе, али и увећање поверења јавности у њу, развијање
потенцијала за иновације и унапређење нивоа ангажованости заједнице.

У трагању за одговорима на бројне изазове градова будућности

(демографски изазови, здравствени ризици, проблеми загађења и промене
климе, управљање природним и енергетским ресурсима и др.), један од
првих обавезних корака свакако јесте дигитална трансформација града.
Свеобухватан приступ дигиталној трансформацији јавних услуга, привреде
и друштва, обухвата и одрживо коришћење ресурса, одговорно понашање
према животној средини и побољшање квалитета живота свих грађана.

У Програму рада Владе из 2017. године дигитална трансформација је

усвојена као стратешки приоритет, што је касније подржано и формирањем
нове централне институције за подршку овом процесу – Канцеларије за ИТ
и е-управу, као и усвајањем одговарајуће регулативе која има за циљ
системско унапређење капацитета градова и општина за иновације. Убрзо
након тога донет је кључни пропис за ову област – Закон о електронској
управи („Сл. гласник РС“, бр. 27/2018), ажуриран је правни оквир за
електронски потпис, електронски документ, платне услуге и електронско
фактурисање, а донета је и нова уредба којом је модернизовано
канцеларијско пословање државних органа.

„Развој паметног града темељи се на дигиталној трансформацији.

Али паметан град није прост скуп појединачних решења као што су
паметни контејнери, паметни видео надзор, паметни семафори,
паметна расвета итд. Ови системи морају да буду интегрисани и
зато је неопходно да се целом процесу приступи стратешки и
системски, а не секторски и парцијално. Високо позиционирани
представници и представнице градских и општинских власти
морају да усвоје дигиталну трансформацију, интегрисану примену
технологија у развоју града и тежиште на крајњим корисницима као
 своје политичке приоритете и стално их држе у фокусу. Ово је
пресудно за брзо усклађивање градских и општинских стратегија,
прописа и процедура, обезбеђивање финансијских и других
ресурса, праћење напретка, довођење у исту линију општинских
служби, јавних предузећа и других актера од којих зависи
функционисање града и пружање услуга грађанима.“ 1

2.2.Користи од имплементације паметних решења

Примењујући пројекте у области паметних градова локална заједница остварује

приметне, вишезначне и дугорочне користи. Захваљујући имплементацији
паметних решења локална заједница може да оствари директне бенефите
(реализацијом нових прихода, уштедом ресурса), посредне користи (у смислу веће
укључености грађана, вишег квалитета живота, јавног здравља и др.), као и
одложене користи (немерљиве у првом тренутку, али значајне у будућности).

Очекује се да ће временом градске службе и институције стећи капацитете и знања

за смелију примену концепта паметних градова и да ће очекивања од паметних
решења бити на свим странама све већа. Освајајући једну по једну фазу и имајући
увид у напредак других упоредивих градских средина, грађани ће од своје локалне
власти очекивати приступ све поузданијим, бољим и напреднијим user-friendly
услугама. Нема разлога да се бројни дигитални алати (колаборативни IT алати,
интуитивни интернет сајтови, нова генерација услужних онлајн портала и
мобилних апликација итд.), који увелико представљају саставни део
свакодневнице велике већине грађана, не нађу и у оквиру услуга које пружају
градске/општинске управе. Мера атрактивности одређеног градског подручја или
територије директно ће и све више зависити од квалитета доступних дигиталних
алата, односно нивоа примене паметних решења у оквиру различитих градских
функција.

У контексту имплементације паметних решења на локалном нивоу, уочено је да

изградња поверења грађана у великој мери зависи од способности локалне управе
да омогући једноставан увид у конкретне резултате рада локалне власти у свим
важним областима, што се може постићи и доступним, лако претраживим и
уређеним скуповима података (уз анонимизацију података и заштиту
приватности).2 Поједина једноставна решења могу такође да допринесу изградњи
поверења у локалне институције (директни пренос заседања локалне скупштине,
активно коришћење налога општине на друштвеним мрежама, израда корисних
интерактивних мапа и сл.).

„Отворени подаци у урбаним срединама могу значајно да

допринесу бољем уочавању градских проблема и бољем управљању
градским системима, а тиме и побољшању квалитета живота
1
Slobodan Marković, „Put ka digitalizaciji u Srbiji – Lekcije za pametne gradove“, Ur. Dušan Damjanović,
Pametni gradovi Srbije – Inovativnost i rezilijentnost lokalnih zajednica u Srbiji 2021. godine, Beograd,
PALGO smart, 2021, 59–62.
2
У контексту спорадичних отпора поступку отварања података на локалном нивоу (најчешће због
страха од злоупотребе), треба истаћи да је пракса показала да су управо органи јавне власти ти који,
након објављивања, највише и најчешће поново активно користе податке, чиме се остварују значајне
системске уштеде.
 грађана и пословног амбијента. Креирањем апликација, програмери
учествују у стварању економских шанси, али и нових економских
вредности. На пример, ако апликација учини да јавни превоз
постане ефикаснији и привлачнији корисницима, она је допринела
и томе да више људи активно користи јавни превоз, што значи да је
допринела стварању више друштвене вредности.“ 3

2.3.Ризици и изазови приликом имплементације

Бројне су препреке и проблеми у процесу имплементације иницијатива и пројеката

из области паметних градова на локалном нивоу. Један од најчешће цитираних и
најочигледнијих проблема се свакако односи на недовољне финансијске ресурсе,
мада можемо и на овом месту да подсетимо на чињеницу да многа паметна
решења не изискују ангажовање великих финансијских средстава (посебно она
која се минимално или уопште не ослањају на високе технологије).

Посебан изазов у поступку имплементације паметних решења јесте ниво

стручности и обучености кадрова у локалној управи (мисли се на недостатак
експертизе и практичних знања у пословима планирања, реализације и праћења
пројеката).

На овај кључан проблем надовезују се и други не мање важни изазови: споро и

тешко увођење нових технолошких решења (инертност и ригидност система);
недовољно добро препознати развојни изазови и стратешки приоритети (мањак
визије); слаба сарадња између различитих нивоа управе (проблеми хоризонталне и
вертикалне координације); као и недовољно учешће организација цивилног
друштва и грађана (проблеми нетранспарентости и мањак квалитетних канала
комуникације).

3. Паметан урбани развој градске општине Стари град

3.1.Дефинисање проблема и потреба грађана у ГО Стари град на основу

квантитативних и квалитативних истраживања

Квантитативно истраживање

3
Ur. Dušan Damjanović, Otvoreni podaci i lokalna samouprava – Priručnik za donosioce odluka i
zaposlene, Beograd, PALGO smart, 2019, 30.
У фебруару 2021. године, путем телефонског и онлајн анкетирања (CAPI/CAWI),
503 пунолетних грађана који живе на територији градске општине Стари град
учествовало је у истраживању чије су главне теме биле: проблеми на нивоу
општине, степен задовољства радом локалне управе, пожељни начини
информисања и комуникације између грађана и општине, али и оцена текуће или
будуће реализације неколицине пројеката и иницијатива на територији општине
Стари град.

