3.

DRUGA FAZA USTANKA, SLOBODNA TERITORIJA, SLOM USTANKA

● Posle dugih ratova pod Turcima srpski narod je početak 19. veka dočekao u
nepovoljnom položaju i nalazio se na ivici istrebljenja.
● Prvi srpski ustanak je pokrenuo niz događaja: stvoreno je jezgro države nacionalnog
suverniteta, islamski feudalizam je ograničen, cela nacija je izrasla u zajednicu
slobodnih seljaka.
● Za veoma kratko vreme pobuna protiv dahija prerasla je u borbu za obnovu
nezavisnosti Srbije. Ona je i uvod za ujdinjenje Srba u zajedničku državu.
● Ohrabreni pobedama Srbi su krenuli u ofanzivu širokih razmera. Počele su borbe za
oslobađanje Beograda.
● Beogradska varoš bila je opasana šancem sa grudobranima i karaulama. Na šancu
su bile podignute 4 kule, nad svakom od četiri gradske kapije.
● Utvrđenje Kalemegdan, u kom je sedeo paša i u kome je bio veliki turski garnizon,
delilo se na gornji i donji grad.
● Prema svakoj od kapija usmerena je po jedna ustanička kolina, kojima su
komandovali: Miloje Petrović, Sima Marković, Vasa Čarapić i Stanoje Glavaš.
● Karađorđe je naredio napad 1806. i ustanici su osvajali kapiju po kapiju, osvojilil su
beogradsku varoš i opkolili Kalemegdan.
● Sulejman-paša, beogradski vezir, predao je tvrđavu mesec dana kasnije 1807.
Beograd je postao prestonica obnovljene Srbije.
● Šabac se predao bez borbe pa je ceo Bg pašaluk oslobođen i u njemu je
uspostavljena puna vlast Srba.
● Prvi srpski sutanak je imao novi cilj, da oslobodi ostale delove Srbije a potom i celo
srpski narod. Tu ideju je podržala i Rusija koja je krajem 1806. ušla u rat protiv
Turske.
● Zbog ulaska Rusije u rat protiv Turske, srpski ustanici su odbacili Ičkov mir iz 1806.
● Tokom 1808. nije bilo ratnih okršaja i to je jedina ustanička godina koja je protekla
bez rata. Tome je doprinelo i primirje koje je vladalo u ratu između Rusije i Turske, a
Srbja kao saveznik je morala da poštuje primirje.
● Karađorđe je borbe protiv Turaka opet započeo 1809. u nastojanju da se preko
Novog Pazar spoji sa Crnom Gorom (neuspešno).
● U Prvom srp ustanku srbi su prešli granice Bg pašaluka u nameri da se ujedine sa
Starom Srbijom, CG, BIH kao i da se ujedine sa srbima iz Austrije. Ideja je bila
neostvariva
● Ustanici su stvarali državu kao i radili na uzdizanju prosvete i kulture.
● I dok je Karađorđe sa ustanicima čekao crnogogrsku vojsku, u boju na Čegru 1809.
je doživeo poraz. Predvodio ju je Stevan Sinđelić. Turci su mrtvima ispunili rovove
oko šanca i na juriš ušle u šanac. Borba puškama se pretvorila u hladnu borbu. Kada
je video da ne može da pobedi, Sinđelić je opalio iz svoje kubure u punu burad
baruta i tako završio boj. Poginulo je 6000 turaka i svi preostali srbi.
● Od posečenih srpskih glava turci su napravili Ćele-kulu zamišljenu kao opomenu
svim ustanicima.

