4

ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDU

GRAD VALJEVO

GRAD VALJEVO

ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDU

Sadraj
Dobrodoli u grad Valjevo

01. Dobrodoli u grad Valjevo

02. Vizija grada Valjeva
03. Valjevo je grad...
04. Geografski poloaj
05. Klima
06. Prirodni resursi
07. Ljudski resursi
08. Trite
09. Infrastruktura
10. Privreda
11. Energe ka
12. Poljoprivreda
13. Turizam
14. Divibare
15. Prednos inves ranja u Srbiju
16. Prednos inves ranja u Valjevo
17. Zone i lokacije za inves ranje
- Stel
- Kruik
- Beloevac
18. Privatne inves cione lokacije
- Inves ciona lokacija Gradac
19. Oni su izabrali nas
20. Meunarodni partneri grada Valjeva
21. Kvalitet ivota
22. Kulturno-turis ke manifestacije

Valjevo je grad sa bogatim istorijskim, duhovnim i kulturnim nasleem. Tokom

20. veka u Gradu je dolo do formiranja znaajnih preduzea, tako da je Valjevo
dobilo odlike i industrijskog grada. Najvei razvoj Grad je doiveo u periodu
izmeu 50-ih i 90-ih godina prolog veka. Zbog sankcija i ratova u poslednjoj
deceniji prolog veka, dolo je do velikih problema u funkcionisanju grada, pa je
Valjevu koje je u svojoj burnoj istoriji iznedrilo mnotvo velikana, u 21. veku
potrebno vratiti stari sjaj.
Zato je najvaniji cilj gradskog rukovodstva revitalizacija privrede,
uspostavljanje novih partnerskih odnosa izmeu lokalne samouprave i
privrednika, stvaranje povoljnog ambijenta za razvoj preduzea, za proirenje
kapaciteta, osvajanje novih proizvodnih programa, a sve u cilju poveanja broja
zaposlenih i podizanja standarda naih graana.
Moramo ulagati u resurse kojima raspolaemo, a u isto vreme stvoriti uslove
za domae i strane investitore koji e otvoriti nove rme u Valjevu. Takoe, vano
je preduzeti sve neophodne mere za jaanje poljoprivrede valjevskog kraja, koja
ima veliki potencijal, tradiciju i nedovoljno iskoriene kapacitete.
Okosnica razvoja grada Valjeva svakako je i turizam i zato imamo, pre svega
odgovoran zadatak da promoviemo na pravi nain sveukupno bogatstvo kojim
raspolaemo sa primarnim ciljem celokupnog razvoja valjevskog kraja.
Gradonaelnik
Stanko Terzi

ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDU

GRAD VALJEVO

GRAD VALJEVO

Vizija grada Valjeva

ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDU

VALjEVO je grad...

Valjevo je zajednica ravnopravnih graana, zainteresovanih za svoj ivot i ivot buduih

narataja, zajednica posveena odrivom razvoju. Zajednica odreena kulturnom
tradicijom, porodinim vezama, solidarnou, linom i zajednikom inicijativom i linom
odgovornou. Valjevo je otvorena zajednica za sve ljude, ideje i razliita niljenja. To je
zajednica aktovnih graana ukljuenih u ivot grada.
Valjevo je vaan i dinamian industrijski, saobraajni, turistiki i kulturni centar ovog dela
Srbije. Valjevo je grad znanja, u kojem se stiu i koriste nova znanja i nove tehnologije, grad
preduzetnitva, istih tehnologija i obnovljivih izvora energije.
Valjevo je grad sigurnog ivljenja. Svoje programe razvoja planira u skladu sa principima
ljudskih i manjinskih prava, zdravlja i ivotne sredine.
Lokalna uprava je moderan, kvalitetan servis graanima, ona je pokretaka snaga lokalnog
ekonomskog, drutvenog i socijalnog razvoja.

VALJEVO JE GRAD IZVODIVOSTI, ODRIVOSTI, JAVNOSTI

... u srcu Srbije, administrativni, privredni i kulturni centar

Kolubarskog regiona i nosilac regionalnog razvoja. Valjevo
spada meu vea i razvijenija naselja u Srbiji. Blizina vanih
saobraajnica, potencijalnih turistikih emitivnih trita,
bogatstvo kulturnog naslea na relativno malom prostoru,
ambijentalno uklopljivih u turistiki atraktivna prirodna
podruja (klisura reke Gradca, Jablanice, valjevske planine),
vei broj manastira, veliki broj znamenitih linosti poniklih sa
ovog podruja, dogaaji vezani za nacionalnu istoriju,
omoguili su da se Valjevo izdvoji kao autentina destinacija.

ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDU

GRAD VALJEVO

GRAD VALJEVO

Geografski poloaj

Klima

Valjevo se nalazi u zapadnoj Srbiji u gornjem delu sliva reke Kolubare (pritoke Save) na 95
kilometara jugozapadno od Beograda.
Granii se na severu sa optinama Ub i Koceljeva, na zapadu sa Oseinom i Ljubovijom, na
jugu sa Bajinom Batom i Kosjeriem i na istoku sa Mionicom i Lajkovcem.
Podruje grada Valjeva obuhvata 905 km, na prosenoj nadmorskoj visini od 185 metara.

U neposrednoj je blizini jedne od najvanijih republikih saobraajnica - Ibarske magistrale.

Valjevo je udaljeno:
254 km od Maarske granice
145 km od granice sa Republikom Hrvatskom
80 km od granice sa Bosnom I Hercegovinom
Udaljenost od vanih autotoputeva:
23 km od autoputa Beograd Poega (u
izgradnji)
92 km od autoputa Beograd Zagreb
90 km od autoputa Beograd Ni
Kroz Valjevo prolaze i magistralni putevi ka
Jadranskom moru, Bosni i Hercegovini, plodnoj Mavi
i dalje ka itnici Vojvodini:
142 km Valjevo - Novi Sad
64 km Valjevo - abac,
77 km Valjevo - Uice
72 km Valjevo - Loznica
Kroz Valjevo prolazi pruga Beograd-Bar, koja spaja glavni grad sa Crnom Gorom, odnosno
Jadranskim morem.
Najblii aerodrom je u Beogradu (Surin 89 km), dok u Divcima, 12 km od grada, postoji sportski
aerodrom na povrini od 29 ha, juno od od dravnog puta prvog reda M-4.

ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDU

ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDU

10

GRAD VALJEVO

Prirodni resursi

ume: ume na teritoriji Grada Valjeva pripadaju Podrinjsko-Kolubarskom umskom podruju.

Ukupna povrina uma i umskih kultura iznosi 27.240,33 ha. U ukupnoj povrini, dravne ume
pokrivaju 29% ili 7.885.33 ha, a privatne 71% ili 19.355 ha. Najzastupljenija je bukva koja se
prostire na povrini od 5.480,10 ha. Podruje grada podeljeno je na dva lovita: Jelina Breza i
Magle. Namenjena su uzgoju, zatiti i korienju plemenite krupne i sitne divljai: srne, divlje svinje,
zeca, fazana i poljske jarebice.
Povrinske vode: Za sve vodotokove na podruju grada, ali i na nizvodnom toku Kolubare,
vodoprivrednom osnovom Republike Srbije propisane su visoke klase kvaliteta. Reke u izvorinim
delovima sliva su u I i I/II klasi kvaliteta. Veoma su znaajne vode karstnih vrela, iz kojih se sada
eksploatie ukupno oko 270 l/s.
Mineralne sirovine: Na podruju grada su najzastupljenije nemetaline mineralne sirovine i to:
kvarcni pesak, krenjaci, cementni laporci, dijabaz, dolomit, magnezit, bituminozni kriljci i ukrasni
kamen. Ovi minerali se koriste u sferama hemijske prerade, proizvodnju krea, mineralne vune i
graevinskog kamena, podloge za brze pruge i atraktivni ukrasni kamen. Na junom delu grada su
nalazita bakra i antimona, dok se na istonom nalaze ekonomske rudne rezerve zlata, srebra i
bakra.
Zemljite: Najvei deo povrine grada Valjeva ine zemljita I-IV bonitetne klase (70.2%), tako da
preovlauje obradivo zemljite. Zemljite I i II bonitetne klase zauzima nisko kotlinsko podruije
Kolubare i njenih levih pritoka (Rabas i Bukovica). Zemljite III bonitetne klase javlja se na podruju
Rabasa, Bukovice, Poute i Petnice. Zemljite IV klase prostire se podrujem Podgorine, Lelikog i
Baevakog krasa. Zemljita V-VIII bonitetne klase obuhvataju oko 29.8 % ukupnih povrina i
prostiru se na terenima s veim nagibima u planinskom podruju grada Valjeva.

