ПИСАНА ПРИПРЕМА ЗА ЧАС ВАСПИТНОГ РАДА У ОДЈЕЉЕНСКОЈ ЗАЈЕДНИЦИ

РАЗРЕД: II ДАТУМ: РЕДНИ БРОЈ ЧАСА:

УЧИТЕЉИЦА: Сања Ковачевић
НАСТАВНА ТЕМА: Култура живљења
Светосавско славље и традиција; Традиција других народа у
НАСТАВНИ САДРЖАЈ:
Републици Српској
ТИП ЧАСА: обрада
ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуални
НАСТАВНА СРЕДСТВА: илустрације
МЕТОДЕ РАДА: МР, МУИ, МРНТ, МД, МПР
Ученик може да:
 зна сличности и разлике између традиције српског народа и
других народа који живе у РС;
ОЧЕКИВАНИ ИСХОДИ:  износи своје мишљење;
 зна основне информације о Светосављу као традицији
српског народа;
 уважава, и поштује традицију других народа у РС.

СТРУКТУРА НАСТАВНОГ ЧАСА:

ПРВИ КОРАК :
Школа има своју славу, а то је Свети Сава. Да ли знате када је Свети Сава, који дан? (27. јануара)
Свети Сава је заједничка слава за све школе у Републици Српској. Тај дан се прославља у свим
школама у нашој земљи.
Свети Сава подсјећа на бајку. Он је син Стефана Немање, српског владара. Напустио је
богаташки живот и постао монах, човјек који живи за цркву и Бога. Учио је људе правди, вјери,
љубави, слози. Подизао је цркве, болнице и школе.
Свети Сава је био први српски књижевник и просветитељ. Дан његове смрти, 27. јануар,
проглашен је за школску славу.

ДРУГИ КОРАК:
Разговор: Знате ли шта је традиција, шта обухвата? Да ли се традиција поштује? На који начин?
Како ви обиљежавате Божић, Васкрс, славу, крштење, свадбу...?
Наставник ученицима чита акратак текст о неким обичајима у РС.
Традиција и обичаји у животу једног народа, поред језика и религије, вјероватно најпресудније
утичу на стварање и очување етничког идентитета те заједнице.
А колико је чување обичаја значајно за сваку заједницу најбоље говори изрека “боље земљу
продати, него обичај изгубити”. Суштина духовног развоја једног народа на најбољи начин се
разуме проучавањем обичаја и културне традиције.
Обичаји од најранијих времена испуњавају једну од својих најзначајнијих улога, а то је чување
идентитета народа. Тешко је одредити када је тачно неки обичај настао, али је то свакако било у
најранијој прошлости. Настали су да би задовољиле најразличитије људске потребе, а како су се
те потребе развијале и мијењале, тако су се мијењали и обичаји. Срби су народ са богатом
традицијом.
Најзаступљенији и најпознатији обичаји код Срба су обичаји животног циклуса, који су у вези са
рођењем, крштењем, свадбом, одласком у војску, смрћу и други.
Традиција српског народа најбоље се види на српским најзначајнијим вјерским празницима,
Божићу, Ускрсу и другим обичајима. Прослава Божића, на примјер, показује да су основни
елементи празника, као паљење бадњака, обиљежавање Бадњег дана и бадње вечери, пијукање,
храна која се налази на свечаној трпези, печено месо (печеница) и улога положајника (човјека који
први честита прославу Божића у кући домаћина), божићна припрема обредног хлеба са шарама
(чесница), Божићна пшеница...

Поред Божића, породична слава се наслијеђује “с кољена на кољено”, са оца на сина. Слава је
увијек била један вид гостопримства, што је подразумијевало, да онај код кога се иде на славу,
треба да буде позван у госте када онај ко му је био гост слави своју крсну славу. Затим, ако сте
једном позвани на славу, значи да ћете стално бити позивани и одлазити пуна срца, као и да ће се
та традиција преносити и на будуће генерације. Прослављања славе је такође прилика да се људи
окупе и заједно успоставе духовну везу са обичајем, а домаћин је био тај који части и који улаже
значајна материјална средства. Зато српска народна традиција и не прописује ношење поклона на
славу осим, како је то раније било, јабука за домаћицу, или коцка шећера за дијете.
Ученици причају на који начин у свом дому обиљежавају Васкрс.
Поред многих других традиционалних обичаја српског народа, упознаћемо се са неким обичаја
људи католичке вјероисповјести како бисте уочили велику сличност и малу различитост у самим
обичајима.

ТРЕЋИ КОРАК :
Наставник упознаје ученике са податком да у РС, поред Срба живи и велики број Хрвата, људи
католичке вјероисповјести који, као и ми, имају и поштују своје обичаје и традицију. Као што они
уважавају нас и наше обичаје, тако и ми треба да уважавамо и поштујемо обичаје и традицију
других народа и вјероисповјести.
С обзиром да у разреду имамо ученицу католичке вјероисповјести, она ће нам испричати на који
начин она у свом дому обиљежава поменуте прзнике, док ће остали ученици уочавати сличности и
разлике у традицији.

ЧЕТВРТИ КОРАК:
Завршни разговор у виду закључака о сличностима и разликама између традиције људи
православне и католичке вјероисповјести, као и подстицање важности поштовања свих народа са
којима живимо.