JAČANJE CENTRALNE VLASTI

● Karađorđe se borio za uspostavljanje jake centralne vlasti kako bi se izgradila i
stabilizovala država. Deo ustaničkih vođa je bio protiv toga.
● Protiv tKarađorđa se formirala i jaka ruska struja koja je u naporu da ograniči
njegovu vlast nastojala da dovede ruske garnizone u srpske gradove.
● Njih je podržao i markiz Pauluči, ruski izaslanik u ustaničkoj Srbiji. On je 1807. u
Negotinu predložio jednu konvenciju, prema kojoj bi Srbija dobila rusku zaštitu ali
rusija bi dobila upravu u Srb. Krađorđe obijo
● Da bi sprečio dalje ruske projekte, 1808. je pred Savet izneo ustavni akt kojim se
predviđalo: Savet, svi komandati i narod priznaju Karađorđa za prvoh i vrhovnog
srpskog predvoditelja, obećavaju mu vernost i pokornost, on obećava da će se
brinuti za narod, sve zapovesti izdavaće preko Saveta i u dogovoru sa njim.
Neuspešno ratovanje protiv Turaka 1809 je umanjilo njegov autoritet
● Skupština je održana 1811. gde je Svet proširio svoju delatnost na spoljnu politiku te
je preuređen stvaranjem šestočlanog tela popečiteljstva tj ministarstva.
● članovi saveta bili su ravnopravni, odluke su doešene jednoglasno bili su odgovorni
Voždu i Skupštini. Svaki popečitelj je rukovao jednom granom državne uprave.
● istovremenu je karađorđu potvrđen položaj naslednog vrhovnog vožda. On se zakleo
da će raditi u skladu sa Savetom. Tako je ugušio opoziciju.
● Srbija nije mogla da dobije pomoć od Rusije jer je rusija imala svojih problema.
● Rusko-tusrki rat okončan je u Nukureštu 1812. To je bio prvi pravni međunarodni akt
kojim su Srbi uvedeni u međunarodne odnose.
● Osmom tačkom mira, Srbija je postala privilegonava teritorija Turskog carstva a
dotadašnja raja je stekla status pravne ličnosti i dobila je amnestiju zbog učešća u
ratu
● Portsa se obeaveza ada srbima prepusti brigu o unutrašnjem uređenju zemlje
● Turska ofanziva na Srbiju usledila je u leto 1813.
● Karađorđe je front prema turcima podelio na 6 komandi kočiko je bilo i zapovednika.
Turska vojska bila je daleko brojnija i znatno bolje snabdevena. Srbija nije izdražala.
● Posle vojnog sloma, Karađorđe je otišao u izgnanstvo u Austriju i pratilo ga je 100
000 srba i sve ustaničke starešine. Ostao je Miloš Obrenović.
● Srbija je razorena a mnogi srbi su odvedeni u roblje i prodavani na carigradskim
trgovima.

4. DRUGI SRPSKI USTANAK

● Bg pašalukom je od 1813. do 1815. upravljao sulejman-paša Skopljah. Režim koji je

zaveo je bio osvetnički prema zarobljenom srpskom stanovništvu i imao je za cilj da
potpuno vrati tusku upravu i da ponošti sve tekovine srpskog ustanka.
● Prvi neuspešni pokušaj ustanka bila je Hadži Prodanova buna 1814. Ona je izbila u
požeškoj nahiji bez ikakvih priprema već kao spontana reakcija na represivne mere
turaka.
● neposredna povod za bunu bio je i sukob srba i turaka kod manastira Trnave. Na
čelu te bune bio je Hadži Prodan koji je organizovao čete i širio bunu. Miloš
Obrenović je odbio ponuđeno vođstvno izgovarajući se nepripremljenošću,
nedostatkom oružja i nepogodnim godišnjim dobom. MO je ponudio Sulejman-paši
svoju pomoć za gušenje bune uz obećanje da je biti oprošteno svakom učeniku osim
Hadži Prodanu i njegovoj braći
● ugušio je ustanak ali je obećanje prekršeno. iz pobunjenih nahija pokupljenoje oko
300 pobunjenika i nabijeno je na kolac u beogradu
● pripreme za Drugi srpski ustanal su obavljene u žurbi i sa znatno manje učesnika. u
proleće 1815. a zboru u selu Takovu je počeo Dsu.
● načelu tog ustanka bio je Obrenović, prihvatio se starešinsttva
● MO je poslao braću da sakupe vojsku i opsednu Čačak. Čačak je oslobođen od
turaka u velikoj borbi, kao i obrenovac i požarevac
● Ustanci su razbili bosanske trupe i zarobili Ibrahim-pašu Nikšičkog. Tom bitkom je
završen pružani sukob
● čitav bg pašaluk je oslobođen
● MO nije mogao bez dovoljno vojske da ratuje protiv sulejmana pa je pregovsarao sa
njegovim vezirom Maršali Ali-pašom
● Miloš se pozivao na povlastice Ičkovog mira. Izrazio je želju Srba da žive mirno sa
turcima i poslao je dev delegacije u Istanbul sa molbom da usltan fromalno reguliše
srpsko-truske odnose. Tada je dogovoreno da MMaršali Ali-paša ode sa vojskom do
bg i da zbaci Sulejman-pašu Skopljaka sa mesta bg vezira i da preuzme tu dužnost,
što je i učinio.
● U usn+meno sporazumu sa novim bg vezirom m a-pašom, srbima su u paašlluku
zagarantovama neka samoupravna prava i šlaćanje umerenog poreza. Predviđeno
je i otvaranje srpsko-turske uprave u Bg
● Time je započetko uvođenje dvojne uprave u bg pašaluku
● porta je legalizovala sporazum kneza sa izdavanjem ukupno 8 fermana, tim
aktovima je srbima smanjen harač i data je amnestija, spahijama je naređeno da
uzimaju prihode sa feudalnih dobara strogo po zakonu a porez je plaćan u dve rate

