ГЕОПОЛИТИЧКИ ПОЛОЖАЈ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

(Матурски рад из географије)

Ментор : Ученик :
 „Геополитички положај Босне и Херцеговине“ -

САДРЖАЈ

УВОД......................................................................................................................................2

1. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ...................................................3

1.1. Математичко – географски положај .............................................................................7

1.2. Природно – географски положај...................................................................................9

1.3. Културно историјски положај.......................................................................................9

1.4. Саобраћајно-географски положај.................................................................................15

1.5. Економско-географски положај...................................................................................15

2. ПОЛИТИЧКО ГЕОГРАФСКЕ ПРОМЈЕНЕ У ЈУГОИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ.....................3

2.1. Дезинтеграција СФРЈ........................................................................................................7

3. ГЕЕПОЛИТИЧКИ ПОЛОЖАЈ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ.............................................................3

ЗАКЉУЧАК..........................................................................................................................16

БИБЛИОГРАФИЈА.........................................................................................................................17

УВОД

1
 „Геополитички положај Босне и Херцеговине“ -

Тема овог матурског рада је „ Геополитички положај Босне и Херцеговине“. Рад је

подељен у двије области.

Циљ писања овог матурског рада је анализа геополитичког положаја Босне и

Херцеговине односно фактори који су утицали на формирање садашњег геополитичког
положаја Босне и Херцеговине.

Први дио матурског рада базиран је на објашњењу геополитичког положаја Босне и

Херцеговине који зависи углавном од два фактора : унутрашњих односа између три
конститутивна народа БиХ, и од односа са земљама из окружења (мећународно
окружење). Земље у окружењу са простора бивше Југославије и даље носе терет
нерјешених етничких питања ( Србија, Хрватска, Македонија ). А и сама Босна и
Херцеговина је оптерећена односом три конститутивна народа (Срба, Хрвата и
Бошњака) и међуентитетским односом (Федерација БиХ и Република Српска). Такође,
у овом дијелу матурског рада помиње се и глобализација као битан фактор
геополотитчког положаја сваке земље , па тако и Босне и Херцеговине.

У другом делу се детаљно говори о карактеристикама геополитичког положаја Босне и

Херцеговине. Овај дио матурског рада базиран се на геополитичким и политичко-
грографским процесима бивше СФРЈ, односно Босне и Херцеговине. Акценат је
ставњен на истoријско-географски положај Босне и Херцеговине (досадашња историја
БиХ), географски положај Босне и Херцеговине ( фактори који су утицали и који утичу
на развој БиХ) и економскогеографски положај Босне и Херцеговине ( услови од којих
завиоси привредни развој БиХ).

2
 „Геополитички положај Босне и Херцеговине“ -

1. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Босна и Херцеговина у географском, историјско-географском и културном смислу

припада Балканском полуострву, односно југоисточној Европи. Географски положај је
кључни фактор геополитичких, економских и развојних процеса у Босни и
Херцеговини. Припадност Панонској, Планинско- котлинској и Јадранској области
Босну и Херцеговину чини земљом специфичног географског положаја.

Савремени друштвени, економски и укупан развој Босне и Херцеговине дефинисан је

општим и посебним условима. Општи услови проистичу из глобалних (свјетских)
развојних процеса а посебни су у тијесној вези са посљедицама распада бивше
заједничке државе и настанка нових држава. Претходно поменути услови, и општи и
посебни, у тијесној су вези са географским положајем – кључним фактором укупног
развоја.

Шта је географски положај? Географски положај је веома сложен појам под којим
подразумијевамо све факторе који су утицали и утичу на укупне развојне процесе на
одређеном простору. Под овим појмом подразумијевамо историјске прилике као
најшири оквир услова опоштег развоја, савремене политичкогеографске услове развоја
(опште и посебне), природногеографске одлике као фактор развоја,
економскогеографске услове развоја и сл. Дакле, географски положај као широка
појмовна категорија подразумијева више компоненти па разликујемо:
историјскогеографски положај, политичкогеографски положај, економскогеографски
положај, природногеографски положај.

У оквиру Босне и Херцеговине посебан административно-територијални, у суштини и

геополитички статус, има Дистрикт Брчко. Посебност се испољава у аутономности
политичког па и привредног система те у погледу улоге међународног представника
који, још увијек, има одлучујућу улогу власти у оквиру Дистрикта. Са геополитичког
становишта Дистрит Брчко је од посебног
интереса за Републику Српску јер чини
територијалну везу између њеног, условно
речено, источног и западног дијела. Босна и
Херцеговина као и осталих пет новонасталих

3
 „Геополитички положај Босне и Херцеговине“ -

држава на геопростору бивше Југославије чини језгро Балканског полуострва, односно

југоисточне Европе.

