ISSN 1821-1062

jevrejski
Godina XVIII (LV) l Broj 6 l Beograd l JUN 2009. l SIVAN / TAMUZ 5769.

DOGAAJI

INTERVJU: BOKO JAKI]

Okrugli sto u Subotici

strane 2 - 3

Ko je Jevrejin?
ANTISEMITIZAM

Imam prava da ne }utim

NOVINAR POLITIKE

Ekologija pod Lov}enom

Za ]ifute nema mjesta

strana 21

strane 4 - 6
HOLOKAUST

FOTO VEST

MAJ U MAUTHAUZENU

Demjanjuk dolijao
strana 7

jun 2009.

PREGLED

Jevrejski

RASPRAVA

OkRUGLI STo:

Subota je o~uvala
Pie: Robert Kova~
Posle redovnog mesenog opteg sastanka, u utorak, 5. maja 2009. u Jevrejskoj optini Subotica odran je okrugli sto na temu jevrejski identitet. Moderator skupa je bio Nikola Novkov. Temu je uvodio sa dobro poznatim prostim pitanjem: Ko je Jevrejin? I odgovori su bili u obliku pitanja. Da li je Jevrejin ko praznuje praznike? Ili je onaj koji se dri jevrejske tradicije? Onaj ko se za nau zajednicu kulturoloki vezuje? Onaj ko se preobratio u judaizam? Ili je Jevrejin onaj ko ima jevrejske korene? Koji su pak ti koreni?... U drugom delu uvoda Novkov je govorio o raznim duhovnim strujama unutar jevrejskog naroda. Ortodoksni Jevreji dileme nemaju. Po njima je Jevrejin onaj, koji se dri svih 613 micvot (propisa). I razne konzervativne i neoloke struje tragaju za odgovorom na ovo naizgled prosto pitanje. Radi se o ivim ljudima, o njihovim oseanjima i stremljenjima, ali i o faktima da nam se zajednica na razne naine osipa, asimilira, stari ili, prosto reeno, nestaje. Za rekonstrukcioniste ne postoji tzv. verska dilema u vezi ovog problema, jer oni i na jevrejski narod gledaju samo kao na etnos. No, i etniku pripadnost je teko definisati u naem sluaju, kada ne govorimo maternjim jezikom i kada vei deo Jevreja ivi van matine drave. I sam Izrael se stvarao posle dvehiljade godina starog sna o ponovnom uspostavljanju nacionalne drave . ta da se uini da se ne izgubi jevrejski identitet? Postavlja se pitanje meovitih brakova. Da li smo mi u naim zajednicama na dobrom putu da se odrimo kao etnika i verska zajednica? Jedan velikan moderne jevrejske misli, Ahad Haam u vezi svoje rasprave sa Maksom Nordauom pie sledee (abat vecijonut Subota i cionizam): Onaj koji osea bliskost sa ivotom svoga naroda kroz sva pokoljenja, taj ak i ako ne veruje u drugi svet ili u uskrnue jevrejske drave nikako ne moe da zamisli postojanje naroda Izraela bez kraljice Subote. Bez ikakvog preterivanja moe se kazati, da nije toliko Izrael sauvao subotu, koliko je subota ouvala Izrael. Ako nam abat ne vrati duu i ne obnavlja nam svake sedmice duh, tada bi tekoe svakodnevice jevrejstvo povukle u sve dublji ponor, a jevrejski ovek bi bio na dnu materijalistikog, moralnog i duhovnog srozavanja. Uistinu ne treba da budete cionista da osetite istorijsku svetost i zanos koji pripadaju suboti i svom snagom istupite protiv svakog ko na nju digne ruku. Meanje nacionalnih i religioznih oseanja u vezi jevrejskog identiteta je vekovima prisutno u naim krugovima. Slino govori i rabin Menahem Meron u vezi paraat Emor gde se nabrajaju praznici Izraela: esto se postavlja danas pitanje: Ko je Jevrejin? Dve treine naeg naroda ivi izvan Drave. ta je to, ta u jednu nacionalnu zajednicu spaja desetak miliona Jevreja dijaspore sa Izraelcima? Kod Jevreja koji ive religioznim ivotom ovo pitanje ne postoji. Zakoni Tore, 613 micvot su osnova zajednitva. Problem u vidu ovog pitanja se postavlja meu naom braom koja se ne dre verskih propisa. ta ini engleske, francuske i druge Jevreje da su oni jedna zajednica, jedan narod? (Od njih svako ni ne prihvata pojam narod.) Moda je jevrejski kalendar najvaniji osnov zajednike pripadnosti Jevreja. I u ivotu nereligioznih Jevreja dva dana u ovom kalendaru imaju posebno znaenje. To su Jom Kipur i Seder-veera Pesaha. Oni koji se na neki nain u dijaspori identifikuju sa ova dva dana pripadaju naem narodu. Njihov oseaj pripadanja znai da se identifikuju sa istorijskim putem naeg naroda. U vezi obiaja i zakona ova dva dana Tora govori i o izoptavanju iz naroda. A svaka dua koja se ne bi muila u taj dan (Jom Kipur), da se istrebi iz naroda svojega (3. Mojsije, 23:29). Isto to stoji i za praznik Pesah (2. Mojsije, 12:15). I uistinu, moemo ispisati iz redova naeg naroda pokoljenja onih, kojima ova dva dana nita ne znae. Mnogi, Jevreji i drugi, smatraju da je narog Izraela samo religijska zajednica. U Maarskoj Jevreji su bili Izraelitii, u Nemakoj Nemci Mojsijeve vere i mogli bismo nastaviti s primerima. Samo jedno su narodi, a bome i mnogi meu nama, zaboravili, da je jevrejska vera nacionalna religija. U prisnoj je vezi sa zemljom Izraela i istorijom njenog naroda. Kada se Jevreji sveta, makar i u zemljama hladnog podneblja, mole za kiu, oni kiu itu za polja Erec Jisraela. Kada broje omer od Pesaha do avuota, onda od prvog roda jema do etve penice na tlu Drave broje 49 dana. Petnaestog dana meseca evat za praznik Tu bi-vat slave cvetanje voki u Erecu. Kalendar, jevrejski kalendar ini jedinstvenim narodom Jevreje koji ive u Izraelu i one rasute po dijaspori. I praznici ovog kalendara ispoljavaju na najbolji nain zajedniku pripadnost. I uzeu vas da mi budete narod (2. Mojsije, 6:7). U vezi pitanja jevrejskog identiteta pie i Jelena Erdeljan u pogovoru srpskog izdanja knjige Dejvida D. Goldberga i Dona D. Rejnera Jevreji, istorija i religija: Jevreji se razlikuju od drugih naroda, ali se, u stvari, najvie razlikuju izmeu sebe. Elijas Kaneti, i svako ko poseti Izrael uverie se koliko je on u pravu. Raznolikost likova, tipova, fizionomija, boje koe, odee, hrane, muzike, jezika! Isprepleteni ivrit i ruski, arapski, maarski, pa i srpski. I pre raseljenja postojala je u jevrejskoj tradiciji multilingvalnost (hebrejski i aramejski) a kasnije (pored ladina i jidia) i razlike u obredima i obiajima Sefarda i Akenaza. Svaka je zajednica razliita, a, opet, pripada jednom telu. Postoji, meutim, neto to naizgled tako potpuno razliite ljude spaja i dri na okupu toliko hiljada godina, i povezuje ih i kad su u rasejanju na toliko udaljenim takama zemaljskog ara, neto to

@ivimo u svetu ~udne otu|enosti, mo`da i zbog prevelikog broja mogu}ih izbora

www.savezscg.org

Jevrejski

PREGLED

SIVAN/TAMUZ 5769.

Ko jE JEVREjIN?

Izrael

odoleva i pored tolikih stradanja. Pitanje jevrejskog identiteta stalno je aktuelno, predmet je rasprava od vremena praotaca, a naroito od vremena rasejanja meu narodima (gojim) kao i meu samim Jevrejima. Skoranje rasprave u izraelskoj javnosti i meu Jevrejima irom sveta ko se moe nazvati Jevrejinom samo su, jo jednom, saele sva pitanja o tome ta to sutinski odreuje bit jevrejskog identiteta u odnosu na druge narode. Roenje, jezik, ivot u skladu sa odreenim verskim propisima? Odgovori su, kako i dolikuje istinskoj tradiciji rabinskih rasprava, premda se debata nije odvijala samo u verskim krugovima, od jednog argumenta vodili drugom, esto suprostavljenom, ostavljajui uvek prostora za jo jedno tumaenje.... Malobrojni smo, i treba svi, bez obzira na svoja gledita, verska i sekularna ubeenja, ako se oseamo Jevrejima, da jaamo ovu oslabljenu, ali ipak ilavu zajednicu, da svojim prisustvom jaamo svoj identitet, jer ako imamo jevrejski identitet, da li ga moemo imati samo u vezi muzike, ili samo prilikom komemoracija, ili samo za praznik koji se nama ba dopada... ivimo u svetu udne otuenosti, moda i iz razloga prevelikog broja moguih izbora.

REkLI SU
David Halbror:
- ivimo u okruenju gde je potrebna izvesna asimilacija, ali tu je i rizik, da ovek izgubi svoj jevrejski identitet. U Jevrejskoj optini Subotica je prisutna dobra volja; ne smemo vie iveti u tuzi i depresiji i svi treba da uestvujemo u celokupnoj delatnosti zajednice. Malo nas je ostalo, pa nemamo prava da zbog bilo kakvih uslovljavanja ne budemo prisutni. U svim aspektima jevrejstva: religiji, kulturi, na komemoracijama, u sportu... treba jedni druge da jaamo. Smatram da kod nas postoji jevrejski identitet. Treba bolje da se drimo zajedno, na okupu.

u susret. Jer, jevrejska optina je utoite za svakog koji se vezuje za bilo koji vid jevrejske tradicije.

er|i Karad`i}:

- Kada sam ila u srednju kolu, u jednom letnjem kampu na Jahorini se meu kolarcima povela pria na temu jevrejskog identiteta. I mene su pitali, kada se ja oseam Jevrejkom, a na moj odgovor da je to kada idem u sinagogu, bila sam ismejana. No, to su bila druga vremena.

Sonja Eptajn:

Robert Sabado:

- U jevrejskoj porodici ena igra veliku ulogu. enska sekcija ima tu ulogu u ivotu jevrejske optine, da svojim aktivnostima ene doprinese uspehu svih ostalih deavanja u zajednici.

Tomislav Halbror:

- Sve odlike naroda: nacionalni jezik, nonju... Jevreji su zapravo ve tokom vavilonskog ropstva izgubili, ali ostala nam je jevrejska verska tradicija. Versku tradiciju su sauvale i danas to treba da uvaju jevrejske optine. Postavlja se pitanje, ta moe jevrejska optina da ponudi ateisti. Na koji nain da se on identifikuje, kroz koje sadraje da on bude Jevrejin. Da li je dovoljno biti Jevrejin u okvirima nacionalne kulture? Treba videti argumente i uti miljenje njih, da bi im se izalo

- Najvanije je definisati sadanje stanje. Ko smo mi? Bez velikog teoretisanja, pogledati kakvo je trenutano stanje u Jevrejskoj optini Subotica. Mi smo prvenstveno verska optina, a na taj nain nas doivljava i grad, nae okruenje. Jedan deo lanova Jevrejske optine Subotica ima isto miljenje, dok drugi sebe smatraju sekularnim Jevrejima. Pitanje jeste i to, po emu je jevrejska zajednica jevrejska? ta nas ini jevrejskom zajednicom, a ne nekim drugim udruenjem, koje se obrazovalo na bilo kojoj drugoj osnovi. Odgovor moe da bude samo to, da je ta veza za sve lanove ove zajednice jevrejska tradicija, obiaji i kultura. I na kraju, ko se opredeljuje da bude lan jevrejske optine? Svi oni koji sebe smatraju Jevrejima. ta je potrebno da se identitet kroz niz aktivnosti pokae, oivi, aktivira? Kontinuirani rad i stalna, ustaljena deavanja. Kod nas je abat taj kvasac ivota, koji iz nedelje

u nedelju okuplja zainteresovane i aktivne lanove. Pitanje je i ta initi da se mobilie i drugi deo lanstva, ta uraditi ime bi i sekularni lanovi bili zadovoljni; njihova interesovanja obuhvaena. Smatram, da poto su sve mogunosti za najrazliitije vidove aktivnosti: sport, druenje, ah, drutvene igre, uenje jezika, gledanje filmova i sl. u jevrejskoj optini date nije se nala osoba koja bi njih animirala u aspektima takvih aktivnosti. Duni smo jedni prema drugima, i prema zajednici. Zajednica se uvek sastoji od pojedinaca, gde su neminovno prisutna drugaija miljenja o svim temama ivota. No, treba prevazii disonantne tonove koji razaraju zajednicu propisi halahe, zakoni Drave Izrael i sl. i treba neto uiniti, jer nam zajednica odumire.

Nikola Novkov:

- Da, ima primera da neshvatanje molitava odbija ljude da uu u sinagogu. Mi smo sa fonetskim prepisom i datim prevodima tekstova molitvi pokuali da pribliimo ovaj aspekt svima koji su za to iole zainteresovani. Ali za drugaije sadraje ne treba kriviti nesposobnost aktivnih lanova koji imaju svoja interesovanja i to dobro rade, oni sami bi trebali da sebi stvore povod da se vie nau u jevrejskoj optini, da to ne bude samo neki ruak povodom neke proslave. Sekularnima treba da nudimo njihove sadraje, ali oni bi znali najbolje da organizuju te aktivnosti... Danas su vrata otvorena za svakog ko eli da radi, da okuplja ljude i da osmisli aktivnosti za njih.

jun 2009.