На питање у вези са особеностима општине Стари град, скоро 4 од 5 особа (78%) је

изабрало одговор да „историјско и архитектонско наслеђе“ издваја ову општину у
односу на друге; приближно 2/3 (63%) је изабрало одговор да јединственост лежи
у „културним установама и културним манифестацијама“, готово исто толико
(62%) је истакло специфичност позиције општине у односу на град као целину
(централна општина), док је мало мање од пола (45%) истакло „туристичку и
гастрономску понуду“.

Табела 1. Анкета, питање: По Вашем мишљењу, шта чини општину Стари град јединственом?

0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100

Историјско и архитектонско н... 78

Установе културе и културне манифес... 63

Позиција у граду (лок... 62

Туристичка и гастрономска ... 45

Не зна/Одбија да од... 2

Истраживање је затим показало да највећи број испитаника највеће проблеме

уочава у областима нелегалне градње, комуналних проблема, урбанистичког
планирања и општинске инфраструктуре (63%). На другом месту по значају налазе
се проблеми саобраћаја, градског превоза, паркинг места, реконструкције улица и
јавних радова (54%). На трећем месту се налази скуп тема које утичу на квалитет
живота у овој градској средини – социјална питања, образовање, здравство и
становање (20%), а на последњем проблеми у вези са општинском
администрацијом, локалном политиком и корупцијом (11%).

На питање о транспарентности и доступности информација о начину доношења

одлука у ГО Стари град, више од половине грађана (55%) верује да доношење
одлука није доступно јавности. На питање које се односи на надоградњу процеса
информисања и укључивања јавности – да ли локална власт подстиче грађане да се
укључе у доношење одлука – готово четири петине испитаника (79%) сматра да
локална власт не чини довољно, односно да не подстиче грађане да се активно
укључе у решавање проблема у својој локалној заједници.

Са друге стране, велика већина испитаних грађана подржава пројекте ГО Стари

град: пројекат „Стари град мисли на фасаде“ (87%), иницијативу уређења
међублоковских површина (84%) и пројекат „Стари град мисли на зграде“ (84%).
Градски пројекти који се реализују на територији ГО Стари град имају нешто
мању, али већинску подршку грађана: пројекат Линијског парка (78%), пројекат
подземних гаража у Влајковићевој и Фрушкогорској улици (74%) и пројекат
реконструкције улица Страхињића Бана и Палмотићеве (52%).

Већина испитаних грађана током пандемије болести COVID-19 није имала

проблема да контактира са одређеним општинским службама. Овакву перцепцију
јавности сигурно подржава и чињеница да се грађани Старог града у великом броју
информишу уз помоћ дигиталних алата. Наиме, девет од десет становника Старог
града користи интернет. Међу старијом популацијом (66+), чак две трећине
грађана користи интернет. Такође, 85% грађана користи паметан телефон. Међу
њима има највише корисника апликације Viber (93%), потом и WhatsApp (63%,
претежно млађа популација). Становници Старог града најмање неколико пута
недељно користе друштвене мреже: YouTube (56%), Facebook (53%), затим
Instagram (40%), Twitter (17%), TikTok (6%) итд.

Начини на који су се грађани Старог града до сада информисали и учествовали у

раду општинске управе јасно упућује на потребу реконцептуализације канала
комуникације и сарадње о чему ће бити речи у каснијим поглављима овог
документа.

Табела 2. Анкета, питање: Како сте се до сада (и у периоду пре COVID-19) информисали о раду
општинске управе?

Будућа комуникација са грађанима треба да уважи резултат истраживања према

коме код становника Старог града постоји изузетно висока заинтересованост (од
67 до 89%) за бољу информисаност у готово свим областима рада општинске
управе.

Табела 3. Анкета, питање: У којим областима рада општинске управе бисте желели да будете боље
информисани?

0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100

Животна средина, зелене повр... 89

Хуманитарне ак... 86

Култура, уметност, културне манифеста... 86

Здравствена за... 85

Просторни и урбанистички пл... 85

Буџет општине, план јавних инвестиција, програми и пројекти развоја оп... 84

Безбедност, цивилна за... 80

Комунални рад и комунална инспе... 80

Општински услужни и информативни це... 78

С 73

Школе, дечија игралишта, безбедност ... 73

М 71

Грађевинске дозволе и озак... 68

Стамбене заједнице и управници з... 68

Угоститељство и тур... 67
Квалитативно истраживање

У априлу 2021. су одржана прва три онлајн састанка фокус група на којима се
детаљније дискутовало такође о највећим и најважнијим проблемима које
становници Старог града уочавају, али и о решењима које они за те проблеме
евентуално нуде. Дискусија је била значајним делом посвећена ефикасним и
комфорним начинима комуникације и размене са представницима градске
општине, као и квалитетима/недостацима неколицине изабраних пројеката који су
у плану или се већ спроводе у Старом граду.

Већина учесника ових онлајн састанака није задовољна смером у ком се општина
креће, иако листа позитивних аспеката није занемарљива. Основни разлог
доминантног незадовољства лежи у озбиљности негативних аспеката који прете да
дугорочно негативно утичу на квалитет живота у општини Стари град.

Најчешће помињани негативни аспекти локалног развоја јесу: недостатак места за

паркирање, недостатак зеленила, хетерогеност архитектонског израза као
последица великог броја новоизграђених објеката који занемарују genius loci,
односно дух и традиционални изглед Старог града. Овим аспектима се могу додати
проблеми хигијене у јавном простору (укључујући и комуналну зоохигијену),
пренасељености општине, али и нетранспарентности процеса одлучивања о
развојним питањима општине. Уочавају се и безбедносни ризици, посебно због
слабе расвете у неким деловима Старог града (доњи Дорћол).

Са друге, позитивне стране истиче се очигледан успех у поступку обнове

маркантних историјских фасада, али и савремено уређење дечјих игралишта и
паркова. Иако се реконструкција улица посматра као део пожељног сценарија
развоја општине, њихова пролонгирана реализација, често лоша материјализација
и одсуство детаља у одређеном смислу обесмишљавају, у очима јавности, уложени
труд и средства.

Готово једногласно становници Старог града који су учествовали у онлајн

дискусијама захтевају интензивирање садње дрвећа (у уличним дрворедима). 4
Поред тога, предлаже се и реализација зелених кровова на објектима са проходним
равним крововима.5

Истраживања су показала да грађани релативно брзо и лако добијају одговоре од

стране Градске општине (чак и путем опције „поставите питање председнику
општине“), да су процедуре скраћене, а да су запослени љубазни и предусретљиви.
Са друге стране истакнута је слаба прегледност и недовољна ажурност општинског
4
На пример, у главном граду Црне Горе од 2018. године постоји иновативна платформа са мобилном
апликацијом „Моје дрво", која повезује градске управе, грађане и компаније у циљу озелењавања
градских и ванградских подручја (https://podgorica.me/stranice/moje-drvo).
5
Познато је да зелени кровови смањују трошкове електричне енергије природном изолацијом, да
апсорбују атмосферску воду, побољшавају квалитет ваздуха и помажу у смањењу ефекта урбаног
острва топлоте (феномена апсорбовања и задржавања топлоте у градовима). Истраживања су
показала да зелени кровови могу да задрже и до 95% тешких метала.
сајта. Више пута је у овом контексту истицана потреба за већом одговорношћу и за
благовременим укључивањем грађана у процес доношења важних развојних
одлука на територији градске општине.

