УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ
ДЕПАРТМАН ЗА ГЕОГРАФИЈУ, ТУРИЗАМ
И ХОТЕЛИЈЕРСТВО

ТУРИСТИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ОПШТИНЕ СУБОТИЦА

- семинарски рад из предмета Увод у научни рад -

Студент: Марија Папић Професор: др Слободан Марковић

Асистент: Тијана Ђорђевић

Нови Сад, 2019.

 АПСТРАКТ

Град Суботица се налази у широкој равници на крајњем северу Војводине, у близини границе

Србије и Мађарске. Град припада Севернобачком округу. Седиште града је градско насеље

Суботица. Захваљујући геостратешком положају, Суботица представља тзв. Капију Европе. Као

компаративне предности града, најчешће се истичу: плодно пољопривредно земљиште и велики

потенцијали развоја органске производње, потенцијали постојеће прерађивачке индустрије и

развијена мрежа услужно-занатског сектора. Уз убрзано развијање индустријске зоне и

привлачењу страних инвестиција, град после неколико година таворења, ствара имиџ града који

успешно користи своје потенцијале за развој. Додатну снагу Суботице чине и њени грађани.

Наиме, овде се пре свега мисли на традицију стручности и конкурентску цену радне снаге, а поред

мултиетничности и вишејезичности, суботичане краси отвореност и добронамерност. Поузданост

радне снаге битна је одлика овог подручја што су препознали и инвеститори. И на крају, као

природно богатство, истиче се језеро Палић као туристичка дестинација.

Кључне речи: Суботица, Палић, туризам, карактеристике, општина

2
 С А Д Р Ж А Ј:

УВОД..............................................................................................................................................4
ТУРИСТИЧКО - ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ОПШТИНЕ СУБОТИЦА................................5
ПРИРОДНО - ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ОПШТИНЕ СУБОТИЦА.....................7
Рељеф..........................................................................................................................................7
Клима..........................................................................................................................................8
Хидролошке одлике....................................................................................................................9
Биографске одлике...................................................................................................................11
ДРУШТВЕНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ СУБОТИЦЕ...................................................................14
Историјски развој....................................................................................................................14
Становништво........................................................................................................................15
Насеља......................................................................................................................................16
Привреда...................................................................................................................................17
КУЛТУРНО - ИСТОРИЈСКЕ ВРЕДНОСТИ СУБОТИЦЕ......................................................21
Манифестације........................................................................................................................22
Материјална база за развој туризма....................................................................................27
Туристички промет.................................................................................................................28
Облици туризма.......................................................................................................................30
ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................................33
ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ.........................................................................................................34

3
УВОД

Суботица представља најсевернији град у Републици Србији, други по броју становника у

Аутономној Покрајини Војводини. Суботица је данас модеран град, добро повезан аутопутевима и
железницом са свим земљама Европе, а преко аеродрома у Београду и Будимпешти и са свим
земљама света. Суботица је мултиетничка средина са популацијом коју чине представници више
од двадесет различитих националности од којих су најбројнији Мађари, Срби, Хрвати и Буњевци.
Богата и разнолика културна баштина и неговање традиције преставља једну од највећих снага
Суботице. Када је реч о Суботици у питању је један од привредно, али и културно најразвијенијих
градова у Србији. Током дуге историјске прошлости, створено је мноштво антропогених
туристичких потенцијала. Међу њима се издвајају сакрални објекти различитих вероисповести,
старо градско језгро које украшавају орнаменти мађарске сецесије, очувана оригинална
архитектура на вилама и другим објектима који су постали симболи обале Палићког језера, на
десетине салаша и чарди чувених по гастрономским и амбијенталним вредностима, бројне
културне установе и чувене манифестације.
Обична шетња кроз Суботицу препуна је изненађења, јер овај град красе богато културно
наслеђе, гиздава архитектура, мултикултурални дух и европски шарм. Осим раскошних
сецесијских грађевина, посетиоци могу да виде и необарокну класицистичку, али и архитектуру
20. века. С видиковца Градске куће виде се кровови прекривени лепом жолнаи керамиком,
фонтане, цветни тргови и широке крошње. Такође фестивали, свечаности, концерти, богат
културни живот, разлог су више за посету овом граду на северу Бачке. Вишевековни заједнички
живот различитих народа на овим просторима, бројна миграторна кретања и неговање традиције и
обичаја обогатио је свакодневни живот грађана и тиме их учинио сензибилним и отвореним за
потребе сваког човека, односно за прихватање и усвајање нових токова у друштву. Традиционално
висок ниво друштвене свести и сензибилтета омогућио је континуирани развој и улагање у све
сфере друштвеног живота, што је довело и до оснивања великог броја установа и институција, које
са квалитетним стручним кадром пружају широку лепезу услуга у складу са свакодневним
потребама грађана.

4
 ТУРИСТИЧКО - ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ОПШТИНЕ СУБОТИЦА

Суботица је најсевернији град у Србији, други по броју становника у Војводини. Према

попису из 2011. године има 105.681 становника. Налази се на 10 км удаљености од границе Србије
са Мађарском, на северној ширини од 46°5'55" и источној дужини од 19°39'47". Административни
је центар Севернобачког округа. Суботица се први пут помиње 1391. под латинским именом
Забатка. Године 1526—1527. Суботица је била престоница краткотрајне српске државе
самопроглашеног цара Јована Ненада. Османско царство је владало градом од 1542. до 1686, када
је Суботица постала посед Хабзбуршке монархије. Током османске управе име града је било
Соботка. Половином 18. века име јој је званично промењено у Sancta Maria, по аустријској царици
Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. у Мариа Терезиополис, а мађарско име
Сзабадка је привремено ушло у службену употребу 1845. а потом поново 1867. године. Суботица
је 1918. ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Локални Срби и Буњевци су од 17.
века користили назив Суботица, који је након 1918. године и озваничен. Од 2007. године Суботица
има статус града.
Поред српског, у Суботици су у службеној употреби и мађарски и хрватски језик. Називи
града на осталим службеним језицима — мађ. Szabadka, хрв. Subotica. Постоји много различитих
имена која су употребљавана за град Суботицу кроз историју - град је током историје променио
укупно око 200 назива. Ово је због тога што је град угостио људе различитог етничког порекла од
средњег века до модерног времена, а био је и под управом неколико различитих држава. Сви ови
становници су писали о Суботици и именовали је у складу са својим језицима, али, у великом
броју случајева, нису мењали начин изговарања овог имена све до модерног доба.
Данашњи српски назив града (Суботица) потиче од речи која означава дан у недељи
(субота) и први пут се појављује 1653. године. С обзиром на ову чињеницу, тумачи се да српско
име града значи мала субота. Међутим, постоји и мишљење према којем је Суботица добила име
по Суботи Врлићу, ризничару цара Јована Ненада.
Најраније записано име града је Zabatka, које датира из 1391. године. Постоје различита
тумачења порекла овог имена. Према једном од ових тумачења, овај назив се посматра као једна
од варијанти данашњег назива града на мађарском језику који гласи Szabadka. У складу са овим
тумачењем се тврди да се мађарски назив града састоји од придева Szabad, који значи слободан, и
суфикса -ka који се тумачи као нежан деминутив. У том смислу се значење најранијег имена
Суботице, у складу са овим виђењем, дефинише као мало или драго слободно место. Према
другим тумачењима, средњовековно име Забатка потиче од словенске речи забат, односно од
забата са панонских кућа. Такође постоји и мишљење да је први назив града био Сопотница (Сопот

5
је место где има много воде, извориште, особина терена), што је према мађарском изговору
постало Забатка.