GRAD VALJEVO

ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDU

Ljudski resursi
Grad Valjevo ima 90.312 stanovnika i stopu nataliteta od 8,1%. Broj stanovnika u urbanoj zoni je
59.073 stanovnika, a u ruralnoj 31.239 stanovnika.
Stopa nezaposlenosti je 21%, to je nie od proseka u RS.
U Valjevu postoji 6 srednjih kola, Via poslovna kola strukovnih studija i nekoliko privatnih fakulteta
koji su izvor visokokvalikovane radne snage.
Visokoobrazovne ustanove
Poslovni fakultet u Valjevu, Univerzitet Singidunum
Fakultet za poslovnu ekonomiju - Fakultet za menadment Valjevo, Megatrend Univerzitet
VIPOS - Visoka poslovna kola strukovnih studija Valjevo
Fakultet za trgovinu i bankarstvo, Alfa Univerzitet - centar Valjevo
Srednje kole
Valjevska gimnazija
Tehnika kola Valjevo
Medicinska kola "Dr Mia Panti" Valjevo
Ekonomska kola "Valjevo
Poljoprivredna kola sa domom uenika "Valjevo
Muzika kola "ivorad Grbi" Valjevo
Broj nezaposlenih se kree oko devet hiljada. Primetan je porast broja stanovnitva koje je steklo
srednje i vie obrazovanje. Naroito je primetan porast visoko obrazovanih lica.
Prosena neto zarada u gradu Valjevu isplaena u februaru 2015. godine bila je 37.375 RSD (310 ).
O kvalitetu naih kadrova najbolje govori izjava direktora Gorenja:
Radnici zadovoljavaju iste kriterijume kao i radnici u Velenju, rezultati su gotovo isti,
da ne kaem da su ovde za koji procenat i bolji nego u Sloveniji.

11

ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDU

12

GRAD VALJEVO

Trite
Trite Srbije obuhvata 7,2 miliona potroaa. Zahvaljujuu ugovorima o slobodnoj trgovini, iz grada
Valjeva se bez carina moe izvoziti na trite od oko 1 milijardu ljudi: Evropsku uniju, Sjedinjene
Amerike drave, Rusiju, Tursku, Jugoistonu Evropu, Zemlje Evropskog sporazuma o slobodnoj
trgovini, Kazahstan, Belorusiju koji ukljuuje Evropsku uniju, Rusku Federaciju, Kazahstan, Tursku,
jugoistonu Evropu, lanove evropskog sporazuma o slobodnoj trgovini, I Belorusiju.
Bescarinski reim pokriva veinu kljunih industrijskih proizvoda, uz samo nekoliko izuzetaka i
godinjih kvota na ogranien broj proizvoda.
Po zavretku pregovora sa Egiptom, teritorija za bescarinski pristup srpskim proizvodima e proiriti
za dodatnih 77 miliona ljudi.

GRAD VALJEVO

ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDU

Infrastruktura
Sa svojom mreom saobraajnica, telekomunikacionim vezama velikih brzina,
razvijenom komunalnom infrastrukturom, Valjevo prua vrlo komforne uslove za
uspeno poslovanje.

Razvijena saobraajna infrastruktura

Veza sa autoputem Beograd Poega (u izgradnji)
Direktan pristup dravnim putevim Prvog reda, M-4 i M-21 duine 90,2 km
Dravni putevi drugog reda duine 172 km
Gradski putevi (ranije lokalnim putevima) u duini od 236,1 km
Na teritoriji grada Valjeva ima 250 km nekategorisanih puteva i oko 200 km ulica
Pruga Beograd-Bar
Razvijena telekomunikaciona infrastruktura
Razvijena komunalna infrastruktura
Kvalitetna voda za pie
Regionalni sistem za vodosnabdevanje Kolubara Rovni
Moderan sistem daljinskog grejanja
Transfer stanica i reciklano dvorite
Regionalni elektroenergetski centar u RS
Sportski aerodrom Divci

13

14

ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDU

GRAD VALJEVO

Privreda

GRAD VALJEVO

ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDU

Energetika

Valjevska privreda ima dugu tradiciju industrijske proizvodnje, i prepoznatljiva je po metalopreradi. Nosilac
ove proizvodnje je HK Kruik.
Prehrambena industrija i prerada sa razvijenom poljoprivredom, zatim tekstilna industrija, graka delatnost,
prerada drveta, graevinarstvo i proizvodnja nemetala su grane i delatnosti koje zauzimaju vano mesto u
privredi grada Valjeva. Od ostalih grana najznaajnija je trgovina sa nansijskim uslugama.

U privrednom sektoru u gradu Valjevu funkcionie 1.024 preduzea od kojih su 4 velika, 12 srednjih i 1.008
malih. U privredi grada najzastupljeniji je privatni sektor, koji se sastoji od malih i srednjih preduzea i
samostalnih zanatskih i trgovinskih radnji. U ovim preduzeima je zaposleno 11.849 radnika. Takoe u gradu
ima 3.437 privatnih preduzetnika od ega je najvei broj u oblasti trgovine i preraivake industrije.