Учесници састанака фокус група су били позвани да евалуирају (оценама од 1 до

7) квалитет и сврсисходност појединих пројеката који се реализују или ће се
ускоро реализовати на територији општине Стари град (без обзира на то да ли их
спроводи Град Београд, Град заједно са Градском општином или Стари град
самостално), након упознавања са њиховим основним карактеристикама.

Пројекат „Стари град мисли на фасаде“ (оцена 6,4) јесте најбоље оцењен пројекат
– Општина Стари град заједно са Градом ради на уређењу фасада на територији
општине. Ребалансом буџета града Београда за 2021. годину опредељена су
средства за обнову фасада у историјском језгру Београда. Стари град је заједно са
Секретаријатом за стамбено-комуналне послове и Заводом за заштиту споменика
културе, сачинио листу од 33 фасаде које представљају приоритет и које ће у овој
години бити обновљене на територији Старог града.

Пројекат „Стари град мисли на зграде“ (оцена 5,9) – Пројекат се односи на

актуелно суфинансирање поправке крова, замене олука, улазних врата, интерфона,
подних облога, поштанских сандучића, расвете, молерско-фарбарских радова,
набавке противпожарних апарата, увођења видео надзора и др.

Иницијатива за уређење међублоковских површина (оцена 5,9) – Општина планира

да, у сарадњи са градским јавним предузећима, уређује заједничке јавне површине
у непосредној околини зграда. Тренутно се истражују потенцијалне локације за
уређење.

Пројекат Линијског парка (оцена 4,6) – Према усвојеном плану детаљне

регулације, већ од 2021. године на простору од Бетон хале до Панчевачког моста
(делом на месту некадашње пруге) градиће се Линијски парк (нова шеталишта,
бициклистичке стазе, дечја игралишта, ново парковско зеленило, садња великог
броја нових садница, изложбе у јавном простору, спортски терени, објекти културе
и др).

Пројекат „Стари град мисли на тебе“ (оцена 4,4) – Од 1. јула 2021, преузимањем
бесплатне персонализоване картице, становници Старог града свих узраста ће
имати приступ бесплатним, тематским садржајима током целе године (курсеви
језика, школе спорта за децу и младе, каријерно саветовање, затим за старије од 60
година едукативни, креативни и рекреативни програми – бесплатни курсеви и
активности).

Пројекат реконструкције Бајлонијеве пијаце (оцена 4,1) – Овим градским

пројектом је предвиђено да простор данашње Бајлонијеве пијаце постане отворен
градски простор са новим зеленим површинама, који ће преко дана задржати
пијачну функцију, док ће у поподневним и вечерњим часовима бити градски трг,
отворен за друге активности. Пројекат обухвата и изградњу подземне гараже са
200 паркинг места.

Табела 4. Анкета, резултат оцењивања представљених пројеката од стране учесника састанака фокус
група, април 2021.
 ПРОЈЕКАТ ПРОСЕЧНА ОЦЕНА РАНГ

Стари град мисли на фасаде 6.4 1

Стари град мисли на зграде 5.9 2

Уређење међублоковских површина 5.9 2

Линијски парк 4.6 4

Стари град мисли на тебе 4.4 5

Реконструкција Бајлонијеве пијаце 4.1 6

Изградња 4 подземне гараже 3.8 7

Реконструкција Трга Николе Пашића 2.2 8

Пројекат изградње четири подземне гараже (оцена 3,8) – Градски пројекат

изградње четири нове подземне гараже на Старом граду предвиђа изградњу
укупно 1548 паркинг места (подземна гаража у Фрушкогорској-Бранковој;
подземна гаража на Тргу Републике; подземна гаража у Влајковићевој, код
Скупштине; и подземна гаража на Студентском тргу).

Пројекат реконструкције Трга Николе Пашића (оцена 2,2) – Овај градски пројекат
је најслабије оцењен пре свега из разлога што се садашње уређење овог градског
простора доживљава као задовољавајуће.

3.2.Циљеви базирани на стратешким опредељењима Града Београда и

активностима ГО Стари град

Град Београд је у својој актуелној Стратегији развоја 6 – Стратегија развоја града

Београда – Стратешки циљеви, приоритети и мере одрживог развоја до 2021.
– дефинисао осам стратешких циљева: (1) Конкурентна привреда базирана на
знању и иновацијама; (2) Паметан урбани развој града на две европске реке;
(3) Одржива мобилност за интерактиван развој; (4) Квалитетније и економичније
услуге за све грађане; (5) Енергетски ресурси као развојна шанса; (6) Одржив,
отпоран и обновљив град; (7) Унапређена друштвена кохезија; (8) Паметна управа.

Наведени стратешки циљ – Паметан урбани развој града на две европске реке –
подразумева обезбеђење максималног квалитета живота уз минималну потрошњу
ресурса и коришћење информационих технологија, којима се успостављају
савремене одрживе форме комуникације, мобилности и партиципације. У оквиру
овог стратешког циља, налази се приоритет у вези са стварањем предуслова за
паметан урбани развој Београд који треба да допринесе јачању идентитета града,
рационалном располагању ресурсима (укључујући простор и природно и културно
наслеђе), плански контролисаном развоју, уређењу јавног простора и
реорганизацији саобраћаја.

Иако је Стари град, са 7 km2 (698 ha), једна од најмањих градских општина (мањи
је само Врачар са 3 km2), многе важне градске функције смештене су управо у ово
историјско језгро града, те се бројни градски стратешки циљеви који се односе на

6
„Службени лист Града Београда“, бр. 47/17
историјско наслеђе, архитектонску и културну баштину, објекте од јавног значаја,
обале, приобаље, јединствене јавне просторе, јавне зелене површине, пословање и
туризам – истовремено односе и на одрживи развој Старог града.

Град Београд је 5. октобра 2018. године приступио Споразуму градоначелника за

климу и енергију, те се обавезао да ће: смањити емисије угљен-диоксида за
најмање 40%, повећати отпорност на утицаје климатских промена, као и осигурати
развој одрживе и приступачне енергији до 2030.

У контексту потписаног Споразума градоначелника за климу и енергију,

одборници Скупштине града Београда су 9. јуна 2021. усвојили планове који се
односе на унапређење заштите животне средине 7, те су поред Плана управљања
отпадом Града Београда у периоду од 2021. до 2030. године, Плана квалитета
ваздуха у агломерацији Београд, усвојени и Акциони план за зелени град, као и
Акциони план за одрживу енергију и климу за Град Београд.

Акциони план за зелени град (GCAP) и Акциони план за одрживу енергију и

климу за Град Београд (SECAP), чију су израду заједнички финансирали Влада
Јапана и Европска банка за обнову и развој – EBRD, имају за основни стратешки
циљ побољшање квалитета ваздуха (смањење емисије угљен-диоксида за 40% до
2030. године). Ради остварења овог циља неопходно је унапредити енергетску
ефикасност, проширити мрежу даљинског грејања, увести обновљиве изворе
енергије у енергетски микс града, радити на преради отпадних вода, али и
наставити са интензивним озелењавањем града. Реализацијом ових планова биће
креирана нова „зелена“ радна места, али и створени предуслови за коришћење тзв.
„зелених“ фондова Европске уније.8

Као што смо већ напоменули, током 2020/2021. Градска општина Стари град је
активно радила на дигитализацији општинских услуга, пре свега уласком у
систем е-управе и стварањем услова за бржу и ефикаснију размену документације
са градским и републичким органима.

