Сценарио:

Географски положај Србије

слајд 1 /

(https://www.youtube.com/watch?v=zZJFozFsnIU 0:09-0:19) ↓

Географски положај неке државе од суштинског је значаја за њен друштвени, политички и

економски развој кроз историју.

(https://www.youtube.com/watch?v=BubAF7KSs64 3:06-3:29) ↓

Рецимо, Сједињене Америчке Државе, које политиколози од краја Хладног рата сматрају једином
светском велесилом, умногоме свој историјски успех дугују управо географском положају.
Погодне физичко географске карактеристике - велика река Мисисипи - као и чињеница да је та
држава од потенцијалних непријатеља заштићена великим океанима - Тихим и Атлантским, што
јој је омогућило да светске ратове преброди без борби на домаћем фронту, учиниле су Америку
богатом. То, заједно са добрим економско-географским карактеристикама, додатно је ојачало САД
након Другог светског рата.

(https://www.youtube.com/watch?v=2iQFNtHnpnQ 0:34-0:45) ↓

Занимљив је и пример Француске, још једне светске силе. Њен географски положај често називају
савршеним - Француска је богата рекама: издвајају се Рајна, Марна, Сена, Лоара, Рона, Гарона.
Поред тога, има бројно становништво и диферзификовану привреду.

(https://www.youtube.com/watch?v=2iQFNtHnpnQ 2:02-2:38) ↓

Њене природне границе чине, редом - Ламанш, Атлантски океан, Пиринеји, Средоземно море,
Алпи, река Рајна - сви су они природне баријере од непријатеља. Једина слаба тачка заправо, јесте
отвореност ка Источноевропској низији на североистоку - слаба тачка коју су кроз историју
користили многи, пре свега Немци током Другог светског рата.

слајд 2 Географски положај Србије можемо посматрати као однос њене територије према
математичко-географским, физичко-географским и друштвено-географским факторима. Ти
фактори, у збиру, одређују развој, организацију и функциoнисање наше државе.

(https://www.youtube.com/watch?v=mDWtrC0SQfQ 6:56-7:48) ↓

Они су умногоме и обликовали државнополитички, културни, и економски развој наше државе.

Судбину Србије и њеног становништва често су одређивали различити политички и географски
фактори, на које она често није могла да утиче.
слајд 3 На географски положај Србије утичу поливалентност, контактност и транзитност њене
територије. Територија Србије место је спајања и прожимања различитих елемената географског
простора. Постоје четири компоненте географског положаја Србије. То су: математичко-
географска, физичко-географска, економско-географска и политичко-географска компонента.

(https://www.youtube.com/watch?v=cWsoNv24Syo 2:53-3:03) ↓

Поливалентност представља различитост природних и друштвених обележја територије.

Контактност представља функционалну особину која изражава кохезионост у односу на околни
простор - у суштини, она је супротност изолацији.

(https://www.youtube.com/watch?v=S61K3TPhRSI 0:18-0:30) ↓

Транзитност представља функционалну карактеристику географског положаја базирану на

просторним могућностима промета путника и туриста кроз одређену средину. Она ознчава
карактеристику географског простора да кроз њега пролазе путничке комуникације и да се на
основу тога обавља промет путника и робе.

слајд 4 Математичко-географски положај дефинишемо географским координатама наше државе.

Географске координате представљају положај неке тачке према екватору и према почетном
меридијану (Гриничу). Србија се простире између 41°53’ N и 46°11’ N и 18°49’ Е и 23°00’ Е.

(SLIKA 1) ↓

Сам математичко географски положај део је апсолутног географског положаја, што ће рећи да је
он природно условљен, не зависи од друштвено-географских фактора и непроменљив је у
времену.

слајд 5 Најјужнија тачка Србије јесте насеље Рестелица у општина Гора (41°53’ N), најзападнија је
насеље Бачки Брег, у општини Сомбор (18°49’ Е), најисточнија планински врх Сребрна Глава, 1.932
m, на Старој планини у општини Димитровград (23°00’ Е), и најсевернија је насеље Келебија у
општини Суботица (46°11’ N).