Osnovni lokaciono - razvojni potencijali / faktori od znaaja za razmetaj industrije na podruju grada jesu:
industrijska tradicija, ve izgraeni proizvodni i infrastrukturni kapaciteti, steene radne navike lokalnog
stanovnitva, kao i posedovanje praktinih znanja i vetina u delatnostima koje su ranije bile zastupljene,
prirodne pogodnosti za razvoj poljoprivredne proizvodnje kao sirovinske osnove za razvoj prehrambene
industrije, prisustvo regionalnih i magistralnih saobraajnica (putevi, eleznica), utvrene rezerve nemetala krenjaka, peska, kaolina, tehnikog kamena.
Valjevo prepoznaje i svoju ulogu u regionalnom razvoju kao pokreta razvoja u manjim susednim optinama
kolubarskog okruga. Tako je u okviru regionalnih inicijativa grad Valjevo nosilac projekata poput onih koji se
odnose na komunalne probleme, poljoprivredu i turizam. Valjevo se u znatnoj meri oslanja na lokalne i
regionalne potencijale u sferi socioekonomskog razvoja, stvaranja radnih mesta i privlaenja investicija.

Biomasa predstavlja znaajan energetski potencijal.

Evidentirano 13 lokacija buduih malih hidroelektrana na
podruju grada (prostor denisan prostornim planom Grada
Valjeva).
Geotermalni izvori
Potencijali za korienje energije sunca (prosena dnevna suma
dozrane energije globalnog sunevog zraenja, na podruiju
2
Grada Valjeva, iznosi oko 3,8 kWh/m /dan, odnosno u proseku
2
oko 1.400 kWh/m godinje).
Uljni kriljci na povrini od oko 40 km2 . Prema proceni rezerve
iznose oko 800.000.000 tona sa sadrajem kerogena koji se u
uzorcima kree od 1-13%.

Grad Valjevo bi maksimalnim korienjem obnovljivih izvora energije

godinje mogao da proizvede i preda u elektroenergetsku mreu ukupno
godinje: 259,358 Gwh/god, to predstavlja oko 80% postojee
potronje elektrine energije grada.

15

16

ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDU

GRAD VALJEVO

Poljoprivreda

Ruralna zona se prostire na 582 km2, odnosno 64,3% ukuopne teritorije grada Valjeva. Povrina
od 39.958 ha korienog poljoprivrednog zemljita odlikuje se relativno malom zastupljenou
oraninih povrina i bati (44%) uporeujui sa republikim prosekom. Veliki je procenat
zastupljenosti vonjaka i vinograda (14,6%), kao i livada i panjaka (40.3%). U odnosu na
strukturu korienja poljoprivrednog zemljita iz prethodnog popisa, uoen je trend smanjenja
oraninih povrina u korist podizanja vonjaka i vinograda, ali i poveanja povrina pod
livadama i panjacima. Na teritoriji grada Valjeva registrovano je 8.815 poljoprivrednih
gazdinstava.
U izvozu dominiraju voe i proizvodi od voa (51%), iva stoka (20%), mleko i mleni proizvodi
(15%), pia (7%). Trite EU apsorbuje 51%, trite CEFTA 39% i ostala trita 10%. Najznaajniji
izvozni proizvodi su zamrznuta malina i kupina, sokovi, koncentrati, suva ljiva, pirei, demovi i
dr.
ljiva (6500ha) je dominanatna vona vrsta
Valjevsko malinogorje (oko 1000ha) je vaan proizvodni
rejon Zapadne Srbije, kao i proizvodnja kupine, a
poslednje decenije se intenzivira razvoj vinogradarstva i
vinarije
Prepoznatljivi tradicionalni mleni proizvodi poput sira,
kajmaka
Svinjarstvo i ivinarstvo je u usponu razvojem savremenih
individualnih odgajivaa i proizvoaa
Razvijena proizvodnja pileeg mesa i jaja
Standardizovani proizvodi od meda

GRAD VALJEVO

ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDU

Zato poljoprivreda

Ouvana ivotna sredina

Grad Valjevo je opredeljen da ulae u organsku proizvodnju hrane
Pozitivne mogunosti i predispozicije u pogledu raspoloivih povrina za proizvodnju hrane za
ivotinje
Osnovan Regionalni centar za organsku proizvodnju voarstva i vinogradarstva
Pogodni uslovi za govedarsku proizvodnju
Izuzetan potencijal za razvoj ovarstva i kozarstva, kao i proizvodnju jagnjeeg mesa i kozjeg
mleka i mlenih proizvoda

Razvijena primarna poljoprivredna proizvodnja

Svee voe (rane i pozne sorte)

