У саставу Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија.

[12] Од
НАТО бомбардовања Југославије, Косово и Метохија се налазе под протекторатом
Уједињених нација. Привремене институције самоуправе на Косову и Метохији, на којем
Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно
(противно Уставу Србије из 2006. и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244)
прогласиле су независност, коју Србија, многе друге државе и Уједињене нације не
признају.

Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и

сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу,
Централноевропског уговора о слободној трговини, Азијске банке инфраструктурних
инвестиција, а приступа Светској трговинској организацији.[13] Од 2014. године земља
преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској
унији до 2025. године.[14] Србија се од 2007. године формално придржава политике војне
неутралности. Економија Србије је са вишим средњим приходом, са доминантним
услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом.[15] Земља је
високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као
и индексу глобалног мира (54).[16][17][18]

Етимологија
Према званичној историографији назив Србија се први пут помиње код Грка средином 10.
века, и то најпре као Σερβλία (Сервлија, Серблија), а затим и Σερβια (Сервија, Сербија),
што значи земља Срба.[19] У истом веку, арапски путописац Масуди ову земљу назива
Сарабин, а њене становнике Сараби.[20] Међутим, пре овог, Срби су своју домовину
једноставно називали Српске земље.

Етимологија титуларног народа Срба, је много више загонетнија. Сличан етноним се

појављује код неких древних народа много векова пре Христа, али званична наука, у
већини случајева, не налази њихову директну повезаност са словенским Србима. Постоје
многе теорије о настанку имена Срби, а највероватније је да је оно изведено из старе
словенске речи са кореном серб, што значи исто.[21] Друге теорије корен речи проналазе у
индоевропској речи сер- што значи: пазити, штитити, а из које је и изведеница у
латинском servare: (о)чувати, стражарити