SVAKODNEVNI ZIVOT U

SREDNJOVEKOVNOJ SRBIJI

Ilija
Jovanovic
Zivot u manastiru
Zivot monaha u srednjem veku je bila potpuno razlicita od zivota obicnog
stanovnistva. Monasi su ziveli u manastirima gde su vazila posebna pravila
ponasanja . Sava Nemanjic je sastavio propise za zivot u manastirima
Hilandaru i Studenici. Ziveli su skromnim zivotima provodeci velik deo
vremena u molitvama, ali su obavljali i teske fizicke poslove. Neki monasi
su se izdvajali i usamljeni ziveli u pecinama i u postunasti posvecivali
molitvama .Hranu u manastirima obezbedjivalo je zavisno stanovnisto koje
je radilo na manastirskim posedima. Monasi su se bavili slikanjem ikona i
izradom predmeta za crkvu. U manastirima se sticalo obrazaovanje,
sastavljena zitija

Monah
ikonopisac

Zivot monaha
Zivot na dvoru Moda
srednjovekovne
Srbije
Srpski vladari i vlastela ziveli su u dvorovima
na svojim posedima . Dvorovi su imali zgrade
u kojima je boravio gospodar sa porodicom i
posebne u kojima je zivela posluga. Zivot na
dvoru je bio raskosan . U vreme kralja Milutina
dvorski zivot u Srbiji poceo je da se odvija po
Vizantiskim uzorima. Kralj je u svecanim
prilikama nosio odecu okicenu dragim
kamenjem i zlatom. Sluzila su se najrazlicitija
jela, a posudje je bilo izradjeno od plemenitih
metala. Na svecanstima na dvoru se mogla cuti
muzika.Vladar i vlastela su isli u lov gde su
vezbali jahanje i rukovanje oruzije. Pripadnici
plemstva u brak su stupali samo u okviru
istog drusvenog staleza. Vlastelinska deca su
od najranijeg detinjstva pripremali za zivot
ratnika. Oni su sticali obrazovanje a ukoliko je
bilo vise muske dece jedno od njih se Svecanost u dvoru
pripremalo za duhovnika.
Zivot na selu
Kuce seoskog stanovnistva u Seosko stanovnistvo srednjeg veka zivelo
srednjem veku je u najtezim uslovima. Sela u kojima su
ziveli nalazila su se na vladaremim i
crkvenim imanjima. Ziveli su u kucama
koje su bile napravljene od drveta blata
i slame. Kucu je uglavnom cinila jedna
soba na cijoj sredini se nalazilo ognjiste
gde se lozila vatra i kuvalo jelo. Svi
clanovi porodice su spavali u istoj sobi.
Posudje seoskog stanovnistva najcesce je
bilo od drveta dok su sudovi za kuvanje
bili zemljani. Deca nisu sticala nikakvo
obrazovanje vec su ucestvovala u
obavljanju teskih poslova. Odeca im je
bila skromna od jeftinih i vunenih ili
platnenih tkanina.

Obrada zemljista
Putovanja
Na putovanja u srednovekovnoj Srbiji kretali su najcesce trgovci koji su ziveli
od prodaja robe. Putevi su bili stari, losi i uzani pa su ljudi putovali
uglavnom peske ili sa karavanima. Najveci broj ljudi nije putovao samo je
olazio do obliznjeg sela, grada ili manastira. Najveca putovanja bila su
hodocasca, posecivanje svetih mesta ili kada se kretalo u ratu.

Karavan
Ishrana i zdravlje
 U srednjovekovnoj Srbiji ljudi su se hranili
razlicitim namirnicama. Najsiromasnije
stanovnistvo hranilo se razlicitim vrstama
zitarica koje su jele kao kasu a osnovna
hrana je bio hleb.Glavna poslastica je bilo
voce a grozdje je bilo na ceni jer se od
njega pravilo vino. Ljudi su u ishrani koristili
ribu i meso. Najveci problem u srednjem
veku su bile susne godine posle kojih je
dolazio period gladi.
 U srednjem veku su se ljudi obicno lecili
travama i cajevima. Najopasnije bolesti u tom
dobu su bile epidamija kuge i lepra ili
guba. Zarazeni ljudi su se izdvajali i
napustali sela i gradove da bi se sprecilo
sirenje zaraze. U manastirima velikim Prihvatanje
gradovima postojale su bolnice u kojima su obolelih od gube,
se lecili oboleli. manastir Leslovo
HVALA NA GLEDANJU