USTANAK U GRČKOJ
● U tom periodu izbila je nacionalna revolucija u grčkoj. na početku 19. veka veća
teritorija grčke je bila pod turskom slašću a južniji delovi i ostva pod mletačkom
● na početku 19. veka javljala su se revoluciona društva od kojih je najznačajnije bilo
Društvo prijatelja.
● Grčki ustanak je počeo u aprilu 1821 na Peloponezu. Osmanlije su reagovale na
Uskres 1821, pokoljem predtsvnika dana riotske elite u Istanbulu kao i ubistvom
patrijarha.
● grčki ustanak čini nekoliko neusklađenih pokreta bez vrhovnog vođe ali se on ipak
proširio na ostvra i kopno.
● vrhovnu komandantu je preuzeo Dimitrios Ipsilantes koje je ustanovio Senat
Peloponeza, prvu opštu skupštinu predstavnika raznih krajeva oslobođene Grčke.
Cilj senata je donošenje ustava što je urađeno 1822.
● turci su povratili najveći deo kopna a grci su zvanično tražili intervenciju velikih sila
● cinjenica da su se grci i dalje držali i da je pritisak evropske javnosti bio sve veći,
intervencija je otpočeta ilp kr to bilo suprtono od ciljeva svete alijanse
● 1827 su sveznički brodovi uplovili u zaliv Navarino i napali turko-egipatsku glotu.
zbog poraza sultan je objavio rat i poslao vojsku u grčku
● nakon Jedrenskog mira 1829. britanija je počela da zahteva punu samostalnost
grčke i 1830 je londonskim ugovorom Grča postala nezavisna i suverna, sa
franuskom, rusijom i britanijom kao zaštitnicima.
● uspostavljena je nasledna ustavna monarhija
● 1832. carigrad je priznao nezavisnost grčke
 5. BORBA ZA AUTONOMIJU (1815-1833)

