1.0.

БЛИСКИ ИСТОК

Блиски Исток (синоними: „Предњи Исток” или „Средњи Исток”) је западњачки

геополитички назив за подручја сјевероисточне Африке и југозападне Азије чије су
границе слабо дефинисане. Преузет је из француског облика „Proche-Orient“ којим су се
почетком 19. вијека означавала подручја под османлијском влашћу (укључујући Балкан)
односно који је био антонимом Далеком Истоку, док назив „Средњи Исток” потјече из
енглеског облика „Мiddle East“ којим се на прелазу у 20. вијек подразумијевало подручје
између Османског Царства и Британске Индије (оквирно Иранска висораван,
Месопотамија и Арабија). Након распада колонијалних царстава у 20. вијеку два су појма
редефинирана стапањем у једно географско подручје из којег је искључен Балкан, а
„Блиски” и „Средњи Исток” почињу се користити као синоними у свим језицима па тако и
код нас, док је енглески специфичан по томе да је облик „Средњи” задржао примарно
значење.

Слика 1. Државе Блиског истока

1
 Данас се називом „Блиски Исток” најчешће служе археолози и историчари у
контексту савремених граница Старог Истока односно подручја на којима су у старом
вијеку постојале цивилизације у уској културолошкој интеракцији, а укључују Левант
(данашња Сирија, Либанон, Јордан, Израел и Палестина), Малу Азију (данашња Турска),
Месопотамију (Ирак и источна Сирија) и иранску висораван (Иран, Афганистан и западни
Пакистан). У савременом контексту, „Блиски Исток” се осим по географском не може ни
окарактерисати одређеним културолошким чиниоцима с обзиром на њихову хетерогеност
у етничко-језичном и вјерском смислу, а критикује се и због евроцентричне нарави.
Алтернативни назив који се појавио у новије вријеме и који тек треба стећи раширену
упорабу је Југозападна Азија.

1.1. Геостратешки положај блиског истока

Блиски исток обухвата простор јужног и источног дијела Медитерана а општи је

назив за скуп земаља које се налазе једним мањим дијелом на сјевероистоку Африке те на
самом југоистоку Азије. Границе су произвољне и нису чврсто дефиниране. Многи аутори
врло различито дефинишу само подручје Блиског истока. Једна од прецизнијих
дефиниција је да се простире од Египта на сјеверу Африке па до Ирана у Азији. Земље
које најчешће укључују у подручје Блиског истока су: Кипар, Египат, Турска, Израел,
Западна обала и појас Газе, Либанон, Сирија, Јордан, Оман, Јемен, Катар, Саудијска
Арабија, Уједињени Арапски Емирати, Бахреин, Кувајт, Ирак и Иран. Иран се сматра
источном границом Блиског истока. Подручје сјеверне Африке или државе Магреба
(Мауританија, Западна Сахара, Мароко, Алжир, Тунис, Либија) иако су историјски
дијелиле многе судбине и догађаје које су обликовале блискоисточну и медитеранску
регију смјештају се изван подручја Блиског истока.

Иран се често сматра источном границом. Авганистан, Таџикистан и западни

Пакистан се често убрајају у земље овог региона због свог блиског односа (етнички и
религијски) с већом групом иранских народа. Ирански однос с арапским државама је
утемељен претежно на религији и географској близини. Курди, етничка група иранског
језичког огранка, најбројнији су од народа на Блиском истоку без властите државе.

2
 Иако се често смештају изван оквира Блиског истока, земље северне Африке или
Магреба имају јаке културне и лингвистичке везе с регијом јер су кроз историју дјелиле
многе догађаје који су обликовали медитеранску и средњоисточну регију. Магреб се
понекад искључује из региона Блиског истока у неформалној комуникацији. Академска
јавност обично сматра северну Африку за географски део Африке, уз свјест о блиској
политичкој, културној, религијској и лингвистичкој повезаности са југозападном Азијом.
То се може упоредити са сличним примјерима у другим дјеловима свјета попут Тасманије
и Њуфаундленда који географски не припадају Европи, али дјеле много особина са
сјеверозападном и сјеверном Европом. Мадагаскар је исто тако у одређеном смислу
ближи југоисточној Азији него југоисточној Африци.

