RAZVOJ TURIZMA U SRBIJI

KRETANJE TURIZMA U SVETU

Meunarodni turizam u svetu razvija se jos od davne 1950. godine, sa razvojem svetske privrede, i rastom obima razmene roba i usluga
U drugoj polovini 20. veka turizam doivljava ekspanziju, sa prosenom stopom rasta od 5,6% Predvianja za 2020.godinu su sledea: Turistiki promet iznosie 1,6 milijardi stranih turista; Meunarodni turizam nastavlja da raste stopom od 4% godinje Evropa ostaje najpopularnija turisitka destinacija; Izvori turistike tranje i dalje ostaju razvijenezemlje poput Kine, Rusije, Poljske i Brazila.

Kretanje turizma u svetu 1950-2020

RAZVOJ TURIZMA U SRBIJI

Srbija raspolae samo komparativnim prednostima u turizmu; Poseduje raznovrsnu strukturu turistike ponude, ima dugu istoriju i Optu prepoznatljivost, ouvane prirodne resurse i ljudski potencijal;

Nedostatak: Nedovoljno valorizacije potencijalnih turistikih resursa;

ansa za Srbiju nalazi se u zaokretu turizma ka novim globalnim Trendovima, jer od 11proizvoda zasnovanih na iskustvu, Srbija ima anse u svima sem u turizmu sunca i mora

ZNAAJ TURIZMA U PRIVREDI

CILJEVI RAZVOJA TURIZMA

-Podsticnje privrednog rst i ukupnog prihoda na 1,3 milijarde evra
-Obezbeenje meunrodnih stndrd kvlitet ztite turistikih potro -Obezbeenje rzvoj sopstvene pozitivne meunrodne slike -Obezbeenje dugorone ztite i integrisnog uprvljnj prirodnim i kulturnim resursim, to je u interesu odrivog rzvoj turizm -Razvoj pozitivnog internacionalnog imida zemlje

Razvoj najznaajnijih turistikih proizvoda Srbije: -gradski odmor, poslovni turizam i MICE dogadjaji; -krune ture, specijalni interesi; -nautika; i -spa/wellness, planine i jezera, ruralni turizam

VLASINA- nedovoljno iskorieni resurs od velikog znaaja za turizam

-Spada u prirodna dobra svetske vrednosti -potencijalni generator regionalnog i dravnog razvoja -Prednost:Saobraajna veza Surdulica - Vlasinsko jezero Bugarska granica ukazyje na mogunost razvoja tranzitnog turizma -Nedostatak: slabo razvojena infrastruktura -ansa za razvoj sporta, lova, ribolova, eko turizma i avanturistikog turizma, -Izuzetno dobri uslovi za uzgoj plantanog i aromatinog bilja.

DUNAV-TURISTIKA ANSA SRBIJE

-Najznaajnija Evropska reka Evropski Koridor 7 -Prolaskom kroz Srbiju povezuje mnoga zatiena prirodna dobra ,stvarajui uslove za razvoj Ekoturizma. -Nedostatak: Minimalno ulaganje u razvoj Regiona Podunavlje -ansa: Dunavska strategija usvojena i podrana od strane Evropske Unije -Ciljevi: -da se ojaa saradnja meu podunavskim zemljama, -ojaa privredni razvoj, -pobolja infrastruktura i -zatiti ivotna sredina.

RURALNA PODRUJA U SRBIJI

-Ruralna podruja Srbije zahvataju 85% teritorije Srbije; -U njima ivi 55% stanovnitva koji formiraju 41% GDP zemlje -Ruralna Srbija obuhvata 24 okruga; -Nedostatak jesu razlike u veliini optina, nedovolna interna homogenost, nepotovanje geografskih , demografskih i privrednih kriterijuma, veliki stepen diferentnosti Velika pretnja jeste smanjenje broja sela koja danas postoje u Srbiji!

Budunost rurlne Srbije jeste u ekonomskoj diverzifikciji i irenju sekundrnih i tercijlnih deltnosti u rurlnim podrujim;

MREA ZA RURALNI RAZVOJ SRBIJE

BANJSKI TURIZAM
PREDNOSTI Tradicija posete i boravka u banjama Visoko obrazovni kadrovi Lekoviti prirodni i zdravstveni faktori Bogato kulturno-istorijsko naslee Geografski poloaj Kvalitet ivotne sredine Mogunosti proizvodnje zdrave hrane Niska cena terapeutskih programa NEDOSTACI Loa opta i turistika infrastruktura Zastarela medicinska oprema Nedostatak strategijskog pristupa planiranju banjskog turizma Neadekvatna edukacija za nove profile kadrova u turizmu Nedostatak kvalitetnih marketinkih istraivanja Nepostojanje stabilnih finansijskih izvora Nestabilna politika situacija

-Sa 160 termomineralnih izvora u 40 banja, Srbiju stranci popularno nazivaju Dravom banja

-rekreativna i leilina funkcija -zahvaljujui Vrnjakoj banji kao Srpskoj kraljici turizma, Srbija uspeno rzvij kulturni i mnifestcioni turizm.

AVANTURISTIKI TURIZAM
-potencijal za razvoj pruaju Valjevske planine i Zapadna Srbija

-Nedostatak: Ovaj vid turizma je slabo marketinki propraen i pozicioniran -ansa : Razvoj biciklistikog turizma zbog prirode, istorije i kulture. -Ciljevi: -da se promovie kulturna razmena meu Evropljanima, -da se demonstriraju ekonomske dobiti od biciklistikog turizma za lokalne ekonomije, -da se promovie biciklizam kao jedan od najboljih naina odrivog razvoja turizma

KULTURNI TURIZAM
Uloga turizm u kulturi je prevzilenje brijere meu kulturm i podsticanje tolerncije, potovnja i uzjmnog rzumevnja.

Manifestacije kao integralni deo turizma dobijaju sve vie na znaaju Prednosti: -Blizina Srbije emisionim turistikim tritima, pre svega lanicama EU; -Povoljne cene za posetioce iz inostranstva; -Nedovoljna poznatost, ali i atraktivost Srbije kao turistike destinacije; -Raznovrsnost solidno ouvanih prirodnih i civilizacijskih tekovina;
Odnos broja manifestacija i broja posetilaca po svakoj manifestaciji

ZAKLJUAK
Turizam : je vaan igra u zatiti prirodnih i kulturnih dobara; je vani faktor ekolokih promena; rui granice izmeu zemalja i doprinosi stabilizaciji i uvrenju veza Srbije sa Evropom i svetom. Razvoj turizma u Srbij je mogu: Uz diversifikaciju turistikih proizvoda, Uz organizaciju B2B kongresa i work shop-ova izmeu naih i ino turistikih organizacija uz profesionalnu edukaciju turistikih radnika Srbije Uz praenje i razvoj savremenih trendova u turizmu, ekoturizma, avanturistikog turizma, banjskog turizma...