SLIKA 2

(https://www.youtube.com/watch?v=pdqDqeplq2o 1:09-1:14 написати на екрану - Рестелица)

(https://www.youtube.com/watch?v=w4YkMPPpxJk 0:42-0:48 написати на екрану - Бачки Брег)

(https://www.youtube.com/watch?v=pXog8fktVZ8 0:33-0:39 написати на екрану - врх Сребрна Глава)

(https://www.youtube.com/watch?v=5w_Wvo5bsDk 2:22-2:30 написати на екрану - околина

Келебије) ↓

Након распада СФРЈ и утврђивања прецизних граница између њених држава наследница,
прецизно су одређене и најистуреније тачке Србије. До тада је Бачки Брег, рецимо, било тек
погранично место између социјалистичких република Србије и Хрватске.
слајд 6 Укупно пружање Србије по географској ширини износи 4°18’. Што се тиче географских
појмова са специфичним математичко-географским положајем, Руму пресеца 45°00’ N. Најнижа
тачка Србије се налази на ушћу Тимока у Дунав (28 m н. в.), а највиша јесте Велика Рудока на Шар-
планини (2.660 m н. в.).

(https://www.youtube.com/watch?v=S-GW1M4C9J8 1:30-1:37 написати на екрану - ушће Тимока у

Дунав)

(https://www.youtube.com/watch?v=1qDlDqVY_fg 0:17-0:36 написати на екрану - Шар-планина) ↓

Утврђивање највише тачке Србије није лак посао, а тим послом се баве географи користећи
савремене методе мерења. До скора се веровало да је највиши врх Србије Ђеравица на
Проклетијама, но скорашња истраживања су потврдила да је највиши врх заправо Велика Рудока
на Шар планини.

слајд 7 Географски центар Србије се налази у Шумадији, у селу Драча, на територији града
Крагујеваца, на 44°01’ N и 20°54’ Е. Србија се скоро у целини налази у средњоевропској часовној
зони (UTC+1), изузев веома малог дела територије који припада источноевропској часовној зони
(источно од 22°30’ Е).

SLIKA 3 ↓

Подсетимо се, временска зона је зоне којој одговара одређено стандардно време које је
додељено у правне, комерцијалне и друштвене сврхе. Временске зоне теже да прате границе
између земаља уместо да стриктно прате географску дужину, јер је погодно да области у честој
комуникацији прате исто време.

слајд 8 Ипак, на територији целе Србије примењено је средњоевропско време које је одређено на
основу месног времена меридијана који износи 15°00’ Е. Пружање Србије од запада према истоку
износи 4°11’, па је разлика у локалном времену између најисточније и најзападније тачке у Србији
мала и износи 16 минута и 44 секунде. У преводу, она је суштински занемарљива.

(https://www.youtube.com/watch?v=62Z420_j1q8 0:45-1:10 ) ↓

у Србији је, подсетимо се, примењено летње рачунање времена. Сатови се померају за један сат
унапред у пролеће и враћају за један сат уназад у јесен. Као резултат тога, постоји један 23-
часовни дан у рано пролеће и један 25-часовни дан средином јесени. На овај начин, добија се
више дневног светла.

слајд 9 Физичко-географски положај указује на положај наше државе према физичко-географским

елементима простора (као што су рељеф, клима, воде, биљни и животињски свет, минералне
сировине). Србија је, у физичко-географском смислу, балканска, подунавска и панонска држава.

(https://www.youtube.com/watch?v=Vu5Bw9gPmq8 1:38-2:00) ↓
Сам физичко географски положај Србије је повољан - наша држава има све физичко-географске
предиспозиције за успешан привредни развој, развој саобраћаја, трговине, диверзификацију
привреде, енергетску независност итд.

слајд 10 Србија је балканска држава, јер чак 75,6% њене територије припада Балканском
полуострву, чију северну границу чине реке Сава и Дунав. Балкански део Србије располаже
бројним природним ресурсима (руде, воде, шуме, земљиште).

(https://www.youtube.com/watch?v=Vu5Bw9gPmq8 0:36-1:00) ↓

Занимљиво је да неки географи одбацују појам Балканско полуострво јер сматрају да је то

политичко-географски, а не физичко-географски концепт. Географски појам полуострва мора да
има водну границу која је дужа од копнене, при чему је копнена страна најкраћа у троуглу. Са
Балканским полуострвом то није случај, па неки уместо овог појма користе појам Југоисточна
Европа.

слајд 11 Балканско полуострво је током 20. века често било поприште бројних политичких и војних
сукоба. За време два светска рата, балканско становништво, пре свега Срби, највише су страдали,
што је оставило негативне последице по демографску слику Србије.