Тако је у циљу модернизације досадашњег начина рада Општинске управе у згради

ГО Стари град, 23. априла 2021. отворен е-шалтер чиме се подиже квалитет услуга
и унапређује доступност информација за грађане и за пословни сектор. Грађани
имају могућност да се региструју као е-грађани и на тај начин постану корисници
свих услуга дигиталним путем.9 Увођењем овог услужног сервиса, створене су
претпоставке за нестајање дугогодишњих негативних стереотипа о
бирократизованој и тромој шалтерској комуникацији између грађана и управе.

7
http://www.beograd.rs/cir/beoinfo/1783979-planovi-i-odluke-za-unapredjenje-zastite-zivotne-sredine-
usvojeni-na-danasnjoj-sednici/
8
Дугорочна визија „зеленог“ града Београда: „Паметно развијамо своју престоницу за све грађане,
посебно децу, тако што следимо идеале зеленије, здравије и одрживије будућности“. Визија се
рефлектује кроз стратешке циљеве за ублажавање и прилагођавање климе с акцентом на: енергију и
ефикасност; урбано планирање и мобилност; и отпорност. Приоритетни сектори за постизање ових
циљева укључују: транспорт, зграде, енергију, воду и отпадне воде и коришћења земљишта.
9
Пријава двофакторском аутентикацијом омогућава приступ 98% услуга е-управе: 1) подаци
локалне пореске администрације о стању на рачунима и непокретностима на територији општине; 2)
добијање података о истеку личних докумената; 3) подношење захтева за издавање докумената о
некажњавању; 4) подаци о матичним књигама; 5) подаци који се воде у оквиру Централног регистра
обавезног социјалног осигурања итд.
На основу Уредбе о канцеларијском пословању органа државне управе („Сл.
гласник РС“, бр. 21/2020 и 32/2021), ГО Стари град током 2021. ради на
прикупљању и систематизацији неопходних информација – листа документарних
материјала, пописивање рокова чувања, висине такси у поступцима итд.

ГО Стари град спроводи пројекат е-печата (у процедури добијања), а недавно се

укључила и у рад Савеза за е-управу (НАЛЕД) чији је циљ унапређење
регулаторног оквира за развој електронске управе и електронског пословања,
смањење трошкова и администрације за привредне субјекте и грађане креирањем
е-сервиса, повећање институционалних капацитета и унапређење пословних
процеса јавне управе, као и унапређење ефикасности и транспарентности њеног
рада.

Такође, Градска општина је у образовним установама, уз употребу информационо-

комуникационих технологија у реализацији образовно-васпитног процеса, радила
на унапређењу дигиталних компетенција и знања ученика и професора.10

Све ове иницијативе подразумевају активно укључивање и обучавање запослених

у Одсеку за информационе технологије и у другим органима градске општине
Стари град.

3.3. Иницијативе и пројекти који садрже елементе паметног града – препоруке

У разговорима са представницима ГО Стари град јасно су истицане приоритетне

области деловања општинске управе: 1) увођење и промоција дигиталне управе (е-
управе); 2) заштита животне средине (са посебним акцентом на озелењавање); и
3) подршка предузетништву младих (посебно у сектору информационих
технологија).

Као што смо истаклу и делу 3.1, телефонска и онлајн анкета међу становницима
Старог града (фебруар 2021) показала је да се највећи проблеми уочавају у оквиру
четири групе тема: (1) нелегална градња, комунални проблеми, урбанистичко
планирање и општинска инфраструктура; (2) проблеми саобраћаја, градског
превоза, паркинг места, реконструкције улица и јавних радова; (3) проблеми у вези
са социјалним питањима, образовањем, здравством и стамбеном облашћу;
(4) проблеми у вези са општинском администрацијом, локалном политиком и
корупцијом.

У складу са исказаним приоритетима и досадашњим напорима Градске општине, у

складу са стратешким опредељењима Града, као и на основу претходно изнетих
сазнања о уоченим проблемима, али и додатних тумачења која су прикупљана
путем састанака фокус група (април 2021) – на овом месту формулисане су
препоруке за реализацију појединих пројектних активности које у себи имају
одређене елементе паметног града. Препоруке се односе на следеће области:
укључивање грађана, креативно озелењавање простора, одрживу мобилност,
међугенерацијску солидарност и иновације и предузетништво.

10
„Дигитални свет“ је нови предмет у првом разреду основне школе којим се истиче важност
информатичке писмености и коришћење дигиталних технологија будућих генерација и развој
предузетништва код младих људи.
У јуну 2021. одржан је нови, четврти онлајн састанак фокус групе у циљу
покретања дискусије са грађанима у вези са начинима и механизмима који могу
помоћи у решавању уочених проблема, потенцијалним правцем даљег развоја, али
и појединим иницијативама и пројектима који у себи садрже елементе паметног
града. Како смо неке од овде изложених идеја проверавали и на састанцима фокус
група, поједини корисни закључци забележени су на овом месту.

УКЉУЧИВАЊЕ ГРАЂАНА

Претходно смо истакли релативно задовољство становника Старог града

општинском интернет страницом (https://www.starigrad.org.rs/), односно услугама и
информацијама до којих се на тај начин може доћи. Задршку код појединих
суграђана стварају уочена слаба прегледност и недовољна ажурност општинског
сајта. Треба имати у виду да се, у претходном периоду, 56% грађана Старог града о
раду општинске управе информисало путем интернет странице, али да je у истом
истраживању свега 28% одабрало овај вид информисања као оптималан, у односу
на своје преференције и навике.

У циљу веће одговорности и благовременог укључивања грађана у процес

доношења важних развојних одлука на територији градске општине, потребно је
размотрити неколико могућих модалитета информисања и размене. Поједине
модалитете треба унапредити и прилагодити савременим потребама и
могућностима, док су неки релативно нови, па их је потребно пажљиво
припремити и имплементирати, уз пуно поштовање права на заштиту личних
података и приватности.

ПРЕПОРУКА 1: Успостављање система за слање web push

нотификација (важних информација) у вези са градским/општинским
услугама на територији општине Стари град

За разлику од push нотификацијa које постоје од 2009. године и које у форми

кратких порука бројне мобилне апликације шаљу својим корисницима, такозване
web push нотификације су поруке које шаљу веб браузери/читачи (web browsers)
било на рачунар, мобилни телефон или таблет. Web push нотификације
представљају новији канал обавештавања (појавиле су се на тржишту 2015.
године).

Исто тако, док корисник мора да инсталира апликацију да би примао push

нотификације, код web push начина обавештавања не постоји потреба за
преузимањем софтвера, довољна је једна посета одређеном интернет сајту.

