БАЛКАНСКИ РАТОВИ

1912-1913.

Ученик: Растко Васић VIII/1

 Балканске државе и њихови
сународници
 Балканске земље Србија, Грчка, Црна Гора и Бугарска су обновиле
своје државе у 19. веку.
 Велики број њихових сународника живео је и даље на територијама
Османског царства.
 Закони који су гарантовали хришћанима равноправност у царству,
нису спровођени, и феудализам, који још увек није био укинут, је
оптерећивао живот хришћана на тим просторима.
 Јавност и влада балканских држава сматрале су да је њихова
дужност да ослободе сународнике од турске власти.

 Желеле су да прошире своје територије и да протерају Турску

са Балкана.

 Да би се то постигло ове земље морале би да склопе савез, јер

ниједна није била довољно јака да сама ратује са Турском.

 Свака од њих имала је своје циљеве. Србија је желела да има

излаз на море, Грчка је желела да заузме Солун и део Тракије,
Бугарска да се прошири на целу Македонију, а Црна Гора да
заузме Скадар и прошири се на север и исток.

 Из овога се види да су интереси балканских држава били

супростављени. Tа чињеница је кочила стварање Балканског
савеза.
 Питање Македоније
 Питање Македоније је питање поделе територија Македоније
после ослобођења од турске власти.
 Она се делила на: Eгејску, Пиринску и Вардарску Македонију.
 Грчка, Бугарска и Србија су покушавале да локално становништво
са тих области придобију. Отварали су школе и слали њихове
учитеље и књиге на њиховим језицима.
 Те државе су слале добровољне чете-комите које су имале задатак
да штите то становништво.
 Источно питање
 Источно питање, у европској историји,
представља дипломатске и политичке
проблеме које обухватају болесника са
Босфора (Османско царство), јер му је
моћ слабила из деценије у деценију. То
јест, односи се на слабљење Османског
царства и губитак његових територија.

 Велике силе бориле су се међу собом

око поделе тог простора на интересне
зоне.

 Балканске државе ће тек крајем 19. и

почетком 20. века имати већу улогу у
решавању тог питања.
 Стварање Балканског савеза
Идеја о стварању Балканског савеза потекла
је још од кнеза Михаила који је почео да ради
на стварању тог савеза али га је изненадни
атентат осујетио у томе.

Склапање савеза балканских држава је

отежавао однос великих сила према Балкану и
Турксој. Њима није одговарала ниједна
промена постојећег стања.

Балкански савез су чиниле четири државе:

Србија, Бугарска, Грчка и Црна Гора.

Оне су имале за циљ стварање овог савеза

како би протерали Турке са Балкана, а Србија
и Црна Гора још су имале за циљ да спрече
продор Аустроугарског утицаја .
 Србија и Бугарска су марта 1912. потписале
Уговор о пријатељству и савезу.

 Тајним делом уговора Македонија је подељена.

Линија поделе ишла је од Охрида до Криве
Паланке. Северно од ове линије припадало би
Србији, а источно Бугарској.

 О свим спорним питањима, која нису решана

овим споразумом, коначну одлуку би донео
руски цар.

 После су потписани споразуми имеђу:

Бугарске и Грчке (маја 1912), Бугарске и Црне
Горе и Црне Горе и Србије (септембар 1912).

 Тиме је завршено стварање савеза.

 Милован Миловановић (1863 – 1912) и Иван Гешов (1849 – 1924),
сматрају се творцима Балканског савеза. Они су упркос бројним
спорним питањима између својих држава успели да постигну
заједнички компромис око заједничког интереса – ослобођење
Балкана од турске власти.
 Први балкански рат
 Први балкански рат почео је 8. октобра
1912, када је Црна Гора објавила рат
Турској.
 Остале савезнице су јој објавиле рат
касније и свако је ратовао на свом
бојишту.
 Српска војска је у октобру и новембру
однела победе код Куманова и Битоља.
Ослобођен је Санџак, Косово и
Македонија, а српске трупе су изашле на
Јадранско море освојивши и албански
град Драч.
 Бугарска је напредовала али је
заустављена код Једрена. Грчка је
освојила Солун, а Црна Гора је такође
успешно напредовала али је заустављена
код Скадра.
 Лондонска конфереција
Лондонска конференција је одржана
децембра 1912. године.

Одлуке лондонске конференције:

1. Србија се мора повући са
Јадранског мора; добила је околону
Призрена, Косово и северни део
Рашке.
2. Црна Гора није добила Скадар;
добила је околину Пећи, јужни део
Рашке области, Плав, Гусиње и
мање крајеве северно и јужно од
Скадарског језера.
3. Албанија је основана као
кнежевина добивши пределе из
којих су се морали повући Србија,
Црна Гора и Грчка.
 Наставак рата
 Након одбијања испуњавања
захтева од стране Турске и
државног удара у јануару 1913.
године, рат је настављен.

 У наставку рата Турска изгубила

Једрене, Јањину и Скадар, као и
превласт на мору од грчке
морнарице.

 Турска војска је била потпуно

поражена и потиснута готово до
самог Цариграда, због чега је
затражла примирје.

 Први балкански рат завршен је

Лондонским миром 30. маја 1913.
године.
 Радомир Путник (1847 – 1917)
је имао велике заслуге за
опремање и модернизацију
српске војске крајем 19. и
почетком 20. века.

 У време балканских ратова и

Првог светског рата био је
начелник штаба Врховне
команде.

 После Кумановске битке 1912.

унапређен је у чин војводе, први
у српској војсци.
 Други балкански рат
 Незадовољство поделом освојених
турских подручја, посебно
Македоније, довело је до Другог
балканског рата
(29. јун – 10. август 1913).

 Једна бугарска војна јединица је

29. јуна 1913. године по наређењу
генерала С. Кочева напала српске
снаге на реци Брегалници, а 30.
јуна и грчке снаге на подручју
Солуна.

 На старни Србије и Грчке стале

су Турска, Црна Гора и
Румунија.
 Бугарска је убрзо била поражена и
принуђена на мир у Букурешту
10. августа 1913. године.

 Србија је добила источни део

Вардарске Македоније.

 Грчка је добила Егејску

Македонију и део Тракије.

 Румунија је добила јужну Добруџу.

 Турској је враћен Једрене са

околином.
 Последице балканских ратова
Последице и значај балканских ратова:
1. Ослобођење већег дела Балкана од вишевековне турске власти.
2. Територијално проширење балканских држава.
3. Све чланице балканских ратова су претрпеле велике људске и
материјалне губитке.
4. Први балкански рат је био ослободилачки, а други свакако
освајачки.
5. На ослобођеним територијама укинут је феудални систем.
6. Створена је албанска држава.
КРАЈ