Туристичко - географски положај општине Суботица

6
ПРИРОДНО - ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ОПШТИНЕ СУБОТИЦА
Рељеф
Суботица се налази на надморској висини од 109 m. Северно од града се налази пешчара са
плодним воћњацима и виноградима на јужним деловима, а на плодној земљи црници се
развија пољопривреда. Град је смештен у Панонској низији која има дугу традицију и богато
културно наслеђе. Општина, која обухвата град и 18 приградских насеља, простире се на
површини од 1.008 km². Суботица је, захваљући свом географском положају и марљивим
житељима, током времена постала најзначајнији административно-управни, индустријски,
трговачки, саобраћајни и културни центар у северној Бачкој, а оближње Палићко језеро је чини и
туристичко-рекреативним центром ширег подручја.
У близини града је и прукључак на ауто-пут Е-75 који Суботицу повезује са Мађарском на
северу и Јужном Европом преко Београда на југу. Такође, Суботица је железнички повезана са
целом Европом. У геоморфолошком погледу ово подручје је хомогено и има равничарски
карактер. Простире се на делу велике заравни, која прелази из Мађарске на нашу територију, до
линије Кула – Сомбор. Карактер терена има добар пољопривредни значај: могућност примене
пуне пољомеханизације и оптималне организације земљишног простора за пољопривредну
експлоатацију, затим могућност наводњавања.
Посебан тип земљишта представља песак – песковита земљишта која се јављају у локалном
појасу Суботица – Хоргош (Суботичко-хоргошка пешчара), а нешто га има и код Таванкута. Овај
песак се одликује двема важним особинама: карбонантан је, с површине има јаку способност
акумулације воде (влажан је на релативно малој дубини, чак и лети). Ова друга особина чини
песак погодним за производњу високо квалитетног воћа и грожђа, затим за узгој индустријске
паприке (на црном песку), као и за шумско дрвеће (багрем, бор). Северно од града је плодна
пешчара с виноградима и воћњацима, а јужно земља ораница. У геоморфолошком погледу ово
подручје је хомогено и има равничарски карактер. Простире се на делу велике заравни, која
прелази из Мађарске на нашу територију до линије Кула-Сомбор.
У геоморфолошком погледу ово подручје лежи на контакту Телечке лесне заравни и
Суботичко-хоргошке пешчаре. Посебан тип земљишта представља песак а карактеришу две важне
особине: карбонантан је и са површине има јаку способност акумулације воде. Погодан је за узгој
високо квалитетног воћа и грожђа, индустријску паприку и шумско дрвеће. Са друге стране,
карактер терена је такав да има изванредан пољопривредни значај, односно могућност примене
потпуне пољомеханизације и оптималне организације земљишног простора за пољопривредну
експлоатацију, као и могућност наводњавања.

7
 Специјални резерват природеСелевењске пустаре се састоји од десет одвојених субјединица,
величине од 6 ха до 155 ха. Њихова укупна површина је 677 ха, а обједињене су заштитном зоном
површине 1173 ха. Резерват обухвата контакт источног обода Суботичке пешчаре и лесне терасе
Тисе. Простор припада умереној климатској зони са јаче наглашеним континенталним особинама
и учесталим летњим сушама. Карактеристичне су осцилације количина падавина по
вишегодишњим циклусима, што се одражава на хидролошки режим влажних станишта. Прелазни
типови земљишта, благо таласасти рељеф и близина подземне воде стварају мозаик влажних и
сувих станишта. Под утицајем суве климе долази до заслањивања влажних депресија, што
доприноси и изузетној разноврсности врста.
Суботичка пешчара је део географске целине Суботичко- Хоргошке пешчаре, најјужнијег
дела пешчарског комплекса у међуречју Тисе и Дунава. Подручје се налази северно од Суботице и
простире се од Келебије до Хајдукова дуж границе са Републиком Мађарском. Основна вредност
подручја је висока биолошка разноврсност као последица мозаичног распореда станишта које је
узроковано динамичношћу песковите подлоге и близином подземних вода.подземних вода и
особинама генезе рељефа. Пешчарска, степска и мочварна станишта Суботичке пешчаре су
суштинске компоненте аутохтоне природе подручја. Јединствено је и постојање низијских тресава,
што је иначе ретка појава на пешчарама.

Клима
У климатском погледу ово подручје има карактеристике континенталне климе (отвореност
према Панонској низији) коју чине: оштре зиме, топла лета и нестабилност падавина по количини
и временском распореду. Просечна температура ваздуха износи 11,4 °C, релативна влажност
ваздуха – 69%, број дана са кишом – 105, са снежнимпокривачем – 59, са јаким ветром преко
6 бофора – 104, ваздушни притисак 1007,0 мб, падавине – 491,3 mm.
За утврђивање климатских карактеристика овога подручја коришћени су подаци мерења са
метеоролошке станице на Палићу. Приликом овога испитивања узет је период од 1990–2009.
године. Простор Палића за разлику од већег дела Војводине карактерише умерено континентална
клима са јаче наглашеним континенталним особинама (севернобачки тип са пешчарским
варијатетом). Средња температура ваздуха у наведеном периоду се кретала око 11,5°Ц, при чему је
средња максимална температура за посматрани период била 12,5°Ц (2002.), док је минималана
износила 10,2°Ц (1991. и 1996.). У погледу месечних температура најхладнији месец је био јануар
са средњом температуром од 0°Ц, док је са друге стране најтоплији био јул са средњом

8
температуром од 22,5°Ц. По сезонама су разлике биле знатне тако да је пролећна температура била
око 11,8°Ц, летња 21,8°Ц, јесења 11,3°Ц док се зимска кретала око 0,8°Ц. 1
Битно је напоменути да је просечна зимска температура увек била испод нуле. Када је реч о
вегетационом периоду (април-октобар) просечна температура се кретала око 17,5°Ц, што је до
пресудног значаја за богатство живог света. Релативна влаţност ваздуха у поменутом периоду се
кретала од 64–76%, при чему је средња годишња била око 71%. У уској вези са влаţношћу је и
појава облачности које износи 5/10 неба (половина неба је прекривена облацима), условљавајући
дужину трајања сунчевог сјаја (инсолације) која у просеку годишње износи 2230 часова, што је
пресудно за живи свет пре свега биљни свет парка природе. У погледу кретања ваздушних маса
најчешћи су ветрови правца северозапад– југоисток. Са Атланског океана западњак доноси
падавине, а северац хладан и сув ваздух који импортује песак у корито Палићког језера. Са друге
стране средња количина падавина (1990–2009.) износила је 568 мм, при чему је највећи месечни
просек био у јуну 76 мм, а најмањи 28 мм у фебруару, док је у вегетационом периоду (април–
октобар) био 55 мм.2

Хидролошке одлике

Због карактеристика самог терена ово подручје не располаже са водним објектима

импозантнијих размера. Међутим могу се издвојити неки значајнији примери текућих вода међу
којима су реке: Криваја, Чик (Чикер) и Кереш. Општина Суботица припада Бачком систему кога
чине постојећи део бачког хидротехничког система ДТД, а у будућности се планира систем Горње
Тисе где биСуботица била заједно са Кањижом, Новим Кнежевцем, Сентом, Чоком, Адом,
Кикиндом и Новом Црњом. Сва три тока припадају II а категорији (уз нормалне методе обраде
могу употребљавати за снабдевање насеља водом за пиће, за купање и у прехрамбеној
индустрији), а заједничка одлика им је да се напајају атомосферским водама, путем отицаја или
инфилтрацијом са суседних терена због чега су сиромашни водом.
Најважнији водоток је Кереш који дотиче из Мађарске где се након кратког тока улива у
језеро Лудаш да би наставио свој ток ка Тиси. Дакле реч је маловодним (ниским) водотоцима са
повременим напајањем воде пре свега условљеним метеоролошким условима. Са друге стране
постојање стајаћих вода одређено је присуством природних језера Палић и Лудаш али и
акумулацијом на водотоку Криваје. Ипак подземне воде представљају основни водоносни

1
Ковачевић, Т. (2006) Општина Суботица – географска монографија. Департман за географију, туризам и
хотелијерство. ПМФ, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад
2
Republički hidrometeorološki zavod, Meteorološki godišnjak – klimatološki podaci 1990-2009,
http://www.hidmet.gov.rs/