PREGLED

Jevrejski

INTERVJU

INTERVJU: BOKO JAKI]

Imam prava da
Razgovor vodio: Saa Risti}
Boko Jaki je novinar ve 37 godina. Prvo zaposlenje dobio je u Politici koju nije napustio do danas. Posreilo mu se da je vrlo brzo po stupanju na posao Spoljnopolitika rubrika htela da podmladi ekipu. Ve posle dve godine uronio je u svet diplomatije, ratnih sukoba, mirovnih konferencija... U svemu tome snalazi se odlino, pa ga povremeno zovu da uestvuje na raznim okruglim i okastim stolovima, da gostuje u radio i TV emisijama. Godinama pokrivajui Bliski istok postao je najbolji njegov poznavalac u srpskom urnalizmu. Stigao je i da bude urednik Politike, ali izgleda da ga kancelarijski posao duboko vrea, pa se na tom mestu svrteo jedva osam meseci. Bio je dopisnik i iz Kaira i Rima i spada u Politikine mezimce za koje vai da ne moraju svaki dan da dolaze na posao. Sekretarica redakcije nam je dala broj njegovog mobilnog upozorivi: Samo, molim vas, nemojte ga zvati pre 12 asova! Kada smo mu to preneli slatko se nasmejao: Jeste, jeste, ali znate li koliko je trebalo rada da se taj status zaslui?! Kao sada ve trajna vrednost srpskog novinarstva, uvek je zanimljiv sagovornik. Ipak, povod za razgovor bio nam je skoranji tekst Nostalgija sile u kojem je otro kritikovao izraelsko vojevanje u Gazi. Rizikujem napisao je da i mene sada neko optui za antisemitizam, da li zato to tako zaista misli ili zato to je zahuktala izraelska propagandna maina podelila zadatke. Ne znam da li e me ponovo pozvati na proslavu Hanuke... Ako sam pisao o amerikom masakru u irakoj Faludi, zar treba da preutim Gazu? Niste se estito ni natrali starijim kolegama po burek, a ve su vam poverili Bliski istok? - Ne, ne, Bliski istok je bio suvie vano podruje da bi ga poverili poetniku kao to sam ja tada bio. Imali smo tada gomilu stalnih dopisnika, a ni Izrael jo nije bio stalno dopisniko mesto. Kairo jeste. Tako da sam ja sa te strane polako uklizavao na teren. Na Bliski istok sam doao sa istoka Bliskog istoka. Prvi vei dogaaj koji me je, da tako kaem, izbacio bila je Islamska revolucija 1979. godine. Koliko ste tada imali godina? - Imao sam 30 godina. Krenuo sam sa Bliskim istokom jer je moj pokuaj bavljenja Istonom Evropom propao. Zato? - Zato to su me proterali iz aueskuove Rumunije. Uspeo sam da se naem sa svom etvoricom tamonjih slobodnih sindikalista to je rumunskim vlastima zasmetalo, pa su mi uskratile gostoprimstvo. Reputacija proteranog novinara mogli je da znai i kraj novi-

Novinar koji se bavi Bliskim istokom, na`alost, nikada ne}e ostati bez hleba
narske karijere, takorei pre nego to je poela... - Pa, bilo je pritisaka iz Ministarstva, ali je Politika stala iza mene. Sve se zavrilo tako to su mi u redakciji rekli: Nisi ti za Istonu Evropu! Kreni ti lepo sa Iranom. Politika je, mogu da kaem, tada mnogo vie titila svoje ljude iako je ta zatita bila vrlo ozbiljnija stvar. Zbog mog proterivanja mogao da strada glavni urednik ili, ta ja znam, direktor. Meutim, Politika je uvala svoje ljude i branila ih je u takvim i slinim prilikama. I, tako krene Iran, a meni se u nozdrve uvuku prvi mirisi Bliskog istoka koji su mi se jaklo dopali. Tokom graanskog rata odlazio sam u Liban, a onda je nekako doao red i na Izrael. Kada sam prvi put otiao tamo, ovdanja vladajua politika bila proarapska. Odlazak u Izrael bio je vrlo problematina stvar. Tadanji glavni urednik Dragan Markovi, vrlo mudar ovek, rekao mi je: Odavno neko nije bio u Izraelu. Trebalo bi da ode, ali dok bude tamo neu ti objavljivati tekstove nego tek kada se vrati. Jer, ako budem pitao za dozvolu u MIP-u da ide odgovor e biti negativan. Zato te aljem na svoju ruku, a tekstove emo objavljivati tek kada se vrati. Piui kasnije knjigu o Izraelu, prelistavao sam i neke svoje tadanje tekstove i podsetio se kako su bili zavueni negde na 16-17 strani samo da ne bi bili prst u oko vlasti. Kako vam je izgledao taj problematini Izrael kada ste ga prvi put posetili? - Bio sam dobro zaraen virusom Jerusalima koji me drma i dan danas, a proao sam preko 90 zemalja. Jerusalim je neponovljiv. Svaki grad moe da ima neku repliku. Toronto lii, ne znam, na Hamburg ili Frankfurt, Lagos na Daku, Atina na Marsej ili Bejrut, a Jerusalim... on je jednostavno neponovljiv. Kada sam se vratio urednik me je zvao da mu ispriam utiske. Kaem: Sluaj, etam se pored zgrade, a na njoj tabla sa natpisom: Ovde je boravila Majka Boja. Iako nisam vernik, bio sam fasciniran. Kaem mu: Zna ta, ta ploa mnogo drugaije deluje na tebe nego kada vidi onu na kojoj pie: Odavde je drug Taj i Taj krenuo u narodno-oslobodilaku borbu. Ta fascinacija istorijom i civilizacijama Bliskog istoka me ni danas ne puta. Da bih ga koliko-toliko razumeo, morao sam da uim o judaizmu, hrianstvu i islamu jer pripadam generaciji koja je imala ogromnu rupu u znanju o tim stvarima. Tako je to poelo, a onda sam polako sticao prijatelje i elju da sve vie i vie uim o Bliskom istoku, oboavao da odlazim tamo, dopadala mi se hrana, klima, mentalitet. Mlaim kolegama esto kaem: Novinar koji se bavi Bliskim istokom, naalost, nikada nee ostati bez hleba. Ima li, ipak, reenja krize? - Jedino reenje je dve drave. Sva vraanja u prolost, na Davida i Golijata, Samsona i Dalilu ne vode niemu. Seam se etnje Hebronom

Nekad bilo...

Danas Izrael i Iran jedno drugom prete raketama, a nema 50 godina kako su zajedniki radili na njihovom projektovanju. Te dve zemlje bile su nekad bliske, ne samo kao, uz Japan, najvei ameriki saveznici u Aziji nego i zbog okolnosti da su okruene Arapima. Iranci, arijevci, bili su neuporedivo blii Jevrejima nego arapskim zemljama. A danas? Ako bi se traio par najveih neprijatelja to vie ne bi bili Rusi i Amerikanci nego ba Izrael i Iran.

Sam taj pokuaj izjedna~avanja cionizma sa rasizmom je van pameti

Jevrejski

PREGLED

SIVAN/TAMUZ 5769.

Mesto u parlamentu Irana

ne }utim
sa Moe Levingerom, rabinom nekih dvadesetak porodica koje nisu htele da odu sa svoje zemlje. Govorili smo o masakru nad Jevrejima 1929. godine i njihovom masovnom beanju na zapad Palestine. Neto malo ih je ostalo, pa se demografska struktura Hebrona preko noi promenila. Sada je tamo 100.000 Arapa koji kau: To je na grad!. Kada sam taj masakar pomenuo u tekstu, Palestinci vie nisu hteli sa mnom da priaju. Rekli su: Jeste to bilo, ali zato ste morali da pominjete?. Isto je i sa druge strane. Ako pomenete Sabru i atilu ili problem izbeglica, onda jevrejska strana kae: Jeste, to je sve tano, ali zato to mora da se pomene?. To uplitanje istorije apsolutno ne dozvoljava da se problem rei. Mi mislimo da imamo mnogo istorije po glavi stanovnika, a to je nita u odnosu na taj region. Znai, dve drave, a da li e biti podeljene tim nepopularnim zidom - ne znam. Svakako nee iveti u dobrosusedskim odnosima. Meutim i to je bolje od ove stalne tenzije. ta sa Jerusalimom? - To i jeste jedan od tri najvea problema (izbeglice, granice i status Jerusalima p. a.). Izrael se obavezao kada je, ako se ne varam, 1985. godine, Jerusalim proglasio za nedeljivu i venu prestonicu. Sva reenja koja podrava i Zapad podrazumevaju da istoni Jerusalim bude prestonica Palestinske drave. Istorijska ansa je proputena u vreme Kemp Dejvida kada je Ehud Barak bio jedini koji je pristao na davanje istonog Jerusalima, meutim to je tada, iz meni do danas nerazumljivih razloga, Jaser Arafat odbio. To je bila vrhunski blagonaklona ponuda jevrejske strane. ta sada uraditi sa Jerusalimom sa svim novim naseljima koja se diu poprilino menjajui demografsku strukturu? Svi kada priaju o Bliskom istoku najee pominju jedan pojam bolne odluke. Zaista, svaka je bolna, jednom za jedne, drugi put za druge. Oigledno je da reenje moe da bude naeno samo u ravnotei bola. Nema tu vin vin situacije niti je mogua vin luz situacija. Luz luz situacija, koliko god paradoksalno izgledalo, jedino je reenje. Ben Gurion je lepo rekao da je drava Izrael jevrejska, demokratska i, sa

Zanimljivo je da u Iranu ivi 30.000 Jevreja i da je to najvea jevrejska zajednica na Bliskom istoku. I zanimljivo je, takoe, da ovaj i ovakav Iran koji ima 70.000.000 stanovnika, omoguava da ta jevrejska zajednica ima zagarantovano mesto u parlamentu. S druge strane imamo Ahmadinedadovu retoriku: spriti, zapaliti, unititi, negirati Holokaust...

nadom da je to mogue, bio je skeptian, na teritoriji erec Izraela. Pokazuje se sada sve vie da je, ako hoete da odrite ova prva dva atributa, da bude jevrejska i demokratska, cena kojom to morte platiti - teritorija. Jevrejska, a demokratska? Prirataj stanovnitva ide naruku Arapima. Ako jednoga dana brojem nadmae Jevreje mogli bi na demokratskim izborima da dou na vlast i Izrael gubi atribut - jevrejska? - Zato i kaem da treba to pre napraviti dve drave, jer, neraunajui Arape izraelske dravljane, sa Palestincima na istoj teritoriji nema anse da ostane jevrejska. Piui o sukobima u Gazi rekli ste da se tu radi o brutalno neproporcionalnoj odmazdi sa izraelske strane. A ta je sa viegodinjim Hamasovim raketiranjem Izraela u kojem je, takoe, stradalo mnogo nedunih civila? - Kako god to paradoksalno zvualo - tako je. Kao neko ko ivi ovde, znam kako lako moe da se ukliza u Srebrenicu, a zarad visokih ciljeva koje je postavila dravna politika. U krajnjoj liniji, Izrael je imao priliku da naui te propagandne lekcije u vreme Intifade kada su slike palestinskog deaka kako stoji sa prakom ispred monog izraelskog tenka obilazile svet. One rue imid uz sva mogua objanjenja da tamo postoje tuneli za verc oruja, da se tamo regrutuju najtei teroristi. To je kao u vreme kada je srpska vojska intervenisala na Kosovu. Onaj ko je pametniji mora da nae druge naine da odgovori na te izazove, jer sila na silu dovodi do spirale nasilja. Izraelu, jedinoj ozbiljnoj demokratskoj dravi u tom regionu, to naruava imid. Zar verujete da Izraelci ne bi primenili druge naine kada bi ih bilo? Za pregovore su potrebne dve strane. Hamas ne priznaje pravo Izraelu da postoji, kako onda pregovarati? - Onda tim pre treba prihvatiti reenje o dve drave i razgraniiti se.

Ovde postoji trend da se ~itav antifaisti~ki anga`man potiskuje u stranu

jun 2009.

PREGLED

Jevrejski

INTERVJU
Kako da se razgraniite sa nekim ko vas ne priznaje? - Da, ali ako jednu stranu dovedete u poziciju da stalno odbija sve ponude, onda e ona izazvati odijum svetskog javnog mnenja. Izrael je, dakle, spreman na dogovor, e sada, izvolite vi gospodo, pa mu priznajte pravo na postojanje! Hoete mir, hoete dravu ovo je preduslov! Ako oni tri puta to javno odbiju onda nema potrebe za tenkovima, onda e svetsko javno mnenje rei: Ej, ne moe ti sada da pravi strane scene, da puca krijui se iza dece. Ti si taj koji snosi odgovornost jer si nespreman na politika reenja! Ma, oni su to odbijali ne tri nego 333 puta... - Zato taj konflikt i jeste takav kakav jeste. U istom tekstu rekli ste da se izraelski establiment uporno predstavlja kao rtva. Zar ne mislite da jeste ako ga neko godinama raketira? Pa, Izrael bi se najvie radovao miru! - Znam, ali postoje razliite vizije tog mira. Onaj ko poznaje izraelsku politiku rei e vam da je to zemlja u kojoj linija podele izmeu levice i desnice nije kao u evropskim demokratijama. Levicu i desnicu u Izraelu odreuje odnos prema mirovnim pregovorima i reenju bliskoistonog sukoba. Kada desnica prevlada, kao to je sada trenutak, onda nastupa odbojnost prema mirovnom procesu. Evo, sada se odbacuje reenje o dve drave i vraa na poetnu taku. Kaete odbojnost. Otkud? Verovatno iz nekih neprijatnih iskustava, zar ne? - Ta odbojnost ide iz uverenja da se stvari mogu reiti silom i bez gubitka teritorija ili iz dubokog mesijanskog uverenja ultra verskih partija koje nisu spremne na kompromis. Ono to je na neki nain loe, a ja sad ba namerno hou da navedem neke stvari koje su loe jer izazivaju kontra efekat, to je tenja da se kritika odreene politike prebacuje na teren antisemitizma. Seam se da sam prethodnoj izraelskoj ambasadorkoi Jafi ben Ari rekao: Sebe smatram liberalnim intelektualcem liberalan sam sigurno, a da li sam intelektualac to je ve pod znakom pitanja, i ako ja minuciozno kritikujem politiku Dorda Bua posle 11. septembra, onda ne moete da traite od mene da ne kritikujem politiku Arijela arona. To to imam pravo da ne podnosim ovdanje radikale i desne formacije, ne znai da sam automatski antisrbin. Mislim da je loa propagande kada se kritika izraelske politike doivljava kao antisemitizam. To iritira. Antisemitizam je mrnja, a ne kritika odreene politike! Kada bih danas kritikovao Jichaka Rabina i njegovu politiku onda bi to bilo: E, pa ti kritikuje sve! Ja i te kako uvaavam i cenim to to je on uradio. Mene je posle tog teksta u Politici nekoliko mojih jevrejskih prijatelja nazvalo i reklo da je poteno napisan. Pripadam onima koji su uvodili Izrael u ovdanju javnost u vreme kada se u spoljnjoj politici Jugoslavije govorilo o mrskom cionizmu i aparhejdu. U tekstu ste pomenuli monu propagandnu maineriju... Imate li utisak da je ona mogla da pomogne imidu Izraela tokom sukoba u Gazi? - Izraelu je sa stanovita bezbednosti najvie pomogao Zid koji mu je, opet, medijski i propagandno najvie nakodio. Svi su slikali taj zid i govorili da se u vreme kada je poruen Berlinski u Izraelu gradi drugi. Ali, ako pogledate statistike, posle podizanja zida broj teroristikih akcija se drastino smanjio. Pokazalo se da je ta medijski nepopularna mera bila izvanredan bezbedonosni potez. To je samo jo jedna ilustracija sloenosti problema Bliskog istoka i zaista nije lako donositi dobre odluke. Naalost, ta mainerija nije mnogo pomogla, pa se javljaju i zahtevi da se ispita da li su tu injeni ratni zloini do
www.savezscg.org

