Pametni gradovi

Pametan grad je urbano područje koje koristi različite vrste elektronskih metoda i
senzora za prikupljanje podataka. Uvidi stečeni na osnovu tih podataka koriste se
za efikasno upravljanje imovinom, resursima i uslugama; zauzvrat, ti podaci se
koriste za poboljšanje poslovanja širom grada. To uključuje podatke prikupljene
od građana, uređaja, zgrada i imovine koji se zatim obrađuju i analiziraju radi
praćenja i upravljanja saobraćajnim i transportnim sistemima, elektranama,
komunalnim preduzećima, vodovodnim mrežama, otpadom, otkrivanjem
kriminala, informacionim sistemima, školama, bibliotekama , bolnice i druge
usluge u zajednici.

Koncept pametnog grada integriše informaciono-komunikacionu tehnologiju (IKT)

i razne fizičke uređaje povezane na IoT mrežu kako bi se optimizovala efikasnost
gradskih operacija i usluga i povezalo sa građanima. Tehnologija pametnog grada
omogućava gradskim zvaničnicima da direktno komuniciraju i sa zajednicom i sa
gradskom infrastrukturom i da nadgledaju šta se dešava u gradu i kako se grad
razvija. IKT se koristi za poboljšanje kvaliteta, performansi i interaktivnosti
gradskih usluga, za smanjenje troškova i potrošnje resursa i za povećanje
kontakata između građana i vlade. Aplikacije pametnih gradova su razvijene za
upravljanje urbanim tokovima i omogućavanje odgovora u stvarnom vremenu.
Pametni grad stoga može biti spremniji da odgovori na izazove od onog sa
jednostavnim „transakcionim“ odnosom sa svojim građanima. Ipak, sam pojam
ostaje nejasan u pogledu svojih specifičnosti i stoga otvoren za mnoga tumačenja.

Terminologija

Zbog širine tehnologija koje su primenjene pod oznakom pametnog grada, teško
je destilirati preciznu definiciju pametnog grada. Deakin i Al Vaer navode četiri
faktora koji doprinose definisanju pametnog grada:

Primena širokog spektra elektronskih i digitalnih tehnologija na zajednice i

gradove.
Korišćenje IKT za transformisanje životnog i radnog okruženja u regionu.

Ugrađivanje takvih informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT) u državne

sisteme.

Teritorijalizacija praksi koja okuplja IKT i ljude kako bi se poboljšale inovacije i

znanje koje nude.

Deakin definiše pametni grad kao grad koji koristi IKT da bi udovoljio zahtevima
tržišta (građana grada), a da je uključivanje zajednice u proces neophodno za
pametan grad. Pametan grad bi prema tome bio grad koji ne samo da poseduje
IKT tehnologiju u određenim oblastima, već je i primenio ovu tehnologiju na način
koji pozitivno utiče na lokalnu zajednicu.

Karakteristike

Predloženo je da pametan grad (takođe zajednica, poslovni klaster, urbana

aglomeracija ili region) koristi informacione tehnologije za:

Učinkovitije koristite fizičku infrastrukturu (putevi, izgrađeno okruženje i druga

fizička dobra) putem veštačke inteligencije i analitike podataka kako biste podržali
snažan i zdrav ekonomski, socijalni i kulturni razvoj.

Efikasno stupite u kontakt sa službenicima lokalne uprave korišćenjem otvorenih

inovacionih procesa i e-učešća, poboljšavajući kolektivnu inteligenciju gradskih
institucija putem e-uprave, sa naglaskom na učešću građana i ko-dizajnu.

Učite, prilagođavajte se i inovirajte i na taj način efikasnije i brže reagujte na

promenljive okolnosti poboljšavajući inteligenciju grada.

Oni evoluiraju ka snažnoj integraciji svih dimenzija ljudske inteligencije, kolektivne

inteligencije, a takođe i veštačke inteligencije u gradu. Inteligencija gradova
„počiva na sve efikasnijoj kombinaciji digitalnih telekomunikacionih mreža
(nerava), sveprisutno ugrađene inteligencije (mozak), senzora i tagova (senzorni
organi) i softvera (znanje i kognitivna sposobnost)“.

Ovi oblici inteligencije u pametnim gradovima prikazani su na tri načina:

 1. Obaveštajne informacije o orkestraciji: Tamo gde gradovi uspostavljaju
institucije i zajednicu bave se rešavanjem problema i saradnjom, poput
Bletchlei Parka, gde je tim koji je vodio Alan Turing dešifrovao šifru
nacističke Enigme. Ovo je pomenuto kao prvi primer pametnog grada ili
inteligentne zajednice.

2. Inteligencija za osnaživanje: Gradovi pružaju otvorene platforme,

eksperimentalne objekte i pametnu gradsku infrastrukturu kako bi grupirali
inovacije u određenim okruzima. Oni se vide u naučnom gradu Kista u
Stokholmu i u zoni ciberport u Hong Kongu. Slični objekti su takođe
uspostavljeni u Melburnu.

3. Inteligencija instrumentacije: Tamo gde je gradska infrastruktura pametna

prikupljanjem podataka u realnom vremenu, analizom i prediktivnim
modeliranjem u gradskim četvrtima. Oko ovoga postoji mnogo kontroverzi,
posebno u vezi sa pitanjima nadzora u pametnim gradovima. Primeri
inteligencije instrumentacije primenjeni su u Amsterdamu. Ovo se sprovodi
kroz:

 Uobičajena IP infrastruktura koja je istraživačima otvorena za razvoj

aplikacija.

 Bežični merači i uređaji prenose informacije u određenom trenutku.

 Brojni domovi su opremljeni pametnim brojilima energije kako bi postali

svesni potrošnje energije i smanjili potrošnju energije.

 Kompaktori smeća na solarnu energiju, stanice za punjenje automobila i

lampe za uštedu energije.

Projekti pametnih gradova i IoT aplikacije

Evropa je vedeća po pitanju razvoja pametnih gradova, a Amsterdam je samo

jedan primer od mnogih u Evropi. Evropska Unija je bila proaktivna u podsticanju
zemalja koje su njene članice, da razvijaju pametne gradove, a evropska komisija
je u tu svrhu izdvojila čak 365 milina eura. Veliki napor koji je uložen, je već počeo
da daje rezultate.
 Pariz je pokrenuo program deljenja električnog automobila zvan ”Autolib” 2011.
godine, a njegov vozni park danas broji oko 3,000 vozila. Povezana vozila mogu
biti praćena preko GPS-a a vozači mogu koristiti tablu sa vozilima, da rezervišu
parking mesto unapred.

 Vlasti iz Londona su najavile da će ove godine početi sa testiranjem smart parking

projekta, koji će omogućiti vozačima da brzo pronađu parking mesto. Ovo će
takođe uticati na smanjenje gužve u saobraćaju.

 U međuvremenu, Kopenhagen je počeo da koristi senzore za praćenje gradskog

biciklističkog saobraćaja, koji pružaju značajne informacije za praćenje poboljšanja
biciklističke rute u gradu, što je od ključnog značaja, obzirom da više od 40%
stanovnika putuje biciklom svaki dan.

 A kada je Amerika u pitanju, New York je uveo tehnologiju koja detektuje

pucnjave iz vatrenog oružja u policijskim stanicama u Bruklinu i Bronksu, a
gradonačelnik želi da proširi ovu tehnologiju na svaki deo grada.

 San Diego je počeo da koristi kamere koje su ugrađenje u semafore, koje će da

prate pešački saobraćaj i preusmere automobile tokom špica, kako bi se izbegle
pešačke nesreće i smanjile gužve.