9
комплекс који се доминантно користи за потребе водоснавдевања, где су у оквиру овог комплекса
формиране артешке и субартешке акумулације подземних вода које представљају главни ресурс
воде за пиће, а посредно су повезане са Дунавом и Тисом. 3
По подацима Ховања (1999), хидролошки режим језера Палић је од 16. века под утицајем
људских активности. Старе карте приказују замочварени појас од Великог појилишта до Тисе, који
нестаје после 16. века. Изградњом тврђаве у Суботици формирано је вештачко језеро, чиме се
смањио доток воде у Палић. Површина и дубина језера се смањила и варирала је у широком
опсегу, у зависности од падавина. Рушењем тврђаве и насипа вештачког језера, слив Палића у 18.
веку се повећао. Језеро Палић је због геолошко-еколошког карактера, заштићено природно добро,
Парк природе. На основу уредбе о категоризацији, језеро је сврстано у II класу вода. Воду језера
карактерише зелена боја, мала провидност, велика количина суспендованих, минералних и
органских материја, високе концентрације свих облика азота и фосфора, неуједначен и неповољан
режим кисеоника током године на сва четири сектора језера. Парк природе Палић обухвата
подручје Палићког и Крвавог језера са деловима приобаља, укључујући и Велики парк и подручје
Зоолошког врта. Језеро се налази на источном миграционом путу птица и има улогу важног
станишта за одмарање, исхрану, зимовање и гнежђење водених птица. Природне погодности,
лековито блато и вода уз пријатну климу и изградњу комуникација са градом, довешће до тога да
Палић у другој половини 19. века почне да израста у прави туристички бањски центар.
У геоморфоолошком погеду, Палићко језеро са окружењем се налази на деловима контакта
двеју морфолошких целина – Суботичке оешчаре и Бачке лесне заравни. Између ове две
морфолошке целине постоји шири појас прелазне зоне песка и леса. Морфологија терена имала је
значајну улогу у формирању еолских језера, па тако и Палићког. Оно припада групи које заузима
периферне делове Пешчаре и додирне соне где се смењују песак и лес. Језерска удубљења су
дубока, а самим тим залазе у слојеве подземне воде. Палићко језеро захтвата површино од око 5,76
м и највеће је језеро у Бачкој. Палићко језеро је највеће у низу језера насталих у додирној зони
пешчаре и лесног платоа, прихрањиваних водама пешчаре. Корито Палићког језера је еолског
порекла, у хирауличком смислу је спојено са лесним долинама (некадашња Млака, Бунарић,
Велико и Мало појило), што повећава разуђеност обале језера. Лесне обале су стрме, местимично
вертикалне, док је некадашња замочварена северна обала у потпуности регулисана обалоутврдом.
Језеро Лудаш је због заштите природних вредности и одлика, а пре свега станишта птица
мочварица, уписано на листу мочварних подручја од међународног значаја. На основу уредбе о
категоризацији, језеро је сврстано у II категорију вода. Квалитет воде Лудашког језера има велики
еколошки значај за очување вегетацијског богатства, као и животних заједница везаних за воду.

3
Марковић, Ђ. Ј., Павловић, М. (1995). Географске регије Југославије. Савремена администраија, Београд

10
Лудашко језеро, као специјални резерват природе и заштићено природно добро, због свог значаја
за бројне реликтне и ендемичне врсте (као станиште птица мочварица), али и због своје лепоте и
значаја за овај предео, заслужује бољи однос и хитне мере санације.
Лудашко језеро је комплекс влажних станишта који садржи отворене водене површине,
тршћаке и разне врсте травних заједница (влажне, степске и слатинске ливаде). Степско језеро
Лудаш, величине 328 хектара је јединствено у Србији. Његово плитко корито формирано је радом
ветрова на додиру пешчаре и лесне заравни. Различити типови земљишта и близина подземне воде
формирају предео мозаичног типа, велике биолошке разноврсности унутар малог подручја.
Околина језера насељавана је још у камено доба, о чему сведоче археолошка налазишта на
источној обали код Носе, а затим у разним историјским периодима. Данашњи становници околних
насеља потичу од досељеника из 19. века из околине данашњег Сегедина. Око језера постоји још
неколико старих салаша са очуваном традиционалном градњом, тршчаним крововима, помоћним
зградама од плетера и блата и понеком старом алатком. Католичка црква и Парохија на Лудашком
шору се такође сматрају вредним културним споменицима.
Док је Келебијско језеро било слатководно, језера Лудаш и Палић су припадала сланим
језерима. Концентрација соли је била највиша у Палићу, и доказана лековита својства слатинског
језера су омогућила изградњу лечилишта и садњу парка средином 19. века. Истовремено се почела
изградња канализације у Суботици и довод отпадних вода у корито језера, што је за један век
претворио слано језеро у еутрофно, замочварено језеро.

Биографске одлике

Лудашко језеро било је регионално познато по богатој фауни птица већ у прошлом веку.
Данас је важан локалитет за одмор и исхрану на источном миграционом путу птица. Редовно
истраживање миграције (станица за прстеновање) се организује од 1985. Поред птица, међу
реткости подручја се убрајају и друге животиње, као што је видра, корњаче, ретке врсте инсеката,
али су присутне и ретке врсте биљака (мочварне орхидеје), које се наводе у Црвеној књизи флоре
Србије. Специјални резерват природе Лудашко језеро обухвата језеро и обалу уз насеља Лудаш
(Шупљак), Хајдуково и Носа. Поред очуваних природних вредности (бројне птичије, рибље и
биљне врсте, типичне за барско мочварне екосистеме), има и очуване културне вредности,
археолошка налазишта, сеоску и црквену архитектуру, традиционалне занате.

11
 Предео Лудашког језера4

У биогеографском погледу Селевењске пустаре као подручје има гранични карактер, па се

многе природне реткости налазе на ободу свог распрострањења. У природној вегетацији подручја
доминирале су степске површине, влажне ливаде и слатине. Шумска вегетација је климазоналног
обележја и јављала се само у виду мањих оаза. Остаци природних станишта међусобно су
изоловани насељима, саобраћајницама и обрађеним површинама међу којима доминирају
воћњаци. Ово подручје заштићено је првенствено као ботанички резерват панонског пустарског
карактера. Представља станиште ретких, реликтних, ендемичних и глобално значајних врста.
Заштита 14 биљних врста је у складу са међународним интересима за очување биодиверзитета и
налазе се на Европској и светској Црвеној листи. Степска, пешчарска и слатинска станишта су на
списку приоритетних станишта за заштиту Директиве о стаништима ЕУ. Захваљујући присутву
ретких биљних врста омогућен је и опстанак ретких врста инсеката, које су за њих везане ланцем
исхране. Влажне слатине природног добра служе за исхрану и гнежђење птичјих врста од
међународног значаја.
Као важне природне реткости међу биљним врстама Суботичке пешчаре споменућемо
шафрањику која у нашој земљи једино још овде расте на микростаништима, затим пешчарска
перуника, пешчарски мразовац, ковиље, црвена стежица, гороцвет, зимзелен плавичасти, сибирска
перуника, многе орхидеје. Од реткости међу животињским врстама присутни су слепо куче, смук,
жаба чешљуша, степски гуштер, одређене врсте инсеката и птице: орао белорепан, осичар, кобац,
јастреб, степска трепетљика, мали сврачак, модроврана, пупавац.
До сада је на локалитету парка природе Палић забележено око 210 врста птица, а гнезди се
преко 100 врста. Највреднија станишта су тзв. Птичја острва - вештачка острва у Другом сектору
Палићког језера, која су једино гнездилиште црноглавог галеба (Larus melanocephalus) у Србији.
Језеро и остаци влажних станишта уз обалу омогућују опстанак бројним строго заштићеним и

4
Митровић Сњежана (2012). Квалитет животне средине града Суботице у 2011. години Суботица :
Отворени универзитет

12
заштићеним врстама водоземаца, гмизаваца и сисара. Зоолошки врт Палић, уређен као арборетум,
са преко 250 врста дрвећа и жбуња и стаблима храста лужњака (Quercus robur) старим преко 250
година, представља битан елемент биодиверзитета заштићеног подручја. Прихватилиште за дивље
животиње, које функционише у оквиру Зоолошког врта, започело је рад 2005. године и омогућује
да се у њему на организовани начин збрињавају (преузимањем на нужни, привремени или трајни
смештај) немоћне и рањене јединке животиња нађене у природи, или оне јединке до којих је
држава дошла запленом или преузимањем.

