18.

септем ар
18. септем ар (18.9.) је 261. дан у години по грегоријанском календару (262. у преступној
години). До краја године има још 104 дана.

Садржај
Догађаји
Рођења
Смрти
Празници и дани сећања
Види још
Референце

Догађаји
96 — Након убиства Домицијана, Римски сенат је за новог
императора изабрао Нерву, првог од Пет добрих царева. септембар
324 — Константин Велики је нанео одлучан пораз П У С Ч П С Н
Лицинију у бици код Хризопоља, што је био увод у 1
Константинову самосталну владавину Римским царством 2 3 4 5 6 7 8
и укидање тетрархије. 9 10 11 12 13 14 15
1502 — Шпански морепловац италијанског порекла 16 17 18 19 20 21 22
Кристифор Колумбо стигао је у Костарику на свом 23 24 25 26 27 28 29
четвртом и последњем путовању у Нови свет.
30
1739 — Потписивањем Београдског мира окончан је рат
између Аустрије и Турске, започет 1736. Аустрија је потиснута са Балкана, а Турска се
вратила на Дунав и Саву. Централна Србија је поново постала део Османског
царства, а Аустрија је била присиљена да Турцима врати и Малу Влашку и делове
Босне које је добила Пожаревачким миром 1718.
1759 — Французи су после војног пораза морали да препусте Енглезима провинцију
Квебек у Канади, а у последњој бици су погинула оба команданта - енглески Џејмс
Вулф и француски Луј Монкалм.
1810 — У Чилеу је почео устанак против шпанске колонијалне власти под вођством
Бернарда О'Хигинса, касније председника Чилеа (1817—1823).
1822 — Француски египтолог Жан Франсоа Шамполион дешифровао је египатско
писмо, (хијероглифе).
1851 — Изашао је први број америчког дневника „Њујорк тајмс“, који је основао Хенри
Џервис Рејмонд.
1931 — Јапански војници су подметањем бомбе под пругу изазвали Мукденски
инцидент, што је Јапан искористио као повод за напад на Манџурију.
1934 — СССР је приступио Лиги народа.
1944 —
Након тешких борби америчке оклопне јединице под командом генерала Џорџа
 Након тешких борби, америчке оклопне јединице под командом генерала Џорџа
Патона заузеле су у Другом светском рату луку Брест, значајно војно поморско
упориште у северозападној Француској.
Први пролетерски корпус НОВЈ ослободио Ваљево.
1947 —
Ступио је на снагу Акт о државној безбедности, којим је основан Савет за
националну безбедност и Агенција ЦИА.
Америчко ратно ваздухопловство постало је засебан вид америчких оружаних
снага.

1961 — Авион који је превозио генералног секретара Уједињених нација Дага

Хамаршелда се срушио код Ндоле у Северној Родезији.
1973 — Генерална скупштина УН акламацијом је примила у чланство обе немачке
државе - Источну и Западну Немачку; у чланство УН примљени су и Бахами.
1988 — Током антивладиних демонстрација, у којима је убијено хиљаде људи, војна
хунта је оборила председника Бурме Маунга Маунга.
1989 —
Након 22 године прекида, Израел и Мађарска су обновили дипломатске односе.
Индијска влада одлучила је да обустави војне операције против Тамилских
тигрова и да до краја године повуче трупе из Шри Ланке.
1995 — Босна и Херцеговина је примљена у чланство IAEA.
1997 — Исламски терористи су у центру Каира напали туристички аутобус и убили
девет немачких туриста и египатског возача.
2001 — Окружни суд у Београду саопштио је да је из масовне гробнице у Батајници
код Београда ископано најмање 269 тела за која се сумња да су посмртни остаци
косовских Албанаца убијених и погинулих за време рата на Косову 1999.
2003 — Босна и Херцеговина је приступила болоњском процесу.