Босна и Херцеговина је смјештена на југоистоку Европе, у западном дијелу Балкана.

Њена укупна површина износи 51.209,2 km² (од тога је 51.197 km² копно, а 12,2 km²
море.

Слика 4: Физичка мапа Босне и Херцеговине(https://sr.wikipedia.org/sr)

Граничи са Хрватском на сјеверу, западу и југу (укупна дужина границе: 932 km), са
Србијом на истоку (укупна дужина границе: 312 km) и Црном Гором на југоистоку
(укупна дужина границе: 215 km). Код Неума, Босна и Херцеговина излази на
Јадранско море, у дужини од 21,2 km. Границе Босне и Херцеговине углавном су
природног поријекла и већинским дијелом их чине ријеке Дрина, Сава и Уна, као и
планина Динара на југозападу земље.

Босна и Херцеговина се састоји од двије географске и историјске цјелине: већег

босанског дијела на сјеверу (око 42.000 km²) и мањег херцеговачког на југу. Босна је
већином планинска, а исто се односи и на Херцеговину, с тим да је разлика у
карактерима тла. Босна је насељенија и богатија шумама и обрадивим земљиштем, док
је Херцеговина кршевитија. ( слика 4)

На сјеверу се планинско подручје спушта у лагано-брежуљкасто подручје Посавине,

односно даље претвара у Панонску низију. Област Семберије, између планине
Мајевице и ријека Саве и Дрине, представља главну житницу Босне и Херцеговине.

Динарски дијелови Босне простиру се од запада ка истоку. Херцеговину чине

планинска (висока) и јадранска (ниска) Херцеговина, која ужим појасом код Неума и на
полуострву Клек избија и на Јадранско море. Значајна су и поља, односно заравни, које
се пружају дуж највећих босанскохерцеговачких ријека (Уна, Врбас, Босна, Дрина), од
југа ка сјеверу, односно у случају Неретве већим дијелом од сјевера ка југу, а посебан

4
 „Геополитички положај Босне и Херцеговине“ -

облик у крајолику чине пространа крашка поља на југозападу, југу и југоистоку земље
(Ливањско поље, Дувањско поље, Попово поље).

Око 42% површине Босне и Херцеговине чини пољопривредно земљиште, а само 30%
земље је обрадиво; остатак је пољопривредно готово па неискоришћен. Половину
површине Босне и Херцеговине покривају шуме. У природне ресурсе земље убрајају се
угаљ, жељезо, боксит, манган, бакар, хром, цинк, а свакако и дрво и знатне водене масе.
Највиши врх Босне и Херцеговине је планина Маглић (2.386 m), док је најнижи дио
земље на нивоу мора.

ГЕОПОЛИТИЧКИ ПОЛОЖАЈ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Геополитичка стабилност неких земаља простора бивше Југославије, па и Балканског

полуострва у цјелини, оптерећена је неријешеним етничким питањима. Босна и
Херцеговина још увијек изналази најбоља рјешења која ће задовољити захтјеве њених
конститутивних народа – Срба, Хрвата и Бошњака.

Србију оптерећује проблем Косова и Метохије, испољен првенствено у настојању

албанске националне заједнице да се одцијепи од државе Србије. Македонију, у
геополитичком смислу, такође оптерећују етнички проблеми у вези са албанском
заједницом која чини већинско становништво њеног западног дијела. Хрватска још
увијек није ријешила проблем повратка избјеглог српског становништва и остварење
основних грађанских права повратника. Положај неких националних заједница у
Словенији, посебно српске и хрватске, је крајње проблематичан. Евидентни су и
слични проблеми (етнички па и територијалне природе) у Грчкој као и у сусједној
Турској, као и дугогодишњи проблем подијељеног Кипра.