● Po okončanju Drugog srp ustanka knez Miloš se opredelio za stvaranje i jačanje

srpske državnosti i diplomatskim metodama i postepenim osvajanjem državnih
ovlašćenja od Osmanskog carstva
● u bg pašaluku posle 1815. paralelno su uspostavljene turska i srpska vlast - dvojna
uprava. Turci su imali svoje organe vlasti: vezira, divan, alaj-bega, uselima i kadiju.
Vezir je bio odgovoran Porti a posredstvom kneza Miloša i srpskih organa vlasti
upravljao je Srbima u Bg pašalaku
● Istovremeno je podela da se sprovodi administrativna podela Srbije mimo istaljene
administrativne podele na ejalete ali ipak po uzoru na dotadašnju osmanlijsku
administrativnu podelu
● Kneževina Srbija je prvom administrativnom podelom 1819. podeljena na 12 nahija,
45 kneževina, 1 396 sela i varoši
● Da bi ojačao srpsku vlast 1820. je zatražio MO od Porte samoupravna prava za
Srbe. Knez Miloš je počeo diplomatsku borbu za dobijanje autonomije čiji bi rezultat
bila puna nezavisnost Srbije. Slao je delegacije u Carigrad zbog pregovoru o obliku
samouprave, načinu prikupljanja poreza i povratku šest nahija koje su bile izvan Bg
pašaluka
● Pošto ga je podržavala Rusija, uz podmićivanje turskih državnika, miloš se izborio za
tri osnovna dokumenta o autonomiji: Hatišerif iz 1830, Berat iz 1830. i Hatišerif iz
1833.
● Prvi značajan uspeh ostvaren je 1826. u Akermanu kada se sporazummom s
Rusijom Tursko carstvo obavezalo da Srbiji dodeli autonomiji. Zagarantovana je
sloboda vere, samostalno organizovanje uprave, nezavisnu adinistraciju i sudstvo,
slobodu trgovine, pravo na podizanje školi, crkava, bolnica. Utvrđene su i koje nahije
treba da se vrate Srbiji
● Pošto Turska nije ispunila nijednu tačku ni iz Bukureškog mira ni iz Akermanske
konvencije, Rusija joj je objavila rat 1828. i odnela pobedu koja je ozvaničena
Jedrenskim mirom 1829.
● 1830 iz Carigrada je stigao Sultanov Hatišerif kojim je Srbija umesto obične
provincije u Turskoj, postala kneževina sa potpunom unutrašnjom samoupravom i
naslednim knezom na čelu. Turska vlast je ostala samo sibolično
● Knez Miloš je dobio poseban berat o naslednom kneževskom dostojanstvu,
kneževsku titulu koja se nasleđivala u njegovoj porodici
● Tako je uspostavljena autonomna Kneževina Srbija u Turskom carstvu
● Knez Miloš je 1832. pobuni Srbe na teritoriji šest nahija a onda je ušao u njih sa
vojskom kako bi ih navodno smirio. Kada je jednom zaposeo te krajeve, više ih nije
prepustio turcima
● Porta je 1833. hatišerifom potvrdila nove granice Srbije
● Srbija je stekla prava na: slobodu veroispovesti, izbor starešina, nezavisnu
unutrašnju upravu, povratak šest nahijal slobodu tregovine, zabranu naseljavanja
Turaka i pravo iseljavanja istih, osim u gradovima utvrđenjima.
● Čitava teritorija KneževineSrbije je 1834. odlukom Skupštine podeljena na 5
sedarstava i 19 okružja čime su ukinuti svi oblici administrazivnih podela koje su
svoje poreklo vukli iu turske
● pet serdarstava: Raško, Rasinsko, Podunavsko, Mačvansko i Timočko

UKIDANJE FUDALIZMA U SRBIJI

● Rad na ukidanju feudalizma počeo je 1820 a završen je 15 godina ksnije
● Srbija je 1833. poslednji put isplatila sultanu i spahijama porez
● sa nestankom feudalnih obaveza srpskih seljaka nije nestalo i feudalizma u srbiji.
postojala je uticajna grupa ličnosti koja je smatrala da se treba uspostaviti srpski
feudalizam.
● od 1833-1835 je polufeudalno stanje: nema feudalnih odnosa ali postoje feudalne
dažbine koje je sakupljala srpska država umesto spahija
● tokom rada Sretenjske skupštine odlučeno je da se sve dažbine sliku u porez od 6
talira koje se uplatio a dve rate
● za dan ukidanja feudalizma u Srbiji uzima se Đurđevdan 1835. Time je završena
Srpska revolucija, započeta 1804. bunom protiv dahija
● Srbi su među prvim narodima u Evropi koji su se oslobodili feudalnih obaveza. Na taj
način je počeo da se stvara društvo slobodnih seljaka
● Knez Miloš je preuzeo brojne mere za unutrašnje uređenje države: podizanje škola,
jačanje vojske i kupovina oružja u Rusiji i Austriji, uveden je čin generala, podizanje
vojne bolnice u Požarevcu, otvoreni su austrijski, engleski, ruski i francuski konzulati
u beogradu, počela je gradnja Saborne crkve u Bg
● 1836 Kneževina Srbija podeljna je na 17 okruga. O njhovim nadležnostima donesen
je poseban “Zakon o ustrojenju okružni načelničastva i glavnim dužnostima sreskih
načelnika”. Organizaija srezova ostala je na svazi sve do sticanja nezavisnosti i
formiranja Kraljevine Srbije 1882.
 NACIONALNA POLITIKA MILOŠA OBRENOVIĆA
● U nacionalnoj politici MO bio je rad u pravcu teritorijalnog proširenja i sticanja
nezavisnosti Srbije a zatim pomaganje još neoslobođenom srpskom naordu i ostalim
balkanskim narodima
● samo postojanje srpske države je uticalo na buđenje nacionalne svesti
● sve se više osećala potreba za povezivanjem rasutih srba