INTERVJU: BOKO JAKI]

ega, mislim, nee doi. Najbolji nain da Izrael sauva svoj ugled je da sam reaguje, ustanovi i javno saopti greke, jer unutranja snaga demokratije daje kredibilitet zemlji. U ovo vreme nita nije mogue sakriti. Koliko ste uspeli da ispratite Konferenciju Ujedinjenih nacija o rasizmu u enevi? - Ja sam u vreme Durbana (prve konferencije UN na tu temu 2001. odrane u junoafrikom gradu Durbanu p. a.) napravio dva velika teksta za Politiku, vrlo jasno stavljajuci do znanja da cionizam i rasizam ne mogu da budu izjednaeni. Od toga se odustalo i Ujedinjene nacije su povukle takvu rezoluciju. Sada dolazi do nove konferencije. Vitriolska Ahmadinedadova retorika, negiranje Holokausta, pretnja da Izrael treba izbrisati sa karte sveta... tetna je upravo po narod koga predstavlja jedan takav ovek. Ako je po imid Izraela Gaza loa, onda je ovo uasno loe po Iran. Sam taj pokuaj izjednaavanja cionizma sa rasizmom je van pameti. Drugo neto je ako priamo cionizmu u njegovom sadanjem trenutku. I on je, kao svaki ozbiljan pokret, podloan menama i mora da se saobraava sa vremenom. Ako je cionizam osnivaa ostvario svoj cilj, raznim alijama dobivi konanu krunu stvaranjem drave Izrael, sada mora da ima drukiju svrhu i ulogu. Uvek se, kada se neki veliki politiki pokreti ostvare, postavlja pitanje: ta dalje? Kada je oboren Miloevi, masa sveta je ostala da se pita ta emo sada. Kada je pobedila u hladnom ratu i sruila Sovjetski Savez, Amerika je isto tako morala da se pita: ta sad da radimo? Da li to onda uzrokuje potrebu za deurnim neprijateljem kao potvrdu sopstvene bitnosti? Voleo bih da proitam u izraelskim medijima sadanje definisanje cionizma i njegove uloge koje ne bi dozvolilo nekom da mu uopte padne na pamet da ga poistoveuje sa rasizmom. Ima li smisla razgovarati sa antisemitima? - Ja sam pobornik toga da sa svakim treba razgovarati. to je neko ubeeniji sa njim je ak lake razgovarati. Ako veruje da ima argumente onda je spreman da saslua i vae. Najgori su novokomponovani antisemiti, oni to su na televiziji videli neke skinhedse, pa sada hoe i sami to budu ne shvatajui da mogu prouzrokovat jako ozbiljne efekte. Recimo, u Filmskom gradu, zvao sam da doe neko iz Politike i to slika, pisalo je: Jevrejima ciklon B!. Pretpostavljam da taj koji je to napisao ni ne zna ta to znai, ali efekat je porazan. Uvek se setim one prie kako su za sve krivi Jevreji i biciklisti koja govori kako se mic po mic usauju mrnja i negativni stereotipi. Drava je duna da na te pojave reaguje. Da li ste za to da se uvede zakon o zabrani negiranja Holokausta ili, moda, mislite da bi svako trebalo da moe da kae ta misli, pa makar i to da ga nije bilo? - Postoje stvari koje su suvie opasne da bi se dovodile u pitanje. Zemlja demokratije u pubertetu plai se da pokae mo organizovane drave iz straha da e joj prigovoriti da nije demokratska. Postoje stvari gde je drava duna da reaguje. Trend da se, na primer, itav antifaistiki angaman potiskuje u stranu, moe da otvori vrata i antisemitizmu. To to mi ivimo u istoriji, pa kaemo da je u Srbiji bilo vrlo malo antisemitizma u vreme dok je on cvetao u drugim zemljama, ne znai da ga sutra nee biti. Nita nije zakucano i za sva vremena. Uopte ne bih imao nita protiv da postoji zakon o krivinoj odgovornosti za negiranje Holokausta, ba zbog toga to me brine koliko mnogo mladog sveta skree u desno. Bolje preduprediti i doneti takav zakon nego ekati da nam se ko zna ta uvue u svest ljudi.

O~igledno je da reenje mo`e da bude na|eno samo u ravnote`i bola

Jevrejski

PREGLED

SIVAN/TAMUZ 5769.

HOLOKAUST

DEmjaNjUk DoLIjao

Ivan Grozni ~eka su|enje

Efraim Zurof: U Demjanjuku ne treba gledati starca, nego mladi}a koji je u cvetu mladosti svu svoju energiju troio na to da ubija mukarce, `ene i decu
Ivan Don Demjanjuk, optuen za nacistike ratne zloine, posle vienedeljnog odlaganja deportovan je nedavno iz SAD i dopremljen u Minhen. Demjanjuk je u Nemaku prebaen specijalnim avionom opremljenim medicinskom opremom, a u pratnji je bila trolana medicinska ekipa. Kako su najavile, nemake vlasti su titei ga od oiju javnosti, pridolicu smestile u zatvor tadelhajm gde su ga podvrgle lekarskom pregledu, a potom mu proitale nalog za hapenje koji ima 20 stranica. Nemako tuilatvo Demjanjuka tereti da je u koncentracionom logoru Treblinka-Sobibor uestvovao u ubistvu najmanje 29.000 evropskih Jevreja. Suenje u toj zemlji je mogue, jer je meu rtvama bilo i 1.900 nemakih Jevreja iji su lini podaci u meuvremenu u potpunosti postali poznati. Za sluaj je nadleno tuilatvo u Minhenu, jer je poslednje prebivalite optuenog Demjanjuka (89) na teritoriji Nemake bilo u blizini tog grada. Do poslednjeg trenutka su Demjanjuk i njegovi advokati pokuavali da sudskim putem u SAD i Nemakoj onemogue ili barem odloe proterivanje. Konano, Vrhovni sud SAD doneo je odluku o deportaciji. Demjanjukov sin je u elektronskoj poruci upuenoj i medijima ocenio da je proterivanje i podizanje optunice protiv njegovog oca neljudsko. - To nije pravda, nego osvetniki potez u lano ime pravosua, u nadi da Nemaka na bilo kakav nain moe, ipak, da ispravi svoju prolost prosvetlio nas je Don Demjanjuk mlai. Ipak, to Demjanuku nije mnogo pomoglo. Vii upravni sud u Berlinu je, kao najvia za to nadlena instanca, odbacio zahtev njegovih advokata da nemaka savezna vlada povue saglasnost datu amerikim vlastima da e da primi proteranog. Demjanjuk, koji je roen u Ukrajini, u Izraelu je ve 1988. godine bio izveden pred sud. Iako je tada vie bivih logoraa iz Treblinke u optuenom prepoznalo uvara logora kga su zvali Ivan Grozni, njegov identitet tada nije mogao da bude nedvosmisleno utvren, te mu je izraelski vrhovni sud, posle duge revizije, 1993. ukinuo smrtnu presudu. Od tada Demjanjuk ponovo ivi u SAD, ali mu je oduzeto

Dobrovoljac

Demjanjuk je izgleda bio jedan od 5.000 dobrovoljnih pomagaa u sistemu koncentracionih logora iz Ukrajine i baltikih zemalja. Jeste da su bili samo mali rafovi u maineriji za ubijanje, ali tokom selekcije za gasne komore, bez njih se, ipak, nije moglo. Prema slubenoj ispravi Demjanjuk je od 1943. bio u Sobiboru. - Jo jedno otkrie je bilo vano. To su imena 29.000 ljudi, koji su za vreme Demjanjukovog staa odvedeni u Sobibor i tamo ubijeni - kae nemaki tuilac. Krajem novembra 2008. zakljuene su prve istrage. Optunica je glasila: Pomo pri ubijanju. ameriko dravljanstvo. Time je bilo omogueno da amerike i nemake vlasti dogovore njegovo proterivanje iz SAD i time izbegnu sloenu proceduru izruenja. Centar Simon Vizental pozdravio je proterivanje Demjanjuka u Nemaku i dananji dan nazvao veoma vanim za pravdu. Direktor Centra u Jerusalimu Efraim Zurof, naglasio je da u Demjanjuku ne treba gledati starca, nego mladia koji je u cvetu mladosti svu svoju energiju troio na to da ubija mukarce, ene i decu. Proces Demjanjuku bie jedno od poslednjih suenja jednom nacistikom ratnom zloincu u Nemakoj. Nemaka centrala za razotkrivanje ratnih zloina u Ludvigsburgu i dalje traga za nacistikim lekarom Aribertom Hajmom. Hajm, poznat kao Doktor Smrt, posle Alojza Brunera, najblieg saradnika Adolfa Ajhmana, na drugom je mestu liste najtraenijih nacistikih zloinaca.

(Beta)

Osu|en na smrt pa oslobo|en

- On je Ivan Grozni - rekao je izraelski sudija uz propratni aplauz u sudnici. Ali presudu je pet godina kasnije preinaio izraelski Vrhovni sud - zbog sumnje u svedoke. Demjanjuk je mogao da se vrati u Sjedinjene Drave, ak mu je vraeno i

ameriko dravljanstvo. Drugi pravni postupak protiv Ukrajinca, koji istie da je kao pripadnik Crvene armije dospeo u nemako zarobljenitvo, poeo je tek prole godine. Ovog puta 89-godinji Demjanjuk se tereti za ratne zloine u koncentracionom logoru Sobibor. Tragai za nacistima su sigurni - Demjanjuk jeste bio tamo. Oni su

pronali njegovu slubenu ispravu sa odgovarajuim podacima. Uverljivost dokumenta potvrdili su i specijalisti bavarske policje. Dravni tuilac Kurt rim kae: Slubena isprava sigurno igra vanu ulogu, ali nije jedini dokaz. Razgovarali smo sa jednim svedokom, koji je tokom i posle rata, dosta vremena provodio zajedno sa Demjanjukom i on ga je identifikovao.

jun 2009.

PREGLED

Jevrejski

ISTORIJA

Nema vie
Novi Pazar, centar oko 1970. godine

NoVI PazaR

U nemirna vremena dubrova~ki trgovci napustili su varo, a na njihovo mesto doli su jevrejski
Pie: Jasna ]iri} nagoge i optinskog doma poverena je ing. Mihailovu Balaovu,
kome je pomagao i Leon Bahar, prikupljajui novac za izgradnju tih objekata. Uporedo sa izgradnjom sinagoge podignuta je i uprija na reci Raki. Ona je povezivala centar sa Podhamamom, gde je iveo najvei broj jevrejskih porodica. uprija je bila u neposrednoj blizini Sinagoge te su je stoga i nazivali Jevrejska, Jehudijska ili ifutska uprija. Sruena je zbog zatvaranja Ulice cara Lazara (sada Svetozara Markovia) 1960. g. Leon Bahar bio je bio predsednik Jevrejske veroispovedne optine Novi Pazar izabran 1936.g. i na toj funkciji ostao do poetka Drugog svetskog rata. Pre toga honorarno je vodio finansijske poslove Jevrejske optine, jedno vreme bio i njen potpredsednik, dok je za hleb zaraivao u Jevrejskoj banci. U tom periodu optinski odbor Jevrejske veroispovedne optine Novi Pazar, doneo je tri vrlo vane odluke o ograivanju, ureenju i uvanje Jevrejskog groblja u Potok mahali. Sa june strane u Ulici Donji Aleksinac, Groblje je ograeno debelim kamenim zidom sa dvokrilnim ulaznim vratima kao i jednim jednokrilnim. Sa ostalih strana bilo je ograeno debljim tarabama i bodljikavom icom. Desno strane od ulaza u groblje bila su postavljena etiri stola sa klupama od dasaka, za odmor posetilaca. Na ovom groblju su sahranjivani Jevreji iz svih mesta koji su pripadali Jevrejskoj veroispovednoj optina Novi Pazar. Na severnoj stani groblja nalazila se kua u kojoj je stanovao uvar sa porodicom. On je Groblje ureivao, istio i uvao. U Jevrejskoj veroispovednoj optini Novi Pazar, postojala su tri drutva . Drutvo za podizanje novog jevrejskog hrama Tavot anavim, Dobrovoljno drutvo za pomaganje sirotinje Tiferet bahurim i Mesna cionistika organizacija, osnovana 1930. g. Pred sam poetak rata, Odbor jevrejske optine i njegovi lanovi, obilazili su jevrejske porodice u ovom regionu i upozorili ih na dolazeu opasnost. Savetovali su i opominjali komije da se sklone i sakriju, ali stav veine Jevreja bio je da ostanu u svom gradu i dele sudbinu svojih sugraana. Jevrejske porodice u Rakoj ponaale su se malo drugaije. Porodica Isaka i Rene Papo pobegla je i krila se u potkopaonikom selu Jelakce, porodica veterinara Josipa Franje pobegla je i krila se u selima na Goliji. Obe porodice su preivele ratne strahote Drugog svetskog rata. U prolee 1942. nastali su crni dani za Jevreje Novog Pazara. Poniavanje, maltretiranje, zlostavljanje i muenje poelo je prvih dana okupacije. Odmah su registrovane njihove kue, svi su obeleeni utim trakama sa Davidovom zvezdom. Na izlogu svake jevrejske radnje pisalo je krupnim slovima na nemakom jeziku: Juden geschaeft. Uporedo sa tim krenula je i pljaka