Парк природе Палић5

5
Митровић Сњежана (2012). Квалитет животне средине града Суботице у 2011. години Суботица :
Отворени универзитет

13
 ДРУШТВЕНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ СУБОТИЦЕ
Историјски развој
Утврђено је да су људи на овом простору живели још пре три хиљаде година. Судбину овог
места битно је одређивао положај на путу између Европе и Азије, а историјски на месту сукоба
различитих држава - Бугарског царства, Угарске, Османског царства, Хабзбуршке монархије. У
честим и великим сеобама на ове просторе су дошли многи народи – Срби, Мађари, Немци,
Словенци, Јевреји, Буњевци и Грци.Често су се мењали господари а и име града. Од првог Zabatka
(из 1391) промењено је више од 200 назива, а нека од најпознатијих имена, поред самог имена
Суботица, су: Sobotka, Sancta Maria, Maria-Theresiopolis, Maria Theresiastadt и Szabadka.
Изграђена на ветрометини, на раскрсници путева, овај је град вечито био место бурних
историјских догађаја, те је судбину овог места битно одређивао положај на путу између Европе и
Азије, а историјски на граници две сукобљене силе – Угарске и Турске.По свему судећи, у
годинама након повлачења Татара на исток, по уредби мађарског краља, Беле IV, преживело
становништво из без икакве логике разасутих села је повучено на, у војном смислу, обранљиве
просторе. Тај део садашњег центра града, које лежи у околини Фрањвачке цркве, сматран је
идеалним местом за стварање насеља, који се може одбранити, на коме је и ердељски војвода
Јанош Понграц од Денгелега 1740. подигао тврђаву, али ни она није успела да одоли људима и
времену. Од ње су до данас остали трагови на унутрашњем зиду торња Фрањевачке цркве.
Чињеница је да је споменуто место било једно узвишење налик острву, које је било обухвећено
водом са свих страна, на северу са пространом Јасибаром, јужно мочваром Млаке, које су биле
повезане на западној страни са потоком. И на крају, источно, Рогина бара је заокруживала овај
стратешки водосистем.
Иако је утврђено да су људи на овом простору живели још пре три хиљаде година, име града
први пут се појављује у писаној форми на једном документу с краја XIV века (1391). У том
документу бана и великог жупана жупаније Бодрог име града се налази у облику Забадка или
Зободка. Томе се уопште не треба чудити, јер од тог доба име насеља Суботице у разним списима
се појављује у више од 200 разних облика. Сзабадка, који се и данас користи на мађарском језику,
појављује се тек 1679-те, али пре тога, још из 1533. године, позната ја варијанта са једним т, значи
Сзабатка. Варијанта на српском језику Суботица први пут се појављује 1653-ће, али отприлике
10 година раније можемо наћи варијанту Суботича.
Марија Терезија прогласила је Суботицу 1779. слободним краљевским градом. За ову важну
одлуку Суботичани су поклонили царици пет хиљада златника и платили откуп 166.666 форинти.
Статус слободног краљевског града донео је Суботици већу аутономију и ново име – Maria-

14
Theresiopolis. Од те године почиње плански и убрзанији развој града. Статус слободног
краљевског града је дао још већи полет развоју. Крајем Првог светског рата српске и француске
јединице ушле су у Суботицу 13. новембра 1918. На великој народној скупштини у Новом Саду
25. новембра 1918. проглашено је уједињење Баната, Бачке и Барање с Краљевином Србијом, али
је Суботица коначно припојена новој држави Југославији у Тријанону 4. јуна 1920. године. Једна
од централних личности ових значајних догађаја био је Блашко Рајић, жупник из Суботице.
Почетком Другог светског рата, 12. априла 1941. године, Суботицу су окупирали мађарски
фашисти, а ослободили су је Суботички партизански одред и јединице Црвене армије, 10. октобра
1944. године.

Становништво

По попису из 1921. године у Суботици је живело 90.961 становника, од којих је 60.700

(66,73%) говорило српски или хрватски језик, 26.750 (29,41%) мађарски језик и 2.470 (2,72%)
немачки језик. По вери, било је 78.490 (86,29%) католика и 6.570 (7,22%) православних. У насељу
Суботица живи 80722 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,7 година
(37,8 код мушкараца и 41,4 код жена). У насељу има 37543 домаћинстава, а просечан број чланова
по домаћинству је 2,64. Становништво у овом насељу веома је нехомогено.

Демографија Суботице 6

6
Књига 9. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002,
подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-
14-9.

15
 Етнички састав Суботице са Палићем према попису из 2011.

Према подацима пописа из 2002. године у Суботици живи 147.758 становника, од тога
71.080 мушкараца и 77.321 жена. У насељу Суботица живи 80.722 пунолетна становника, а
просечна старост становништва износи 39,7 година (37,8 код мушкараца и 41,4 код жена). У
насељу има 37.543 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,64. Као службени
језици, у употреби су српски, мађарски и хрватски. Резултати пописа из 2011. године, показују да
је укупан број становника у Суботици 96.483.

Насеља

У оквиру југословенске државе, Суботица је у административном смислу била део покрајине

Банат, Бачка и Барања (1918-1922), део Бачке области (1922-1929) и део Дунавске бановине (1929-
1941). Општина Суботица сем града Суботице садржи још 18 насеља. Та насеља су: Бајмок, Бачки
Виногради, Бачко Душаново, Биково , Вишњевац, Горњи Таванкут, Доњи Таванкут, Ђурђин,
Келебија, Љутово, Мала Босна, Мишићево, Нови Жедник, Стари Жедник , Палић, Хајдуково,
Чантавир и Шупљак. Поред саме Суботице, статус градског насеља има и Палић, док су остала
поменута насеља сеоског типа.

16
 Насеља у Суботици

У Суботици има 36 месних заједница: Александрово, Бајмок, Бајнат, Бачки Виногради,

Бачко Душаново, Биково, Центар I, Центар II, Центар III, Дудова шума, Гат, Хајдуково,
Келебија, Кер, Кертварош, Љутово, Макова седмица, Мала Босна, Мали Бајмок, Мали Радановац,
Нови Град, Нови Жедник, Ново Село, Палић, Пешчара, Прозивка, Радановац, Стари Жедник,
Таванкут, Верушић, Вишњевац, Зорка, Шупљак, Жељезничко насеље, Чантавир и Ђурђин.

Привреда
 Суботица се у модеран средњоевропски град развила крајем 19. и почетком 20. века. Град је
у то време доживео изузетан урбани, индустријски, градитељски и културни процват. Бржи развој
заната, индустрије и трговине подстакнут је још 1869. године доласком првог воза, а убрзан
изградњом електричне централе 1896. године и трамвајским саобраћајем 1897. године. Зачетке
данашње модерне индустрије налазимо крајем 19. века: предузеће за извоз меса Хартман и Конен
с првом хладњачом у земљи, прву суботичку фабрику сумпорне киселине и вештачког ђубрива
Клотилд основану 1904, браћа Руф су 1917. године почела производњу бомбона, индустрија
електричних мотора Север основана је 1923. године. Прва средња школа, претеча гимназије,
отворена је у Суботици 1747, музичка школа 1868, дом за старе 1766, Палић постаје лечилиште
1845, прва штампарија основана је 1844, прве новине изашле су 1848, прву биоскопску представу
приказао је Анђело Бјанки из Печуја 1899, а Александар Лифка отворио први стални биоскоп
1910, Ђуро Стантић освојио прву олимпијску медаљу у Атини 1906, Иван Сарић полетео авионом
сопствене конструкције 1910...7

Суботица је лоцирана на једној од главних саобраћајних раскрсница Европе:

7
Крстић, Бошко, Суботица, Суботица: Јавно предузеће Палић-Лудаш, 2007

17
  Пан-Европски коридор 10
 Аутопут Е 75 Будимпешта-Суботица-Београд-Ниш-Скопље ( МК)-Атина (GR)
 Железница Е 85 Будимпешта (H)-Суботица-Београд-Ниш-Скопље (MK)-Атина (GR)
 Железница Суботица-Сзегедин (H )
 Железница 771 Суботица-Сомбор-Винковци (CRO)
 Аутопут М-24 Сента-Кикинда-Темишвар (RO)
 Аутопут М-17.1 Суботица-Сомбор –Осијек (CRO) 

Регија Суботице, поред повољне географске локације, има и низ логистичких предности:

 Два међународна гранична прелаза (Хоргош и Келебија )

 Један међудржавни гранични прелаз-Бајмок, удаљен око 35 км од Суботице
 Железничка станица за теретне возове
 Главно чвориште интернета и развијена телекомуникациона структура
 Јавна и царинска складишта
 Логистички центар на површини од око 40 ха
 Развијена мрежа локалних путева (дужине од 444 км) повезана са главним и међународним
аутопутевима
 Добра повезаност са три међународна аеродрома: Београд (SR) 165 км, Будимпешта (H)
190 км, Осијек (CRO) 120 км