6. APSOLUTIZAM MILOŠA OBRENOVIĆA

● U unutrašnjoj politici Miloš je nailazio na veliki otpor među sunarodnicima a surovim
merama je gušio narodne bune izazvane nametanjem prisilnog rada
● Najbitnije bune su Molerova, Đakova i Miletina
● Molerova buna je podignuta 1816. protiv samog miloša. Tražena je ravnopravna
raspodela vlasti
● Đakova buna 1825. je bila direktno uperena protiv organa centralne vlasti koji su
tlačili narod gore nego turci, a indirektno protiv miloša jer je on tu vlast postavljao
● Miletina buna 1835. je bila proizvod kneževe samovolje koja nije nikome garantovala
nikakvu pravnu sigurnost. Za razliku od prethodnih buna, miletina je bila strateška a
ne seljačka buna. traženo je i smanjivanje poreza i uspostavljanje slobodne trgovine
● Kada su u miletinoj buni i seljaci okrenuli leđa milosu on nije mogao da shvati daa su
pored materijalne zahtevali i pravnu sigurnost
● MO se u očuvanju svoje vlasti služio političkim ubistvima. zato su ga nazivali
tiraninom i najvećim bezakonikom. Kneževa opozicija činila je više od 50 pogubljenih
ljudi
● Najžešću borbu protiv sopstvenog naroda vodio je u suzbijanju hajdučlije. Ona je
uzela toliko maha da su u hajduke odlazili ne samo pustolovi već i obični ljudi,
narodni prvaci i sveštenici. Oštro su kažnjavani i miloš je uspeo da Srbiju učini
mirnom zemljom
● Hatišerifom iz 1830. predviđeno je da pored kneza vlast ima i Savet kao vrhovni
organ. Miloš nije hteo ni sa kim da deli vlast ali su turska i rusija vršili konstantan
pritisak na miloša da postuje odredbe hatišerifa
● Zbog toga je milos proglasio 1835. Sretenjski ustav koji je napisao Dimitrije
Davidović. To je bio prvi ustav moderne Srbije. u njemu su izražene potrebe srpsok
društva: nacionalna emancipacija, razbijanje feudalnih ustanova i autokratske
vladavine
● Pošto je ustav najviši pravni akt jedne zemlje a srbija je tada bila vazalna kneževina,
Porta se portivila njrgovom donošenju.
● pod inostranim pritiskom i neodobrenjem, miloš je ukinuo Ustav
● Novi Ustav donesen je 1838. u sporazumu rusije i turske pa je zato dobio naziv
Turski ustav. Knezu je pripala izvšna vlast, Savetu zakonodavna a susu sudska.
● Miloševa vlast je bila ograničena u spostavljanjem saveta od 17 članova. Ipak
jepravo učešća u zakonodavstvu dato knezu pa je on mogao da utiče na izradu
zakona
● Knez je smatrao da Ustav onemogućuje šostvarvanje osnovnih nacionalnih interesa
kao i da smanjuje autonomiju srbije jer se eventualna krivica državnih savetnika
morala dokazivati na Porti a ne pred srpskim sudoima
● time je porta imala mogućnost mešanja u unutrašne poslove u srbiji. neslaganje sa
primenom takvog ustava knez miloš je izrazio svojom abdikacijom (povlačenje sa
vlasti)
● srpski predstavnici aktivno su učestvovali u izradi Ustava poslebno u odredbama o
odnosu kneza i Sovjeta
● osnovno obeležje Ustava iz 1838. je potvrda vazalnih prava srbije i ograničena vlast
kneza najvišim pravnim aktom
● porta je zadržala pravo da odlučuje od unutrašnjem uređenju zemlje
● za miloševu abdikaciju 1839. najviše zasluga su imale istaknute vođe sovetske
opozicije koje su uporno tražile donošenje ustava radi ograničenja njegove apsolutne
vlasti uspostavljanja pravnog poretka i zibg zaštite lične sigurnoati i privatne svojine.
Ta grupa političara nazivali su se ustavobranitelji.
● ubrzo je miloševa despotija bila zamenjena njihovom oligarhijskom vladavinom
● pošto nije hteo da delivlast miloš je 1839. napustio srbiju. bio je poražen čovek,
nesposoban da shvati novu realnost koja je nastala u evropi: parlamentarizam,
pravna država i nestanak apsolutizma
● miloša je nasledio najstariji sin Milan koji je preminuo već 1839. a na prestolu je bio
svega 26 dana.
● Namesništvo je nastavilo da upravlja zemljom sve dok Porta nije potvrdila mlađeg
Miloševog sina Mihaila za novog kneza i dok on nije 1840 došao iz Vlaše u Beograd
gde je bio sa ocem
● Miloš se dugo protivio dolasku svog sina na vlast jer se nadao da će se on ponovo
vratiti na vlast.
● obo je izazvalo podelu na jevremovce i vučićevce. jevremovce je politička partija koju
su činile pristalice dinastije Obrenović koje su dekale dolazak mihaila na vlast.
Pripadnici druge partije su sebe smatrali za prave branioce Ustava iz 1838. Oni su
bili protiv svega miloševog. oni su utemeljili ideju da je srbiju od turaka, i pored
njegovih dostignuća, spasio karađorđe a ne miloš
● Mihailo se nije dugo zadržao na prestolu
● raspustio je namesništvo preuzeo vlast i vladu je poverio Đorđu Protiću
● izazvao je bunu 1842. koju je podigao Tođša Vučić Perišić sa drugim
ustavobraniteljima
● po izbijanju bune mihailo je napustio srbiju i to je bio kraj njegove prve vlade
● narodna skupština je za novog kneza izabrala Alekandra Karađorđevića. pod
njegovom vladavinom, režim ustavobranitelja dostiao je svoj vrhunac