Smatra se da je Jevrejska veroispovedna optina Novi Pazar, osnovana sredinom XVIII veka, a pretpostavlja da su oni u tim krajevima bili i ranije. Putopisac Andre omat navodi da je 1807. g. u Novom Pazaru bilo oko 100 Jevreja, a njegov kolega Ruso pie da je 1866. g. u Novom Pazaru bilo oko 200 Jevreja. Godine 1896. u Novom Pazaru je registrovano 156 jevrejskih stanovnika, 73 mukih i 83 enskih. Novi Pazar je bio raskrsnica puteva, koji su vodili za Beograd, Sofiju, Solun, Istanbul i dalje. U XVII veku izrasta u veliki trgovaki i privredni centar Bosnskog paaluka i posle Sarajeva drugi grad po veliini. Jevreji su veinom bili dobri i poteni trgovci koji su tu nasledili Dubrovane. U jednom dubrovakom izvetaju iz 1776. g. pie da je Luka Miljkovi, dubrovaki trgovac iz Novog Pazara, ustupio svoj bezistan jevrejskim trgovcima. Veina novopazarskih Jevreja bili su sefardi, porodini ljudi, dobri susedi i kao Sefardi sporazumevali su se na ladinu. Trgovinom se u Novom Pazaru bavilo 44 jevrejskih trgovaca, Sjenica je imala etiri, Duga Poljana dva, a Tutin i Raka po jednog. Jedan Jevrejin bio je veterinar, jedan kafedija, a bilo je i limara, berberina, najdera, najderki, stolara, bankara, troarinaca, optinskih i verskih slubenika. Aktivno je radilo 93 lana Jevrejske optine, a samo tri porodice nisu imale nijednog zaposlenog lana i kao takve bile socijalni sluajevi. Jevreji se nisu bavili poljoprivredom, ali su finansirali gajenje stoke na Peterskoj visoravni. Najbogatiji Jevrejin Novog Pazara i okoline bio je Samuel Konforti zvani Sumbuliko. Osim trgovine bavio se bankarskim poslovima i bio osniva Novopazarske banke, u narodu poznatije kao Jevrejska banke. Jevrejska veroispovedna optina je opstala i u periodu 19121915 kada je Novi Pazar bio okupiran od Austrougarske i postojala sve do prolea 1942. Izmeu 1920. i 1941. g. ona je obuhvatala Novi Pazar, Sjenicu, Dugu Poljanu, Tutin i Raku. Ukupno je u ovim mestima bilo je oko 70 porodica sa priblino 304 Jevreja.
Novi Pazar Sjenica Duga Poljana Raka Tutin 61 porodica 4 porodice 1 porodica 2 porodice 2 porodice 247 Jevreja 31 Jevrejin 10 Jevreja 8 Jevreja 8 Jevreja

Sinagoga u Novom Pazaru bila je centar verskog, obrazovnog i drutvenog ivota Jevreja. Sazidana 1857.g. nalazila se u Podhamamu pored reke Rake u samom centru. Izgradnja sinagoge poela je i zavrila se u toku mandata predsednika Jevrejske optine Heskije Bahara elebona. Izrada projekta za izgradnju siwww.savezscg.org

Iako upozoreni na to ta ih ~eka, Jevreji nisu hteli da napuste grad

Jevrejski

PREGLED

SIVAN/TAMUZ 5769.

]ifutske }uprije
Mesto gde se nekada nalazila ]ifutska }upruja Ku}a bra}e Bahar u centru Novog Pazara

Poslednji Jevrejin u Novom Pazaru Moa Mentovi}, preselio se sa porodicom u Beograd 1972. godine
jevrejske pokretne i nepokretne imovine. To su bili najtraginiji dani za Jevreje Novog Pazara, dani koji su nagovetavali njihovu likvidaciju. Aprila 1942., na praznik Purim, uhapeni su svi Jevreji u gradu, od novoroenadi do starih, bolesnih i iznemoglih ljudi i ena. Zatim je oterano i na Starom sajmitu u Beogradu likvidirano njih 200 iz Novog Pazara, Duge Poljane i ostalih mesta. Ujedno je nemaka policija pretresla sve prostorije sinagoge i kancelarije Jevrejske optine. Prvo su demolirali sinagogu, zatim u dvorite izbacili matine knjige roenih, venanih i umrlih, celokupnu arhivu, pa sve to to spalili to bacili u reku Raku. Nametaj su Nemci preneli u svoje prostorije i kancelarije. Tako su unitili sve materijalne tragove koji su svedoili su o ivotu i radu Jevreja u Novom Pazaru. Za vreme rata organi albanske vlasti su u prostorijama sinagoge smestili izbeglice iz Bosne. Poetkom novembra 1944. saveznika avijacija je tri puta bombardovala Novi Pazar i tom prilikom znatno

otetila zgradu sinagoge. Posle osloboenja nju i zgradu Jevrejske optine koristio je Sekretarijat za unutranje poslove narodnog odbora Deevskog sreza. Kasnije je ugostiteljsko preduzee ,,Lipa ove prostorije adaptiralo i koristilo kao gradsku veernicu. Godine 1979, kada je Novi Pazar zadesila velika poplava, nestala je zgrada sinagoge. Posle rata izvedena je statistika o broju Jevreja, nastanjenih pre okupacije na podruju Novog Pazara, Sjenice, Duge Poljane,Tutina i Rake, zatim ubijenih, preivelih i onih koji su otili u Izrael.
MESTO Novi Pazar Sjenica Duga Poljana Raka Tutin BROJ STANOV. 245 38 10 14 13 IZGUBILO IVOT 217 9 10 6 PREIVELI 20 17 9 4 OTILI U IZRAEL 8 12 5 3

Veina preivelih Jevreja iz ovih krajeva otila je u Izrael, nekoliko njih se preselilo u Beograd i druge gradove Jugoslavije. Poslednji Jevrejin u Novom Pazaru Moa Mentovi, preselio se sa porodicom u Beograd 1972. g. Od tada u Novom Pazaru nema vie Jevreja.

Ku}a Samuela Konfortija zvanog Sumbuliko, snimljena 2008. godine

Mesto bive sinagoge u Novom Pazaru, i mesto placa za zidanje sinagoge

10

jun 2009.

PREGLED

Jevrejski

KULTURA

IzLo@ba U DELTa SITIjU

Ono to gledamo ~esto zavisi od ugla posmatranja, a kada je Izrael u pitanju njih ima bezbroj
Povodom proslave 61. godinjice osnivanja drave Izraela i Dana Jerusalima, u Delta sitiju je 21. maja 2009. otvorena izloba fotografija Ispunjenje sna, kao zajedniki projekat Odeljenja za cionistike aktivnosti Svetske cionistike organizacije i Ministarstva spoljnih poslova drave Izrael. Realizaciju su pomogli Ambasada Izraela u Beogradu i Univerzitet umetnosti u Beogradu. Izlobu ini zbirka od 14 fotografija koje obuhvataju est decenija stalnih izazova i dostignua savremene drave Izrael. U ogromnom holu Delta sitija, u prvom trenuku gotovo da ne mogu ni da se primete paneli na kojima su okaene fotografije. Postavka koja deluje vrlo skromno i nenametljivo, ubrzo vas zarobljava tehnolokom arolijom iz koje teko nalazite izlaz. Osnovni koncept od kojeg su poli autori izlobe jeste da ono to gledamo esto zavisi od ugla posmatranja. Kako je takvih uglova bezbroj kada je Izrael u pitanju, koristei savremenu tehnologiju izrade fotografija, autori su nam predstavili po dve fotografije u jednoj. Zahvaljujui naem kretanju i igri svetlosti ili uglu pod kojim posmatramo fotografiju, naizmenino vidimo dve fotografije, tj. prolost i sadanjost drave Izrael, na jednom mestu. U jednom trenutku smo u snu Teodora Hercla, a u drugom u modernom Izraelu. Seamo se elja i tenji generacija da se vrate pred Zid plaa. U momentu smo tu, ispred njega, gledajui modwww.savezscg.org

erne Jevreje kako se mole. Gledamo pustinju i ljude koji poinju da je oplemenjuju, da bi smo ubrzo ugledali zeleno drvee i savremeno navodnjavanje. Privremene atorske kampove smenjuju stambeni kompleksni najmodernijeg prostornog planiranja. Prve useljenike zamenjuju nasmejani mladi idealisti koji danas naseljavaju Izrael. Univerzalno pravo glasa u Izraelu, kao demokratskoj dravi koja potuje manjine, proizalo iz Izraelske deklaracije nezavisnosti, vidimo olieno u Arapima koji su glasali i glasaju na izborima. Asimilaciju prvih useljenika smenjuje asimilacija novih, stare metode leenja savremena dijagnostika, prve naune laboratorije najsavremeniji nauno-istraivaki centri. Stie se utisak da ovoj neobinoj fotografskoj prii nema kraja. Autor kataloga dr. David Brejkstoun, ef odeljenja za cionistike aktivnosti SCO, kae da je izloba skroman dokument napora generacija Jevreja koje su ostvarile i ostvaruju san o modernom Izraelu. Izloba, moda skromna po obimu dokumenata koje nudi, u svojoj dubini je paradigma drave Izrael oliene u jedinstvu sna, borbi, rtava i neverovatnih ljudskh dostignua ostvarenih za samo 61 godinu. Impresivno! Na otvaranju izlobe bio je prisutan ambasador Izraela Artur Kol sa suprugom. Izraelski plesovi u izvoenju plesne grupa Nahar Hae, predvoene Sranom iriem uvek raspoloenim za igru, privukli su panju brojnih posetilaca Delta sitija.

Jelena Kalderon

Jevrejski

PREGLED

SIVAN/TAMUZ 5769.

11

Nataniji s ljubavlju
Povodom 80-godinjice grada u kojem ivi, Jozef amboki, jedan od poslednjih preivelih koncentracionog logora Sajmite, koji od 1969. ivi u Izraelu, priredio je concert Nataniji s ljubavlju. Trudei se da Izraelcima predstavi kulturu kraja iz kojeg je potekao, angaovao je beogradske operske umetnice sa internacionalnom reputacijom Jelenu Vlahovi i Tijanu Gruji, a posebno prijatno iznenadenje ovog gala koncerta bilo je izvodenje pesme posvecene Nataniji, ciji je autor Rut amboki, biva solistkinja Radio-Novog Sada i Subotike operete. Jelena Vlahovi, koja je, nakon viekratnih gostovanja, miljenica izraelske publike, i ovoga puta je plenila voluminoznim, lepo obojenim glasom, a posebno dramaturkim pristupom arijama koje je izvela. Tijana Gruji je oduevila savrenom interpretacijom i tehnikom doteranou svog rafiniranog glasa. Pouzdano, sa oseanjem za stilske razlike u irokom dijapazonu, podrku im je pruila na klaviru Ljubica Gruji. Posebno zadovoljstvo predstvaljalo je izvoenje etiri romanse ajkovskog. Na opusima istog autora dve pevaice toliko razliitih karaketra i glasovnih usmerenja osvetlile su ovu muziku iznenaujuim dramatskim spektrima. Koncertu u Konzervatorijumu Natanije 9. maja prisustvovali su predstavnici diplomatskog kora svih drava sa podrucja bive Jugoslavije, kao i Maarske i rukovodioci grada Natanije.

Duan Mihalek

SAVEZ JEVREJSKIH OPTINA SRBIJE

KoNCERT za Pam]ENjE U SUboTICI

RASPISUJE
53. NAGRADNI KONKURS za radove sa jevrejskom tematikom
Iz oblasti:

Sekelj oduevio
U izvanrednom ambijentu prepunog auditorijuma velike venice Gradske kue u Subotici, nesvakidanje interesovanje ljubitelja ozbiljne muzike pobudio je koncert Subotike filharmonije odran u ponedeljak, 11. maja. Ovo je istovremeno predstavljalo poetak koncertne sezone u gradu na severu Bake. Solista na klaviru bio je Isaac Itvan Sekelj, koji nekoliko godina ivi i radi u paniji. Klavir svira od tree godine. Majstorsku diplomu stekao je na Kraljevskom konzervatorijumu u Briselu, kao ak vrsnih pedagoga i svetski poznatih pijanista: Matije Molcera, Orolje Sabo, Aleksandra Madara i Daniela Blumentala. Osvojio je brojne nagrade na domaim (stara Jugoslavija) i meunarodnim takmienjima. Nastupa i dri majstorske kurseve u Evropi, SAD, kao i na Junoamerikim koncertnim podijumima i muzikim centrima.Trenutno priprema koncerte i bavi se pedagokim radom u Alikanteu (panija). Na sugestivan nain, briljantnom tehnikom i izvanrednom muzikalnou Isaac Itvan Sekelj doarao je dela Gaal Ferenca Sveanu uvertiru, Mozarta Koncert za klavir Es-dur, Lista Mrtvaki ples - parafraza na Diesirae za klavir i orkestar. Dugotrajnim aplauzom oduevljeni posetioci pozdravili su umetnika koji je nekoliko puta izlazio na bis. Bilo je to nezaboravno koncertno vee. Sve pohvale domainu, Subotikoj filharmoniji pod dirigentskom palicom Mr abe Paka koji je izuzetno zasluan za muziki preporod Subotice.

KNJI@EVNOST

(roman, pripovetka, pesma, dramsko delo)

NAU^NI RAD MEMOARI I HRONIKE

l U svakoj kategoriji dodeljuju se prva i druga nagrada. iri moe odluiti da nagrade dodeli i drugaije. iri, takoe, moe predloiti i da neki od radova bude otkupljen. l U obzir dolaze radovi pisani na srpskom jeziku (i srodnim jezicima), kucani na pisaoj maini ili kompjuteru. l Obim radova nije ogranien. Radovi se dostavljaju u dva primerka, koji se ne vraaju. l Autori ne mogu konkurisati sa radovima koji su ve objavljeni, u delovima ili celini, ili koji su ve nagraeni na nekom drugom konkursu. l Radovi, potpisani ifrom, dostavljaju se u velikoj koverti. U nju je, takoe, potrebno staviti manju, zatvorenu, kovertu u kojoj je reenje ifre. l Krajnji rok za podnoenje radova je 1. septembar 2009. godine. l Rezultati konkursa bie objavljeni u listu Politika krajem novembra. Radove slati na adresu: SAVEZ JEVREJSKIH OPTINA SRBIJE za Nagradni konkurs Kralja Petra 71 a/ III 11000 BEOGRAD

12

jun 2009.

