Savremena politička orijentacija Republike

Srbije
Evroatlantski geopolitički odnos Republike Srbije prema NATO paktu je u veoma
kompleksan, najviše zbog onoga što se desilo u prošlosti. Srbija, kao vojno neutralna
balansira izmedju istoka i zapada, Rusije i Alijanse. Još od 2009, Srbija radi na
partnerstvu i poboljšanju odnosa sa NATO paktom, radi uzajamno korisne pragmatične
saradnje. Uglavnom su svi, pre aktualne srpske vlade bili protivnici ovom paktu, ali je u
današnje vreme on kredibilni partner. Unutar ove linije progresa, generalni sekretar
NATO Jens Stoltenberg je opisao Srbiju kao ,,izvoznika stabilnosti’’ na Zapadnom
Balkanu. Srpske trupe aktivno učestvuju u vojnim vežbama koje organizuju i Rusija i
NATO, ali čini se da je stvar malo više na strani NATOa. Predsednik Srbije Aleksandar
Vučić navodi:
„Mislim da se radi o emotivnim pitanjima - uglavnom zbog 1999. i pitanja Kosova. Ovo
je nešto na čemu moramo da radimo - i to je ono što ćemo ubuduće raditi. Mislim da
nakon svega moramo da stavimo sve to na mnogo racionalnije temelje. I to će se desiti."
Takođe treba napomenuti, da bi nam NATO integracije pomogle pri integracijama u EU,
kao što je tako bilo sa nekoliko zemalja ranije.
Na kraju krajeva, ono što stvarno sprečava značajniju saradnju sa NATO-om je negativan
stav stanovništva. Čak 80% srpskih građana protiv članstva u NATO, a samo 33% protiv
saradnje. Ova dominantno negativna slika Alijanse unutar srpskog društva konstituiše
izvor vrlo ograničenog interesovanja za investiranjem političkog kapitala u jačanje
saradnje Srbije i NATO, a kamoli za učlanjenjem u NATO.

Za razliku od situacije sa NATO-om, geopolitički odnos prema integracijama u Evropsu

Uniju je otvoreno pozitivan I ka tome se teži. Na sajtu MUP-a Srbije piše:
Evropske integracije i članstvo u Evropskoj uniji su nacionalni interes i strateško
opredeljenje Republike Srbije, dok su vrednosti Evropske unije upravo one vrednosti koje
Republika Srbija podržava i želi dalje da neguje. Republika Srbija posmatra pristupni
proces Evropskoj uniji kao podsticaj za reforme i jačanje evropskih standarda. Dodatno,
Evropska unija je najvažniji trgovinski i investicioni partner Republike Srbije i veoma
značajan faktor ekonomske stabilnosti zemlje.
Pogled na Srbiju iz okvira evroatlantizma kao kao geopolitičkog
koncepta
Evroatlantizam kao geopolitički kocept predstavlja okrilje za sprovođenje dugoročno
postavljenih ciljeva atlantizma u kontinentalnoj Evropi. U tom kontekstu se prepoznaju
dva najvažnija cilja: prvi je dalja geopolitička izolacija Rusije, a drugi sprečavanje bilo
kakvog strateškog partnerstva Rusije i Nemačke. Ovo je za Srbiju nepovoljno, s obzirom
na težnje da se sa Rusijom održe najbolji mogući odnosi i proklamovani cilj o članstvu u
EU. Rad se sastoji iz četiri dela. U prvom delu se objašnjava istorijski razvoj teorije
atlantizma. Drugi deo je posvećen analizi pokušaja definisanja novog sadržaja
evroatlantizma tokom poslednjih dvadeset godina. Odnos evroatlantizma prema Srbiji, uz
osvrt na Inicijativu tri mora predstavljen je u trećem delu. Poslednji deo su zaključna
razmatranja. Iz ugla evroatlantizma, Srbija više predstavlja deo problema nego deo
rešenja
*
„Postoje šanse da se iskoriste neke veze koje su uspostavljene u prethodnih nekoliko
godina, ali ciljevi su da se Srbija učvrsti kao strateški važna zemlja na zapadnom Balkanu
i učvrsti u EU i evroatlantskim strukturama”, rekao je Karpenter, a na pitanje kakav
odnos Srbija može da očekuje prema dijalogu Beograda i Prištine, u bajdenovskom stilu
je odgovorio da je krajnji cilj dijaloga obostrano priznanje.
Direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić ocenjuje da nema nijednog
razloga da se promeni bilo šta u vezi sa spoljnom politikom Vašingtona, ne samo na
zapadnom Balkanu nego i u jugoistočnoj Evropi zato što je Tramp najviše vodio politiku
kontinuiteta s prethodnim administracijama.

Petar Botoški IV-6

Vedran Draganić IV-6