Стабилност и укупан развој Босне и Херцеговине у многоме је одређен њеним

савременим геополитичким положајем. У чему се он огледа? Босна и Херцеговина
полако постаје дио Европе а Европа је дио свијета у којем се остварују глобални

5
 „Геополитички положај Босне и Херцеговине“ -

интереси. Они су дефинисани глобализмом као свјетским процесом. Тај процес мијења
политичку, економску и укупну структуру земаља захваћених процесом. Глобализам је
скоро у потпуности, с изузетком малог броја земаља, потиснуо социјализам као
друштвени систем и успоставио капитализам као доминантан систем, утемељен на
принципима тржишне економије и приватног власништва. Све већи број држава свијета
улази у састав војног савеза, познатог под појмом НАТО, чиме се остварују услови
политичке стабилности и укупне безбједности. Ови услови су претпоставка сваком
развоју, посебно привредном. На овом путу налази се Босна и Херцеговина, чиме
постаје дио свјетског – глобалног процеса. Глобализмом као свјетским процесом
управљају најразвијеније државе свијета, међу којима предњаче САД, Велика
Британија, Француска, Њемачка, Јапан. Ове земље остварују и нјавеће интересе у том
процесу, но у оквиру глобализма остварују се и одређени интереси мање развијених
земаља. Геополитички положај Босне и Херцеговине у многоме је дефинисан новом
геополитичком реалношћу на геопростору бивше Југославије, као и њеном
унутрашњом структуром коју у основи дефинишу два територијално-политичка
система - ентитета (Република Српска и Федерација Босне и Херцеговине), посебних
етничких, културних, привредних и осталих одлика.

Географски положај Босне и Херцеговине у централном дијелу западног Балкана и

нови развојни процеси на том простору (политички, економски, културни), подређени
интересима глобализма и интересима који ће Европу као цјелину учинити стабилном,
доприноси њеној све значајнијој улози.

У оквиру Босне и Херцеговине Република Српска као релативно диференциран

административно - територијални и политичко – територијални систем остварује
посебне видове сарадње са сусједном Србијом, у оквиру тзв. паралелних и специјалних
веза, што је у складу са начелима Дејтонског мировног споразума. Овим географски
положај Босне и Херцеговине постаје још значајнији и доприноси укупној сарадњи и
развоју на просторима новонасталих држава.

6
 „Геополитички положај Босне и Херцеговине“ -

1. ГЕОПОЛИТИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ БОСНЕ И

ХЕРЦЕГОВИНЕ

Ријеч геополитика потиче од грчких ријечи γη (земља) и πολιτική (политика). Овај

термин је први употребио Рудолф Кјелен 1889. године. Употреба појма у Европи шири
се у периоду између Првог и Другог свјетског рата, да би се после Другог свјетског
рата његова употреба проширила на цијели свијет., Геополитика је често синоним за
интернационалну политику.

Геополитика је анализа географских утицаја на односе центара моћи у међународном

контексту. Постоје уже и шире схватање геополитике. Уже схватање обухвата
географско-детерминистичка схватања по коме географија одређује политику. У
најширем схватању, геополитика означава свако довођење у везу појма географије и
политике.

Савремени геополитички и политичко-географски процеси, којима је захваћена Европа

и међународна заједница у цјелини, повећала су интересовања за геополитичким
истраживањима. Геополитика и геополитичка истраживања постала су незаобилазан
садржај и сегмент у савременом политичком животу, националним стратегијама и
међународним односима. Дакле, посљедња деценија 20. и почетак 21. вијека

7
 „Геополитички положај Босне и Херцеговине“ -

обиљежени су бројним политичкогеографским процесима, те убрзаним процесом

глобализације, који су у великој мјери, измјенили геополитичку констелацију односа у
међународној заједници.

Политичко-географски процеси нису заобишли ни Балканско полуострво и геопростор

СФР Југославије, односно Босне и Херцеговине. СФР Југославија се распала већ 1991.
године. У њеном геопростору створене су нове политичкотериторијалне заједнице. На
жалост, распад Југославије је протекао у знаку вјерског и грађанског рата, чија је
ескалација била у геопростору Босне и Херцеговине .

Конфликт у Босни и Херцеговини је трајао око три и по године, а завршен је

усаглашавањем Општег оквирног споразума у Дејтону (21.11.1995. године) и
потписивањем у Паризу 14.12.1995. године. Конституисана је држава Босна и
Херцеговина коју чине двије политичко-територијалне јединице, ентитета: Република
Српска и Федерација Босне и Херцеговине. Територија предратне општине Брчко је
проглашена дистриктом.( табела 1)

Име Главни град Застава Грб Локација

Федерација Босне и
Сарајево
Херцеговине

Сарајево (Источно Сарајево)
[28]
Република Српска  (дејуре)
Бања Лука (дефакто)

Брчко Дистрикт Брчко

Табела 1 : Административна подјела Босне и Херцеговине (https://sr.wikipedia.org/sr)

Политичко-географски и геополитичи процеси, било глобални, регионални или

локални почивају на различитим геополитичким интересима и факторима који
дефинишу њихов карактер и интензитет. Без сумње, ти процеси почивају на
географским, историјским и савременим факторима развоја.