PREGLED

Jevrejski

U SLICI I RE^I

BazaR NESko

^udence u sinagogi

Ne kae se badava da je svako udo za tri dana. Tako je i prodajna izloba umetnikih radova Bazar Nesko trajala od 14. do 17. maja. Dogaaj se zbio u beogradskoj sinagogi, u organizaciji Dnevnog centra. Naziv smotre umetnikog stvaralatva i rukotvorina, mahom lanova JO Beograd, dolazi, kako nam je objasnila Judita Kampos, ef ove, ali i ranijih parada i jedna od izlagaa, od hebrejske rei nes to u prevodu na srpski znai udo. - Nesko je posrbljeni deminutiv te rei, neto kao malo udo, udence veli ona, podseajui da je upravo ona bila kuma. udence je, pre svega, divno druenje, na kojem se moe razgovarati, sluati muzika, popiti kafa, a ako se neto i proda tim bolje.

Svako se raduje kada nae kupca za svoju robu, jer to onda znai da se rad umetnika dopao jo nekom. Na Bazaru je ivo. Posetioci se ba i nisu esto hvatali za lajpik pa je prvi dan protekao pod geslom TV junaka ojia: Polako, bre, s to plaanje! Razgledali su eksponate, propitivali jedan drugog za zdravlje junako i, tobo nezainteresovano, koliko ta kota. Jeste da su cene bile simboline, ali, verovatno zbog svetske ekonomske krize, a moe biti zato to su premiljanje i cenjkanje u duhu nae tradicije. A imalo se ta videti. Lepe umetnike slike, duborezi, keramika, bogme i razne sitnice i kierice koje moda nisu od prevelike

www.savezscg.org

Jevrejski

PREGLED

SIVAN/TAMUZ 5769.

13

LaG ba-OmER Na ADI

Ako je kia, nije lav!

koristi, ali su slatke i svaka je neponovljiva. - Ja sam ovde izneo keramiku kae penzionisani istoriar umetnosti Bogoslav Svilan, koji oigledno voli zvuke i atmosferu bazara. Zaista mi nije bitno da li u neto da prodam. Ve i to to se ljudi zanimaju kako sam ta napravio za mene je dosta. Nedaleko od njega Eliza-Beta Sadak otvorila je tand, a na njemu rezbarija u orahu. Sve sa motivima iz jevrejske istorije i tradicije. Ima tu Deset Bojih zapovesti, Ruka sree, Aleluja, ema Jisrael, menora, molitva za hanuku... Njoj prodaja ne ide najbolje, a zna i zato: - Trite trai minijature, jer su one jeftinije. - Mislim da izloeni radovi inspiriu ljude da i oni neto pokuaju da naprave. Svaki put kada je bazar ja se potrudim da neto novo izmislim. Ove godine sam, recimo, napravila ukrase za zid koji su ustvari stilizovana hebrejska slova ponovo e Judita Kampos, graevinski inenjer u penziji, koja godinama daje i asove hebrejskog. Ipak, da sve ne bude platonska ljubav prema umetnosti i rukotvorinama, pobrinuo se Aleksandar Moi, poasni lan IO SJOS. Uhvatio se prvi za budelar i time ne samo probio led nego i obradovao suprugu. To zasluuje da bude ovekoveeno u slici i rei Nes katan haja po!  Saa Risti}

Delovalo je da e 24. maj biti lep i sunan, jer je tako osvanuo, a, kau ljudi, po jutru se dan poznaje. Eh, ta sve ljudi ne kau! Kao i prethodnih godina, i ove smo se po tradiciji, okupili na Adi Cignaliji, da proslavimo Lag ba-Omer. Ve oko 10 asova prvi gosti su poeli da pristiu, a stigli su nam iz raznih krajeva: Subotice, Novog Sada, Zrenjanina, Kikinde, Paneva, Nia... i naravno Beograda. Kada su se svi okupili i program je mogao da pone. A onda su pale prve kapi kie. Dobro, nije strano, deica nisu od eera, moemo da se igramo. I igrali smo se. Malo smo improvizovali, ali ta je tu je snali smo se. U meuvremenu, kia je prestala, ali oblaci su i dalje bili tu. I dok smo razmiljali ta i kako dalje ukoliko padne kia, dolo je vreme i za ruak. A onda... Pljusak! Nebo se otvorilo! Panika, nervoza, tenzija! ta da se radi? Gosti su se brzo snali i poeli da ulaze u restoran. Svako je sa sobom poneo poneku stolicu ili sto. Pravili smo mesta jedni drugima i nali mesta za sve. Bilo je malo napeto dok se svi nisu smestili, ali uspeli smo. im je ruak posluen, tenzija nestade kao rukom odneena, pa su gosti nastavili da uivaju. Ruak se zavrio, kia je prestala, nebo se razvedrilo, a sa njim i lica. Svi smo ponovo izali napolje i vie nego ikada uivali na suncu. Ko se jo seamo malopreanjeg nevremena! Dolo je vreme i za tombolu. Brojevi su izvueni, pokloni podeljeni. Deca, a i oni malo stariji, su im se jako obradovali. Uz zvuke izraelskih plesova, zavrili smo druenje u popodnevnim asovima, a onda pozdravi i poljupci za srean put uz obeanje da emo sve ponoviti dogodine. Mina Pa{ajli}

14

jun 2009.

PREGLED

Jevrejski

IZ JEVREJSKIH OP[TINA

Unuka tra`i dedu

Stigao nam je dopis Teodore Mii iz Tuzle (B i H) u kojem moli da joj pomognemo. eli da sazna neto vie o sudbini dede po majci Hajnriha (Heinrich) Sterna. Hajnrih Stern je dvadesetih godina prolog veka otiao za Ameriku i od tada mu se gubi svaki trag. Njegov put je iao preko Bea, gde se neko vreme zadrao. Pre toga je boravio u Jasenovu, bavei se urijskim (koarskim) zanatom i tada se prezivao Zvezdoi. Na jedno od pisama koje je Bogdanka Mii, Teodorina majka, uputila Meunarodnom crvenom krstu dobila je odgovor iz Meksika da se Hajnrihu Sternu trag gubi u Junoj Americi. Mole se svi koji bi mogli da pomognu u rasvetljavanju nestanka Hajnriha Sterna da se jave Savezu jevrejskih optina Srbije ili Teodori Mii, Slatina 18/7, stan 21, 75000 Tuzla, Bosna i Hercegovina. Tel: +387 35 28 69 12 ili +387 62 94 54 00. Takoe, mogue je informacije poslati Teodori Mii i na uslunu e-mail adresu: fabijanic@yahoo.com

BEOGRAD

Zahvalnost Hevra kadie

N. N donator kupio je, poetkom maja, kolica sa prikolicom u vrednosti 205.000 dinara za potrebe Jevrejskog groblja. Komisija Hevra kadia ovim putem najtoplije zahvaljuje na vrednom poklonu koji e biti od velike koristi za odravanje i ureenje ovog istorijskog spomenika! Miroslav Grinvald, predsednik

NOVI SAD
Priredila: Ljiljana Lepua

Rodna perspektiva
Na Susretu ponedeljkom 4. maja odrana je promocija publikacije Rodna perspektiva u meureligijskom dijalogu u XX veku. Jevrejska zajednica je zastupljena sa tri teksta: Poloaj ene u jevrejskoj zajednici kao susret tradicije i moderniteta Danijele Gruji, Estera, ta nam kae danas? i ene rebini Jelene Kalderon. Promociji su prisustvovali predstavnici Jevreja, muslimana i hriana, a dijalog se odvijao u duhu tolerancije. U Izraelu, ulo se, 22 posto ena ima visoko obrazovanje, a mukaraca svega 20 procenata. Ipak, nezaposlenost je neto vea meu enama. Takoe, mukarci su bolje plaeni. ene ine svega 15 posto lanova Kneseta. One ravnopravno slue vojni rok ali vrlo malo ih ima oficirske inove. Postoje i ene rabini koje ortodoksne zajednice ne priznaju.

Vratio ih se mali broj

Kao svake godine i ovog 27. aprila novosadski Jevreji setili su se sunarodnika i sugraana pre 64 godine odvedenih iz Sinagoge na put bez povratka odavi im potu polaganjem venca na spomen plou. Okupljenim tom prilikom obratili su se predsednica jevrejske optine dr Ana Frenkel i Bruno Hofman. U ranu zoru tog 26. aprila 1944. poela su hapenja Jevreja od dece u kolevci do staraca i svi su odvoeni u Sinagogu. Dovodili su ih madjarski andari, gestapo i komije. Uhapeno je 3.020, a nekolicina je da bi izbegla sudbinu koju im je namenio okupator oduzela sebi ivot . Od uhapenih 1.900 je odvedeno u logor smrti Auvic, a vratio ih se neznatan broj. Prvi transport je krenuo u noi izmedju 26. i 27. aprila kada su u vagone ugurane itave porodice.

Hairino srebrno ve~e

Vee 11. maja bilo je posveeno horu Haira povodom uea na nedavno odranom Treem meunarodnom festivalu horova Slovakia cantat 2009 u Bratislavi. Tamo su horisti Haire dobili srebrnu medalju, a Vesna Kesi-Krsmanovi specijalnu nagradu za dirigovanje. O istorijatu Hora govorila je Judita Fil. Haira je osnovana 1993. godine nasledivi tradiciju i ime hora Jevrejske optine Novi Sad pre Drugog svetskog rata. Nastupila je na brojnim festivalima i drugim kulturnim dogaanjima, imala samostalne koncerte i pobrala niz priznanja. Utiske iz Bratislava izneli su Vesna Kesi-Krsmanovi i sekretar Hora Olivera Vandejl. Konkurencija je bila jaka. Uestvovali su horovi iz Rusije, Slovenije, vedske,Bugarske, a iz Srbije je bilo jo etiri hora. Haira je izvela sedam numera po slobodnom izboru. Bile su to jevrejske pesme, tehniki i muziki teke za izvoenje. Uspeh je zapaen, pa je Hor pozvan na takmienje u Prag februara idue godine. Odlazak Haire u Slovaku omoguili su Jevrejska optina, grad Novi Sad i Pokrajinski sekretarijat za kulturu.

Jevrejski

PREGLED

SIVAN/TAMUZ 5769.

15
Priredila: Jasna ]iri}

NI
21. april
U prostorijama Jevrejske optine obeleen Jom haoa. Prigodan tekst za tu priliku priredila E.aligalovi, a J.iri je prezentovala tekst koji e uskoro publikovati o Jom haoa.

lanice optine prisustvovale su donatorskoj 23. april zabavi u organizaciji Kola srpskih sestara i dale skroman prilog koji e biti iskorien za opremu sobe za bebe u nikom porodilitu.

^uvarke jevrejske tradicije

Osim ~lanica grupe Manos Bendi~as, u optinu su dole i predstavnice `enskih sekcija, a bugarski konzul bio je oduevljen to je pozvan na `enski sastanak

27. april

Odrano predavanje o Jevrejima u Viegradu. Predavai su bili Erna i Zoran aligalovi, a njihova nadahnuta beseda pomognuta je video projekcijom o gradu Viegradu. Tom prilikom Lj.Milojkovi je izvestila o Godinjoj skuptini u Beogradu, kojoj je prisustvovala. enska sekcija i M.Adamovi unele su novine u druenja lanova Optine, u koje spade i proslava roendana S.Levi. Prijemu u Skuptini grada Beograda koji je organizovala Ambasada Izraela povodom Jom acmaut prisustvovala je predsednica Jasna iri. Isti praznik, istoga dana obeleen je i u prostorijama optine. Tom prilikom proitani su prigodni tekstovi dobijeni od Ambasade Izraela. Tokom boravka na porodinom seminaru u Kladovu, koji je trajao do 3. maja 2009., J.iri je razgovarala sa tamonjim pravnikom Rankom Jakovljeviem, koji se godinama bavi Kladovskim transportom, pie o Jevrejima koji su bili poslovno u Kladovu ili iveli tamo pre II svetskog rata. U saradnji sa Acom Gaonom, a uz pomo Roberta Djerasija, organizovana je komemoracija ispred spomen obeleja stilizovanog u simbol tri spojene Tore na gradskom etalitu pored Dunava. Govor je odrao pomenuti Jakovljevi, Kadi itao ika Haim orevi, a deca su poloila cvee. Odran je sastanak u Narodnom muzeju Nia povodom skorog otvaranja Galerije Sinagoga. Grad je u renoviranje Sinagoge uloio 20 miliona dinara. Sastanku su prisustvovale i predstavnice Jevrejske optine. Sastanaku u Gradskoj stanbenoj agenciji na kojem je reeno da Grad i UN HABITAT rasele Rome koji ive na Jevrejskom groblju i od njega naprave Memorijal kompleks. Skupu je prisustvovala J.iri. lanice Jevrejske optine Ni posetile su Pirot i na spomen obeleje tamonjim Jevrejima poloile venac. Na poetku Jevrejske ulice u Pirotu nalazi se spomen tabla postavljena u znak seanja na pirotske Jevreje koji su u noi izmeu 12. i 13. marta 1943. nasilno izbaeni iz svojih kua, odvedeni u logore i put bez povratka. Bilo je 178 Jevreja u Pirotu koji se nisu vratili u svoju mahalu. Jevrejska optina Ni ih nije zaboravila. Predstavnici KP Mediana obili su sa predsednicom Jevrejske optina Jevrejsko groblje. KP Mediana je reila da Groblje isti dva puta godinje u maju i avgustu. Istog dana u prostorijama Optine prikazan je film edukativni Paper clips koji govori o toleranciji i razlici meu ljudima. Gimnaziji Svetozar Markovi u Niu Jevrejska optina poklonila je DVD sa filmom Paper clips, koji e im sluiti u nastavi. Obeleen praznik Lag Baomer. O prazniku je govorila LJ.Milojkovi.

