Доминат-реформе Диоклецијана и Константина

Алекса Миловановић I1

Питања:
1. Која су обележја домината као државног уређења Римског
царства?
2. Објасни функционисање тетрархије, система владавине који је
увео Диоклецијан.
3. Какве промене је донела Диоклецијанова војна реформа?
4. Шта је регулисано пореском реформом цара Диоклецијана?
5. Зашто је Константин Велики основао нову престоницу
Константинопољ?
6. Објасни положај колона у Римском царству.
7. Упореди Диоклецијанову и Константинову владавину.
8. На основу текста Диоклецијанов Едикт о ценама, објасни шта
је њиме било прописано.

Одговори:

1. Реформама царева Диоклецијана (284-305) и Константина

Великог (306-337) превазиђена је тешка криза која је погодила
Римско царство током трећег века.Диоклецијановом
владавином почиње доба позног царства, које је
 подразумевало неограничену власт цара у
оквиру новог политичког система који се назива
доминат.Цар је сматран за божанство и сви су му
се клањали.Сенат је и даље опстао, али је његова
улога знатно смањена и сведена на саветодавну.Доба
домината је трајало Диоклецијановог ступања на престо 284.
године до пропасти Западног римског царства 476. године.

2. Диоклецијан је увео нови систем владавине, познат као

тетрархија (четрворовлашће).За свог савладара изабрао је
Максимилијана који је био искусан војник.Диоклецијан и
Максимилијан носили су титулу августа.Они су 293. године
изабрали савладаре нижег ранга са
титулом цезара.Диоклецијан је изабрао
Гаја Галерија, а Максимилијан
Констанција Хлора.Августи су се
сматрали браћом, а цезари су постали
њихови усвојени синови.Тетрархија је
укинута 324. године након победе
Константина у грађанском рату између двојице августа,
Константина и Лицинија.

3. Диоклецијан је спровео војну реформу јер је било потребно

створити јаку војску, која ће бранити границе и која ће бити
ослонац царској власти.Војска је подељена на пограничне
трупе, које су стално биле на граници и покретне трупе које су
се према потреби могле пребацивати из једног дела Царства у
други и брзо деловати у случају изненадне опасности.Састав
 војске је увећан јер су крупни земљопоседници били
обавезни да држави дају одређени број регрута, сразмерно
величини поседа.

4. Диоклецијан је спровео пореску реформу зато што је државу

задесила криза.Он уводи непосредан порез (анону) који се
плаћао у натури.Према количини и квалитету обрадиве
земље, културама које су гајене, радној снази и количини
стоке, од становника Царства, пре свих сељака и колона,
узимана је одређена количина производа, попут жита, уља,
вина и меса.Овај порез су плаћали и сенатори, а становници
града су плаћали такозвани лични порез.

5. Рим је за време Диоклецијана потпуно изгубио свој

значај.Због тога и зато што су напади варвара били све чешћи,
Константин Велики је 330. године, на
месту грчке колоније Византион,
основао град и престоницу
Константинопољ (данашњи
Истанбул).Како је нова престоница
рађена по узору на Рим па се још
назива Нови Рим или Други Рим

Константинопољ 1422.
6. Колони су првобитно били слободни људи који нису имали
земљу, па су је узимали у закуп од богатих
велепоседника.Један део приноса били су дужни да предају
земљопоседнику, а остатак су задржавали за себе.Временом
су колони губили слободу и бивали везани за земљу на којој
 су радили.Пошто је Константин забранио да колони мењају
имања, власник земљишта код кога би се нашао туђи колон
био је дужан да га врати старом господару.Сами колони, ако
би покушали да беже, били би бачени у окове и своје
дужности би обављали као робови.

7. Диоклецијан је почео као војник, али се уздигао до војног

заповединка,а затим и до сенатора и конзула.Након
Нумеријанове смрти 284. године Диоклецијан је проглашен за
цара.Тада је успостављен доминат.За разлику од
Диоклецијана, Константин I Велики је за оца имао
Констанција Хлора , који ће касније постати један од тетрарха,
али му је мајка била скромног порекла.Константин се са
мајком Јеленом бавио снажењем хришћанства, а за разлику
од њега Диоклецијан је познат као најжешћи прогонитељ
хришћана.За време Диоклецијана Рим је изгубио свој
значај.Како је Константин изградио нову престоницу он се
сматра најважнијим владарем позног царства.

8. На основу тог текста сазнајемо да је било прописано тачно

колико ће шта коштати, све од хране до пића, преко цена за
разну обућу и одећу, па чак и цена за робове као и цена
животиња.