Рођења
1709 — Самјуел Џонсон, енглески песник, драматург, есејиста, моралиста, књижевни
критичар, биограф, уредник и лексикограф. (прем. 1784)[1]
1765 — Папа Гргур XVI. (прем. 1846)
1786 — Јустинус Кернер, немачки песник и писац књига из области медицине. (прем.
1862)
1819 — Леон Фуко, француски физичар. (прем. 1868)[2]
1872 — Адолф Шмал, аустријски бициклиста и мачевалац. (прем. 1919)
1895 — Иво Тијардовић, хрватски композитор, писац и сликар. (прем. 1976)
1905 — Грета Гарбо, шведско-америчка глумица. (прем. 1990)[3]
1949 — Питер Шилтон, енглески фудбалски голман и фудбалски тренер.
1950 — Мирослав Лазански, српски новинар, војнополитички коментатор и писац.
(прем. 2021)
1951 — Ди Ди Рамон, амерички музичар, најпознатији као суоснивач, басиста и певач
групе Ramones. (прем. 2002)
1952 — Никола Јовановић, југословенски фудбалер.
1959 — Јовица Цветковић, српски рукометаш и рукометни тренер.
1961 — Џејмс Гандолфини, амерички глумац и продуцент. (прем. 2013)
1967 — Роберто Росети италијански фудбалски судија
 1967 — Роберто Росети, италијански фудбалски судија.
1968 — Тони Кукоч, хрватски кошаркаш.
1971 — Ленс Армстронг, амерички бициклиста.
1971 — Џејда Пинкет Смит, америчка глумица и музичарка.[4]
1972 — Ана Софреновић, српска глумица.
1973 — Марио Жардел, бразилски фудбалер.
1973 — Џејмс Марсден, амерички глумац, музичар и модел.
1974 — Сол Кембел, енглески фудбалер и фудбалски тренер.
1975 — Џејсон Судејкис, амерички глумац, комичар, сценариста и продуцент.
1976 — Роналдо, бразилски фудбалер.
1979 — Алисон Ломан, америчка глумица.
1986 — Кили Хејзел, енглески модел, глумица и певачица.
1989 — Серж Ибака, конгоанско-шпански кошаркаш.
1989 — Едвин Џексон, француски кошаркаш.
1990 — Кристина Пајкић, српска глумица.
1993 — Патрик Шварценегер, аустријско-амерички глумац и модел.
1995 — Ђоко Шалић, српски кошаркаш.

Смрти
893 — Зханг Ксионг, кинески ратник.
1385 — Балша II, владар Зете.
1753 — Христофор Жефаровић, српски сликар, зограф, бакрорезац и калиграф (рођ.
1690)
1783 — Леонард Ојлер, швајцарски математичар (рођ. 1707)
1812 — Сафранболулу Изет Мехмет Паша, османски политичар, 186. велики везир
Османског царства (рођ. 1743)
1911 — Петар Столипин, руски правник, државник и трећи председник владе Русије.
(рођ. 1862)
1924 — Ф. Х. Бредли, енглески филозоф и аутор (рођ. 1846)
1961 — Хјалмар Агне Даг Хамаршелд, генерални секретар УН. (рођ. 1905)
1967 — Џон Кокрофт, енглески физичар. (рођ. 1897)
1970 — Џими Хендрикс, амерички певач и гитариста. (рођ. 1942)
1975 — Владан Недић, српски књижевни историчар. (рођ. 1920)
2002 — Маргита Стефановић Маги, српска музичарка, клавијатуристкиња групе
Екатарина Велика. (рођ. 1959)
2007 — Љиљана Молнар-Талајић, босанскохерцеговачка и хрватска оперска
певачица и сопранистица. (рођ. 1938)
2008 — Звонко Миленковић, српски музичар, члан групе „Рокери с Мораву“. (рођ. 1956)
2012 — Сантиаго Кариљо, шпански теоретичар и политичар, творац појма
еврокомунизам (рођ. 1915)

Празници и дани сећања

Види још
Списак датума Списак деценија Списак миленијума
 Списак датума Списак деценија Списак миленијума
Списак година Списак векова

Референце
1. James Boswell (1837). The Life of Samuel Johnson, L.L. D.: Including A Journal of a Tour to
the Hebrides (https://books.google.com/books?id=mJsEAAAAYAAJ&pg=PA9). G. Dearborn.
стр. 9.
2. American Literary Gazette and Publishers Circular (https://books.google.com/books?id=Bvk
o8iqV-NkC&pg=RA3-PA2). G. W. Childs. 1867. стр. 3.
3. Sven Broman; Greta Garbo (1992). Conversations with Greta Garbo (https://books.google.co
m/books?id=TfiYWR_yeEgC). G.K. Hall. стр. 42. ISBN 978-0-8161-5586-6.
4. „Jada Pinkett Smith Facts” (https://www.britannica.com/facts/Jada-Pinkett-Smith).
Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 18. 9. 2020.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=18._септембар&oldid=24025837”

Датум и време последње измене странице: 4. септембар 2021. у 02:13

Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и
додатни услови. Погледајте услове коришћења за детаље.

Политика приватности
О Википедији
Одрицање одговорности

За програмере
Статистика
Изјава о колачићима