У саобраћајном погледу Суботица се, у правом смислу речи, налази на раскрсници путева и
пруга. У непосреној близини Суботице пролази планирани ауто-пут Е-75(засад је изграђена једна
страна планираног ауто-пута), а у самом граду се укрштају магистрални правци према Новом Саду
(M-22.1), Сомбору и Келебији (Мађарска) (M-17.1), Хоргошу (M-22.1) и Сенти (M-24) (део до
ауто-пута Е-75 је реализован, а остатак је у плану). Траса пруге Београд - Будимпешта пролази
кроз урбано језгро и ту се рачва са пружним правцима према Сомбору, Хоргошу, Црвенки и Баји.
Све ове чињенице доприносе сврставању Суботице у један од значајнијих саобраћајних чворова у
Републици Србији.
Путеви у суботичкој општини и севернобачком округу квантитативно изражени: Укупна
дужина путева у суботичкој општини износи 444 km, од тога: магистрални путеви 134 km,
регионални путеви 19 km, локални путеви 291 km. Када је реч о савременом коловозу његова
дужина износи укупно 261 km. Основну окосницу саобраћајних веза општине Суботица са ближим
и даљим окружењем представља мрежа састављена од друмских саобраћајница: Е-75 (М-22, М-

18
1); Будимпешта – Суботица – Београд – Ниш – Скопље – Атина, наведена у стратегији привредног
развоја Србије као КОРИДОР 10, следи попречна веза: Е-771 Суботица
– Сомбор – Богојево – Винковци, и даље Загреб.
Уколико се посматрају железничке пруге у суботичкој општини данас је од значаја једино
пруга Будимпешта-Суботица-Нови Сад-Београд. Правац према Сегедину захтева реконструкцију
да би се могле остварити одговарајуће брзине, правац према Сомбору и Богојеву хендикепиран је
још увек немогућношћу саобраћаја даље према Осијеку или Винковцима, Загребу, Љубљани,
односно Ријеци и даље према Венецији. Правац према Баји захтева постављање недостајећег дела
пруге, који је извађен, како би се оспособио правац с једне стране према Баји, Печују, Загребу, а са
друге према Темишвару и Букурешту.
Индустријски развој Суботице, који је пун замах добио у другој половини 19. и почетком 20.
века, а настављен и у каснијем периоду, доводи до низа промена, од којих су најуочљивије оне у
сфери социјалних односа али и брзе измене урбанистичке слике града. Занатство и трговина су у
Суботици имали дугу традицију. Те привредне гране су по бројности предњачиле и крајем
тридестих година. Занатских радњи је 1937. године било - 1726 а трговачких и осталих - 1184.
Број суботичких фабрика је 1921. године износио - 21, 1933. - 66 а 1938.године - 53. Развијеност
пољопривреде је условљавала упућеност индустрије на њу, као сировинску базу и конзумента
готових производа. Млинарство се истицало још у периоду Монархије а у новим државноправним
оквирима од 1918. године је било чак предимензионирано. На пољопривреду се у највећој мери
ослањала и развијена прехрамбена индустрија, затим производња штирке и лепила као и
вештачких ђубрива. Од укупног броја исказаних фабрика 1938. године било је: 13 млинова, 4
штампарије, 2 погона за израду производа од папира, 4 фабрике штирке, 2 су производиле сапун, 2
чоколаде и кондиторске производе, 7 их је било из металопрерађивачке струке, 2 из дрвне, 6 из
текстилне, 2 су се бавиле обрадом камена и израдом цементних роба, те по једна електрана,
хемијска фабрика, цревара, пекара, серум завод, кланица, циглана, фабрика рибљих конзерви,
фабрика за израду целулоидне робе и једна се бавила трговином и састављањем радио апарата.
Од укупне површине Суботице која износи 100.700 ха, 88.443 ха чине пољопривредне
површине што је приближно 90% укупне површине. Обрадиво земљиште је један од најважнијих
природних ресурса. Мерења квалитета земљишта указују на то да се количина хумуса смањила за
око 0,4% у последњих 70-ак година. Разлог овог смањења је интензивна пољопривредна
производња, неправилна агротехника, неразвијено сточарство, неразвијен плодоред, дефицит
органског ђубрива. Сем ових чинилаца на стање пољопривредног земљишта утиче еолска ерозија,
индустријски загађивачи, неадекватна употреба минералних ђубрива, пестициди, дивља
сметлишта. Пољопривреду Суботице карактерише постојање два организациона облика

19
пољопривредних газдинстава: индивидуална газдинства и пољопривредна предузећа.
Индивидуална пољопривредна газдинства обрађују 2/3 укупних земљишних капацитета. Просечна
величина поседа је око 4 ха са већим бројем неповезаних парцела.

КУЛТУРНО - ИСТОРИЈСКЕ ВРЕДНОСТИ СУБОТИЦЕ

20
 Суботица се развила и изградила у модеран средњоевропски град крајем 19. и почетком 20.
века. Тадашњи богати грађани-земљопоседници, индустријалци, занатлије и трговци дали су се у
право надметање у изградњи свог града чак и са Будимпештом и другим метрополама овог дела
Европе. Желећи да лепотом надмаше еклетику и постојећи конвенционални академизам, широм су
отворили врата новој уметности и архитектури сецесије.
Насупрот железничке станице налази се сецесијска зграда Ликовног сусрета, смештена у
некадашњу Рајхл-палату изграђену 1904. Саграђена је према пројекту Ференца Рајхла, по коме и
носи име. Од почетка шездесетих година прошлог века, Рајхл-палата тј. ликовни сусрет,
представља место где се одржавају најрепрезентативније изложбе у граду.

Рајхлова палата и Зграда народног позоришта након реконструкције Градска кућа и фонтана 8

Позориште са шест коринтских стубова изграђено је 1853. у класицистичком стилу, по

пројекту Јаноша Скултетија. Завршено је 1854. и по томе је после зрењанинског (1839) суботичко
Позориште било друго по старини у Србији. Прва позоришна представа одиграна је у Суботици
1747. у фрањевачкој граматикалној гимназији, а стално позориште отворено је у овој згради 1854.
2007. ова зграда је срушена јер је била у толико лошем стању да није могла бити реновирана. Од
зграде су остали само коринтски стубови који су уграђени у нову зграду суботичког позоришта.
Градска кућа у Суботици је највећа а по многима и најлепша грађевина Суботице. Подигнута је за
две године, од 1908. до 1910, али су врхунски мајстори оног времена још пуне две године
украшавали њене ентеријере. Подигнута је по пројекту Марцела Комора (1868-1944) и Дежеа
Јакаба (1864-1932), будимпештанских архитеката, у тада врло модерном стилу – угарској
варијанти сецесије. Украшена је са безброј шара стилизованог цвета лале. Фонтана од керамике
Жолнаи је уз Градску кућу нови симбол Суботице, главно састајалиште и одмориште људима

8
http://www.subotica.rs/index/page/id/10469/lg/cp

21
и голубовима, сваког лета оаза свежине, јер на главном градском тргу снижава температуру за
неколико степени у току спарних дана. Фонтана је израђена од керамике Жолнаи из  Печуја, 1985.
године по пројекту Светислава Личине.
Храмови : Српска православна црква Св. вазнесења Господњег — грађена од 1723. до 1726.
године, Фрањевачка црква — грађена од 1730. до 1736. године, Катедрала св. Терезе Авилске —
грађена од 1773. до 1798. године, Српска православна црква у Александрову — изграђена 1818.
године, Сенћанска црква Светог Ђурђа — изграђена 1897. године, Синагога — изграђена 1902.
године и Мухаџир џамија — изграђена 2008. године.

