Историја Трачана Древна историја и култура Тракије и Трачана одвијале су се у областима између

Карпата и егејског приобаља, укључујући и острва. Ту се, пре свега на територији данашње
Бугарске, налазила жила куцавица генезе, обликовања, развоја и својстава трачког етноса. Ту је
створено језгро потоње трачке дијаспоре, која је у свом историјском постојањузаузимала
пространутериторију. Трачко расејањеје, кроз различите историјске периоде, обухватало делове
Мале Азије, делове северне обале Црног мора од Кавказа и Подунавља, различите тачке источног
Средоземља, а такође и делове Месопотамије, Египта, северне Африке и делове римских
провинција. Ове најудаљеније територије представљају периферију трачке дијаспоре. Нажалост,
Трачани никада нису развили јединствену етничку свест. Пошто нису познавали писменост,
њихова историја и култура остале су неме. Описивали су их углавном старогрчки и римски аутори.
Управо је због тога писана књижевна традиција често тенденциозна, па чак и непријатељска у
односу на све оно што се налази изван граница грчко-римског света. Тако је древна Тракија
постала „периферна“, „варварска“ зона, случајни партнер блиставе културе „снежномраморне"
Хеладе, провинција коју је „цивилизовао“ Рим, далеки ехо цивилизованог гласа њиховог напретка.
Оваквом погледу на акултурацију читавих области старог света (укључујући древну Тракију и
Трачане), на њихово присаједињење и зависност од одређених центара интелектуалне моћи,
очигледно је потребно преиспитивање и он не може да издржи критику. Међусобни утицаји
Трачана и Скита, Пелазга, Македонаца, Илира, Хелена, Римљана и других допринели су да се
кристалишу особене 2 0 Историја Бугарске друштвено-привредне, државно-политичке и културно-
идеолошке структуре трачког света, на различитим нивоима. Индикативно је да ти контакти нису
били ограничени на краткотрајне или једнократне размене информација, већ су били посреди
дуги процеси током великих периода унутар старог века. Управо из овог угла посматрања древне
Тракије и Трачана, у склопу општеисторијског развоја сродних етнокултурних заједница у
југоисточној Европи, Малој и предњој Азији, Хелади, егејском свету и Средоземљу уопште (као
сложеног, синкретичког, али истовремено и историјски јединственог простора), може се одредити
њихова улога, место и значај у индоевропској проблематици, у обликовању старобалканских и
других европских народа.