7. USTAVOBRANITELJI I KNEZ ALEKSANDAR KARAĐORĐEVIĆ (1842-1858)

● Od 1842 do 1872: glavni društveni sloj činili seljaci, vođena borba za nezavisnost,
utemeljena državna uprava, kultura i prosveta, javili su se prvi oblici industrijalizacije
i bankarstva, napravljen je Građanski zakonik i Načertsnije, nacionalni i državni
program koje je izgradio Ilija Garašanin; osnovan je Licej od kog je nastala Velika
škola i kasnije Univerzitet

USTAVOBRANITELJI
● Knez je morao da deli valst sa Državnim savetom, telom od 17 činovnika koje knez
nije mogao da smenjuje
● srbija je dobila ustanove moderne države. prvo je stvoren državni aparat a zatim su
usvojeni važni zakoni i osnovane ustanove od nacionalnog značaja u oblasti
prosvete i kulture
● najvažniji elementi razvoja srbije bili su: poštovanje zakoa, sloboda trgovine,
obrazovanje i prosvećivanje naroda
● najznačajnije delo ustavobranitelja je Građanski zakonik kojim je uspostavljena
privatna svojina kao osnovna kategorija svojine i uspostavljena su osnovna prava
građana
● ustavobranitelji su podeljeni u dve grupe: starija (formirana pod turskim uticajem) i
nova (koja je bila okrenuta evropskim tokovima
● Ilijaa grašanin je definisao osnovni pravac spoljne politike srbije, borba za ujedinjenje
srpskog naroda
● prema njegovoj zamisli ujedinjenje je trebalo da se izvrši u dva koraka. prvi je bio
ujdeinjenje udržavi u koju bi ušli samo srbi koji su jos uvek bili pod turskom vlašću a
drugi je ujedinjenje sa srbima pod austrijskom vlašću
● bilo je neophodno da “Velikoj Srbiji” predstavi Jugoslaviju u koju bi pored Srba i
Hrvata ušli i Bugari
● osnovna ideja Načertanija bilo je pretvaranje srbije ujaku državu sa efikasnom
centralizovanom upravom i stajaćom vojskom
● Garašanin nije pokazivao panslavističku sentimetalnost prema rusiji već je rukovodio
samo interesima srbij