Манифестације

Завичајни дани Суботици Ноћ музеја Светски дан сецесије9

Фестивал европског филма Палић

Међународни филмски фестивал Палић основан је 1992. године од стране Општине

Суботица. Данас је Палићки филмски фестивал један је од најзначајнијих фестивала у региону и
један од ретких у свету са 100% европским садржајем. Од оснивања па до данас, од некадашњих
малих и непретенциозних Палићких филмских вечери, преко упорних покушаја стварања
озбиљног регионалног фестивала, у тешким временима изолације и првих покушаја повезивања
кинематографија тада зараћених земаља, израстао је у важну тачку на мапи европских филмских
фестивала. Од 2003. године и свог десетог издања, палићки фестивал постаје Фестивал европског
филма и исте године добија чланство у Европској координацији филмских фестивала. То је био
веома храбар потез и многа питања су адресирана на организацију фестивала. Како ће реаговати
публика? Како медији? Међутим, оснивач фестивала и извршни продуцент су остали при свом

9
http://www.subotica.rs/index/page/id/10469/lg/cp

22
чврстом ставу. Ускоро, успех је био очигледан. Ова идеја је потврђена кроз наредне три године
постојања и учврстила како углед самог фестивала, тако и његову позицију на европској мапи
значајних филмских фестивала.
Дан града Суботице одржава се 1. септембра у знак сећања на 1779. годину када је Суботица
добила статус слободног краљевског града.
Етно фест је музички догађај без преседана на територији Србије, у домену world music-a
односно музике света, што би био исправан термин за овај музички полижанр на нашем језику.
РомАрт је интернационални фестивал културе Рома на Палићу.
Summer3p је омладински фестивал електронске музике који се такође одржава на Палићу.
Дужијанца је светковина завршетка жетве, која се у Суботици слави више од 100 година.
Она је израз вере и културе, својеврстан спој молитве и захвале, обичаја и културних вредности.
Она има свој изворни облик који означава завршетак срећно обављеног посла, риса на њиви, где је
бандаш главни носилац посла у жетви који се завршава у весељу. Кад је косидба била готова и рис
завршен, млађа, спретнија рисаруша би на њиви исплела венац од жита бандашу који му је
стављен на шешир. Након завршеног посла на њиви, сви рисари на челу са бандашом дошли би на
салаш где би их газда и газдарица дочекали. Бандаш би скинуо венац са шешира који симболизује
круну завршеног посла и дао га домаћину уз речи: Фала Богу, рис је готов. На симболичан начин,
захвалу за завршени посао жетве, свештеник Блашко Рајић породичну Дужијанцу уводи у сводове
цркве и од 1911. године бандашки пар обавља часну дужност у црквеним обредима све до данас.
Обичај захвале Богу на плодовима земље, а нарочито на роду пшенице, обликован је у свечану,
достојанствену приредбу која плени и зрачи лепотом, богатством, радошћу, љубављу и дубоком
религиозношћу. Када је 1993. године Дужијанци дат сасвим нови облик и јединствен садржај, на
нивоу града, спајањем тзв. градске и тзв. црквене Дужијанце, она постаје духовно-религиозна и
културно-стваралачка манифестација.

Интеретно фестивал Међународни фестивал позоришта за децу10

10
http://www.subotica.rs/index/page/id/10469/lg/cp

23
 Бербански дани Berbanski dani се организују крајем септембра поводом завршетка радова у
виноградима и воћњацима и представљају живописну бербанску параду. Након параде следи
Винска фешта када посетиоци могу дегустирати вино и ширу, а муља се и грожђе те приређује
изложба воћа и поврћа. Уз шеталиште се поставља базар рукотворина и мала пијаца прерађевина,
меда, лековитог биља и воћа. Другог дана се организује такмичење, сабор народног стваралаштва
Златне руке. Вино има изузетан значај у овим крајевима, поред Бербанских дана се организују и
Дани Винара и Виноградара св. Винко. У оквиру те јануарске манифестације врши се први
облиазак винограда и гледа се каква ће родност бити те године.
Централна станица Desiré је регионални и међународни фестивал савремене драме
Позоришта Деже Костолањи из Суботице, а презентује у прогресивном, уметничком и
садржајном смислу иновативну и напредну уметност. Суботицу и дати програм презентује у
облику свог европског идентитета, не губећи из вида чињеницу која је већ постала фраза, да се
налази тачно на граници, односно представља капију између Балкана и Европе, и да њени
становници живе у мултиетничком окружењу. Пошто је Позориште Деже Костолањи установа
културе мађарске мањине, у погледу избора гостујућих представа посебну пажњу посвећује
продукцијама из Мађарске. Фестивал је назив добио по псеудониму једног од најузбудљивијег и
најевропскијег представника мађарске књижевности 20. века, Дежеа Костолањија. Централна
станица Desiré је једна нова централна културна платформа, где центар не егзистира у релацији
главног града. Оно жели постати регионални центар савремене позоришне уметности, и кокетира
са идејом културалне децентрализације наше земље.
Guitar Open Фестивал је настао 2006. године у Суботици и данас представља професионалну
и стручну манифестацију која сваке године окупља класичне и остале гитаристе и музичаре свих
профила, од ђака основних и средњих школа, преко студената, до њихових професора и
еминентних гостију, водећих светских музичара. Размена знања, праксе и искуства, као и
упознавање са домаћим и светским токовима у савременој музичкој педагогији и концертној
пракси, као неопходна надградња едукативној основи, примарни је циљ овог пројекта. Велики
едукативни, културни, медијски и психосоцијални значај фестивала чине основу да наше жеље и
потребе кроз његову реализацију, уз уложену енергију и ентузијазам, постану стварне.
Фестивал савременог џеза и експерименталне музике Јаззире у Суботици нуди током
новембра четири концерта музичара из Европе и САД, а уз слободне форме, које су и даље у
жаришту интересовања, представља и звезде светске сцене, као што је америчка гитаристкиња
Мери Халворсон (Марy). Фестивал Јаззире посвећен је савременим тенденцијама у џезу XXI века,
његови прелазима и фузијама ка другим музичким правцима. оргамизатори тог фестивала из

24
године у годину афирмишу џез музику у оквиру јединственог, кохерентаног програма. Јаззирé је,
како истичу, и специфичан музички импулс Суботице и израз перманентне борбе против
конвенционалног уметничког изражавања. У фокусу су савремене музичке форме које су
делимично базиране на класичном џез корпусу, али дубоко задиру у авангардне воде, доносећи
интересантан свет импровизације и надахнућа, а затим и истраживачки дух уметника.
Јаззик фестивал настао је 2010. године као резултат рада окупљених љубитеља џеза на челу
са Габором Бунфордом, реномираним суботичким саксофонистом, а као пројекат “УП&УП”
друштва за консалтинг и менаџмент, и организацију културно-уметничких догађаја. Одржава се у
априлу, месецу у којем је највише рођендана музичара-легенди џеза. Овај фестивал негује
мејнстрим правац у џезу обраћајући се широј публици са жељом да приближи овај правац већем
аудиторијуму. Поред официјалног програма на којем наступају светски џез музичари, Јаззик
посебно промовише младе таленте џез музике, омогућавајући им усавршавање на бројним
радионицама и предавањима која се одржавају у току фестивала и која су отворена и бесплатна за
све заинтересоване, омогућујући им мотивацију коју добијају наступом у промотивном делу
програма и џемујући заједно са светским џезерима на сешнима након официјалног програма.
Сешни  су  најпосећенији и најугоднији  део фестивала поред официјалног програма. То су
моменти лепоте, како за љубитеље џеза, тако и за музичаре који уживају у непосредној размени
позитивне енергије и музике…
Јаззик је до сада угостио музичаре из Немачке, Аустрије, Хрватске, Италије, Мађарске,
Бразила, Америке и наравно  Србије. Од 2011. године, Јаззик организује посебан програм намењен
деци, под називом  Јуниор Јаззик, пружајући у Србији јединствену прилику најмлађима да уживају
у џез музици прилагођеној њима. Од 2014. године, Јаззик прераста у самосталну институцију која
функционише кроз Удружење грађана Јаззик. Судећи по изјавама медија, али и броју публике која
посећује овај фестивал,  Јаззик је тренутно један од најзначајнијих културно – едукативних
догађају у Суботици, а његову публику чини спој представника свих генерација који  воле ову
музику.  У оргаизацији Јаззик фестивал, остварена је сарадња и са другим културним
институцијама: Музишка школа Суботица, Junior Music Studio, Народно позориште Суботица, Арт
биоскоп Александар Лифка, Сомборски Green Town Jazz Fest, Амерички кутак Градске библиотеке
Суботица и многим другим Јаззик је промовисао и био одскочна даска за многе младе музичаре из
овог региона, посебно из Суботице.

25
Friendship for the future of the EU Хризантема - Међународни фестивал horror & fantasy
филма11

Књижевни фестивал Писци у фокусу

Циљ Фестивала је популаризација писане речи међу младима, као и упознавање овдашње
публике са актуелном књижевном сценом у Србији и региону. Ради успостављања културне
сарадње, позвани гости долазе из различитих земаља у региону, а њихово присуство доприноси
бољем сагледавању блискости другог (слоган Фестивала), без обзира на географску удаљеност.
Покровитељ Фестивала је Град Суботица. Књижевни разговори замишљени су као сусрети са
писцима, који кроз питања модератора и публике откривају свој књижевни пут, причају о свом
делу, писању, положају књижевности данас, темама којима се баве... Фестивал, осим главног
књижевног програма, обухвата и ликовну изложбу, књижевну радионицу, промоцију културног
часописа, концерте.
Зимски вашар – Winterfest 2018-2019 - по традицији, сада већ дугој осам година, Јавно
комунално предузеће Суботичке пијаце уз подршку локалне самоуправе организовао је, од 5.
децембра 2018. до 13. јануара 2019. године, зимски вашар под називом Винтерфест,
традиционалну манифестацију која је израсла у својеврсну божићно-новогодишњу атракцију
Суботице. Тематика овогодишњег зимског вашара било је очување традиција народних
рукотворина, промоција различитих занатских занатских производа, домаће и органске хране, као
и гастрономска понуда традиционалних јела региона.

