Zamrznuti konflikt najbolje rešenje za Kosovo i

Metohiju
Miloš Obradović

utorak, 18. septembar 2012 12:54

U beogradskoj intelektualnoj sredini čini se sve više postoji težnja da se oslobodimo
Kosova, da se amputira zaraženi deo tela kako bi se telo spasilo. Ovakvo mišljenje ima
jakog uticaja i na zvaničnu politiku, smatra Milomir Stepić

Na prvi pogled deluje da se sve o Kosovu i Metohiji zna, da je sve rečeno o istoriji, ekonomiji ili
kulturi, ali u stvari ovom temom se veoma malo bavimo u naučnom smislu. Veoma je malo knjiga i
naučnih radova koji se na anaitički način bave ovom temom, a još manje onih koji situaciju na Kosovu
i Metohiju posmatraju iz ugla geopolitike. U vreme kada je srpska vladajuća elita izložena velikim
pritiscima da prihvati nezavisnost Kosmeta prof. dr Milomir Stepić objavio je knjigu Kosovo i
Metohija - postmoderni geopolitički eksperiment u kojoj sa geopolitičkog, geografskog i
geoekonomskog stanovišta razmatra situaciju i moguća rešenja. U razgovoru o knjizi u Domu kulture
Studentski grad zaključeno je da je napovoljnija opcija za Srbiju održavanje statusa kvo, odnosno
zamrzavanje konflikta i čekanje boljih vremena i promena na svetskoj geopolitičkoj sceni na kojoj bi
imali više snage i mogućnosti da se izborimo za južnu pokrajinu.
 Milomir Stepić
Stalno govoriti o Kosmetu
Milomir Stepić koji važi za najboljeg geopolitačara u Srbiji, u nauci koja je kod nas postala aktuelna
tek krajem osamdesetih godina kada se javila potreba da se objasni raspad države. On napominje da o
Kosovu i Metohiji treba stalno govoriti, pisati i učiti.
Često čujemo u našoj javnosti reč ´realnost´ ili ´kakva je realnost na Kosovu´. Devedesetih godina isti
ljudi su govorili da je realnost međunarodno priznata Hrvatska u avnojevskim granicama, a da je
Republika Srpska Krajina tu samo fizički, ali nije realnost. Kako sada nije realnost Srbija u
avnojevskim granicama? Ako je išta promenljivo na Balkanu, to je realnost. Treba govoriti, pisati i
pevati o Kosovu i Metohiji. Naši političari vole da pevaju, ali ne o Kosmetu već o nekim drugim
geografskim oblastima. Često mislimo da je o Kosovu i Metohiji sve rečeno, ali niko ne zna koliko nam
zemlja ima stanovnika. Zvanične institucije kada govore o površini uključuju Kosmet, ali kada govore
o broju stanovnika ne uključuju ga. Prema albanskom popisu, uz sve njegove mane, na Kosovu i
Metohiji ukupno ima 1,773 miliona stanovnika, a Albanaca možda 1,5 milion, mada se kod nas uporno
govori o nekih dva miliona ljudi koji ne žele da žive u istoj državi, objašnjava Stepić.
Politika amputacije
U beogradskoj intelektualnoj sredini čini se sve više postoji težnja da se oslobodimo Kosova, da se
amputira zaraženi deo tela kako bi se telo spasilo. Prema mišljenju Stepića, ovakvo mišljenje ima jakog
uticaja i na zvaničnu politiku.
Stav je da nema demokratske Srbije sa Kosovom i Metohijom. Broji se koliko bi Albanaca bilo u
Skupštini Srbije i kako bi stalno dolazilo do nacionalnih podela. Na toj liniji je i podela Kosova i
Metohije. Kada se kaže podela, obično se misli na dva manje vipe podjednaka dela. Međutim, kada se
analiziraju izjave vidi se da to znači da Srbiji pripadne samo severni deo iznad Kosovske Mitrovice. To
je manje od 10 odsto teritorije Kosova i Metohije. Kakva će biti budućnost države bez duhovne