Слика 2. Подручје Магреба и Блиског (Средњег) истока

1.2. Левант

Левант (Леванте; франц. Левант, тал. Леванте – што значи исток), у општем
значењу Исток, тј. источне земље. То је скупни назив за земље које леже уз обале
источног Медитерана а чине га државе: Грчка, Турска, Сирија, Либанон, Израел, Јордан и
Египат. Грчка се често изузима из подручја Леванта јер се он углавном користи за државе
Блиског истока гдје Грчка не припада. У доба античког Рима се за Левант употребљавао

3
назив Ориенс (исток, од тога долази наша ријеч Оријент). Левант је непрецизан
географски термин који се историјски односио на велико подручје Блиског истока јужно
од планине Таурус, омеђен на западу са Средоземним морем а на истоку са сјеверном
Арапском пустињом и Горњом Месопотамијом. Левант не укључује планину Кавказ,
дијелове Арапског полуострва или Анатолије. Синајско полуострво се такође, може
убројити , али се најчешће искључује као маргинално подручје које прави копнени мост
између Леванта и сјеверног Египта.

Данас се термин „Левант“ најчешће користи код историчара и археолога када се

говори о историји ове регије (као колијевци старих цивилизација, археолошки важне
ископине, крсташким ратови, итд.) а поготово је актуелно данас са тренутним политичко-
економско-вјерским сукобима на подручју Сирије и Ирака, Израела и Палестине, Јордана
и Либанона.

Слика 3. Подручје Леванта

4
 1.3. Историја Блиског истока

Блиски исток је подручје врло богате историје, те је заправо колијевка

цивилизација јер су се управо овдје развиле прве старе цивилизације, културе и први
градови. Историја овог подручја је заправо историја Месопотамије и долине ријеке Нил
или како се још назива то подручје – „подручје плодног полумјесеца“. Назив „плодни
полумјесец“ сковао је амерички археолог Јамес Хенрy Бреастед са универзитета у Чикагу,
а ради се заправо о плодном подручју у облику полумјесеца. Овим подручјем протичу
четири велике ријеке: Еуфрат и Тигрис (Месопотамија), Јордан и Нил (Египат). Подручје
обухвата око 450.000 км2.

Слика 4.Подручје плодног полумјесеца

Месопотамија (подручје између ријека Еуфрата и Тигриса) је колијевка развоја

првих цивилизација као што су сумеранска, акадска, вавилонска, асирска и др.. За ово
подручје вежу се почеци писмености, овдје је дошло до развоја знања, настала су прва
умјетничка дјела, прве писане мисли, први писани трагови, прве етничке норме и створена
су многа начела о уређењу држава која вриједе све до данашњих дана. Овдје су пронађена
и прва научна дјела која су представљала темељ астрономије, математике, физике и
медицине. Све горе наведеним увиђамо да се на овом историјском подручју заправо
развила цивилизација људског друштва те да су овдје развијени почеци писмености и
5
ударени темељи друштва какве познамо и дан данас. Подручје „плодног полумјесеца“ има
врло богату и јединствену историју, пуну сукоба и ратовања.

Треба нагласити да ово подручје обухвата много различитих култура и етничко-

језичних скупина као што су семитске скупине (Арапи, Асирци, Жидови, Друзи,
Маронити), турске (Азери, Турци), иранске (Курди, Персијанци) и остале (Барбери, Грци),
те да оне међусобно заправо нису толико сличне колико се то понекад претпоставља.
Блиски исток је подручје гдје су током историје настале и различите вјере и религије, од
праисторијске зороастризна па све до јудаизма, хришћанства и ислама.

1.4. Развој Блиског истока

На подручју Блиског истока долази до развоја нове монотеистичке религије –

хришћанства (унутар жидовства) која је настала у Палестини у првом вијеку након
Христобог рођења, а у другој половини бијека долази до осамостаљивања религије која се
потом шири цијелим Римским царством.

Године 395. године долази до подјеле Римског Царства на Западно и Источно

Римско Царство. Док ће Западно Римско Царство пропасти у сљедећих 150 година,
Источно Римско Царство (Византијско Царство - Визант) с политичким системом
цезаропапизма поживјети ће све до 1460. године, када долази вријеме Турака који га
освајају. Током своје хиљадугодишње историје Визант је водио велик број ратова који су
трајали 50-так или више година. Први од те групе ратова су римско-персијски ратови који
с прекидима трају од трећег па све до седмог вијека. Велика побједа Византа 628. године
само ће означити почетак нових ратова против Арапа који ће с прекидима трајати до
крсташких ратова.