11
http://www.subotica.rs/index/page/id/10469/lg/cp

26
Материјална база за развој туризма
Важан елеменат обликовања урбаног простора представља урбана опрема при чему треба
тежити ка типизирању елемената и експлоатацији традиционалних мотива и облика средине, чиме
се добија препознатљивост и визуелни идентитет. Уређеност и опремљеност анализира- них
градова је веома ниска и креће се од 2 до 3,66. Највишу оцену има Суботица. Ово је показатељ да
надлежни органи малу пажњу посвећују уређености старог градског језгра. Потребно је
постављање информативних пунктова, информативних табли, одговарајућих табли на зградама
које се налазе под заштитом или у којима су рођени или живели познати грађани, постављање
одморишта, чесми, канти за ђубре. Посебну пажњу треба обратити на осветљење најзначајнијих
објеката. Последњи елеменат туристичке валоризације је уклопљеност у туристичко богатство.
Према туристичким вредностима комплементарних мотива, који су значајни за обједињавање
туристичке понуде, међу градовима са највећим оценама у Бачкој је и Суботица (4,33) захваљујући
пре свега природним потенцијалима своје непосредне околине (Палић, Лудашко језеро) од стране
стручњака добило највише оцене.12
Суботица располаже са преко 2.500 смештајних лежајева у хотелима, хостелима, приватном
смештају или салашима. Такође, располаже и са великим бројем угоститељских објеката,
ресторана, кафића, тако да је понуда разноврсна и задовољавајућа за град величине Суботице. У
граду који је препознат као значајна конгресна дестинација - Суботици, сместио се хотел Galleria
као једини конгресни хотел у том региону. Осим што се налази у атрактивном граду са добрим
географским положајем, у близни језера Палић, хотел располаже богатим конгресним и другим
капацитетима. Сале капацитета од 50 до 550 особа су идеалан избор за одржавање свих пословних
скупова, од мањих састанака, изложби, до семинара, конференција и великих конгреса. Сале су
потпуно опремљене најсавременијом аудио и видео опремом, тако да могу да одговоре на све
захтеве клијената. Највећа сала Рим располаже и опремом за симултано превођење, па се се
догађај може организовати на 5 различитих језика.

12
Пивац, Т. (2004): Туристичка атрактивност урбаних центара Бачке као значајног потенцијала
развоја градског туризма, магистарска теза, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Нови Сад

27
 Смештајни капацитети 2011. године13

Туристички промет
Статистика туристичког промета у Суботици и Палићу показује да се мањи приходи
остварују у пансионској од оних у ванпансионској потрошњи. Она остварује велике приходе током
различитих врста манифестација, које у општини Суботица почивају на основама потенцијала
етнографског наслеђа. Најпосећеније трају само један дан, као што је, на пример, Првомајски
уранак на Палићу. На другом месту по посећености су спортске манифестације на пример,
Међународна велачка регата Војводина Опен или Традиционална првомајска регата ‐ такмичење у
једрењу на води. Од манифестација које трају више дана, најпосећенији су Фестивал европског
филма, музички фестивал Тренчтаун, Суботички сајам и Међународни фестивал позоришта за
децу.
У Суботици и на Палићу од јануара до краја октобра 2014. године боравило је 64.806
туриста, а остварено је 114.751 ноћења. Од укупног броја туриста, на Палићу је боравило 19.154,
што је за 8,1 одсто више у односу исти период прошле године, док је Суботицу посетило 45.652

13
Профил заједнице – град Суботица, стр. 70, www.suboticainvest.com

28
гостију, или 11,8 одсто више него 2013. У посматраном периоду на Палићу је остварено 35.923
ноћења, уз раст од 6,9 одсто у поређењу са десетомесечним периодом 2013, док је у Суботици
остварено 78.828 ноћења, што је за 6,5 одсто више у односу на исти период прошле године.
Број долазака туриста у Суботици у фебруару 2015. је повећан чак за 108,6%, а број ноћења
је већи за 63,5%. То су подаци Републичког завода за статистику за фебруар 2015. У оквиру
повећања броја долазака туриста од 108,6% домаћи гости су забележили рекордан постотак
повећања, чак од 194,8% а страни туристи су имали повећање од 2,6%. Број ноћења за наведени
период у Суботици је већи за 63,5% , при чему је број ноћења домаћих туриста повећан за 121,8%,
док је број ноћења страних гостију мањи за 0,2%. Палић је у фебруару забележио раст у укупном
броју долазака од 46% а број ноћења туриста је порастао за 46,3%. За прва два месеца 2015. године
подаци су следећи: Суботица је угостила 11 309 туриста (повећање од 105,2%), а Палић 2 406
(13,2%). Што се ноћења тиче, подаци су ови: Суботица је имала 18 196 ноћења (раст од 72,6%), а
Палић 4 524 (раст од 13%). Посебно треба истаћи податак да је град Суботица остварио највеће
процентуално повећање укупног броја долазака туриста за прва два месеца 2015. године на нивоу
целе Републике Србије, а да је на нивоу ноћења такође заузео највише место на Републичком
нивоу, први пут. Укупан број долазака домаћих и страних туриста у Суботицу и Палић заједно, у
прва три квартала у просеку је порастао за 9,56% а ноћења за 18,15%. По тој статистици Суботица
је током првих 9 месеци 2015. године имала 47.343 долазака, док је само у септембру тај месец
износио 4878. У истом периоду (јануар-септембар 2015) на Палићу је регистровано 21.212 гостију,
док је та цифра у септембру била 3.514. Што се тиче ноћења Суботица је током првих 9 месеци
имала 87.073 ноћења, док је само у септембру тај месец износио 10.010. У истом периоду (јануар-
септембар 2015) Палић је имао 35.763 ноћења, док је та цифра у септембру била 5.087.
Према подацима Републичког завода за статистику, Суботицу и Палић, које се воде засебно,
у току 2016. године посетило је укупно 84.281 туриста (Палић 28.725, Суботица 55.556) а заједно
су остварили 146.187 ноћења (Палић 48.532, Суботица 97.655). Из ових података се може
закључити да је просечан број ноћења по туристи 1,73.Уколико посматрамо број туриста у односу
на прошлу годину, Палић је посетило више туриста за 7,8% док се број туриста у Суботици
смањио за сличан проценат – 7.5%.
У првих шест месеци 2017. године, Суботицу и Палић посетило је нешто више од 41 хиљаде
туриста, који су у просеку остварили 1,8 ноћења, што је представља пад у односу на исти период
прошле године. Ипак, порастао је број људи из дијаспоре који посећују град. Страни туристи у
највећем броју долазе из суседне Мађарске и из Немачке, а потом из Хрватске, Пољске, Аустрије,
Румуније и Босне и Херцеговине. У последње време, забележен је благи пораст туриста из Пољске
и Италије, међутим, просечна дужина њиховог боравка износи око 1,8 дана.