(https://www.youtube.com/watch?v=AqHsbyY62s4&t=225s 3:45-4:10) ↓

Србија је у Првом светском рату изгубила четвртину становништва или око 1.200.000 људи. Поред
тога, процењује се да је читава Југославија у Другом светском рату изгубила око милион људи.
Након ратова, биле су потребне године да се вредности врате на предратне нивое, а економске
последице биле су катастрофалне.

слајд 12 Србија је и подунавска држава, јер Дунав кроз нашу државу тече на дужини од 588км
(чак 93% територије Србије припада сливу Црног мора). Дунав је историјски имао огроман
економски значај за Србију, а тај значај се одржао и до данашњих дана. На Дунаву се налази и
главни град Србије - Београд, који представља међународну раскрсницу пловних, копнених и
ваздушних путева.

(https://www.youtube.com/watch?v=_TiHfYWhDmo 1:32-1:50 ) ↓

Дунав одлично осликава сву различитост, сложеност и лепоту Србије. Он је одувек био веома
важан део историје ових простора. Ова река је вековима чинила природну границу Србије и
Аустроугарског царства, а симболично је била и линија која је делила Исток и Запад.

(https://www.youtube.com/watch?v=_TiHfYWhDmo 2:52-3:12) ↓

Само у Србији, пловећи долином Дунава, могу се видети остатци седам тврђава и проћи поред
неких од најлепших градова ове земље. Ова река пролази и кроз два национална парка – Ђердап
и Фрушку Гору, а својим током усеца и највећу клисуру Европе – Ђердапску клисуру.

(https://www.youtube.com/watch?v=_TiHfYWhDmo 1:01-1:30) ↓
Дунавски екосистеми су дом за више од 2.000 биљних врста, преко 5.000 животињских врста, међу
којима је 40 врста сисара, 180 врста птица и 100 рибљих врста, 12 врста рептила и водоземаца.

слајд 13 Дунавским коридором (илити Коридором 7) северни део наше државе директно је
повезан са другим областима Западне, Средње и Источне Европе.

(https://www.youtube.com/watch?v=i82PO2jIdNs 3:17-3:27 и 3:44-3:57) ↓

Ова конекција је веома значајна, јер Србији даје приступ међународном водном саобраћају и
олакшава трговину између европских држава. Подунавски положај Србије стога има велик
економски значај. Поред тога, Дунав је и извор хидроенергије.

слајд 14 Србија је истовремено и панонска држава, јер се северни део њене територије налази у
Панонској низији. Многи народи су у прошлости из Бечког и Панонског басена, преко територије
Панонске низије, продирали у ове крајеве. Међу њима су били Аустријанци, Мађари, Немци, али
и многи други, јер је овај део морфолошки отворен према Средњој Европи.

(https://www.youtube.com/watch?v=_TiHfYWhDmo&t=196s 1:55-2:20)

(https://www.youtube.com/watch?v=2h72Wd-IIPg&t=20s 0:07-0:27) ↓

Панонска Србија већим делом одговара територији АП Војводине, која је Србији присједињена
1918. Она је етнички најхетерогенија регија Србије - овде живе Срби, Мађари, Словаци, Румуни,
Русини, Црногорци, Украјинци, Хрвати, Немци, Буњевци, Шокци, Чеси и многи други.

слајд 15 Народи који су продирали у ове крајеве уједно су и оставили снажан економски и
културни утицај на овај део наше државе. Тај део данас пресецају важне међународне
саобраћајнице.

(https://www.youtube.com/watch?v=j1Oc7K9bBDo 0:30-0:50) ↓

Повољан положај панонске Србије је, између осталог, учинио овај крај најразвијенијим делом
наше земље за време Друге Југославије. Рецимо, БДП по глави становништва је у Војводини 1989.
био 120% југословенског просека.

слајд 16 Економско-географски положај указује на положај наше државе у односу на развијене и

неразвијене регије Европе и света, положај према центрима економске моћи, као и економске
односе наше државе са иностранством и сл.