29. april

30. april

5. maj 7. maj

10. maj

11. maj

13. maj

14. maj

Dana 16. maja Optina je ugostila art grupu Manos Bendias iz Sofije. Po dolasku goe su odvedene u Jevrejsku mahalu i pokazana im je Sinagoga koja uskoro treba da bude otvorena. Zatim su upoznate sa radom Optine, istorijom jevrejske zajednice u Niu, a pokazane su im i izloba i pinkase koje se rade ve 15 godina. Mogle su videti na stotine slika koje svedoe o nekada vrstoj vezi Jevrejske zajednice u Sofiji sa Jevrejskim optinama Ni i Pirot, fotogafije porodica koje su se selile iz Nia i Pirota u Bugarsku, istih rabina... U veernjim satima prvi put je u prostorijama Jevrejske optine odran obred Avdale, gde je sveano, uz upletenu sveu, molitvu, vino i miomirise, ispraen abat. U veernjim satima goe su posetile Tvravu, a kasnije obile nekoliko muzeja, jer je ta no bila No muzeja. Narednog dana, u jutarnjim satima pristigle su lanice enskih sekcija iz JO Zrenjanin, Panevo, Novi Sad, Zemun, Beograd i Subotica, goe iz raznih organizacija sa kojima Optina sarauje, kao i Beka Lazarova, direktorka najelitnije gimnazije u Sofiji koja radi u sklopu Lauder fondacije i njenih sedam profesorki hebrejskog jezika. Sa domainima inili su grupu od 41 osobe. Nove prostorije naalost imaju manje stolica, tako da se grupa preselila u kafi koji je bio prostraniji i komotniji za aktivnosti predviene za taj dan. Posle pozdravnog govora J.iri i predsednice enske sekcije Nia M.Adamovi, svim goama poklonjen je DVD sa filmom Paper clips kao i materijal na srpskom jeziku o projektima ovih uvarki jevrejske tradicije, a ni lanice JO Ni nisu ostale praznih ruku. Svaka od uesnica predstavila se imenom, prezimenom i funkcijom koju obavlja u jevrejskoj zajednici. Art grupa Manos Bendias, prezentovala je svoje projekte i na kompjuteru pokazala svoj rad i umee. Govorile su i o jevrejskoj zajednici u Bugarskoj, svim tamonjim aktivnostima kao i klubovima i ostalim art grupama koje postoje. Generalni konzul Republike Bugarske u Niu Georgi Jurukov pridruio se i pozdravio skup, oduevljen to je pozvan na enski sastanak. Skupu se obratila i Beka Lazarova objasnivi kako funkcionie njena gimnazija, a profesorke hebrejskog govorile su o metodama rada u koli. Po odlasku goi iz Bugarske, predstavnice enskih sekcija Srbije pozvane su u nove optinske prostorije gde smo im je prezentovano kako lanovi rade, a govoreno im je i o istorijatu jevrejske zajednice u Niu. Takoe, imale su priliku i da vide izlobu sa ornamentima i simbolikom koja se moe nai na Jevrejskom groblju u Niu, od decembra 2007. proglaenim za kulturno dobro. Potom su sa lanicama JO proetale centrom grada i obile jevrejsku mahalu i sinagogu. Dan je zavren obilaskom tvrave.

16

jun 2009.

PREGLED

Jevrejski

IZ JEVREJSKIH OP[TINA

BEOGRAD

PET KNJIGA MI SMO PRE@IVELI, TRI WE SURVIVED

Decenija strpljivog rada

^lanovima redakcije Mi smo pre`iveli sve~ano uru~ene menore
Pie: Branka D`idi}
U utorak, 19. maja, u Velikoj sali Jevrejske optine Beograd odrana je promocija pete knjige Mi smo preiveli Jevreji o Holokaustu. Govorili su: predsednik Saveza Aleksandar Neak, glavni urednik Aleksandar Gaon, knjievnik Filip David, istoriar dr Milan Ristovi i dramski umetnik Dejan avi, koji je sjajnom interpretacijom tekstova iz knjige na poseban nain dirnuo sluaoce. Promociji je prisustvovalo oko sto dvadeset slualaca, meu kojima predstavnici ambasada Izraela i Norveke, gosti iz Izraela i Kanade, iz Osijeka, iz jevrejskih optina u Srbiji, kao i novinari dnevih listova Politike i Veernjih novosti i TV B92. Sveanost je uveliao hor Braa Baruh, koji je izveo dve kompozicije: Es brend i Eno. Predsednik Saveza obavestio je prisutne da je na sednici Izvrnog odbora Saveza donesena odluka da se svim lanovima redakcije: Luci Petrovi, dr Eti Najfeld, dr Andreji Pregeru, dr Teodoru Kovau, dr Evi avi, Boi Rafajloviu, Aleksandru Moiu, Evi Timar (posthumno), Eli Deleonu (posthumno), Milinku Radeviu, Aleksandru Gaonu, dr Miroslavu Demaju i Branki Didi, sekretaru redakcije - za desetogodinji, predani rad na knjigama, sakupljanju seanja od preivelih sa podruja cele bive Jugoslavije, dodele megile i menore. Ovom prilikom uruene su im menore, a megile e im biti predate na posebnoj sveanosti.
www.savezscg.org

Knjievnik Filip David rekao je da mu nikad ne dosadi itanje seanja onih koji su preiveli, jer u njima uvek otkriva neto to nije znao, a dr Milan Ristovi je istakao da budui istraivai Drugog svetskog rata nee moi da zaobiu ove knjige, jer da one, pored injenica, sadre i line prie koje te injenice osvetljavaju i ine ih shvatljivijim. Proitano je pozdravno pismo gospodina Haima Mileta Pinkasa, bez ije finansijske i svake druge podrke ovaj projekat ne bi mogao biti ostvaren. Ovi momenti su kruna jednog desetogodinjeg napora da se zabelee prie onih koji su izbegli Holokaust u naoj zemlji. Sve bi se to zaboravilo da uesnici u redakciji nisu proveli, teko je verovati, deset punih godina u neumornom, portvovnom, nesebinom radu napisao je Pinkas. Pozdravno pismo poslala je i Mirjam Avijezer, iz Izraela, koja je u Jad Vaemu radila kao konsultant za istoriju Holokausta jugoslovenskih Jevreja. Ona je s velikim interesovanjem pratila rad redakcije divei se tako velikim i brzim rezultatima. Pozdravna pisama poslali su i ore Alpar, iz Nemake, Buba Poleksi, sa Novog Zelanda, Vesna Najfel, iz Amerike, Julije Kemenji, iz Nemake i drugi. ore Konforti, iz Kanade, rekao je da jo postoji veliki broj nezabeleenih seanja ljudi sa ovog podruja. Naveo je sluaj svojih roaka, koji su preiveli Holokaust zahvaljujui pomoi jednog italijanskog oficira, antifaiste, koji ih je spasio, prebacivi ih iz Splita u Italiju. On je rekao da bi sve takve sluajeve trebalo istraiti. I, da se vratimo na poetak, predsednik Saveza Aleksandar Neak, izmeu ostalog, rekao je da su postojali ljudi koji su, po cenu vlastotog i ivota svojih porodica, spaavali Jevreje, kao i da je za njih, iz zahvalnosti, drava Izrael ustanovila dodelu visokog priznanja Pravednik meu narodima...

Jevrejski

PREGLED

SIVAN/TAMUZ 5769.

17

vesti

Umro bokser Salamo Aruh

Salamo Aruh, grki Jevrejin i bokser koji je preiveo Auvic zahvaljujui borbama sa sapatnicima logoraima, umro je u jednoj izraelskoj bolnici u 86. godini. Pre nego to je 1943. godine deportovan u logor smrti bio je bokserski ampion i velika zvezda u svom rodnom gradu Saloniki. Aruh je dobio 208 borbi uz dve nereene tokom boravka u Auvicu. Svaka borba bila je nastavljana dok jedan od boraca ne bi izdahnuo, bilo od batina dobijenih u borbi, bilo tako to bi ga ustrelio neko od nacista koje su ti meevi zabavljali. Godine 1945. bio je prebaen u Bergen Belzen gde je doekao kraj rata i osloboenje. U Izraelu, Aruh je bio poznat po nadimku lomo. Jedno vreme je boksovao i tamo kao amater. Boksujui doslovno za ostanak u ivotu posluio je kao osnova za film Trijumf duha, reditelja Roberta Janga.

Izvre|an izraelski ambasador u paniji

Ote}ena drvena sinagoga

Iznenadni poar koji je nedavno izbio unitio je veliki deo stare, od drveta sagraene, sinagoge u litvanskom selu Pakrujis. Njegov uzrok nije otkriven, ali policija veruje da je re o podmetanju. Metani su izjavili reporterima da je klupa ispred sinagoge bila omiljeno mesto okupljanja lokalnih pijanaca, mahom mlaarije, kao id a je to ve trei put u poslednje dve godine da seoski momci pokuavaju da podmetnu poar. Hram je sagraen 1801. godine i bio je najstariji meu desetak jo preostalih drvenih sinagoga u Litvaniji. Odavno naputen, korien je za filmske projekcije i kao sportska dvorana pedesetih godina prolog veka. Kada je sagraena pre vie od 200 godina, sinagoga je imala raskono ornamentisanu unutranjost sa arenim zidovima i bogato ukraenim Zavetnim kovegom i centralnim oltarom. Prole godine istoriari umetnosti upozoravali su na opasnost od poara koji mogu izazvati beskunici to su u njoj nalazili sklonite. Pre Drugog svetskog rata u itonoj Evropi bile su brojne drvene sinagoge, ali gotovo sve su unitili nacisti. Sve to je od njih preostalo jeste njih desetak poput ove u Pakrujisu.

Izraelski ambasador u paniji bio je rtva verbalnog antisemitskog napada dok se vraao kui sa jednog fudbalskog mea u Madridu. Trojica navijaa ila su za Rafijem ocom nazivajui ga prljavim Jevrejinom, jevrejskim kopiletom i jevrejskim ubicom javljaju izraelski listovi. Napadai su lako prepoznali ambasadora zahvaljujui njegovom estom pojavljivanju na televiziji tokom izraelske vojne operacije u Gazi. Dvojica panskih policajaca dopratila je oca i njegovu suprugu do kue kako bi spreila eventualni fiziki napad. Sve to mogli su videti brojni prolaznici, ali ni jedan od njih nije pokuao da se umea. - Bio je to vrlo ruan incident, jedan od onih o kojima povremeno moemo proitati u novinama. Meutim, doiveti na svojoj koi izlive antisemitske mrnje vrlo je teko emocionalno iskustvo izjavio je oc izraelskom dnevniku Haarec Zvaninik Ministarstva inostranih poslova panije i ambassador te zemlje u Izraelu pozvali su Rafija oca i izvinili mu se.

Kibucnici blokirali grani~ni prelaz

Aktivisti kibucistikog pokreta blokirali su granini prelaz prema Gazi da bi spreili transfer miliona ekela Palestincima. Protestanti su se okupili na prelasku Erec i buldoerima blokirali prolaz. Kao razlog za takav postupak naveli su to to kidnapovani izraelski vojnik Gilad alit, koji je po njihovima saznanjima u Gazi, jo nije vraen. Novac, oko dvanaest miliona, trebalo je da bude isporuen po naredbi izraelskog premijera Benjamina Netanjahua za plate slubenicima palestinske administracije. Kritiari veruju da bi taj novac ionako pao u ruke Hamasu.

18

jun 2009.

PREGLED

Jevrejski

RELIGIJA I TRADICIJA

LaG ba-OmER

Dan trideset tre}i

Od svakog hodo~asnika se zahtevalo da donese snop, tj. omer na hebrejskom, novopo`njevenog je~ma

Pie: Robert Kova~ vreme tog perioda od neke bolesti (Jevamot, 62b).
Ijar je drugi mesec u sinagogalnom kalendaru. Uvek ima dvadeset i devet dana. Mlaak ovog meseca prema kalendarskim pravilima moe da pada samo na ponedeljak, utorak, etvrtak ili subotu. U Zodijaku ima znak Bika. U subotu koja sledi Mlaak ovog meseca objavljuju trojni post (post tri dana), koji poinje u ponedeljak, a nastavlja se u etvrtak i u naredni ponedeljak. Ovaj post se dri da se okaju eventualne nepravilnosti, koje su uinjene u danima slavlja tokom prethodnog meseca nisana, za vreme Pesaha. Od praznika Pesah poinje brojanje omera. Sve dok je jerusalimsko Svetilite postojalo, od svakog hodoasnika se zahtevalo da donese snop, tj. omer na hebrejskom, novoponjevenog jema, tako narednih sedam sedmica ili 49 dana, a vrhunac brojanja predstavlja drugi od tri hodoasnika praznika: avuot (Sedmice na hebrejskom), koji pada na pedeseti dan od poetka brojanja omera. U pradavna vremena ovog dana je poela etva penice. Tradicija sveanog odbrojavanja dana nastavljena je i nakon unitenja Svetilita, sve do danas, uz odgovarajue najavljivanje za vreme veernje molitve, a ceo ovaj period od 49 dana poznat je pod nazivom sefira (brojanje) ili omer. Takoe, postao je to period uzdravanja, i smatra se neprikladnim za obavljanje venanja, ianje kose ili noenje nove odee. To je verovatno bila posledica brige u vezi s jo neizvesnim ishodom etve. U jevrejskoj tradiciji za to postoje razliita tumaenja, od kojih je najznaajnija pria iz Talmuda da je hiljade uenika rabi Akive umrlo za

Taj period predstavlja podseanje i na druge tragedije jevrejske istorije, kao to su masakri u Rajnskoj oblasti za vreme krstakih ratova i, ne tako davno, oa ili Holokaust. Ipak, na tri dana u periodu sefire, ta sumornost moe biti prekinuta. Prvi takav dan je godinjica osnivanja drave Izrael ili Dan nezavisnosti Jom haAcmaut (5. ijar). Drugi je Lag ba-Omer, tj. 33. dan brojanja omera, na koji ogranienja ne vae: venanja su dozvoljena, a u Izraelu se pale logorske vatre i deca takmie u gaanju lukom i strelom. Postao je svojevrsni praznik kolske omladine. Za te proslave, koje podseaju na 1. maj i moda su slinog porekla, postoje razliita tumaenja. Tvrdi se, na primer, da je na taj dan prestala da hara bolest meu uenicima rabi Akive ili da predstavlja podseanje na dan kada je rabi imon ben Johaj, tradicionalno smatran osnivaem jevrejskog misticizma, umro spokojan, nakon to je sledbenicima otkrio svoje tajno uenje. Trei izuzetak je 28. ijar, koji se praznuje kao Jom Jerualajim ili Dan Jerusalima, u znak seanja na ujedinjenje grada Davidovog u estodnevnom ratu 1967. godine. Rabi Akiva ben Josef bio je jedan od najpotovanijih mudraca u vreme nastajanja Talmuda. Kao pobornik egalitaristikih principa i protivnik patricijskog naina ivota, bio je umean u politika zbivanja. Kada je rimski car Hadrijan 130. godine uveo restriktivne mere protiv jevrejskog stanovnitva, rabi Akiva je postao glavni zastupnik Bar Kohbinog ustanka. Poto je nastavio da poduava za sve vreme ustanka protiv Rima (132135. godina), Akiva je na kraju uhvaen i umro muenikom smru u Kesariji.