Veliki broj gljiva

Izuzetni potencijali za organsku proizvodnju

Povoljni prirodni uslovi za razvoj voarstva

Poljoprivredna savetodavna struna sluba

Prerada voa i povra

ljiva, jagodasto voe, rashladni kapaciteti
Sortiment prilagoen preradi

Konditorska industrija

Lokalno dostupne prirodne vone arome,

koncentrati, paste, pirei

Jeftine i dostupne osnovne sirovine (eer,

brano, prakasti proizvodi)

Proizvodnja gotove zamrznute hrane

Prerada voa i povra
Proizvodnja gotove zamrznute hrane
Jedan od najveih lokalno dostupnih
rashladnih kapaciteta u regionu

Industrija dijetetskih suplementa

Izuzetno kvalitetno lekovito bilje

Divlje vrste voa

Sirovine za proizvodnju alkaloida, biljnih

sokova, ekstrakata

Kozmetika industrija
Sirovine za proizvodnju etarskih ulja
Sirovine za proizvodnju aroma i ekstrakata

17

18

ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDU

GRAD VALJEVO

Turizam
Turizam na teritoriji grada Valjeva predstavlja potencijalno vrlo znaajnu
privredno-drutvenu aktivnost, prvenstveno zbog povoljnih prirodnih uslova,
izuzetnih prirodnih i kulturnih vrednosti i blizine beogradskog i vojvoanskog
trita koje broji oko etiri miliona ljudi. Najvei potencijal za razvoj turizma ima
iri prostor valjevskih planina sa turistikim centrom Divibare.
Valjevski kraj obiluje brojnim, izuzetno atraktivnim elementima turistike
ponude. Kao posebne turistike celine izdvajaju se:

Gradski turistiki centar Valjevo

Divibare, planinski turistiki centar

Brankovina, kulturno-istorijski kompleks

Petnica, sportsko-rekreativni i nauno-istraivaki centar

Manastiri (Leli, elije, Pustinja, Jovanja, Graanica)

Prirodna dobra (klisura reke Gradac, strogi prirodni rezervat Crna

reka, Petnika peina itd.)
Geografski poloaj, prirodni faktori, kulturno-istorijsko naslee, jasno govore da ovo podruje moe da
razvija sledea turistika kretanja: planinski turizam (Divibare, Maljen, Povlen, Magle, Medvednik,
Jablanik...), eskurzioni turizam (aci, uenici, studenti, penzioneri...), kulturni (etiri ustanove kulture od
nacionalnog znaaja, muzeji, galerije, spomenici, naslee...), verski (manastiri, hramovi i crkve),
obrazovni (edukacije, seminari, radionice), sportski i avanturistiki (biciklizam, paraglajding,
planinarenje, slobodno penjanje...), city break turizam, astronomski (Istraivaka stanica Petnica),
manifestacioni (Tenarske veeri, Jazz fest, Festival duvan varaka, Dani maline, Dani kupine, Dani gljiva,
Povlen reli, Petrovdanski dani, Sabor na Povlenu...), lovni turizam, seoski turizam.

GRAD VALJEVO

ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDU

Divibare
Turistiki centar Divibare nalazi se na planini Maljen, 37 km juno od Valjeva, a
117 km od Beograda. Divibare su najblie planinsko turistiko mesto glavnom
gradu i Vojvodini. Blizina velikim centrima i potreba za novim sadrajima, ini
Divibare veoma konkurentnom destinacijom za investiranje.
Blaga klima i ist vazduh, fantastini vidikovci, pitome livade, bogatstvo bilja i
umskih plodova, peake i mauntinbajking staze, hoteli, odmaralita, sportski
tereni, ski staze ine planinski turistiki centar Divibare pogodnim mestom za
okrepljujui odmor.
Balneoklimatoloki institut Srbije 1963. godine proglasio je Divibare za
klimatsko leilite. O lepotama i specinostima Divibara govori i injenica da
je drava ovde proglasila etiri stroga rezervata prirode: Crnu reku, alaki potok,
Zabalac i Vraji vir.
Divibare kao najrazvijenija turistika destinacija valjevskog kraja imaju velike
potencijale za dalji razvoj porodinog, dejeg, sportskog, aktivnog i zdravstvenog
turizma.
Grad Valjevo potencijalnim investitorima moe ponuditi preko 50 hektara zemlje
koja je spremna za investiranje za sledee namene: centralni komercijalnoturistiki sadraji (trgovina, ugostiteljstvo, zanatstvo, poslovne i nansijske usluge,
uslune delatnosti), hoteli, odmaralita, apartmanski objekti, kampovi, sportski
kompleksi i objekti, otvoreni tereni za rekreaciju i sport itd.