Интернет сајт шаље кратку поруку (web push нотификацију) на коју корисник
може да кликне у циљу отварања целине комуницираног садржаја. Овакве поруке
се шаљу на паметни телефон или рачунар и када корисник не посећује ту интернет
страницу, као и када интернет претраживач није активиран – једино је неопходно
да је корисник приликом неке раније посете интернет сајту био прихватио да
прима обавештења на овај начин.
Оваква обавештења су конципирана са идејом већег ангажмана корисника,
односно њихове интензивније укључености у понуђени интернет садржај.
Досадашња искуства су показала да платформе које имају опцију слања оваквих
нотификација могу вишеструко да увећају број активних корисника.

Креирање листе за web push нотификације у вези са општинским и градским

сервисима за територију општине Стари град представља ефикасно решење за
правовремено преношење сервисних и других важних информација
(почетак/завршетак радова, искључења, измене режима рада линија јавног превоза,
ванредне ситуације, покретање конкурса/позива/набавке и др). То би значило да би
уз претходно одобрење корисника, грађани могли да на својим десктоп
рачунарима и екранима паметних телефона читају обавештења која им шаље
општински интернет сајт. Предност овог механизма обавештавања, из угла
запослених у Одсеку за информационе технологије у ГО Стари град, је што се иста
нотификација може појавити и на паметном телефону без потребе за развијањем
посебне апликације (рационализација ресурса).

Слика 1. Пример обавештавања (web push нотификације) на различитим уређајима

Посебну пажњу треба обратити на квалитет послатих web push нотификација из

разлога што су основни мотиви за одустајање од оваквог вида обавештавања од
стране абонената превелика фреквенција слања, мањак релевантности порука и
неусклађеност обавештења са исказаним личним преференцијама корисника.

Учесници четвртог онлајн састанка фокус групе (јун 2021) једногласно су

подржали предлог за овакав вид обавештавања, увидевши да би web push
нотификације прекинуле праксу самосталног телефонског распитивања од стране
грађана код различитих градских и општинских служби у вези са одређеним
комуналним проблемом.

ПРЕПОРУКА 2: Израда специјализоване општинске интернет

платформе за укључивање грађана

У циљу што веће и што квалитетније укључености грађана у развојне процесе на

територији њихове општине, предлаже се израда специјализоване општинске
интернет платформе која би грађанима омогућила да се, на једноставан и ефикасан
начин, изјасне о иницијативама и пројектима, да дају своје сугестије и кандидују
сопствене идеје у вези са развојем општине (о чему би други посетиоци сајта
могли такође да се изјасне).

Партиципативна платформа – било као засебна страница постојећег интернет сајта

ГО Стари град, било као посебан интернет сајт – омогућила би знатно већу
интерактивност (у односу на нпр. Viber групу) и могла би да подстакне процес
апропријације јавног простора од стране грађана, уз стварање стварног осећаја
власништва у развоју нових пројеката.

Постојећи, званични сајт ГО Стари град нуди бројне информације у вези са

актуелним темама и пројектима које реализују општинске службе. Предложена
платформа за размену са грађанима не би, ни на који начин, била у колизији са
основном наменом општинског сајта. Платформа би превасходно била усмерена
на дискусију о предлозима, развојним идејама, иницијативама и пројектима.
Платформа би била организована према тематским целинама и пројектима што
значи да би пратила еволуцију одређеног пројекта кроз време, бележила све
кључне фазе у његовом настанку, пружајући на тај начин грађанима целовите
информације на основу којих се они могу на квалитетан начин укључити у
дискусију. Чињеница је да организације цивилног друштва поседују веома
релевантна искуства у погледу израде партиципативних дигиталних алата, те је
препорука да се ове организације активно укључе у израду специјализоване
општинске интернет платформе.

Да би грађанин постао активни учесник овог вида консултације неопходно је да

креира свој налог на платформи. Након иницијалног пријављивања, при свакој
следећој посети корисник би једноставно приступао платформи уносом своје мејл
адресе или лозинке. На платформи би пројекти о којима се воде консултације били
видно обележени и лако доступни већ на почетној страници. Такође, платформа би
на једном месту омогућила претрагу свих консултативних поступака (без обзира
на њихов статус и фазу реализације), претраживе према кључним темама.
Корисници би тако били у могућности да предложе своје идеје и поделе своја
искуства, учествују у анкетама и гласају са поједина решења, коментаришу
предлоге других корисника, као и да деле садржај платформе преко својих налога
на друштвеним мрежама. На крају овог процеса, корисник би био у прилици да се
упозна са финалним резултатима, одлукама и пратећом анализом ефеката, али и са
детаљно објашњеним наредним корацима.

Поступак који омогућује да се о развојним идејама дискутује, да се оне обогаћују и

дорађују од стране заинтересоване јавности, представља суштину колаборативних
процеса у управљању развојем града.

Платформа би задржала сва визуелна обележја општинског сајта (не би било

недоумице по питању стварног власништва над њом). У том смислу, платформа
треба да садржи и нови визуелни идентитет ГО Стари град (присутан на
официјелном интернет сајту Општине), док је садржај потребно представити у
веома сведеном маниру како би навигација у оквиру платформе била
саморазумљива за све типове корисника (видети пример партиципативне
платформе на https://idee.paris.fr/).
Прихватајући овај концепт за боље ангажовање заједнице, учесници онлајн фокус
групе су истакли неопходност благовременог обавештавања, као и потребу да
платформа буде потпуно усаглашена са системом за слање web push нотификација.

„Мислим да је јако битно да нас обавештавају и да нас питају, чак и

да иду до тих неких момената да нас питају да ли нам се више
допада овај модел или онај. Дакле, буквално да имамо осећај да ми
нешто можемо ту, да смо питани и да можемо нешто да променимо,
јер смо ми овде генерално прилично пасивни. …. Нека они
покрену, нека крену са тим, нека нас опседају са порукама, боље то
него да смо у мраку.“11

Слика 2. Пример партиципативне платформе: Idee.paris

ПРЕПОРУКА 3: Активна сарадња у организовању стручних и

квалитетних јавних дискусија

Смисао јавне дискусије је у успостављању квалитетног друштвеног дијалога и

постизању суштинске транспарентности и отворености рада локалне управе.

Стари град, као центар града, јесте простор који, у историјском смислу, има
интегративну функцију, односно простор у коме се традиционално одиграва
друштвени и културни живот града. Утолико је бављење темом јавног простора
овде више оптерећено тумачењима јавног простора као јавног добра. Стога
сматрамо да управо јавне дискусије могу да помогну у артикулацији свих
(сукобљених или само диспаратних) интереса различитих заинтересованих страна.