Геополитичке карактеристике Босне и Херцеговине одређене су глобалним,

континенталним, регионалним и многобројним локалним детерминантама али и

8
 „Геополитички положај Босне и Херцеговине“ -

комплексом унутрашњих односа и интереса на једној, те комплексом укрштених

интереса осталих унутарбалканских и ванбалканских фактора на другој страни.

„Савремени фактори геополитичких процеса на простору бивше Југославије у тијесној

су вези са процесом глобализације и успоставе новог свјетског поретка, те европских
интеграција и европских регионализама што је, прије свега, у вези с покушајем
реинкарнације некадашњег колонијалног царства Аустроугарске“ (Гњато, 2011, стр.
20).

Такође, „Геополитичке карактеристике Босне и Херцеговине и југоисточне Европе као

геополитичког појма, одређене су и укупном хетерогеношћу (националном, културном,
вјерском, етничком, цивилизацијском, економском, …) и транзитним положајем
Балкана на којем се вијековима преплићу интереси европских и свјетских сила, те
савремених глобалних геополитичких односа, констелација као и политичко-
географских процеса“ (Зекановић, 2012, стр. 71).

Од успостављања мира у БиХ прошло двадесет и шест година. Нови фактори и

елементи условљавају данашњe геополитичке карактеристике и геополитички положај
у цјелини.

2.1. ИСТOРИЈСКО-ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ БОСНЕ И

ХЕРЦЕГОВИНЕ

Кроз цијелу досадашњу историју Босна и Херцеговина била је изложена различитим

културним, цивилизацијским, политичким и економским утицајима. Ти утицаји
оставили су видног трага у свим сегментима развоја, посебно у развоју култура
појединих народа. Преломан утицај на развој државности и духовности на геопростору
Босне и Херцеговине оставио је процес насељавања Словена и утицај Византије.

Овим процесима и утицајима ударени су

темељи средњевјековне српске државности
на геопростору Босне и Херцеговине.
Огромне заслуге за стварање и ширење

9
 „Геополитички положај Босне и Херцеговине“ -

средњевјековне државе на простору Босне и Херцеговине припадају Твртку I, који је за

владара Босне и Србије крунисан у манастиру Милешеву, на гробу Св. Саве, 1377.
године. ( слика 1)

Слика 1 Краљевина Босна за вријеме Твртка I (географски ресурси БиХ)

Средњевјековне српске државе (Србија, Зета, Херцеговина, Босна) разбијене су

турским освајањима и успоставом вишевјековне (петовјековне) отоманске империје.
Тај период обиљежен је депресивним развојем и тешким сукобима на културној,
етничкој и религијској основи. Турски колонијални период оставио је видног трага у
многим сегментима материјалне и духовне културе Босне и Херцеговине, посебно у
урбаним (градским) срединама (у арихитектури грађевинарству, етнокултурној и
религијској структури становништва, привредним специфичностима исламизираног
становништва, као нпр. у занатству и сл).

Могло би се рећи да су поједини утицаји кроз историјске периоде допринијели бржем

привредном развоју Босне и Херцеговине, као нпр. у аустроугарском, кад су подигнуте
многе фабрике, отворени бројни рудници, изграђена мрежа нових друмских и
жељезничких комуникација, изграђене многе болнице, школе, музеји, успостављена
мрежа метеоролошких станица, подигнуте бројне касарне, жандармеријске станице и
сл. За вријеме аустроугарске
окупације у Босни и Херцеговини
ударени су темељи њеном
индустријском и снажном урбаном
развоју као и развоју образовног
система, управних и културних
институција. Ипак, логичан отпор
према окупатору продуковао је
сукобе са тешким посљедицама
и водио ка стварању слободне
државе.( слика 2)

Слика 2 :Подјела Краљевине Југославије на бановине (географски ресурси БиХ)

Босна и Херцеговина једна је од шест нових држава насталих на географском

простору бивше СФР Југославије. Бившу државу СФР Југославију чинило је шест
10
 „Геополитички положај Босне и Херцеговине“ -

република: СР Словенија, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Србија, СР Црна

Гора и СР Македонија. Све оне данас имају статус међународно признатих држава.
Бивша заједничка држава настала је након Првог свјетског рата, 1918. године,
уједињењем јужнословенских народа: Срба, Хрвата и Словенаца и звала се Краљевина
Срба, Хрвата и Словенаца. Од 1929. године носила је назив Краљевина Југославија.