19

20

ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDU

GRAD VALJEVO

GRAD VALJEVO

ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDU

Prednosti investiranja u Srbiju

Sredstva koja mogu dobiti investitori su sredstva koja su namenjena za nansiranje
investicionih projekata u oblastima proizvodnje, usluga koje mogu biti predmet
meunarodne trgovine i istraivanja i razvoja.
Subvencije mogu da se odobravaju:
1. preko RAS-a:

Standardni investicioni projekti ulaganja u osnovna sredstva do 50 miliona evra,

Veliki investicioni projekti ulaganja preko 50 miliona evra,

Ulaganja od posebnog znaaja za Republiku Srbiju ulaganje preko 20 miliona evra

ili 500 novih radnih mesta i ulaganje preko 5 miliona evra ili 200 novih radnih mesta u
najrazvijenije optine u Srbiji ( IV grupa po razvijenosti i devanstirane optine).
Uslovi za dodelu sredstava:

Da se investicije i broj zaposlenih zadri u istoj optini najmanje 5 godina nakon

realizacije projekta, odnosno 3 godine za male i srednje privredne subjekte,

Da korisnik isplauje zaradu veu za 20% od minimalno utvrene zarade. Rok za

realizaciju tog projekta: 3 godine od zakljuenja tog ugovora, a najdue 5 godina
ukoliko Komisija takav zahtev odobri.
Vrsta podsticaja koja se moe dodeliti:

podsticaj za opravdane trokove bruto zarada 20%

dodatni podsticaj za radno intenzivne projekte opcioni dodatak od 10% od iznosa

trokova dvogodinjih bruto zarada (preko 200 NRM), 15% (preko 500) i 20% (preko
1000).

dodatni podsticaji za kapitalno intenzivne projekte opcioni dodatak od 10% na visinu

opravdanih trokova ulaganja.

2. preko NSZ:
program subvencija za zapoljavanje
program strune prakse
program prekvalikacija

3. privremeno poresko oslobaanje na dobit pravnih lica:

Kompanije su izuzete od poreza na dobit za period od 10 godina poev od prve
godine u kojoj prijave oporezivi dobitak ukoliko investiraju u iznosu koji prelazi
priblino 9 miliona eura u osnovnim sredstvima, i zaposle najmanje 100 novih
radnika tokom investicionog perioda.

Izbegavanje dvostrukog oporezivanja

Smanjena optereenja na zarade
Godinji odbici za porez na dobit
Bescarinski uvoz sirovina i poluproizvoda
Bescarinski uvoz maina i opreme

21

22

ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDU

GRAD VALJEVO

GRAD VALJEVO

Prednosti investiranja u Valjevo

Najbolje mesto za investitore i kreditore, emu svedoi nagrada za

meunarodni kreditni rejting dobijena od agencije Moodys
Grad sa povoljnom poslovnom klimom i grad prijateljski
naklonjen inostranoj lmskoj industriji, za ta je i sertikovan od
strane Film in Serbia, Serbia Film Commission
Moderna lokalna samouprava sa modernim informacionim
sistemom
Postojei programi podrke privredi
Odeljenje za lokalni razvoj i privredu kao servis investitorima

Sve kompanije u oblasti proizvodnje koje nameravaju da investiraju u

Valjevo mogu da koriste niz lokalnih oslobaanja za svoje projekte i
to:

Doprinos za ureenje graevinskog zemljita

se ne plaa za proizvodne objekte, objekte za
skladitenje, podzemne etae visokogradnje (garani
prostor, podstanice, trafostanice, ostave...), objekte
infrastrukture, otvorena deja igralita, otvorene
sportske terene, atletske staze.

Firmarina i komunalne takse za korienje

reklamnog panoa: Mala i srednja preduzea i
preduzetnici su osloboeni plaanja, u toku godine, sve
dok u toku godine ne ostvare prihod vei od 50 miliona
dinara.

ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDU

23

24

ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDU

GRAD VALJEVO

Zone i lokacije za investiranje

Na teritoriji grada Valjeva opredeljene su tri lokacije za privredno-industrijske namene povrine
230 ha - Industrijska zona Valjevo, Industrijska zona Kruik i Privredna zona Beloevac.