Стари град поседује највеће наслеђе јавног простора које служи додатној
афирмацији идентитета општине. Пре свега се мисли на јединствене јавне
просторе – Калемегдан и приобаље, али и на друге типове јавних простора – улице,
пешачку зону, скверове, венце и тргове, паркове, јавне површине у отвореним
блоковима, јавне просторе уз спортске и објекте образовања и културе, пијаце,
пасаже и степеништа. Ту су и простори у унутрашњости блокова који нису јавни,
али су у јавној употреби, те су препознати као интересантни полигони за сарадњу
Општине са градским јавним предузећима и пре свега за грађанима (о иницијативи
за уређење међублоковских површина је било речи у претходним одељцима).
11
Учесница састанка фокус групе, 29 година, јун 2021.
Слика 3. Пример упоредног приказа типологије јавних простора 12

Активном сарадњом у организовању стручних и квалитетних јавних дискусија, ГО

Стари град има прилику да грађане благовремено и на прави начин укључи у
прoмишљање, конципирање, припрему и развој пројеката који се тичу јавних
простора општине, њихових различитих функција, као и социјалних и
културолошких аспеката. Уколико дискусији присуствују и њеном току активно
доприносе представници Градске општине, градских институција и предузећа,
грађанских иницијатива, академије и заинтересованих грађана – о јавној дискусији
можемо говорити као o успешном механизму који промовише квалитетну и
безбедну социјалну и животну средину. Унапређујући квалитет и јачајући
институт јавне дискусије, као механизма за обезбеђивање транспарентности рада
управе, Градска општина Стари град даје значајан допринос инклузивној
демократској пракси.

Слике 4, 5. Примери јавних расправа: Дорћол Platz и ЕУ инфо центар

Учесници четвртог онлајн састанка фокус групе (јун 2021) сматрају да је овај
консултативни механизам неопходан, да свуда постоје појединци који желе и могу
да инвестирају своје време, али да је за радно становништво потребно осмислити
термине и начине учешћа који би им омогућили да имају свој глас у јавним

12
Студија јавних простора Београда за потребе урбанистичког планирања, I фаза Анализа јавних
простора Старог града, ЈУП Урбанистички завод Београда, Београд, 2009.
дискусијама. Један од начина је и повезивање са претходно предложеном
партиципативном интернет платформом.

КРЕАТИВНО ОЗЕЛЕЊАВАЊЕ ПРОСТОРА

С обзиром да од 17 београдских градских општина једино Врачар и Стари град не

располажу шумским површинама13, креативно озелењавање простора представља
изазов за актуелно општинско руководство. Такође, јасно је опредељење ГО Стари
град да своје ресурсе стави на располагање у циљу унапређења свих релевантних
аспеката заштите животне средине, што свакако обухвата и унапређење квалитета
зелених површина, али и освешћивање суграђана на ове теме.

Од јула 2021. године у Старом граду ће постојати еколошка патрола која ће бити
опремљена машином за уклањање псећег измета и других нечистоћа и смећа са
тротоара и улица. Еко патрола представља додатак, а не замену редовним
комуналним делатностима градских предузећа. Учесници фокус групе препознају
значај овог пројекта уз опаску да би укључивање ученика староградских школа у
пројекат еко патрола допринело сензибилизацији младе популације у вези са
заштитом животне средине у густо насељеном урбаном окружењу.

ГО Стари град планира да током 2021–2022. године у ОШ „Дринка Павловић“

реализује пројекат „Зелени кров моје школе“, уз подршку УНДП Србија.
Пројекат обухвата и постављање соларних панела за производњу електричне
енергије и оснаживање ученика у области енергетске ефикасности и одрживог
развоја. Озелењавање равних кровова, на примеру једне основне школе на
територији ГО Стари град, наилази на висок степен одобравања код учесника
фокус групе који у овој идеји виде велики потенцијал за озелењавање бројних
равних кровова на територији Старог града, јавних, а посебно стамбених објеката.

ПРЕПОРУКА 4: Израда студије о могућностима озелењавања равних

кровова

Поред тога што се на равне кровове могу сместити колектори за припрему топле
воде
или производњу електричне енергије, овде ћемо се посебно задржати на
могућности да се равни кровови, кровови са веома благим нагибом (од 0,5° до 5°),
преобрате у зелене равне кровове.

С обзиром да Општина планира реализацију претходно поменутог пројекта

„Зелени кров моје школе“ и да су грађани Старог града подржали ширу примену
овог концепта, предлаже се израда студије о могућностима озелењавања равних
кровова јавних објеката и зграда за колективно становање на територији ГО Стари
град. Студија треба да узме у обзир различите квалитативне параметре објеката
(конструкција и прометност објекта, изложеност временским приликама,
безбедност кровне површине итд.).

У условима водонепропусне и стабилне кровне конструкције, и уз правилан избор

материјала и вегетације, целокупна тежина озелењеног крова неће угрозити
безбедност објекта. На зеленим крововима се обично сади ниско украсно шибље,
13
Готово 3/4 шумских површина налази се у шест нецентралних градских општина – у Сопоту 15,6%,
Барајеву 13,7%, Обреновцу 12,3%, Младеновцу 11,1%, Лазаревцу 10,5% и Гроцкој 10,0%.
пузавице, украсне траве, ниско калемљене и патуљасте форме дрвећа и сл.
Уколико се саде више саднице, неопходно је анкерисати их како би се осигурала
стабилност и у условима јаких ветрова.

Слике 6, 7. Примери урбаних башти на равним крововима

Зелени кровови имају систем за сакупљање кишнице која се може користити за

заливање засађених биљака што, у одређеној мери, смањује оптерећење градског
водовода. Зелени кровни покривачи апсорбују честице прашине, те на тај начин
доприносе квалитету ваздуха у граду. Такође, зелени кровови снижавају
температуру у градском подручју (тиме помажу смањењу ефекта урбаног острва
топлоте) и истовремено штите зграду од УВ зрачења и наглих температурних
скокова.

Иако су најимпресивнији зелени кровови на великим, јавним објектима, не треба

занемарити потенцијал који нуде мање стамбене зграде. Урбане баште је могуће
реализовати како у двориштима кућа и зграда, у парковима, тако и на крововима,
заједничким терасама, чак и индивидуалним балконима. Досадашња искуства су
показала да урбане баште стварају снажан осећај заједништва у суседствима, али и
да позитивно утичу на биодиверзитет – урбане баште су склоништа за разне
животињске врсте, између осталог могу бити важне за опстанак пчела, лептирова и
других опрашивача.

ОДРЖИВА МОБИЛНОСТ

План одрживе урбане мобилности (СУМП 14), као иновативни начин планирања
градског транспортног и урбаног система, усвојен је у Скупштини града Београда
18. децембра 2020. године. Циљеви плана су приступачност одредишту и услугама,
повећање безбедности саобраћаја, смањење ефеката стаклене баште и потрошње
фосилних горива, повећање атрактивности градских садржаја, повећање квалитета
живота, здравија животна средина и смањени штетни утицај на здравље грађана.

Анализе рађене за потребе припреме СУМП-а показале су да кретања у Београду

имају следеће карактеристике: високо учешће јавног превоза у укупним дневним
кретањима (око 50%), кретања аутомобилом у просеку трају око 26 минута, при
чему се преко 50% обави у краћем времену од просечног, преко 70% кретања
обавља се механизованим начинима превоза, пешачки саобраћај је веома
интензиван у Београду и густине становања и активности у неким деловима града
изазивају значајне концентрације пешачких токова, просечно време пешачења је
око 20 минута што је прихватљива дужина пешачења, бицикл се тренутно у
14
Sustainable Urban Mobility Plan, SUMP.
Београду првенствено користи као средство за рекреацију (учешће овог начина
превоза је веома ниско, испод 1%).15

Међу бројним мерама садржаним у СУМП-у, издвајамо ону која се односи на

стимулацију употребе електричних аутомобила за потребе такси превоза и ride
sharing16. Ради се о стимулисању употребе електричних аутомобила (али и возила
са погоном на течни нафтни гас, ТНГ 17, на компримовани природни гас, КПГ 18 и
сл.) за потребе такси превоза. То подразумева и опремање такси станица местима
за пуњење електричних аутомобила, односно повећање броја пумпних станица са
понудом ТНГ, КПГ и сл. Препорука СУМП-а је да се ride sharing системи уводе
искључиво за возила са нултом локалном емисијом загађујућих материја
(електрична возила или возила која се покрећу снагом мишића), а да се локације за
паркирање и пуњење ride sharing возила (аутомобила, тротинета…) везују за
кључна места постојећег транспортног система.