Темељи новој држави – Федеративној Народној Републици Југославији постављени су

на Другом засједању АВНОЈ-а у Јајцу 29. новембра 1943. године. Завршетком Другог
свјетског рата промијенила је назив у Социјалистичка Федеративна Република
Југославија. ( слика 3)

Њен континуитет трајао је све до 1991. године, кад се, од те државе, једнострано
отцијепила Словенија а затим и
Хрватска. Током 1992. године исто је
учинила Босна и Херцеговина а након
тога и Македонија (споразумно).
Континуитет бивше државе настављен
је кроз заједницу Србије и Црне Горе
да би се и оне раздружиле током 2006.
године и тиме стекле потпуно
међународно признање.

Слика 3 : Карта бивше СФРЈ

(географски ресурси БиХ)

Босна и Херцеговина је држава, настала у процесу распада бивше Социјалистичке

Федеративне Републике Југославије (1991 – 1995). Састављена је од два ентитета:
Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине. Завршетком грађанског рата на
простору Босне и Херцеговине (1992 – 1995), те Дејтонским мировним споразумом и
Париском мировном конференцијом, од 14. децембра 1995. године, заустављен је
грађански рат, успостављен је мир и постављени су темељи данашње Босне и
Херцеговине.

11
 „Геополитички положај Босне и Херцеговине“ -

2.2. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Босна и Херцеговина у географском, историјско-географском и културном смислу

припада Балканском полуострву, односно југоисточној Европи. Географски положај је
кључни фактор геополитичких, економских и развојних процеса у Босни и
Херцеговини. Припадност Панонској, Планинско- котлинској и Јадранској области
Босну и Херцеговину чини земљом специфичног географског положаја.

Савремени друштвени, економски и укупан развој Босне и Херцеговине дефинисан је

општим и посебним условима. Општи услови проистичу из глобалних (свјетских)
развојних процеса а посебни су у тијесној вези са посљедицама распада бивше
заједничке државе и настанка нових држава. Претходно поменути услови, и општи и
посебни, у тијесној су вези са географским положајем – кључним фактором укупног
развоја.

Шта је географски положај? Географски положај је веома сложен појам под којим
подразумијевамо све факторе који су утицали и утичу на укупне развојне процесе на
одређеном простору. Под овим појмом подразумијевамо историјске прилике као
најшири оквир услова опоштег развоја, савремене политичкогеографске услове развоја
(опште и посебне), природногеографске одлике као фактор развоја,
економскогеографске услове развоја и сл. Дакле, географски положај као широка
појмовна категорија подразумијева више компоненти па разликујемо:
историјскогеографски положај, политичкогеографски положај, економскогеографски
положај, природногеографски положај.

12
 „Геополитички положај Босне и Херцеговине“ -

У оквиру Босне и Херцеговине посебан административно-територијални, у суштини и

геополитички статус, има Дистрикт Брчко. Посебност се испољава у аутономности
политичког па и привредног система те у погледу улоге међународног представника
који, још увијек, има одлучујућу улогу власти у оквиру Дистрикта. Са геополитичког
становишта Дистрит Брчко је од посебног интереса за Републику Српску јер чини
територијалну везу између њеног, условно речено, источног и западног дијела. Босна и
Херцеговина као и осталих пет новонасталих држава на геопростору бивше Југославије
чини језгро Балканског полуострва, односно
југоисточне Европе.

Босна и Херцеговина је смјештена на

југоистоку Европе, у западном дијелу
Балкана. Њена укупна површина износи
51.209,2 km² (од тога је 51.197 km² копно, а
12,2 km² море.

Слика 4: Физичка мапа Босне и Херцеговине(https://sr.wikipedia.org/sr)

Граничи са Хрватском на сјеверу, западу и југу (укупна дужина границе: 932 km), са
Србијом на истоку (укупна дужина границе: 312 km) и Црном Гором на југоистоку
(укупна дужина границе: 215 km). Код Неума, Босна и Херцеговина излази на
Јадранско море, у дужини од 21,2 km. Границе Босне и Херцеговине углавном су
природног поријекла и већинским дијелом их чине ријеке Дрина, Сава и Уна, као и
планина Динара на југозападу земље.