GRAD VALJEVO

ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDU

25

Industrijska zona Valjevo (170 ha), glavna industrijska zona,

oformljena je du drumske i eleznike komunikacije u pravcu Beograda.
U okviru ove zone je kompleks zemljita i objekata bive fabrike Stel.
Objekti na prostoru ovog kompleksa graeni su od tvrdog materijala, i
inili su jednu funkcionalnu celinu za obavljanje delatnosti prerade i
obrade drveta i proizvodnje. Do sada su u zoni prodati svi objekti i 7ha
28a 22m2 od ukupno 14ha 29a 61m2 zemljita. Ostalo zemljite bie
ponueno investitorima kada Republika Srbija okona postupak
restitucije. Industrijska zona Stel raspolae infrastrukturom koju ine
mrea prilaznih puteva, atmosferska kanalizacija, elektrina energija.
Infrastrukturnim opremanjem i ureenjem Industrijske zone Stel i
njenim irenjem na ostale delove Privredne zone, stvaraju se
pretpostavke za bri privredni razvoj grada Valjeva.
Ciljevi koji se planiraju ostvariti razvojem ove zone su:

podsticaj razvoja industrije

uveanje broja zaposlenih u privredi,

stimulisanje osnivanja kompanija smanjivanjem kapitalnih trokova i lakeg pokretanja

proizvodnje,

racionalizacija korienja resursa (prostor, energija, infrastruktura ),

poveanje prihoda gradu,

porast izvoza,

angaovanje graevinske operative u opremanju zone.

U okviru Industrijske zone Valjevo kompleksa Stel posluju preduzea Elbi, ABC-test, Samedi,
SZR Simil, MPK-Trade, Repol, Carinski terminal, Termosistem tehnika, Gradnja beton i Emko.

26

ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDU

GRAD VALJEVO

GRAD VALJEVO

Industrijska zona Kruik (110 ha)

locirana je u severoistonom delu urbanog
centra grada, pored dravnog puta BeogradValjevo. U zoni su smeteni kapaciteti
kompleksa metalopreraivake namenske
industrije HK Kruik. Zona je relativno
dobro opremljena komunalnom
infrastrukturom (saobraajnice, prikljuci na
vodovod i kanalizaciju, elektroenergetska i
PTT mrea-informaciona mrea, zatitno
zelenilo, parking). Pristup zoni je mogu samo
drumskim saobraajnicama. Na prostoru ove
industrijske zone postoje mogunosti za
osnivanje tehnolokog parka i biznis
inkubatora / inkubator centra / biznis
inovativnog centra. Ova zona zauzima
prostor od 110 ha i 100% je u javnom
vlasnitvu.

ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDU

Privredna zona Beloevac (60 ha) je meovite namene i nalazi se u jugoistonom delu
grada Valjeva. Prostire se na povrini od oko 60 ha i u privatnom je vlasnitvu. Na prostoru ove
zone posluju brojni privredni subjekti, Valy, Stokoprom, Blist, Melan, Rapidprodukt,...
Pojedinane privatne investicione lokacije i objekti nalaze se u meovitim zonama
grada. Na ovim lokacijama ve posluje znaajan broj mikro i malih preduzea, kao i jedan
mali broj srednjih preduzea.

27

28

ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDU

GRAD VALJEVO

GRAD VALJEVO

ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDU

Privatne investicione lokacije

Grad Valjevo preko svoje baze privatnih investicionih lokacija (privreda.valjevo.rs)
je u mogunosti da potencijalnim investitorima ponudi i vie desetina privatnih
investicionih lokacija, parcela, hala, kao i poslovni prostor.
U ponudi se nalazi 6 hala za pokretanje poslovnih aktivnosti, 6 slobodnih poslovnih
prostora, kao i 20 poljoprivrednih i graevinskih parcela.
Baza investicionih lokacija grada Valjeva objedinjuje sve slobodne privatne lokacije
za ulaganja na podruju grada. U postojeim halama i poslovnim prostorima
mogue je zapoeti razliite vrste proizvodnje i prerade. Dostupna infrastruktura su
voda, struja, kanalizacija, telefon, internet itd. Objekti su u veini sluajeva prizemni
i tvrde gradnje.

Braunld investiciona lokacija Gradac se nalazi u blizini centra grada. Na prostoru od 7,77
ha se nalaze objekti bruto povrine od oko 16.500m2. Postojeim urbanistikim planovima,
lokacija je namenjena za proizvodne delatnosti razliitog tipa uz pribavljanje uslova za zatitu
ivotne sredine. Pored hala i magacina neophodnih za obavljanje proizvodne delatnosti,
postoje jo i portirnica, kotlarnica, upravna zgrada, ali i propan-butan stanica, kao i stanica za
preiavanje otpadnih voda. Ova lokacija je pogodna za industrijsku proizvodnju,
proizvodno zanatstvo, skladitenje i razne druge srodne delatnosti. Mrea prilaznih puteva,
elektrina energija, gradska voda, kanalizacija i postrojenje za preradu otpadnih voda su
takoe prednosti ove lokacije.