Предложене локације за опремање постојећих такси станица местима за пуњење

електричних такси возила на територији општине Стари град су: Македонска и
Узун Миркова улица19.

С обзиром да градске општине немају надлежности у области урбане мобилности

или превоза (чак ни у оквиру својих територија), очигледно је да ГО Стари град
може достићи циљеве одрживе мобилности искључиво у тесној сарадњи са
Градом. Пре свега, ГО Стари град може, заједно са грађанима и удружењима,
организовати квалитетне јавне дискусије на којима би се, уз стручно вођење,
разговарало о темама приоритизације пешачког и бициклистичког саобраћаја у
Старом граду, будућег развоја микромобилности20, евалуације успешности и
евентуалног проширења зона 3021 и зона успореног саобраћаја22 итд.

ПРЕПОРУКА 5: Израда нове апликације за паметно паркирање на

Старом граду

Апликација за паркирање „Паркинг сервис“, доступна у Google Play и App Store

продавницама, није остварила замишљени циљ и искуства корисника нису
задовољавајућа. Стога предлажемо да ГО Стари град, у сарадњи са Градом и ЈКП
„Паркинг сервис”, покрене или подржи развијање нове, напредније апликације за
паметно паркирање на Старом граду (parking spot finder app) која би била
атрактивнија за кориснике и где би се у реалном времену добијале поуздане,
прикладне и правовремене информације о слободним местима за паркирање

15
План одрживе урбане мобилности, Секретаријат за саобраћај, Град Београд, стр. 49
16
Систем дељења вожње (такси, Uber, Lyft, CarGo и сл.) где возачи раде такси принципом, а возило
се резервише у реалном времену, путем интернета или преко апликације.
17
Liquefied petroleum gas – LPG
18
Compressed natural gas – CNG
19
План одрживе урбане мобилности, Секретаријат за саобраћај, Град Београд, стр. 205
20
Микромобилност се односи на мала и лака превозна средства која се најчешће крећу брзином до
25 km/h и која возе сами корисници (бицикл, електрични бицикл, ел. скутер, ел. скејт борд, итд).
21
Зона 30 је зона у којој је брзина кретања возила ограничена до 30 km/h.
22
Зона успореног саобраћаја је зона у којој коловоз користе и пешаци и возила. Возач је обавезан да
се у зони успореног саобраћаја креће тако да не омета кретање пешака и бициклиста, брзином
кретања пешака, а највише 10 km/h.
(навођење до слободног места у оквиру паркинг зоне на улицама општине или у
јавним гаражама).

Недавно су испуњени предуслови за имплементацију овог решења у једном делу

Старог града. Наиме, ЈКП „Паркинг сервис”, у сарадњи са Градом Београдом и ГО
Стари град, крајем јуна 2021. започео је прву фазу радова на успостављању
система обавештавања возача на уличној мрежи о слободним капацитетима
паркинг места.

Подручје Старог града на коме ће ЈКП „Паркинг сервис” у сарадњи са ЕДБ-ом

постављати инфо-табле које ће возачима показивати број слободних паркинг места
у улици, и уграђивати паркинг сензоре – оивичено је улицама Цара Душана,
Француском, Васе Чарапића, Узун Мирковом и Пијарона де Мондезира (бивша
Тадеуша Кошћушка). По завршетку радова, на овом делу подручја општине Стари
град биће уграђено укупно 1.829 паркинг сензора, док ће на 44 локације на почетку
улица биће постављено 85 инфо-табли.

Слике 8, 9. Приказ апликације Паркинг сервис и илустрација сличне паркинг апликације

МЕЂУГЕНЕРАЦИЈСКА СОЛИДАРНОСТ

Град Београд има дугу традицију програма који доприносе активном старењу.
Иако у погледу доступних садржаја и типова активности, Београд не заостаје
много за развијеним западноевропским или северноамеричким градовима, основни
проблем представљају недовољна развијеност актуелних програма, односно
обухват старијих суграђана актуелним програмима, као и њихова недовољна
информисаност о постојању ових програма. У складу са овом констатацијом, и ГО
Стари град има изузетно развијене програме посвећене међугенерацијској
солидарности и сарадњи чији је крајњи циљ да се превазиђе феномен генерацијске
сегрегације и негативних стереотипа према старијим суграђанима.

Бројне су активности које могу унапредити друштвене везе између генерација:

тематске шетње градом, групне рекреативне шетње, плесне вежбе за сениоре,
драмски студио, хор, трибине, предавања, саветовалиште, курсеви (фотографија,
цртање, декупаж, страни језици, дигитална писменост) итд. Посебно су
интересантни различити облици волонтирања (нпр. програм „Сениори читају бајке
за децу”). У сарадњи са институцијама културе, образовања и социјалне заштите,
могуће је додатно подстицати развој оваквих волонтерских програма у које би се
укључиле старије особе у складу са својим знањима, животним искуством,
преференцијама и слободним временом.
 ПРЕПОРУКА 6: Примена додатних мера које унапређују квалитет
живота старијих суграђана

Локална заједница прилагођена старијим особама (енгл. age-friendly local

community) представља инклузивну средину у којој грађани, пружаоци услуга,
јавне службе и званичници препознају индивидуалне потребе старијих особа,
промовишу њихову укљученост у различите сфере друштвеног живота, поштују
њихове одлуке и начин живота, унапређујући здравствене услуге, укљученост,
безбедност и друге аспекте који утичу на квалитет живота старијих особа.