(https://www.youtube.com/watch?v=_qgECsVSSaE 2:10-2:42) ↓

Привреда Србије је привреда са вишим средњим дохотком, базирана на услугама, при чему
терцијарни сектор чини две трећине укупног бруто домаћег производа. Наши најразвијенији
сектори су енергетика, аутомобилска индустрија, машинска индустрија, рударство и
пољопривреда, а наши главни трговински партнери су Немачка, Италија, Русија, Кина и суседне
балканске земље.
слајд 17 Србија има повољан економско-географски положај. Територија наше државе има
транзитни и чворни значај, што је условљено њеним подунавским положајем, као и Моравско-
вардарском и Нишавско-маричком удолином. Управо дуж ових праваца трасирани су и важни
паневропски коридори.

(https://www.youtube.com/watch?v=S61K3TPhRSI 0:31-0:37 и 0:57-1:06) ↓

Србија интензивно ради на развоју инфраструктуре и бољем инфраструктурном повезивању

земље, што доводи и до бржег привредног развоја.

слајд 18 Завршетком Коридора 10 и афирмацијом Дунавског коридора (Коридора 7), економско-

географски положај Србије још више је побољшан.

(https://www.youtube.com/watch?v=HE76V6lV4_8 0:13-0:30 и 2:05-2:12) ↓

Дунавски коридор повезује 10 европских држава: Немачку, Аустрију, Словачку, Мађарску, Србију,
Хрватску, Бугарску, Молдавију, Украјину и Румунију. Ове земље су уједно и чланице Дунавске
комисије, која се бави одржавањем и побољшањем услова пловидбе Дунавом.

слајд 19 Дунавски коридор отвара пут Србији на Црно море, а даље кроз Босфор и Дарданеле у
Егејско и Средоземно море. Наша држава је изградњом канала Дунав—Мајна—Рајна повезана и
са лукама Северног и Црног мора.

(https://www.youtube.com/watch?v=oLi7DyqrJ9M 1:00-1:43) ↓

Сам канал Дунав—Мајна—Рајна дуг је 171 километар и њим годишње саобраћа преко 5000
бродова који заједно носе терет од преко 6 милиона тона. Стога је овај канал веома важан за
привреду читаве Европе.

слајд 20 Прелаз из 20. у 21. век обележиле су промене у приступу Европске уније према државама
у регији.

(https://www.youtube.com/watch?v=6fTMatYw4SY&t=1182s 43:32-43:44 ) ↓

Почетак 2000-их у Србији су обележиле демократске и политичке промене. С тим променама,

преговори о придруживању ЕУ су се интензивирали.

(https://www.youtube.com/watch?v=-roGTkK33yo 0:35-0:43 и 2:20-2:26 и 1:18-1:24 )↓

Потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању 2008. нањичен је први значајан корак

ка чланству.

Од 2012. године Србија је званичан кандидат за чланство, од када се почиње са отварањем тзв.
поглавља, којима Србија усклађује своју спољњу и унутрашњу политику са европском.

слајд 21 Пут до чланства у Европској унији везује се за и регионалну сарадњу у областима

изградње, модернизације и коришћења саобраћајних система, туризма, пољопривреде,
индустрије, трговине, енергетике, заштите животне средине, науке, културе, борбе против
организованог криминала, борбе против трговине људима и др.

(https://www.youtube.com/watch?v=Pa_r0uxfSMs 1:56-2:06 )↓

Србија је у ове сврхе до сада од Европске уније добила бреко 3,7 милијарди евра у донацијама.

слајд 22 Проширење Трансевропске саобраћајне мреже (ТЕН-Т) на територије изван Европске

уније убрзава развој саобраћајне инфраструктуре у Србији и повезује је са другим европским
државама.

SLIKA 4 ↓

На тај начин наша лакше се остварују и основни постулати Европске уније: лакше кретње робе,
капитала, људи и услуга.

слајд 23 Србија у наредном периоду усмерава своје економске активности на подизање

конкурентности у регионалним оквирима, смањење незапослености и сиромаштва. Тај циљ
захтева активирање природних и људских развојних ресурса којима располаже наша држава.

(https://www.youtube.com/watch?v=VM14_CAXfFo 0:23-0:34 )↓

Истовремено, то подразумева стварање економије знања и вештина, као и улагање у иновације,

нове технологије и образовање.

слајд 24 Политичко-географски положај указује на билатералне односе (илити односе два субјекта
међународног права) и мултилатералне односе (илити односе више субјеката међународног
права) наше државе и других држава, односе према центрима политичке моћи, ратним
жариштима, подручјима политичке стабилности и сл.