29

30

ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDU

Oni su izabrali nas

GRAD VALJEVO

Izgradnja proizvodne hale i distributivnog centra fabrike rashladnih ureaja Gorenje

poela je 2004. godine u industrijskoj zoni Valjeva, a putena je u rad 2006. godine.
Gorenje je odluilo da duplira kapacitete za proizvodnju rashladnih ureaja i drugu fabriku
je otvorilo poetkom 2013. godine. Ceo industrijski kompleks se prostire na oko 50.000 m2.
Kapacitet proizvodnje je oko 1.000.000 rashladnih ureaja godinje. Ukupna vrednost
investicije je preko 40 miliona . U valjevskom Gorenju zaposleno je preko 1.000
radnika.
Fabrika stiropora Austrotherm poela je proizvodnju sredinom 2003. godine, sa
investicionim ulogom od 3,5 miliona , u industrijskoj zoni grada Valjeva, na placu povrine
2
12.000 m . Austrotherm je prva green eld investicija u Valjevu. Ukupna vrednost
investicije je oko 6.000.000 . U fabrici je zaposleno oko 130 radnika.
Italijanska kompanija Golden lady svetski poznati proizvoa arapa i nog rublja,
investirala je 2004. godine u industrijskog zoni Beloevac kroz green eld investiciju
otvaranjem fabrike Vally u Valjevu. Fabrika se prostire na 10.000 m2, ime je kompletiran
proizvodni lanac ove kompanije. U ovoj fabrici je zaposleno oko 1.500 radnika.
U 2012. godini slovenaka kompanija Merkator S je otvorila Roda Megamarket u Valjevu
povrine 3.400 m2. Ukupna vrednost investicije u opremanje i gradnju iznosi 6 miliona , a
zaposleno je 60 radnika.
Kompanija Interex, deo francuskog trgovinskog lanca Intermarche, koji je meu 15
najveih trgovinskih kompanija u svetu, otvorila je u 2012. godini supermarket u Valjevu.
Objekat je povrine 2.600 m2, od ega prodajni deo ini oko 1.400 m2. Vrednost investicije
je 3,5 miliona , a posao je dobilo 40 radnika.
Ukupna vrednost navedenih investicija je oko 70.000.000,00 , pri emu je zaposleno oko
3.000 naih sugraana.
Renomirana austrijska kompanija Immonanz otvorila je u 2016. godini oping centar
2
Stop shop, na povrini od 6.100 m sa 170 parking mesta . U projekat je uloeno 7
miliona evra i zaposleno oko 90 radnika.

GRAD VALJEVO

Meunarodni partneri Grada Valjeva

Meunarodni partneri / prijatelji grada Valjeva

grad Sittard-Geleen, Holandija, protokol o saradnji

grad Pfaffenhofen, Nemaka, partnerstvo gradova
grad Prievidza, Slovaka, sporazum o saradnji
grad Rehovot, Izrael, sporazum o prijateljstvu
grad Brindizi, Italija, povelja prijateljstva
grad Swidnik, Poljska, povelja prijateljstva
optina Velenje, Slovenija, protokol o saradnji

ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDU

31

32

ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDU

GRAD VALJEVO

Kvalitet ivota

GRAD VALJEVO

Kulturno-turistike manifestacije

Trgovi, fontane, etalita, parkovi, ouvana priroda

Knez Miloeva ulica koja predstavlja okosnicu zone

unapreenog poslovanja (BID zona - business improvement

district)
Tenjar, stara valjevska arija koja je postala svojevrsni
nacionalni lmski grad

Grad Valjevo ima razgranatu mreu ustanova, a etiri su ustanove

kulture od nacionalnog znaaja:
Narodni muzej Valjevo
Moderna galerija Valjevo
Matina biblioteka Ljubomir Nenadovi Valjevo
Zavod za zatitu spomenika kulture Valjevo
Ostale znaajne ustanove:
Istorijski Arhiv
Centar za Kulturu
Internacionalni umetniki studio Radovan Trnavac Mia

Bogat umetniki ivot i brojne kulturne manifestacije:

Tenjarske veeri
Festival folklora Zlatni opanak
Dani maline u Brankovini
Desanki u ast
Svetosavska trka
JAZZ festival
Festival duvan varaka
Dani gljiva
Dan kupine
Petrovdanski dani
Sabor na Povlenu
Povlen reli

ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDU

33

34

ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDU

GRAD VALJEVO

DOBRODOLI U VALJEVO

Kontekt

Grad Valjevo
Karaoreva 64, 14000 Valjevo, Srbija
Tel: +381 (0)14 294 902
Fax: +381 (0)14 294 112
Web: http://www.valjevo.rs
E-mail: info@valjevo.org.rs

Odsek za lokalni razvoj i privredu

Tel: +381 (0)14 294 711
Web: www.valjevo.rs
Web: privreda.valjevo.rs
E-mail: led@valjevo.org.rs

BIG PLUM
GRAD VALJEVO