KRIMSKI RAT
● Na srpsku istoriju uticao je krimski rat u kom su do izražaja došle sve slabosti ruskog
feudalnog sistema i carskog samodržavlja.
● odnosi između rusije i engelske&francuske zaoštrili su 1853. zbog pitanja prevlsati u
nestabilnoj turskoj
● ruski car nikolaj je 1853 predložio eng ambasadoru u Petrogradu dase turska podeli
između rusije i engleske sa tim da rusija privremeno zauzme Instanbul. tome se
protivila francuska a eng je stala na njenu stranu
● rusija je napala tursku 1853. a sl godine su joj fran&eng objavile rat. posle opsade id
11 meseci osvojili su Sevastopolj
● rusija je posle toga bila prinuđena da potpiše mir 1856. u parizu. morala je da se
odrekne pretenzija na Carigrad i podunavske kneževine , dela Basarbije, prava da
drži ratnu mornaricu na Crnom moru
● Protektorat rusije nad vlaškom i moldavijom i njno pravo da štiti hrišćane u turskoj
zamenjeni su kolektivnom garancijom šest evropskih država učesnica Pariskog.
rusija je time izgubila pravo na legalnu podršku nacionalnim pokretima balkanskih
naroda
● (u srbiji) sukobi između kneza i saveta su bili sve ozbiljniji. vlade su bile nestabilne i
kratkotrajne a francuska i rusija su uskratile podršku knezu zbog njegove austrofilske
politike
● u vreme Tenkine zavere 1857 deo obrenovića je pokušao nasilnim putem da vrati na
vlast kneza miloša
● posle direktnog mešanja porte zaverenici su bili pomilovani a Toma Vučić Perišić i
Ilija Gaeašanin postali su najuticajnije političke ličnosti u zemlji.
● knežev položaj je bio u potpunosti poljuljan
● konzervativci, članovi saveta, pristalice dinastije obrenović i prvi srpski liberali su
tražili sazivanje Narodne skupštine koja je zasela tek 1848.
● Njihovi najvažniji politički ciljeni vili su svrgavanje kneza Aleksandra i usvajanje
zakona o Narodnoj skupštini
● skupštinu je činio veliki broj izabranih narodnih predstavnika i manji broj poslanika po
položaju, prvenstvaeno državnih činovnika
● Svetoandrejska skupština bila je jedna od najznačajnijih tokom 19 veka na njoj je 22.
decembra svrgnut knez Aleksandar a za novog kneza proglašen je Miloš Obrenović
● Usvojen je Zakon o Nrodnoj skupštini koji je ostavio Skupštini samo svetodavnu
ulogu
● knez aleksandar je 1859 potpiaso abdikaciju kojim je okončao svoju vladavinu i tada
je sa porodicom napustio srbiju

8. DRUGA VLADAVINA KNEZA MILOŠA I KNEZA MIHAILA OBRENOVIĆA

● povratkom kneza Milosa na vlast 1859. Srbija se udaljila od liberalnih ideala koji su
se u okviru opozicije postepeno artikulisali tokom vladavine Aleksandra
Karađorđevića
● preatao je da vazi Ustav iz 1838. i Savet se sveo na gelo koje samo priprema
zakone a njegove clanove je postavljao knez
● skupstina je pretvorena u savetodavno telo
● smenjen je veliki broj cinovnika a knezev najveci neprijatelj, Toma Vučić Perišić
odmah je uhapsen i kasnije vrv otrovan po knezevom nalogu
● knez je sazvao Narodnu skupstinu 1859. da bi svoju vladavinu legitimisao u
seljackim masama. Nizom mera su zadovoljeni zahtevi seljaka ali je i ojacana
knezeva vlast kojoj je potvrdjen nasledni karakter
● miloa je uspeo da povrati poljuljani ugled srbije l. Od Turaka je trazio: da se svo
muslimansko stanovnistvo iseli iz Srbije, da se promeni Turski ustav koji je davao
turcima pravo da se mesaju u unutrašnje stvari Srbije i trazio je da se sprovedu
dodatne zastitne mere za poboljsanje polozaja srpakog naroda u BiH i Staroj Srbiji.
● Miloš Obrenović umro je u Topčiderskom konaku 1860.
● Iako Turska nije Obrenovićima priznavala naslednost trona, knez Milos je bez
smetnji nasledio svog oca posle njegove smrti 1860.
● Mihailo je zeleo da uvede moderne reforme u srbiju
● Vladarskim programom novog kneta potvrđen je niz zakonskih reformi kao i aktivna
spoljna politika
● nastojao je da ublazi sukobe medju strankama i da ojaca postovanje zakona i prava
● prvi potez u tom pravcu oznacilo je sazivanje Preobraženske skupstine 1861.
● Mere kojim je učvršćena knezeca vlast:
1. zakonom o Narodnoj skupstini umanjen je znacaj te institucije
2. zakonom o narodnoj vojsci uvedena je opšta vojna obaveza, sto je bio
vazan korak u modernizaciji drzave
 3. zakonom o ustrojeniju centralne državne uprave Knjaževstva Srbije
formiran je Ministarski savet sastavljen od sedam ministara kiji su bili
potcinjeni jedino knezu
● Beograd je podeljen na srpski i turaki deo. Granica je protezala od Dunava do
Vidin kapije šancem do Stambol-kapije pa preko Varoš-kapije do Save
● Najupečatljiviji događaj u Beogradu tih godina bilo je bombardovanje koje se
dogodilo posle povređivanja srpskog decaka na Čukur-česmi 1862. Prvo je
izbio sukob izmedju sprskih i turskih vojnika oko vode pa je jedan turski vojnik
povredio Savu Petkovića (koji je posle valjda preminuo od posledica)
● sukob se rasplamsao po gradu i citave noci su vodjene manje borbe oko
granice i to najvise na prostoru Velike pijace. Srbi su zauzeli spoljne kapije
grada, srusili su Varos i Sava-kapiju
● Ilija Garašanin je uspeo da na kratko smiri situaciju ali su Turci neocekivano
poceli da bombarduju grad sa Kalemegdanske tvrđave. U gradu je nastala
panika.
● Knez Miloš je ovaj događaj iskoristio kao razlog da zahteva da se turci isele iz
srbije. Radi rešenja tog pitanja organizovana je medjunarodna konferencija u
instanbulskom predgrađu Kanlidži 1862.
● Tada je odluceno da se iz Beograda, Šapca, Kladova i Smedereva iseli
muslimansko stanovništvo a da se turske tvrđave Užice i Soko-grad poruše
● tek je 1867. knez uspeo da ostvari odlaka turskih vojnih posada iz Srbije
● specijalni sultanov izaslanik predao je 1867. ključeve Beografa u ostalih
srpskih gradova.
● ucvrscivanje Mihailove vlasti stvaralo je sve jaču liberalnu orijentisanu
opozicijusl
● odrzana je Velikospojinska sjupština koja je bila nesto liberalnija od
Preobraženske jer su na njoj trazeni zakoni o slobodi štampe i odgovornosti
ministara. Miholjska skupština održana je 1867. ibila je dokaz menjanja
raspolozenja javnog mnjenja
● Najveća zamerka opozicionara knezu Mihailu bila je u tome sto je obecavao
donosenje novog ustava ali nije uspeo
● Mihailo je nastavio da vlada bez ikakvog ustava