(https://www.youtube.com/watch?v=u0OE_u1bMZQ 1:45-2:06) ↓

Србија остварује дипломатске односе са 188 земаља чланица Уједињених Нација, као и са Светом
столицом, Палестином и Малтешким витешким редом. Најстарији континуирани дипломатски
односи су са Уједињеним Краљевством, успостављени 1837.

слајд 25 Политичко-географски положај Србије условљен је њеним балканским и подунавским

положајем, као и значаја тих простора у европским и светским оквирима. Процес глобализације је
довео до тога да се државе интензивно укључују у европске и светске политичке токове, који се
разликују од услова који су владали у периоду хладног рата.

SLIKA 5 ↓

За разлику од Хладног рата

SLIKA 6 ↓
када је свет био биполаран, са две светске силе - САД

SLIKA 7 ↓

и СССР,

SLIKA 8 ↓

данас се сматра да је он униполаран, са једном светском силом - Америком,

SLIKA 9 ↓

и Русијом

SLIKA 10 ↓

и Кином као регионалним силама у успону.

(https://www.youtube.com/watch?v=OOlAIBy0fqE 0:04-0:09) ↓

Процес глобализације доводи до повезивања држава и јачања међународних организација.

слајд 26 Јача привредна сарадња Србије и суседних држава започета је 2001. године, када су
унапређени економско-трговински односи наше државе и Румуније, Хрватске, Албаније, БиХ,
Северне Македоније, Бугарске и Црне Горе. Између држава у региону, потписан је Споразум о
слободној трговини у Југоисточној Европи (ЦЕФТА), који је ступио на снагу 2007. године.

(https://www.youtube.com/watch?v=z0dvUnaqirQ) ↓

Критеријуми за чланство у ЦЕФТИ су чланство у Светској трговинској организацији или поштовање

њених прописа, споразум о придруживању EУ и споразуми о слободној трговини са садашњим
чланицама ЦЕФТЕ.

слајд 27 ЦЕФТА је, после Европске уније, други по важности спољнотрговински партнер Србије. Од
држава у региону, Грчка, Бугарска, Румунија и Хрватска су чланице Европске уније, док су остале,
укључујући и нашу, на путу учлањења у ову међународну организацију.

VIDEO 1 ↓

Европска унија се кроз године ширила. Након пада комунизма уследила су значајна проширења ка
истоку. Србија очекује да се учлани између 2025. и 2030.

слајд 28 Политичко јединство европских држава огледа се кроз чланство у Савету Европе, јединој
европској организацији која окупља све европске државе и обавља широк спектар политичких и
правних активности са циљем усклађивања закона држава чланица.

(https://www.youtube.com/watch?v=JHKqdGGHN0M 3:16-3:32) ↓
Ова организација основана је након Другог светског рата да би подржала демократију и владавину
права у Европи. Најпознатије тело Савета Европе је Европски суд за људска права (илити тзв. Суд у
Стразбуру), који функционише на основу Европске конвенције о људским правима.

слајд 29 Међу државама Југоисточне Европе покренуте су бројне политичке иницијативе –

односно облици регионалне сарадње, као што су Иницијатива за сарадњу у Југоисточној Европи,
Централноевропска иницијатива, Процес сарадње држава Југоисточне Европе, Јадранско-јонска
иницијатива и др.

(https://www.youtube.com/watch?v=vi9LoaOMz8s 0:00-0:06 и 0:29-0:36 и 1:11-1:21) ↓

Након периода политичке изолације 90-их година прошлог века, Србија тежи да игра активну
улогу у регионалној и међународној заједници, учествујући у великом броју културних,
економских и политичких иницијатива.

слајд 30 Регионална сарадња међу државама Југоисточне Европе омогућава брже решавање
политичких проблема, чиме овај део Европе постаје простор међусобног поверења, сарадње,
мира и стабилности.

(https://www.youtube.com/watch?v=Vu5Bw9gPmq8 1:48-2:35) ↓

Након турбулентног 20. века, када је практично свака генерација на Балкану доживела неки рат,
Србија и регион улазе у нови век с циљем успостављања дугорочног мира. Економским
повезивањем и зближавањем, стварањем јачих интеркултуралних веза и усаглашавањем спољне
политике, овај регион оставља ратоборну прошлост за собом и окреће се будућности.

слајд 31 /