29
Облици туризма
Суботица са околином располаже природним ресурсима, инфраструктуром, адекватним
простором и смештајним капацитетима за развој конгресног, едукативног и еко-туризма. С
обзиром на природно и културно-историјско наслеђе, посебну могућност представља развијање
туристичких садржаја на Палићу, уз пуно искоришћавање природних потенцијала. Градитељско
наслеђе се може у већој мери искористити за развој туризма и брендирање града у туристичкој
понуди, уз адекватне мере обнављања и рестаурације.
Конгресни и пословни туризам – као туристичка услуга која даје велике могућности и могла
би бити атрактивна управо из комерцијалних разлога, обзиром да показује мале сезонске
осцилације. Једна од основа туризма Суботице и Палића јесте управо конгресни и пословни
туризам који треба надоградити покушавајући да се овај вид туриста заинтересује и мотивише да
продужи свој боравак након завршетка пословне активности путем атрактивне туристичке понуде
микрорегиона. Суботица је 2012. године проглашена за шесту конгресну дестинацију у Србији, и
један је од градова који има велики конгресни потенцијал, пре свега због своје локације.
Конгресни туризам, у свету и код нас, бележи стални раст, али се дешавају промене у тренду.
Претходних година било је мање конгреса са већим бројем учесника, а самим тим и већим бројем
ноћења. У последње време, организује се више конгреса са мањим бројем учесника, што иде у
прилог, јер на Палићу нема хотела који би могао да прими 350 особа одједном, пошто се обично
сви учесници смештају у један хотел за време трајања конгреса.
Када је реч о граду Суботици постоје бројни аргументи због којих би се тренутно назвао
једном од најперспективнијих дестинација транзитног туризма у Србији. Повољан географски
положај, у овом случају, значи то да се она налази на међународном железничком (Париз –
Минхен – Беч – Будимпешта – Суботица – Београд – Ниш – Истамбул) и путном правцу Е‐75
(Гдањск – Варшава – Братислава – Будимпешта – Сегедин ‐ Суботица – Београд – Скопље). На
примеру општине Суботица транзитни туризам се заснива на богатој туристичкој понуди и
квалитетној материјалној бази. Ипак општини Суботица недостају мотели крај аутопута Е‐75, који
би били на дохват руке и конкурентни у ценама. Они би представљали и значајне информативне
пунктове. Информативна супраструктура је врло важна у туризму и потребно је перманентно
радити на подизању њеног квалитета. Традиција гостопримства и квалитетне услуге су често и
најважнији фактори који утичу на то да се путник у транзиту одлучи на посету.

30
 Неопходно је нагласити да су туристи веће платежне моћи у могућности да приуште и
удобнији, ваздушни превоз. Аутопут углавном користе превозници људи и добара, чије намере
нису туристичке природе. Статистика их бележи само онда када остваре ноћење. Будућност
транзитног туризма је неизвесна, с обзиром на то да се савремени европски трендови крећу у
правцу развијања брзих пруга, које настоје да превезу у што краћем временском интервалу
путнике, пружајући им све услуге у возу, без потребе заустављања. Само агресивна маркетиншка
активност, атрактивна и квалитетна понуда са приступачном ценом могу да привуку и задрже
туристе на друмовима Србије. 14
Бањски туризам – као један од најзначајнијих традиционалних облика туристичке понуде.
Понуда за овај вид туризма се заснива на присуству не само језера већ и извора термалне воде, а
делимично и билошких својстава језера Палић, што се све процењује и као могућност развоја
бањске рехабилитације. Потребно је већ постојећу и врло развијену понуду бањског туризма
(велнес и спа) у прекограничној регији Мађарске (Морахалом, Мако, Сегедин) допунити
туристичком понудом Суботице, Палића и Кањиже. Циљна група обухвата како старију
популацију тако и пословне људе којима велнес понуда није неопходна из здравствених разлога
већ због опуштања и релаксације.
Спортско – рекреативни туризам – као вид туризма који је потребно надоградити путем
развоја спортова на води, тениса, борилачких и екипних спортова, као и спортског лова и
риболова. Инострана туристичка тражња преферира управо туристичке дестинације са
могућношћу активног одмора и рекреације. Одмаралиште Палић са својом спортском
инфраструктуром и разноврсном понудом спортова на води и песку испуњава све предуслове за
развој овог вида туризма. Такође Палићки комплекс се налази унутар подручја шума које пружају
значајне могућности ловног и излетничког туризма (богато ловним фондом ниске, високе и
пернате дивљачи на простору цца 3.500 ха).
Туристички потенцијали општине Суботица, по мишљењу посетилаца, представљају
незаобилазни туристички пункт. Традиција спортско ‐ рекреативног и манифестационог туризма
утицала је на то да Палићко језеро и старо језгро Суботице буду надалеко познати и признати по
својим амбијенталним вредностима. Инфраструктура омогућава лак приступ овим местима, те
позитивно утиче на одлуку посетилаца да застану. Сваке године колоне Европљана, користећи пут
Е‐75 у намери да годишњи одмор проведу на балканском делу Медитерана, остварују значајну
ванпансионску потрошњу у угоститељским објектима Суботице и Палића. Становништво општине

14
Ковачевић, Т. (2006), Монографија општине Суботица, Универзитет у Новом Саду, ПМФ, Департман за
географију, туризам и хотелијерство, Нови Сад

31
Суботица стално проширује туристичку понуду. Оно развија одређене туристичке потенцијале
који почивају на етнографском наслеђу.
На пример, ревитализују се напуштени салаши, обнављају се виногради. Обогаћивање
туристичке понуде нема сврхе без агресивног маркетинга. Могло би изгледати да се мање познати
туристички потенцијали, чарде, салаши, винарије налазе у сенци Палићког језера и Суботице. То је
честа појава у другим туристичким дестинацијама Србије. Општина Суботица представља добар
пример како се тај проблем може превазићи. Нови туристички потенцијали по карактеру нису
предвиђени за масовне посете. Већина њих се определила за ексклузивнију понуду која има
клијентелу веће платежне моћи. Једино је гастрономска понуда конкурентна на различитим
локалитетима општине Суботица. Суботица је и шопинг одредиште, јер је град Сегедин одавде
удаљен само 40 километара, па становништво из целе Војводине радо иде до тржних центара овог
пограничног града.

32
ЗАКЉУЧАК

У претходном периоду Суботица је била један од лидера у привлачењу страних инвестиција

у Србији. У наредном периоду, када стране компаније које раде или стварају услове за рад у
Суботици, реализују наредне фазе инвестиција, очекује се значајно смањење незапослености у
граду. Пошто у Суботици постоји развијена органска производња, требало би усмерити снаге да се
искористе растући трендови у производњи здраве хране. Помоћ пољопривредницима би требало
пружити у виду промотивних активности, учешћима на домаћим и међународним сајмовима.
Један од великих неискоришћених ресурса је туризам, он би знатно унапредио рад постојећих
малих и средњих предузећа док би, са друге стране, створио могућности за оснивање нових
предузећа.
Град је у претходном периоду започео активности на унапређењу конгресног туризма. У
складу са савременим трендовима, кроз регионално удруживање, препознате су шансе за развој
других видова туризма попут медицинског, ловног и сецесијског туризма. Оваква структура
гостију значајно повећава обим туристичких и привредних услуга у финансијском смислу.
Мултикултуралност и интеркултуралност Суботице треба неговати и са циљем унапређења
утицаја културе на општи привредни развој. Суботица ће се кандидовати за титулу Европска
престоница културе 2020. године, а окосница програма ће бити изградња Интеркултуралног кварта
у непосредној близини центра града.
Развијање постојећих технолошких потенцијала града уз успостављање партнерства и
сарадње у свим сферама друштвеног живота и континуирано улагање у образовање и усавршавање
кадрова, као и избор стручних људи на руководеће положаје јесте темељ даљег развоја. Развој
града треба базирати на усклађености потреба и могућности у свим сферама друштвеног живота уз
коришћење знања и искуства партнера у рагиону. Партнерски приступ локалне самоуправе спрам
становништва и потреба заједнице.

33
ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ

1. Republički hidrometeorološki zavod, Meteorološki godišnjak – klimatološki podaci 1990-

2009, http://www.hidmet.gov.rs/
2. Књига 9. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961,
1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички
завод за статистику. мај 2004. 
3. Ковачевић, Т. (2006) Општина Суботица – географска монографија. Департман за
географију, туризам и хотелијерство. ПМФ, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад
4. Крстић, Бошко (2007). Суботица, Суботица: Јавно предузеће Палић-Лудаш
5. Марковић, Ђ. Ј., Павловић, М. (1995). Географске регије Југославије. Савремена
администраија, Београд
6. Митровић Сњежана (2012). Квалитет животне средине града Суботице у 2011.
години Суботица : Отворени универзитет
7. Пивац, Т. (2004): Туристичка атрактивност урбаних центара Бачке као значајног
потенцијала развоја градског туризма, магистарска теза, Департман за географију,
туризам и хотелијерство, Нови Сад
8. Профил заједнице – град Суботица, стр. 70, www.suboticainvest.com
9. Стратегија локалног одрживог развоја града Суботице 2013 – 2022.
10. Стратегија развоја туризма микрорегиона Сегедина и Суботице на елементима
сецесије 2012 ‐ 2020

http://www.gradsubotica.co.rs/

http://www.subotica.rs/

34