SPOLJNA POLITIKA KNEZA MIHAILA

● Tokom pedesetih godina 19. veka Crna Gora je vodila dva oslobodilačka rata
protiv Turske
 ● cinilo se da ce poske pobede u ratu 1858. godine CG lredstavljati srediste
okuplajnja sesednih balkanskih naroda u budućem zajednickom ratu protiv
Turske
● za vreme vladavine kneza Mihaila Srbija je razvila kaciju na teritorijama koje
su bile pod tuđinskom vlašću
● formirane su tajne organizacije koje su svoje ucesnike slalivu okupirane
oblasti sa zadatkom da politicki deluju među Srbima i da podstiču borbu za
ujedinjenje
● Najvazniji spoljnopolitički cilj bio mu je ujedinjenje Srbije s Bosnom i
Hercegovinom. Da bi se to ostvarilo bilo je potrebno ostvariti savez sa ostalim
balkanskim narodima.
● zbig toga su vođeni pregovori o sklapanju saveza s Grčkom, Crnom Gorom,
Rumunijom i političkim predstavnicima bugarskog nacionalnog pokreta
● prvi ugocor o saradnji skopljen je sa CG 1866.
● savez sa bugarskim Odborom sklopljen je 1867 a ugovor i vojna konvencija
sa Grčkom i Rumunijom 1867. i 1868.
● prekretni momenat u zivotu kneza Mihaila bio je sastanak sa Mađarskim
grofom Đulom Andrašijem u Ivanki. Andraši ne tada bio ministar spoljnih
poslova Austrougarske.
● predspostavlja se da je Andraši odvracao kneza od rata sa Turskom kao i da
mu je ponudio ili ustupanje BiH na upravu ili njenu podelu sa Austrougarskom
linijom Vrbas-Neretva
● ostvarivanje planova kneza Mihaila zaustavljeno je njegovim ubistvom, koju
su organizovale pristalice dinastije Karađorđević sa Pavlom Radovanovićem
na čelu.
● Zaverenici su održavali vezu sa bosanskim vezirom, na osnovu cegaa se
pretpostavlja da je Porta dala podstrek za uklanjanje njenog najveceg
protivnika na Balkanu.

9. VLADAVINA KNEZA MILANA OBRENOVIĆA - OSLOBODILAČKI RATOVI I

STICANJE NEZAVISNOSTI