Босна и Херцеговина се састоји од двије географске и историјске цјелине: већег

босанског дијела на сјеверу (око 42.000 km²) и мањег херцеговачког на југу. Босна је
већином планинска, а исто се односи и на Херцеговину, с тим да је разлика у
карактерима тла. Босна је насељенија и богатија шумама и обрадивим земљиштем, док
је Херцеговина кршевитија. ( слика 4)

13
 „Геополитички положај Босне и Херцеговине“ -

На сјеверу се планинско подручје спушта у лагано-брежуљкасто подручје Посавине,

односно даље претвара у Панонску низију. Област Семберије, између планине
Мајевице и ријека Саве и Дрине, представља главну житницу Босне и Херцеговине.

Динарски дијелови Босне простиру се од запада ка истоку. Херцеговину чине

планинска (висока) и јадранска (ниска) Херцеговина, која ужим појасом код Неума и на
полуострву Клек избија и на Јадранско море. Значајна су и поља, односно заравни, које
се пружају дуж највећих босанскохерцеговачких ријека (Уна, Врбас, Босна, Дрина), од
југа ка сјеверу, односно у случају Неретве већим дијелом од сјевера ка југу, а посебан
облик у крајолику чине пространа крашка поља на југозападу, југу и југоистоку земље
(Ливањско поље, Дувањско поље, Попово поље).

Око 42% површине Босне и Херцеговине чини пољопривредно земљиште, а само 30%
земље је обрадиво; остатак је пољопривредно готово па неискоришћен. Половину
површине Босне и Херцеговине покривају шуме. У природне ресурсе земље убрајају се
угаљ, жељезо, боксит, манган, бакар, хром, цинк, а свакако и дрво и знатне водене масе.
Највиши врх Босне и Херцеговине је планина Маглић (2.386 m), док је најнижи дио
земље на нивоу мора.

2.3. ЕКОНОМСКОГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ БОСНЕ И

ХЕРЦЕГОВИНЕ

Економскогеографски положај Босне и Херцеговине у многоме је дефинисан општим

условима њеног привредног развоја (пропизводњом, условима тржишта, цијеном
производа, квалитетом производа и сл). Комплементарност привреда бивших
република, бивше државе – СФР Југославије, доприноси чвршћим економским и
укупним везама Босне и Херцеговине са окружењем (сусједним државама). Овдје се
мисли на скоро све гране привредних дјелатности, посебно на интегративну улогу
енергетског систенма, сировина, производа различите намјене, улогу отвореног и
слободног тржишта као један од услова које земље Балканског полуострва треба да
остваре у процесу прикључења земљама Европске Уније.

14
 „Геополитички положај Босне и Херцеговине“ -

Економско-географски положај Босне и Херцеговине проистиче из њене припадности

заједници европских земаља Југоисточне Европе, организованих у заједницу под
именом ЦЕФТА ( Централноевропски уговор о слободној трговини). Чланице ЦЕФТЕ
поред Босне и Херцеговине су Црна Гора, Македонија, Албанија, Србија и Молдавија.

Чланство у ЦЕФТ-и обезбјеђује одређене погодности, нарочито у слободној трговини

пољопривредним и још неким производима између земаља чланица. Но тај положај и
чланство не обезбјеђују потребан подстицај свим сегментима развоја приврреде и
друштва. Зато су ентитети у Босни и Херцеговини, као истински носиоци основних
развојних функција, све више се окрећу другим економским организацијама и
институцијама ( Европска Унија, Свјетска банка, Међународни монетарни фонд, Руска
Федерација)

Интерес развијених европских и Свјетских земаља за овај простор проистиче из

геополитичког и геостатешког значаја Босне и Херцеговине на Балкану, па се њен
развој, нарочито у области инфраструктуре, помаже на различите начине.

У оквиру геопростора бивше СФРЈ, економско-географски положај Босне и

Херцеговине релативно је повољан. Босна и Херцеговина је тржиште за многе
индустријске производе земаља из непосредног окружења. У исто вријеме, она је
извозник сировина (дрвета, енергије, полупроизвода и неких финалних производа).

