Геополитичка оријентација Србије-увод

Србија је имала пријатељске односе са различитим државама кроз историју.

Ево неких од најважнијих држава са којима је Србија имала пријатељске
односе:
Русија: Србија и Русија традиционално имају пријатељске односе који се
датирају још из 19. века. Овај однос је заснован на историјским, културним и
религијским везама између две земље.
Француска: Србија и Француска такође имају добре односе, који су се
додатно утврдили током Првог светског рата. Француска је пружала подршку
Србији у том периоду, а односи се настављају и данас.
Кина: Односи између Србије и Кине су постепено јачали у последњим
годинама, посебно због кинеске иницијативе "Појас и пут". Кина је улагала
значајна средства у различите пројекте у Србији, што је допринело развоју
инфраструктуре и економије.
Грчка: Србија и Грчка имају добре односе, засноване на блиским
историјским и културним везама. Две земље се често сарађују на различитим
пољима, укључујући и економију и туризам.
Што се тиче војне неутралности Србије, постоје предности и недостаци.
Предности укључују способност Србије да се не меша у међународне
конфликте и да одржава независност и суверенитет. То може допринети
одржавању мира и стабилности у региону и омогућити добре односе са
различитим државама. Недостаци војне неутралности могу укључивати
ограничења у приступу одређеним међународним сарадњама, укључујући
војне алијансе и безбедносне договоре.
Савремена кинеска иницијатива "Појас и пут" има значајан утицај на Србију.
Кина је улагала значајна средства у инфраструктурне пројекте у Србији, као
што су путеви, железница и енергетика. Ово је помогло у развоју српске
економије и интеграцији у региону. Ипак, постоје и изазови у вези са овај
иницијативом, укључујући перцепцију да Кина стиче велику економску и
политичку моћ у региону.
Што се тиче БРЕГЗИТ-а (изласка Велике Британије из Европске уније), то
може имати неке економске последице за Србију. Велика Британија је била
важан трговински партнер за Србију у оквиру Европске уније. Изласком
Велике Британије из ЕУ, постоји могућност смањења трговинске размене и
ограничења у приступу највећем тржишту у Европи. Међутим, Србија
наставља да тежи да буде чланица ЕУ и наставља да сарађује са различитим
државама и регионалним блоковима како би унапредила своју економију и
политички статус.
Tеодора Шијачић IV 5