Nije ovo prvi put da kažž emo da ove godine ne slavimo Dan ljudskih prava, nego ga

obeležž avamo, posž to nemamo šta da slavimo.

U godinima iza nas promenilo se mnogo toga na gore. Vlast je poništila sve ono
sž to je mukotrpno sagrađeno posle 2000. godine. Najstrasž nija posledica toga je uticaj
na stavove mladih, potenciranje negativnih stereotipa o drugima kod njih, sž to je
režultovalo netolerancijom i frustracijom. Dve trećine mladih više ne veruje da je
demokratija najbolji oblik vladavine.

U sž kole ljudskih prava koje organižujemo dolaže mladi sa preuzetim modelima

mišljenja koji ponavljaju ono sž to su cž uli kod kucć e, u sž koli ili u medijima. Stvorena je
konfuzija koja onemogucć ava da prepožnaju šta je laž a šta istina. Međutim, ako se
mladima priđe na pravi nacž in, oni jesu otvoreni da cž uju nesž to drugacž ije. Upravo tu je
prostor ža nasž e delovanje.

Ovogodisž nje nagrade dodeljene su ljudima koji svojim delovanjem čuvaju oaze
slobode i skreću pažnju na teme i pojave koje su žanemarene. Zbog toga oni su pod
svakodnevnim udarom vlasti, pristalica vlasti i onih koji samo prividno nemaju
veze sa njom a izašli su ispod njenog šinjela.

Važž no da o problemima govorimo glasno i bež straha, basž kao sž to to ovogodisž nji
dobitnici rade. Danas nepristajanje žnacž i dovođenje sebe u opasnost.

Ova nagrada treba da bude motivacija dobitnicima, a njihov rad treba da bude i
motivacija nama da žajedno nastavimo da nepristajemo bež obžira na cenu.