vertikale kosovsko metohijske i kakav će osećaj pripadnosti imati naša deca. Na kraju, šta ćemo bez
resursa. Rezerve lignita su bez premca među najvećima na svetu, čak sedam, osam puta veće nego u
Kolubarskom basenu. Bez tog uglja mi smo uvoznici energije, pita se Stepić.
General Radovan Radinović naglašava osnovni doprinos Stepića geopolitičkoj nauci i razumevanju
položaja Srba u geopolitčkom okruženju.
Stepić je objasnio rasrbljavanje Balkana i to u dva pravca. Prvo redukovanje etničkog prostora Srba i
njihovo sabijanje na prostor uže Srbije. Drugi smer je identitetskog karaktera, gde imamo čerupanje
srpskog jezika, negiranje srpskog identiteta od Makedonije, preko Crne Gore, do BiH i srpskih krajina,
napadi na crkvu i otimanje srpskih stvaralaca. Strategija antisrpskog delovanja je centralna tema
Stepićevog rada, kaže Radinović.
On smatra podnaslov knjige postmoderni geopolitički eksperiment zanimljivim, jer je veštački stvorena
eksperimentalna situacija na plodnom tlu međuetničkih sukoba.
Ni krivi ni poraženi
Zapad je upravljao krizom tako da se problem ne može rešiti unutrašnjim snagama, a kad je i moglo
sprečavali su to, sve do agresije 1999. godine. Šta smo to učinili da smo zgrešili prema svetu ne znam.
Zato mislim da je ovde bilo zločina iz mržnje. Na to ukazuju i ovi silni uslovi koji se postavljaju da bi
se dobio datum početka pregovora za ulazak u EU. Sve vreme pokušavaju da nas ubede da mi snosimo
krivicu za sukob i da smo poraženi, a ni jedno nije tačno. Na osnovu toga instalirali su jednu
kvazidržavu i žure da im eksperiment uspe, a on ne može uspeti ako mi to ne prihvatimo. Treba praviti
razliku između prihvatiti i priznati nezavisnost Kosova, smatra Radinović.
On ističe da se treba pridržavati nekih pravila kao što su problem se ne otvara ako ne možeš da ga rešiš
i ne otvaraj problem ako unapred znaš da je rešenje nepovoljno po tebe.
Zato treba zamrznuti konflikt i zadržati tapiju, da Šiptari znaju da su napravili državu na tuđoj
teritoriji. Kosovo se ne sme ni priznati ni prihvatiti, a posle se može vraćati polako. Evroazija je već
stvarnost i biće protivteža SAD i njihovoj produženoj ruci EU. Ipak, bojim se nasilja prema Srbima na
severu Kosova i da nećemo moći da zaštitimo taj narod, jer ne činimo ništa po tom pitanju kao da ne
verujemo da se to može desiti, upozorava Radinović.
Aleksandar Gajić iz Instituta za evropske studije ističe da je Stepić naš najveći geopolitičar, strategolog
i geoekonomista zato što je naš najbolji politički geograf.
Stepić je u svojoj knjizi nazvao Kosovo i Metohiju geopolitičkom makro tvrđavom. U srednjem veku na
Kosmetu je bilo jezgro srpske države, koje je postepeno preuzimano u jasnom projektu koji je stalno
bio pod pokroviteljstvom velikih sila. Zanimljivo je da iako se Kosovo i Metohija ne nalazi u centru
Balkanskog poluostrva, svi najvažniji komunikacioni pravci prolaze kroz njega ili ga dodiraju.
Atlantske sile su to uočile, kao i demografske procese i nacioanlne težnje da stvore još jednu albansku
paradržavu, napominje Gajić.
U okviru Instituta za političke studije koji je i izdao ovu knjigu, biće otvoren poseban centar za
geopolitiku u kome će stalno da se prate geopolitička pitanja vezana za Srbiju, ali i svetske teme, a ovaj
centar vodiće Milomir Stepić.