У 7. вијеку на подручју Блиског истока у полуномадскоме политеистичком

друштву Арабијског полуострва, појављује се нова монотеистичка религија – ислам.
Утемељио ју је Мухамед а његови сљедбеници називају се муслимани. Исламска ера
почиње 622. године, кад се Мухамед са својим присталицама сели из Меке (гдје су се
тадашњи Арапи противили ширењу ислама) у Медину (хиџра). За Мухамедова живота
(мединска држава) ислам се проширио читавим Арабијским полуострвом, било војним

6
освајањима, било придобивањем бедуинских племена. За вријеме четворице првих
калифата војним се освајањем проширио у Сирију, Палестину, Ирак, Персију, Закавказје,
Египат и сјеверну Африку те се тај период историје назива још и златним добом ислама.
Но ислам се није ширио само војним освајањем већ и вјеровјесничким посредством
трговаца. Послије неколико вијекова Јерусалем као хршћански град као и већи дио
Блиског истока долазе под власт муслиманског калифата.

Слика 5. Подручје Блиског истока у бријеме Отоманске Империје

Подручје Блиског истока прекројавано је током историје многим сукобима и

великим ратовима а резултат након свега је све општа збрка. Могло би се рећи да на тој
шаховској плочи су фигуре врло измијешане, противници јаки а крај игре се још далеко не
надзире.

Подручје Магреба, чије су границе такође биле исцртане прије Првог свјетског
рата, дијели исту судбину са Блиском истоком. На подручју сјеверне Африке још и данас
испреплићу се интереси некадашње колонијалне Француске, Њемачке и Италије.

7
 Подручја Блиског истока и Магреба до недавно су били под извесним патронатом
еуропских држава које су имале велике утицај на развој тамошње историје. Границе које
су самовољно исцртале колонијалне силе водећи се искључиво властитим интересима,
оставиле су насљедство које ово подручје не може ријешити ни данас. Наметнуте
идеологије национализма, искориштавани ресурси, игре разних интереса између дубоко
подијељених и сукобљених арапских земља само су једни од узрока данашњих сукоба.
Одговорност Еуропе за оно што се данас тамо догађа је неупитна.

Имајући у виду и хетерогеност етичних подјела те различитости култура, језика и

религија Блиског истока, с лакоћом стварамо слику диференцираности народа који живе
на томе подручју, спознајући разлоге бурне историје те заметке сукоба и ратова који трају
од давних па све до данашњих дана.

1.5. Сукоби на блиском истоку од свјетских ратов до данас

Подручје Блиског истока у данашње је вријеме једно од најнестабилнијих подручја

свијета и мјесто гдје су у дубини сржи историјски предодређени узроци и разлози свих
данашњих сукоба. Подручје које је врло богато нафтним залихама а самим тиме је у
фокусу интереса великих сила и тестни полигон демонстрација снага. Сукобљавање двију
супротстављених страна, еуроазијског као представника Истока те Атлантизма као
представника Запада. Старе и нове осовине, рудна и минерална богатства а првенствено
богатство нафтом и плином на територију већег Блиског истока те борба за његову
контролу у игри за свјетску доминацију неке су од основних карактеристика овог подручја
за полазишта геополитичке анализе. Блиски исток несумњиво је подручје од глобалног
значаја због његове улоге у снабдијевању енергентима највећих свјетских економија од
САД до Кине, Индије, Велике Британије и Њемачке, те близине ткз. „меком трбуху“
Русије као и због сукобљених или паралелних интереса свих свјетских сила. То је мјесто
на којем се испреплићу жидовска, хршћанска и муслиманска религија. Сукоб између
припадника појединих религија не требамо ни спомињати, а додатно, на Блиском истоку
још компликованије стање сукоба између двију подијељених струја унутар муслимана, а
то су сукоби између већинских сунита и шиита.

8
 Слика 6. Постотак припадника шиита и сунита по државама Блиског истока

Намећући своје интересе подјелом Блиског истока након завршетка Првог

свјетског рата, колонијалне силе почеле су навелико искориштавати природне ресурсе а
поготово изворишта нафте, те су тиме још и више јачали своју властиту економску а и
војну силу. За арапски свијет било је то велико понижење јер су исламским земљама
(изузев Турску и Иран) завладали „невјерници“ па и градом Јерусалемом, који је један од
три најсветија града муслимана, а такође су искористили муслимане да се боре једни
против других (Арапи против Турака).

Завршетком Другог свјетског рата долази до експанзије потрошње и пораста цијена

нафте. Појављују се нафтне несташице те велика потреба за увозом. Продаја горива
порасти ће у просјеку за 40% у периоду од 5 година. На подручје Блиског истока
премјешта се фокус нафтног пословања а све више расту напетости између компанија које
су контролисале производњу (већином у рукама запада) и земаља произвођача (земље
Блиског истока).

Након Другог свјетског рата на Блиском истоку услиједио је низ различитих

сукоба, као и крвавих грађанских ратова. Из свега овога проистекло је стварање и подјела
овог подручја на нове државе. Већина држава на Блиском истоку имала је тоталитарну и
аутократску власт, односно режим.

9
10