Максимијан

Марко Аурелије Валерије Максимијан Херкулије (лат.

Marcus Aurelius Valerius Maximianus Herculius; рођен око
Максимијан
250. године, умро јула 310. године) ио је римски цар,
заједно са Диоклецијаном од 1. марта 286. године до 305.
године.

Рођен је у сиромашној породици у околини Сирмијума, у

Доњој Панонији, на тлу данашње Ср ије. Максимијан се
про ијао у војсци све до 285. године, када га је нови цар
Диоклецијан, његов пријатељ, начинио цезаром и
владарем западног дела царства. Следеће године
Максимијан је постао август, заједно са Диоклецијаном, а
293. када је Диоклецијан увео тетрархију, Констанције
Хлор је постао Максимијанов цезар и оженио се његовом
ћерком.

Током своје владавине, Максимијан је имао неколико

пута војне успехе, против Алемана и Бургунда у северној
Германији, као и против Карпа на Дунаву. Такође, у
Максимијаново време се појавио противцар у Британији,
Караусије. Максимијан

Пуно име Марко Аурелије

Диоклецијан и Максимијан су 1. маја 305. заједно Валерије
одступили са трона. Јасно је да Максимијан то није
Максимијан
учинио по сопственој вољи. Галерије и Констанције
Херкулије Август
Хлор постали су нови цареви, који су узели за цезаре
Севера II и Максимина Дају. Када је Констанције умро Датум рођења 240.
следеће године, Максимијанов син, Максенције до ио је Место рођења Сирмијум
западни део царства на управу и именовао је
Римско царство
Максимијана за свог августа. Максимијан је у иткама
по едио Севера и Галерија и привукао на своју страну Датум смрти Јул 310.
сина Констанција Хлора, удућег цара Константина Место смрти Масилија
Великог, дајући му за жену своју кћи Фаусту. Римско царство

Ипак, 308. Максимијан је подигао устанак против свог Супружник Евтропија

сина, кренуо је на Рим, али је ио поражен и са Потомство Флавија Макимијана
Константином је потражио уточиште у Галији. 310. Теодора ,
године прогласио се по трећи пут за цара, али се није Максенције , Фауста
могао одржати против Константина Великог, који га је
приморао да изврши самоу иство. Римски цар
Период 1. април 286 - 1. мај
Биографија 305.
Претходник Карин
Рођен у Панонији од скромних родитеља, толико се Наследник Констанције Хлор и
прочуо по својој војној служ и да је то Диоклецијана при Галерије
реализовању свог плана о подели Царства ез комадања
истог навело да га узме се и за колегу, као некога ко и
својим понашањем и спосо ностима могао ити од користи у тренутно нарушеном стању јавних
послова. Сходно томе произвео га је прво у цезара, а затим у августа, доделивши при томе
почасне називе — њему Херкулије, а се и Јовије. Ови епитети пружали су панегиричарима овог
до а о илан материјал за отворено ласкање и невероватне досетке.

Даља прича о Максимијану толико је у присној вези са причом његовог патрона и Константина
да је готово свака појединост сасвим подро но илустрована у чланцима о Диоклецијану,
Константину и Максенцију. Биће стога довољно о ратити пажњу на главне чињенице:

Након што га је Диоклецијан убеђивањем, ако не и присиљавањем, натерао да се

најневољније одрекне своје власти у Милану 1. маја 305, идуће 306, оберучке је
прихватио позив свог сина Максенција. Напустивши свој миран живот у Луканији,
поново је био обдарен свим инсигнијама царског положаја.
Пошто је својом срчаношћу и умећем спречио опасности које су запретиле Италији,
погубио Севера (307) и одбио Галерија, успоставио је блиску везу са Константином,
коме је доделио титулу августа и руку своје кћерке Фаусте.
При повратку у Рим збацио га је Максенције, који се, пошто је изгубио стрпљење да
буде под контролом и диктатом свог оца, правио или веровао да је овај осмислио
заверу да га обори са власти.
Отишавши, дакле, на Галеријев двор, одан је у просекуцији издајничких интрига, те је
морао да потражи прибежиште код зета. Да би скинуо са себе сваку сумњу, још једном
је формално одложио пурпур.
Пошто је искористио припремено одсуство свог протектора и издајнички присвојио
ризницу депоновану у Арлу, богатим митом успео је да наговори кор војника да га по
трећи пут прогласе за августа.
Опкољен у Марсељу и прунђен да се преда, одузета су му сва достојанства, али му је
дозвољено да задржи свој живот и слободу (308).
Али, коначно, две године касније, после узалудног настојања да наведе своју кћерку
да уништи свог мужа, наложено му је да бира како ће да оконча живот, те се задавио
фебруара 310.

Читава историја овог урног периода сведочи о Максимијановим војничким талентима и са

једнаком сигурношћу показује да је овај начисто ио лишен достојанства ума, да је ио потпуно
непринципијелан, да је ио не само сиров и строг, него и подао и окрутан. Сви извори се слажу
да је ио потпуно лишен префињености и углађености, а каже се да су његове црте лица и општи
изглед или показатељ гру ости и окрутности духа унутар њега. Док га је водио Диоклецијанов
супериоран геније и командујући интелект, ваљано је о ављао свој посао за који је ио иза ран. У
каснијим годинама његовог живота, пак, када је ио препуштен да сам доноси одлуке, испољава
се тужан призор сла е ам иције, немира, подмуклости и злочина.

Максимијан је оженио Еутропију, удовицу сирског порекла, која му је родила двоје деце, цара
Максенција и Фаусту, касније супругу Константина Великог. Еутропија је из претходног рака
до ила ћерку, Флавију Максимијану Теодору, касније супругу Констанција Хлора.

Извори
Zosim. ii 7, 8, 10, 11.
Zonar. xii. 31, 32, 33.
Auct. de Mort. Persec. 8, 29, 30.
Paneg. Vet. ii passim, iii 3, 10, 14, vi 9, vii. 14&c.
Vict, de Caes. Epit. 39. 40.
 , p
Eutrop. ix 14, 16, x. 1. 2.

Oros. vii. 25, 28.

Спољашње везе
Мачем освојио круну („Вечерње новости“, 28. јул 2009) (http://www.novosti.rs/dodatni_sa
drzaj/clanci.119.html:279777-Macem-osvojio-krunu)

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Максимијан&oldid=22052494”

Датум и време последње измене странице: 25. јул 2019. у 19:25

Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и
додатни услови. Погледајте услове коришћења за детаље.

Политика приватности
О Википедији
Одрицање одговорности

За програмере
Статистика
Изјава о колачићима