У практичном смислу, у заједници која је прилагођена старијим особама на снази

су локалне политике, услуге, амбијент и инфраструктура који подржавају и
омогућавају грађанима да квалитетно старе захваљујући, пре свега, промоцији
инклузије старијих особа и њиховог доприноса свим аспектима друштвеног
живота.23

Већ богатој понуди програма и активности специфично развијаних за старије

суграђане, додајемо предлог следећих age-friendly мера, за чије спровођење ГО
Стари град има и знање и капацитете:
- у контексту подстицања развоја волонтерских програма, омогућити
укључивање старијих особа, као гостујућих предавача, у основне и средње
школе, где би ученицима говорили о свом професионалном и животном
искуству, значајним догађајима којима су лично сведочили и сл.;
- организовање кампања и догађаја на нивоу општине Стари град које имају
за циљ промоцију улоге и значаја старијих суграђана, као и њиховог
доприноса локалној и широј друштвеној заједници;
- подршка већем присуству старијих у медијима (електронским, штампаним,
али и на интернет порталу Старог града), како би се истакле и у први план
ставиле потребе старијих особа;
- подстицање нових, инвентивних међугенерацијских пројеката које би
предлагали ученици основних и средњих школа, а који би били усмерени
на размену између генерација и пружање практичне помоћи старијима;
- следећи искуства неких градова у свету, расписивати конкурсе за пројекте
на које искључиво могу да се јаве удружења старијих особа или она која
заступају њихове интересе;
- посебан рад са изолованим старијим суграђанима којима би се обезбедила
адекватна подршка за њихово укључивање у различите догађаје и
активности које организује ГО Стари град или цивилни сектор; 24
- израда плана за неопходне техничке и архитектонске мере прилагођавања
пре свега општинских јавних институција, али и других значајних објеката
културе, спорта и рекреације на територији општине како би све било
доступно особама са ограниченим функционалним способностима;
- уз претходно предложене иновативне канале комуникације, задржати и
унапредити традиционалне канале информисања и комуникације који су
прилагођени старијима, посебно оној трећини старијих суграђана који не

23
Ur. Miroslav Brkić, Dušan Damjanović, Grad prilagođen starijim osobama, Putokaz za aktivno starenje u
gradu Beogradu, Beograd, IJP, PALGO smart, 2019, 6.
24
Ur. Miroslav Brkić, Dušan Damjanović, Grad prilagođen starijim osobama, Putokaz za aktivno starenje u
gradu Beogradu, Beograd, IJP, PALGO smart, 2019, 110.
 користе дигиталне алате (бесплатни општински билтени, огласне табле,
телефонски позиви, волонтерски сервис).

Спровођење актуелних програма и иницирање овде предложених мера треба да

иде руку под руку са процесом додатних истраживања потреба и преференција
старијих суграђана у општини Стари град.

Бавећи се темама од интереса за старије суграђане, ГО Стари град мора да се

одреди и према једном од последњих друштвених табуа, а то је злостављање
старијих особа. Овај јавно-здравствени и социјални проблем који угрожава
здравље старијих и крши њихова људска права препознат је и резолуцијом
Генералне скупштине УН (А/РЕС/66/127) 2011. године. Истом резолуцијом је 15.
јун – Светски дан борбе против злостављања старијих особа – проглашен
међународним даном УН. Према међународним истраживањима, у свету једна од
шест особа старијих од 60 година доживи неки облик злостављања, а само једна од
24 то и пријави. Стога, у контексту заштите старијих од различитих облика
насиља, неопходно је на нивоу општине Стари град:
- организовати информативну кампању усмерену на старије суграђане о
томе шта је насиље и који облици насиља постоје (нпр. старији суграђани
ретко препознају економско насиље, односно ускраћивање могућности да
самостално располажу властитим приходима);
- посебно се бавити феноменом насиља над старијим женама и мерама
којима се оно може смањити и превенирати 25;
- повећати информисаност старијих о постојању СОС бројева телефона на
које се могу обратити старије особе жртве насиља, односно о томе којим
институцијама могу да се обрате у случајевима насиља;
- организовати кампање у циљу разбијања предрасуда да је овакво насиље
чин личне срамоте о ком треба ћутати;
- у календар општинских активности и кампања уврстити 15. јуни – Светски
дан борбе против злостављања старијих особа, уз организацију пригодних
догађаја (трибина, конференција, кампања итд.).

ИНОВАЦИЈЕ И ПРЕДУЗЕТНИШТВО

У разговорима са представницима ГО Стари град подршка предузетништву

младих (посебно у сектору информационих технологија) више пута је истицана као
једна од три приоритетне области деловања општинске управе (поред
дигитализације оптинске управе и заштите животне средине). Стога не чуде
додатни напори ГО Стари град који за циљ имају повећање запошљивости и
запослености младих, путем подизања нивоа образовања у области
предузетништва и ИТ.

На пример, пројекат „Покрени се за ИТ“ који ГО Стари град спроводи уз

подршку Министарства омладине и спорта 26 допринеће развоју пословних идеја,
предузетничког духа и стварању могућности за запошљавање младих.
25
Видети резултате пројекта „Оснаживање старијих жена: превенција злостављања кроз промену
социјалних норми у Србији и Аустрији (ЕмПреВ)“ који спроводи Црвени крст Србије у партнерству
са Црвеним крстом Аустрије.
26
Јавни конкурс за подршку јединицама локалне самоуправе у спровођењу омладинске политике на
локалном нивоу, https://www.mos.gov.rs/vest/rezultati-javnog-konkursa-za-podrsku-jedinicama-lokalne-
samouprave-u-sprovodjenju-omladinske-politike-na-lokalnom-nivou10
Реализацијом овог пројекта, до 30 младих (узраста од 18 до 30 година), стећи ће до
краја 2021. године знање о различитим облицима предузетништва, упознаће се са
савременим трендовима у ИТ сфери и будућим дигиталним радним местима,
едуковаће се о класичном и интернет предузетништву, али и проћи практичан рад
на различитим бизнис моделима чиме ће повећати своје компетенције у покретању
и вођењу бизниса и побољшати своје шансе на тржишту рада.

С обзиром да у Београду постоји више бизнис инкубатора, стартап центара и

креативних хабова (нпр. Пословно технолошки инкубатор техничких факултета
Београд, ICT Hub, Impact Hub Belgrade, Нова Искра, STARTIT centar и др.) који
заједно доприносе развоју иновативног технолошког предузетништва и његовој
међународној препознатљивости и конкурентности, једна од препорука односи се
на упошљавање ових креативних капацитета за иновације, а у контексту
интензивирања сарадње јавног сектора, ИТ заједнице и академије.

ПРЕПОРУКА 7: Организовање такмичења у области технолошких

иновација у циљу решавања проблема у заједници

Препорука се односи на активирање потенцијала за иновације путем организовања

такмичења у области технолошких иновација са крајњим циљем финансирања
пилот пројеката који имају стварни потенцијал да реше (у целини или делом)
препознате приоритетне проблеме у заједници. Овакав вид надметања између
стартапа, младих предузетника, младих истраживача и научника, заинтересованих
компанија и појединаца представљао би платформу за проверу потенцијалних
решења за широк спектар урбаних питања.

Предлог за активирање потенцијала технолошких иновација у општини Стари град

инспирисан је „изазовом“ у области иновација (Civic Innovation Challenge) који се
спроводи у САД. Као и у том примеру, такмичење у области технолошких
иновација у Старом граду би за циљ имало одабир најбољих пројеката који своја
упоришта црпе из емпиријских социјалних истраживања или су засновани на
отвореним подацима. У сваком случају, пројекти који би добили финансијску
подршку (у сарадњи са донаторкосм заједницом, фондовима ЕУ итд.) би морали да
имају снажан потенцијал скалабилности, одрживости и преносивости у контексту
уочених, истражених и приоритетних проблема у локалној заједници. Такмичење
би, уз адекватну подршку, могло да постане препознатљива платформа за
решавање градских и општинских проблема и креативно место сусрета јавног и
цивилног сектора, академије и ИТ заједнице.

Слике 10, 11. Илустрације „изазова“ за иновације и паметна решења, САД и ЈАР
4. Закључак – наредни кораци