У оквиру економско-геограског положаја, истичемо туристичке предности у односу на

земље окружења (зимски и бањског туризама). Привреда новонасталих земаља у
простору бивше СФРЈ Југославије је компатибилна и међусобно зависна, што у доброј
мјери одређује токове њихове будуће сарадње, и наглашава улогу економско-
географског положаја.

Посебан сегмент економскогеографског положаја, од огромног значаја за развој државе

и њених дијелова, чини саобраћајногеографки положај. У овом погледу, Босна и
Херцеговина има релативно повољан положај. Унутрашњост њеног простора повезују
друмске саобраћајнице трансферзалним долинама Уне, Сане, Врбаса, Босне, Дрине и
Неретве, које повезују све три природногеографске области. Те области већ смо
споменули. Саобраћајна повезаност са сусједним државама је релативно добра и
остварује се на различите начине. Цестовни саобраћај има предност над осталим.
Посебну улогу има посавски правац који БиХ и Републику Српску повезују са

15
 „Геополитички положај Босне и Херцеговине“ -

сусједном Србијом и Хрватском. У овом погледу истичему и улогу жељезничког

саобраћаја. Од изузетног значаја је и улога авио- саобраћаја, нарочито у превозу
путника али и различитих роба. Нови политичкогеографски и економски процеси на
простору бивше Југославије умањили су улогу ријечног и поморској саобраћаја.

Улога географског положаја Босне и Херцеговине, прије свега у њеном економском

развоју, односно у развоју њена два ентитета, произилази из природногеографских
одлика. Уствари говоримо о природногеографском положају као фактору развоја.

Босна и Херцеговина у природногеографском смислу припада великим морфолошком

цјелинама специфичног рељефа, хидрографије, рудних и минералних ресурса, климе,
биљног и животињског свијета. Дакле, Босна и Херцеговина у природногеографском
смислу припада: Панонској, Планинско- котлинској и Јадранској области. Свака од
њих има компаративне предности које наглашавају значај одређених природних
ресурса. Припадност Босне и Херцеговине главним морфолошким цјелинама
геопростора земаља насталих распадом СФРЈ Југославије наглашава значај њеног
природногеографског положаја.

Сјеверни дио Босне и Херцеговине који у административно-територијалном погледу

припада Републици Српској, дио је Панонске макро- морфолошке области. Ниска
Посавина, Лијевче поље и Семберија припадају дну Панонског басена. Њега, од Уне на
западу до Дрине на истоку, затвара ланац средње високих шкриљавих планина ( Грмеч,
Мањача, Чемерница, Борја, Узломац, Јаворник), и чини дио јужног Панонског обода.
Он се на западу протеже кроз Банију и Кордун, а на истоку прелази у Србију.

Припадност дијела Босне и Херцеговине ниској, пространој и широко отвореној

Панонској морфолошкој области има вишеструк значај: саобраћајногеографски,
економскогеографски, политичкогеографски и културно-историјски.

Већи дио Босне и Херцеговине припада Планинско-котлинској морфолошкој области.

Овим је наглашена физиономија геопростора, гдје доминира ланац високих планина и
дубоких ријечних котлина, те неколико значајних неогених котлина, од којих су двије
главне- Сарајевска и Зеничка.

Гранични појас између Планинско- котлинске и Јадранске области географског

простора Босне и Херцеговине чини регија Високог крша, у којој су језгро

16
 „Геополитички положај Босне и Херцеговине“ -

популационог, урбаног и руралног развоја, висока поља у кршу (Гламочко,

Купрешко,Невесињско и Гатачко).

Јужни дио Босне и Херцеговине припада Јадранској макро- морфолошкој области.

Ниска Херцеговина или простор херцеговачких Хумина ( требињско подручје са
Поповим пољем и доњом Неретвом) припадају јадранском залеђу, а геопростор у
заливу Неум- Клек јадранском приморју. Јдранска област Босне и Херцеговине носи
специфична природна, економска и културно-цивилизацијска обиљежја. Ова посљедња,
резултат су припадности медитеранском културном кругу.

Анализом природногеографског положаја Босне и Херцеговине закључује се да је она

у исто вријеме и панонска и планинско-котлинска, а мањим дијелом, приморска
држава.

2.4. САОБРАЋАЈНО-ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ БОСНЕ И

ХЕРЦЕГОВИНЕ

Посебан геополитички значај има саобраћајно-географски положај. Транспортна мрежа

повезује скуп активности (економских, културних и политичких) у унутрашњем и
међународном транспорту.