Koriena literatura:
1. David J. Goldberg and John D. Rayner: THE JEWISH PEOPLE, Their Histori And Their Religion, London, 1987. 2. Rabbi Israel Mir Lau: A zsid let trvnyei, Tel Aviv, 2000. 3. Zsid Lexikon, Budapest, 1929.
www.savezscg.org

Jevrejski

PREGLED

SIVAN/TAMUZ 5769.

19

MAJ 2009.
Potovani Gospodine!

Pismo zahvalnosti
studenata Bogoslovskog fakulteta Svetog Vasilija Ostrokog. [...] Nai studenti ne itaju samo teoloka izdanja na srpskom i stranim jezicima, ve pokazuju veliki interes za istoriju religije, a naroito za istoriju mnogonapaenog i srpskom narodu dragog jevrejskog naroda. Bogoslovski fakultet Svetog Vasilija Ostrokog predstavlja jedinu pravoslavnu visokokolsku instituciju

g. Isaku Asielu, rabinu Srbije, Beograd

u Bosni i Hercegovini, te je svaka pomo ovoj koli i njenoj biblioteci, ujedno doprinos ouvanju naeg naroda na ovim prostorima, kao i razvoju meureligijskog dijaloga i vjekovnog prijateljstva naih naroda. S potovanjem, Bibliotekar PBF Jelena ogo, Dekan PBF prot. stavr. prof dr Predrag Puzovi

Duboko smo vam zahvalni to ste nam poklonili vie vrijednih publikacija iz istorije jevrejskog naroda u Srbiji, hebreistike, kao i jevrejske bogoslubene knjige. Ovim Vaim prijateljskim gestom, punim ljubavi i razumijevanja, pomogli ste sadanjim i buduim generacijama

Fo~a

11. maja 2009.

Na poziv Univerziteta u istonom Sarajevu, Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Sv. Vasilije Ostroki i njegovog visokopreosvetenstva mitropolita dabro-bosanskog gospodina G. Nikolaja, rabin Isak Asiel je bio gost fakulteta u Foi od 6. do 7. maja. Tom prilikom odrao je predavanje Deset Bojih kazivanja. Takoe je u ime SJOS, JOB i beogradske sinagoge Sukat alom predao 47 knjiga na poklon biblioteci PBF Sveti Vasilije Ostroki.

Me|ureligijski veb sajt

^as judaizma studentima filozofije

Na poziv profesorke sociologije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Zorice Kuburi u utorak 26. maja rabin Isak Asiel je odrao studentima prve i etvrte godine dva predavanja iz judaizma.

Postavljen nov Aron akode

U beogradskoj sinagogi Sukat alom je postavljen nov Aron akode od orahovog drveta. Na vratima Aron akodea ugravirano je 10 zapovesti na hebrejskom jeziku. Stari Aron akode je sahranjen na jevrejskom groblju u Beogradu. Posveenje novog Aron akodea je bilo uprilieno pre poetka slube za avuot u etvrtak 28. maja sveanim unoenjem svitaka Tore. Sluba za oba dana avuota je bila odrana u Beogradskoj sinagogi tokom etvrtka uvee, petka ujutro i uvee i subotu ujutro. Prve veeri praznika (etvrtak) tokom slube rabin Asiel je odrao tradicionalnu deraa za avuot, a nakon sveane veere u Sali i as o mistikom aspektu u judaizmu.

^as judaizma za u~enike srednjih {kola

U subotu 9. maja nakon jutarnje slube u beogradskoj sinagogi Sukat alom profesori i uenici veronauke gimnazije u Zemunu i srednje muike kole Mokranjac imali su as veronauke posveen judaizmu. as je odrao rabin Isak Asiel odgovarajui na mnoga pitanja zainteresovanih uenika.

U Sali pored koer kuhinje Beogradske sinagoge, u utorak 19. maja, okupili su se njegovo preosvetenstvo vladika niki g. Irinej, muftija srbijanski Muhamed ef. Jusufspahi, Eldin ef. Aeri, generalni sekretar Rijaseta Islamske zajednice Srbije, izaslanik beogradskog nadbiskupa monsinjora Stanislava Hoevara Danijel Galun, Dragan Tadi iz Eparhije nike i rabin Isak Asiel. Povod ovom okupljanju je inicijativa vladike nikog, g. Irineja za postavljanje meureligijskog veb sajta koji bi beleio sve dogaaje od vanosti za meureligijski ivot u Srbiji, kao i sve oblike verske diskriminacije. Meureligijski sajt bi, takoe, podupirao i unapreivao zajednike vrednosne stavove crkava i verskih zajednica po raznim pitanjima. Na njemu bi se nali i meureligijski kalendar, kao i meureligijski pojmovnik. Dva dana kasnije, domain istog skupa, ovog puta u Beogradskoj nadbiskupiji, bio je mons. Stanislav Hoevar. Na tom sastanku je odlueno da koordinatori projekta budu Dragan Tadi i Danijel Galun. Ideju o osnivanju meureligijskog sajta podravaju Ministarstvo vera Republike Srbije i Konrad Adenauer fondacija.

20

jun 2009.

PREGLED

Jevrejski

MAZAL TOV

SVE jE bILo Po HaLahI Ako te zaboravim Jerusalime, neka me zaboravi desnica moja - rekao je Stefan Sablji} pre nego {to je zgazio ~au

Ven~ali se Sara i Aer

Osamnaestog ijara 5769/12. maja 2009. godine, u beogradskoj sinagogi Sukat alom, venali su se Aer Alkalaj, sin Elievin, (Stefan Sabli) i Sara (Milena Miletin), kerka Esterina. Ceremoniji tradicionalnog jevrejskog venanja, koju je vodio rabin Isak Asiel, prisustvovali su roditelji Jelisaveta Sabli, Ester Verona i prof. Milan Miletin, brojni roaci i prijatelji. Obred venanja je obavljen ispod nove hupa, koja je za ovu priliku saivena u Novom Sad, a koristie se u sinagogi i za budua venanja. Hupa napravljena od teget platna sa izvezenim zlatim stihovima Ani ldodi vdodi li, bila je postavljena u dvoritu sinagoge, pod zvezdanim nebom, to predstavlja nadu da e Aer i Sara biti blagoslovljeni brojnom porodicom, u skladu sa blagoslovom kojim je Bog dao praocu Avramu (Postanje, 22:17): Zaista u te blagosloviti i seme tvoje veoma umnoiti, da ga bude kao zvezda na nebesima. Budui da hupa simbolizuje mladoenjin dom, elegantni Aer je prvi uao pod hupa, gde je saekao Saru. Pre nevestinog dolaska, u pratnji brojnih svedoka i rabina, Aer je uao u sinagogu, gde je proitao i potpisao ketubu. Sara je, pokrivenog lica, dola do hupa, u pratnji Orli Asiel. Obred venanja poeo je sa erusin (kiduin) ili zarukama (posveenjem), tokom kojih je rabin Asiel izgovorio blagoslove, otpio gutljaj vina i prosledio au mladoenji i mladoj. Usledio je obred kiduin, koji s pravnog stanovita, predstavlja promenu statusa para. Aer je izgovorio Are at mekudeet li betabaat zo kedat Moe veJisrael (Ovim prstenom si mi posveena prema zakonu Mojsija i Izraela), dok je stavljao prsten na Sarin desni kaiprst, koji je ona prihvatila u prisustvu dva svedoka, Isaka, sina Mirijam Papo, i Menahema, sina Hane Montiljo. Venanje je nastavljeno glasnim itanjem ketube kako bi se obznanile dunosti koje je mladoenja preuzeo u odnosu na svoju suprugu. Rabin je napunio drugi pehar i izgovorio eva berahotSedam blagoslova, kojim su Aer i Sara postali mu i ena. Pehar je prosleen novom branom paru. Vino je prvo otpio Aer, a potom Sara. Pre nego to je razbio au, Aer je izgovorio: Ako te zaboravim Jerusalime, neka me zaboravi desnica moja. Neka prione jezik moj, za usta moja, ako tebe ne uspamtim, ake ne uzvisim Jerusalim u vrh veselja svog. Hvalite Gospda jer je dobar, jer je doveka milost njegova! Neka se umnoe veselja u Izraelu, a uzdisanja neka bee! Usledilo je aplauz i glasno MAZAL TOV! iz grla svih prisutnih. Posle estitanja, svadbeno veselje je nastavljeno u sveanoj sali Jevrejske optine Beograd uz muziku i delikatesnu hranu koju je pripremila Hanika Gai. Jelena Kalderon

Foto: J. Kalderon i B. Brandajz

www.savezscg.org

Jevrejski

PREGLED

SIVAN/TAMUZ 5769.

21

Za ]ifute nema mjesta!

Na poetku se elim zahvaliti g-dinu Aronu Albahariju na ije zalaganje ja i moja obitelj i dalje primamo Jevrejski pregled i tako bar na neki nain ostajemo u kontaktu sa idovima i Savezom. Vjerojatno znate, ali nije zgorega da napomenem, da je moja majka Hadassa ro. Levi, Izraelka, te po tom osnovu se ja smatram, osjeam prije svega Izraelcem, nakon toga idovom, i tek na kraju Bokeljem Hrvatom (oeva obitelj Radimiri je u Boki Kotorskoj od 1311. god. gotovo 700 godina). U Crnoj Gori prema popisu stanovnitva iz 2003. godine ivi svega osam idova, u Tivtu dvoje, u Baru jedan i u Podgorici petoro. U Boki Kotorskoj ima mnogo idovskih prezimena, meutim, raznim povijesnim dogaajima, dananji njihovi nositelji pripadaju Rimokatolikoj vjeri. Oni koji govore iskreno, kazuju da im je podrijetlo idovsko i da su dolaskom u Kotor i regiju mijenjali vjeru. Prezimena poput Kolleman, Hirsch, Grossman, Rozner, Kish, Ajgenmaht, Klajn i dalje ive u ovom kraju. Na gradskom groblju u Kotoru postoji i dio u kojem se nalaze nekoliko idovskih spomenika obnovljenih na inicijativu i donacijom izraelskog turiste koji ih je sasvim sluajno zapazio. Moje ime je Slaven Radimiri, od oca Pava i majke Hadasse ro. Levi. Roen sam u Kotoru 1975. godine u prekrasnom Bokokotorskom zaljevu. Djetinjstvo sam proveo u Izraelu, Velikoj Britaniji i Italiji. Godine 1991. stalno se nastanjujemo u Tivtu. Sklon sam biti sarkastian i kazati da nismo mogli izabrati bolje vrijeme, samo dva mjeseca nakon naeg povratka izbio je rat na podruju Dubrovnika. Tri godine kasnije osnovao sam plesnu skupinu u okviru Modnog kluba Modest u Tivtu pod nazivom Sabra i u sledeih nekoliko godina radio koreografije koje se baziraju na obiajima i tradiciji idova, u prvom redu Mizrahi (orjentalnih) kojima i sam pripadam, kao i Sefarda i Akenaza. Koreografije Shalom, Menora i Haifa su osvojile prve nagrade na mnogobrojnim natjecanjima u Crnoj Gori i Hrvatskoj. Performans Fredom Call kojeg sam napravio u spomen na najveu izraelsku pjevaicu Ofru Hazu je izveden u Nici, Ateni, Splitu i Kotoru. Prvobitno sam zavrio Fakultet za pomorstvo u Kotoru, 1998. godine. Kako sam radio u turizmu 2004. godine upisao sam Fakultet za turizam u Baru, kojeg sam uspjeno zavrio 2007. godine sa prosjekom 10. Samo godinu kasnije na istom Fakultetu odbranio sam specijalistiku tezu Izrael elementi kvaliteta turistike destinacije i dobio ocjenu 10. Nedavno sam odbranio magistarsku tezu Odrivi razvoj na Mediteranu turizam pokreta mira i blagostanja s posebnim akcentom na Izrael i povijesne okolnosti, takoe uz ocjenu 10. U ovom uvodnom dijelu sam istakao pojedinosti o mom ivotu, kako biste stekli pravi dojam. U nastavku u Vam napisati razlog i motiv mojega dopisa. Crna Gora je drutvo u tolikoj mjeri konzervativno da ovjek koji nije Crnogorac ima osjeaj da ivi u strogo nacionalno ureenoj Dravi. Vjerujem da Vas moja konstatacija iznenauje, ali istinita je. Sve je u ovoj dravi podreeno plemenskim i bratstvenikim relacijama i vezama, tako da neko sa strane veoma teko moe napraviti bilo kakav progres. Po oevoj starni pripadam obitelji koja je jo u 14. stoljeu koristila srebrni i zlatni escajg, imala posjede u Veneciji, Dalmaciji i Grkoj. Do kraja 19. stoljea obitelj Radimiri je prepoznata kao najutjecajnija pomorska obitelj na junom Jadranu. Povijesnim dogaajima i ratovima koji su uslijedili, te nasilnom nacionalizacijom i oduzimanjem imovine moja je obitelj izgubila nekadanju poziciju i utjecaj. Ipak, ostali smo na svojoj

Potovani,

grudi i gledali kako plemena iz okolnih brda prisvajaju nau tradiciju i poinju je svojatati. Sudbina je htjela da mi majka bude idovka, pa da moj poloaj bude jo tei, sa jedne strane dakle sam Latin ustaa, a s druge ifut. Iako najbolji na oba Fakulteta koja sam zavrio, te najboljim prosjekom na magistarskim studijama za mene jednostavno nema slobodnih radnih mjesta. Ve due vrijeme moje upite na raznim konkursima odbijaju bez obrazloenja. Razlog zbog kojeg Vam piem jeste upravo moje posljednje neprijatno iskustvo. Potpisao sam u aprilu suglasnost da predajem na Fakultetu u Tivtu koji se otvara u septembru, meutim ona je ponitena na inicjativu lokalnih optinskih elnika. Na moje inzistiranje da mi se kae razlog takve odluke, ne malo sam bio iznenaen kada mi je reeno da za ifute nema mjesta. Na zahtjev da mi se to i pismeno napie, zamoljen sam da napustim prostor tivatske Optine. Vjerujem da su i drugi moji pokuaji za kvalitetno zaposlenje imali istu pozadinu. Eto dragi moji, Crna Gora, malo je rei, je Drava u kojoj ive ljudi koji u idovima i dalje vide krivce za smrt Isusa, za sve nedae koje se deavaju u svijetu. Kada budete itali ove redove molim Vas da sjetite da ivimo u 2009. godini, da nismo u Srednjem vijeku ili u vremenu II svjetskog rata. Kako sada stvari stoje za idove, Hrvate, Muslimane i druge nema nade da budu zaposleni. Ja, sa svojim prijateljima, organiziram svake godine glasanje za Izrael na pjesmi Eurovizije. Neu da ispadnem arogantan, ali podaci mobilnih operatera Monet, Promonte i M-tel kazuju da su glasovi za Izrael u 90% sluajeva stizali iz Tivta i Kotora. Da napomenem 2008. godine je iz Crne Gore, Izraelu dodijeljeno sedam bodova (bilo je 789 glasova, od ega 723 iz ova dva grada), a 2009. dakle ove godine etiri boda (432 glasa, od ega 408 iz Tivta i Kotora). Ovo istiem ne da bi mi se iskazala zahvalnost, ve iz razloga to brojnije idovske zajednice poput Vae ne uspjevaju animirati svoje lanstvo. (Eurosong je samo glazbeni festival, ali je i prigoda da se vidi da nas idova ima u Europi, najsvjetliji primjer je Francuska u kojoj idovske organizacije, sms porukama, na facebook-u, u novinama pozivaju i animiraju idove i prijatelje Izraela da glasaju). Moda sve ovo to sam napisao nekoga iritira, i vjerojatno da je tako. Imao sam potrebu da iz Crne Gore napiem nekoliko rijei, da ukaem na antisemitizam vlasti. Ja u i dalje raditi i zaraivati, jer nekim ljudima je potrebno moje znanje u turizmu i znanje etiri strana jezika, pa mi daju kakvo takvo zaposlenje. I dalje u svim srcem biti uz Izrael i idove, ma koliko to imalo negativnih posljedica u budunosti. Vama se gospodo iskreno zahvaljujem i nadam se da Vam nisam oduzeo dragocjeno vrijeme.

Srdaan pozdrav, Shalom! Slaven Radimiri

NAPOMEnA:  prema podacima Ministarstva inostranih poslova Crne Gore u protekle etiri godine, nekretnine u Crnoj Gori je kupilo 682 idova, najvie iz Rusije, Maarske, Ukrajine, Njemake i Izraela. Ukoliko se svi nastane u Crnoj Gori, imat emo mogunost da formiramo idovsku organizaciju Savez !!!

22

jun 2009.

PREGLED

Jevrejski

in memoriam

Cadik I. Danon Braco

(1923-2009)
Cadik Braco Danon, dipl. ing. arhitekt i knjizevnik, umro je 27. aprila 2009. Objavio je knjigu Saseeno stablo Danonovih, autobiografiju na 268 strana, koja je imala dva izdanja na srpskom i dva na engleskom jeziku. Tri puta je nagraen na konkursu Saveza jevrejskih optina u oblasti istorijsko-memoarske grae, hronike i secanja savremenika. lan Udruenja knjievnika Srbije postao je 2007. godine. Ono mu je, u znak posebnog priznanja, 27. decembra 2008. dodelilo Plaketu zahvalnosti za trajni doprinos ugledu i razvoju Udruenja knjievnika konverzaciju voenu sa njim inio je da smetnete s uma da razgovarate sa 85-godinjim gospodinom. Kroz svaku re tekla je energija, volja za ivotom, znanje, proivljeno i preivljeno iskustvo, nepresuna vera u dobro i u smisao borbe. Prvo sam upoznala oveka, potom knjigu, a kroz ispisane strane bezdno boli jednog ivota. Cadik Isidor Danon Braco, roen 1923. godine u Sarajevu u trgovakoj porodici sefardskih Jevreja, bio je osamljeni preiveli lan velike i razgranate porodice Danon, ije je stablo saseeno tokom Drugog svetskog rata. Bes antisemitske ludosti oduzeo i 45 nedunih ivota ove, porodice. Braco je do nedavno bio poslednji ivi beogradski svedok i nosilac pretekih seanja na stradanja Jevreja, Srba i Roma u Jasenovakom logoru smrti. Na poslednji susret. Njegova voljena gospoa Olga mi se kriomice poalila. Braco je bio pozvan da dri radionicu o Holokaustu, o Jasenovcu, o svom iskustvu. Jo jednu. inio je to uvek kada bi ga pozivali. Smatrao je to svojom obavezom. Ne sme da se zaboravi govorio je. Ali, nakon svakog takvog susreta, aktivnog seanja i ponovnog prolaenja kroz gnusne slike muenja, patnje, bola, zla, njegovo telo bi posustajalo, bolest bi uzimala maha, prolost svoj danak, a deo njegove snage

Borac za nezaborav

Poslednji put kad smo se videli bio je odsutan iz ove vremenske i prostorne dimenzije. Dve stvari u ovoj reenici smetaju onima koji su ga poznavali: sam opis i upotreba prolog vremena. Odsutnost nije bila karakteristina za oveka iji je ivot oznaila borba kao opredeljenje, kao suprotnost mirenja sa sudbinom i kao neprihvatanje talasa zla, bilo u formi ljudskih slabosti, zverskih instikata ili krhkosti tela. Desilo se najgore, javila mi je skrhana gospoa Olga. Gospodin Danon nije vie sa nama, od 4. maja njegovo telo poiva na Jevrejskom groblju u Beogradu. Igra ivotnih sluajnosti uinila je da se upoznamo prole 2008. godine. Neobino energian ivotni duh koji je izvirao kroz svaku

naputao bi ga zauvek. Braco je bio uvaen, potovan i nadasve voljen ovek. Ta svest inila ga je dovoljno jakim i odlunim da nastavlja da se sea i da one koji dolaze podsea. Poslednje godine ivota predano je posvetio borbi za seanje, za nezaborav. Pisao je, govorio je, ponovo prolazio staze koje bi bilo lake zatrpati. U njegovim reima nije bilo mesta za mrnju, ne za strah, ne za osvetu niti traenja pravde. On se nije koristio politikim retorikim orujem ostraenih govornika sa drugim ciljem. On je hteo da znamo, da o tome govorimo, da se priseamo da je ljudska priroda satkana i od dobra i od zla, da niko nije roen imun ni na jedno ni na drugo. Da okolnosti bude u oveku skrivene demone, al i neoekivanu snagu. Da izgovori ne slue, jer uvek postoji izbor. To je njegova najsveanija zaostavtina, uzeo je od sebe, predao nam svoja seanja da ne bismo dozvolili da se ponovi. Vesna Jari}

in memoriam

Leon Davi~o
(1926-2009)
Razumeo bi odlino. Bio je novinar celog ivota. Rasan. Leon Davio je roen 1926. godine u Beogradu i ceo ivot je proveo u novinarstvu. Radio je za Politiku i bio je prvi glavni urednik Politike ekspres, ijem je osnivanju najvie doprineo. Sredinom sedamdesetih prolog veka, Leon Davio je radio u Parizu kao direktor informisanja UNESKO, a potom je bio angaovan i za efa informacija u UNHCR. Kao stalni dopisnik ili kao specijalni izveta pisao za Politiku iz Berlina, Rima, Pariza i eneve. Od 1979. godine iveo je u Meseri, i bio je viegodinji predsednik Udruenja stranih novinara pri Ujedinjenim nacijama u enevi. Kao dopisnik agencije Beta iz eneve Leon Davio je bio i predsednik vajcarskog novinarskog kluba, organizacije koja okuplja 500 vajcarskih i inostranih novinara. Dobitnik je Povelje za izuzetan doprinos novinarstvu Udruenja novinara Srbije (UNS). Leon Davio ima suprugu i dvojicu sinova. Njegova supruga Gabriela i on su sinove usvojili u Beogradu, kao decu bez roditeljskog staranja. Sa sebi svojstvenom skromnou, Davio nikada nije spominjao diplomu poasnog doktora jednog od najboljih britanskih univerziteta Durhama, koju mu je uruio slavni glumac i humanista Piter Justinov rekao je seajui ga se jedan od lanova enevskog pres kluba. Govorei tim povodom, Justinov je Davia opisao kao starog neumornog kolegu iz Uneska i Unicefovog Visokog komesarijata za izbeglice, dodajui da poasni doktori poput Leona ive u skladu sa svojim strogim principima i oseajem za istinske ljudske vrednosti, inei svojim duhom ast Univerzitetu.

Strog, principijelan, neumoran

Dana 6. maja 2009. agencije, meu kojima i Beta, objavile su turu vest: Leon Davio, dugogodinji novinar i nekadanji dopisnik agencije Beta, preminuo je u selu Meserinadomak eneve, gde je iveo skoro tri decenije. A zatim jo nekoliko redaka razrade te vesti sainjenih tako da prelama moe tekst da isee u bilo kom trenutku - da rei ne cure. Leon se na to ne bi naljutio.
www.savezscg.org

Jevrejski

PREGLED

SIVAN/TAMUZ 5769.

23

DObRoVoLjNI PRILozI PoRoDI^NE VESTILI^NE VESTI

BEOGRAD Za socijalnu delatnost
50 evra Brankica i Rade Kosori, u znak venog seanja na prijatelje Tildu Musafija iz Tel Aviva i Avrama Altarasa iz Jerusalima 50 evra dr Blaa Kuculovi, povodom smrti majke Matilde Baruh-Kuculovi 2.000 dinara Nina Kabiljo, povodom godinjice smrti ujaka Salamona Romana

ZEMUN Za Groblje
2.000 dinara - Isak Levi (vajcarska) 2.000 dinara Aleksandra i Ivan Klajn

NOVI SAD Za Groblje

10.000 dinara majka Ruica i sestra Milena, povodom godinjice pogibije u Gazi eljka Jakova Mrvice

Za Omladinski klub
1.000 dinara Raela Kneevi

Za Sinagogu
50 evra dr Blaa Kuculovi, povodom smrti majke Matilde Baruh-Kuculovi

Za Socijalni fond
3.000 dinara Erna Ramadanski u znak seanja na nedavno preminulog supruga Dragia Ramadanskog

Za Hevra kadia Jevrejsko groblje

50 evra Brankica i Rade Kosori, povodom sedam godina od smrti majke i tate Ane, Dragi, Altarac 3.000 dinara Olga Danon, povodom smrti supruga Cadika Brace Danona, njegove majke Done i oca Isidora 2.000 dinara arko Polak

Mazal tov

Dr Vera Gusman i Zoran Strajin dobili su 27. marta 2009. godine sina Mateju.

UMRLI: BEOGRAD
Anastazija Asja Papo, roena 1922. godine, preminula 19. maja 2009.

Za Hor Bra}a Baruh

3.000 dinara Zita Glavaki, povodom roenja praunuke Ines Uroevi

Za Jevrejski pregled
1.000 dinara Dijamanti Kovaevi, Beograd

IZRAEL
Debora Dezi Pijade, devojako Mandilovi, iz Holona, roena u Beogradu 1922. godine, preminula 5. aprila 2009.

TISKOVINA IMPRIMEE

Exp. Savez jevrejskih optina Srbije, 11000 Beograd, Kralja Petra 71a POB 30 SRBIJA / SERBIA

LEfkaDa u septembru 2009!

Drutvo za organizovanje druenja Jevreja i njihovih prijatelja organizuje i ove godine putovanje u GRKU na ostrvu LEFKADA u mestu NIDRI u vilama KONSTADIN, ANGELOS, BABIS, VASSIA i AFRODITI u dvokrevetnim i trokrevetnim apartmanima i studijama ( mala kuhinja + terasa). LEFKADA je sa kopnom spojena mostom , a duina putovanja je 15-16 sati autoputem. Polazak autobusa u BGD sa parkinga hotela Interkontinetal dan ranije. Osim autobuskog, postoji i avionski prevoz. Cene su u zavisnosti od smetaja (dvokrevetni, trokrevetni ili etvorokrevetni apartman):

Od 7. septembra - 140 do 210 na bazi 10 noenja Od 17. septembra 105 do 160 na bazi 10 noenja
Termini za ostale rate po dogovoru. Za podrobnije informacije javite se:

David 064/ 1762770 i 069/3538512 Jadranka 063/ 7763869 i 064/0544487

Izdava: Savez jevrejskih optina Srbije, Kralja Petra 71-a, POB 30, tel: 011/26 24 359, 26 21 837; Fax: 011/26 26 674, e-mail: bilten@savezscg.org; Izlaenje Jevrejskog pregleda pomae Ministarstvo vera Srbije; CIP Katalogizacija u publikaciji; Narodna biblioteka Srbije, Beograd; Jevrejski pregled Savez jevrejskih optina Srbije; COBISS.SR-ID 81280012; Glavni i odgovorni urednik: Stanimir Saa Risti; Tehniki urednik: Duan Olui; Svi potpisani lanci odraavaju lino miljenje autora, koje se ne podudara uvek sa miljenjem redakcije. Rukopisi za naredni broj se primaju do 20. u mesecu; Redakcija zadrava pravo da prilagodi priloge; tampa: SPRINT d.o.o. Beograd