Приликом оцјене саобраћајно-географског положаја БиХ, већина аутора се слаже да је

он неповољан јер БиХ има периферни положај у односу на главне саобраћајне и
животне коридоре (јадрански, посавски и моравски). Наиме, иако се БиХ налази у
централном дијелу југоисточне Европе и представља најкраћу везу између средње
Европе и Мале Азије, због неприступачности босанско-херцеговачке територије

17
 „Геополитички положај Босне и Херцеговине“ -

(Динарида), ова веза се остварује преко моравско-вардарске долине која има

прворазредни транзитни значај.

Дакле, БиХ заобилази најважније међународне саобраћајне правце, а два која је

додирују, посавски и јадрански, не пролазе њеном територијом. Коначно, БиХ је једна
од ријетких земаља за коју се каже да је у поморском положају у неповољном
положају. То је зато што, иако је на подручју Неумског залива (20 км) изложено мору,
БиХ нема физички контакт са међународним водама,

Својеврсни парадокс представља чињеница да рубне дијелове територије БиХ

карактерише физичка отвореност, док у централном дијелу доминирају рељефне
препреке. Дакле, већи дио територије БиХ гравитира Хрватској :Посавина, Поуње и
ниска Херцеговина су саобраћајно-географска чворишта БиХ са Хрватском.

С друге стране, БиХ граничи са Црном Гором и Србијом. Саобраћајну повезаност са

Црном Гором отежавају планински ланци, а ријека Дрина дијели БиХ од Србије.
Чињеница да је Дрина заиста велика погранична ријека потврђује да је она била
граница између Западног и Источног римског царства, познатија као граница
цивилизација. Тек у доњем делу тока, приближавајући се Сави, Дрина се спушта у
низију, тако да је БиХ само на подручју семберијског руба БиХ адекватно повезана са
Србијом.

ЗАКЉУЧАК
.

На основу сагледавања реалних чињеница изложених у овом матурском раду на тему

„Геополитички положај Босне и Херцеговине“ закључак је да је геополитички положај
Босне и Херцеговине у савременим политичкогеографским процесима у окружењу и
глобалним геополитичким дешавањима веома сложен.

У савременим политичко-географским и геополитичким процесима, геополитичке

карактеристке Босне и Херцеговине као и геополитички положај, неопходно је

18
 „Геополитички положај Босне и Херцеговине“ -

сматрати промјенљивом и динамичном категоријом, која захтјева континуирано и

константно праћење и вредновање сходно новим факторима и детерминантама које их
условљавају и одређују. Посебан печат даје све израженији утицај унутрашњих
међуентитетских односа Босне и Херцеговине са једне стране и глобализације са друге
стране.

За разлику од фактора географског положаја, који се релативно споро мењају,

међународни положај је много динамичнија категорија. Међународно окружење Босне
и Херцеговине чине друге земље и њихова политика према Босни и Херцеговини.

Геополитички аспект у овако сложеној политичкој реалности БиХ је

дводимензионалан. Прва димензија геополитичке реалности је вјечна улога тампон
зоне. Друга димензија су национални интереси народа у БиХ и њених сусједа. Пронаћи
компромис на граници је могућег.

19
 „Геополитички положај Босне и Херцеговине“ -

БИБЛИОГРАФИЈА

1. Гњато, Р., и Грчић М.,(2018). Географија за 3. разред гимназије.Завод за уџбенике и

наставна средства Источно Ново Сарајево, стр 35-38.

2. Гњато, Р. (2011). Геополитички процеси и отворена питања новонасталих држава

нагеографском простору бивше Југославије. Зборник радова Трећег конгреса српских
географа. Бања Лука: Географско друштво Републике Српске, Природно-математички
факултет Универзитета у Бањој Луци, стр. 17-29.

2. Грчић, М., (2000). Политичка географија. Београд: Географски факултет

3. Грчић, М. (2002). Српска државотворна идеја у простору и времену, Гласник, бр. 7.

Бања Лука: Географско друштво Републике Српске, стр. 7-18.

5. Зекановић, И. (2012). Демогеографске основе геополитичких карактеристика

Републике Српске. Демографија, књ. 9. Београд: Географски факултет Београд, стр. 69-
83.

6. https://pmf.unibl.org/wp-content/uploads/2016/10/geografski_resursi_bih.pdf

7. https://sr.wikipedia.org/sr

20