ФЕУДАЛНО ДРУШТВО

Друштвено уређење нам говори о начину на који је уређено друштво унутар једне државе.
Свако друштво односно, сви људи у једној држави, су се делили на групе. Такве групе називамо
друштвеним групама.
Друштвено уређење средњевековног друштва називамо феудално друштво или Феудализам.

ПЛЕМСТВО СВЕШТЕНСТВО СЛОБОДНИ ЉУДИ КМЕТОВИ

Друштво средњег века чине следеће друштвене групе:

1. Племство
2. Свештенство
3. Слободни људи
4. Зависни сељаци-кметови

Племство се у средњем веку делило на више и ниже. Како се богатство није мерило новцем,
мерило богатства била је величина поседа и број кметова који на том поседу раде. Више
племство је племство са великим поседима. Ниже племство је племство са малим поседима.
Племићи су живели у дворовима. Дворови су били ограђени зидинама ради одбране. У
самом двору живи племић са породицом и послугом. Изван двора налазе се поседи племића
на којима живе и раде кметови.

ПЛЕМИЋКИ ДВОР СПОЉА. ПЛЕМИЋКИ ДВОР-УНУТРАШЊОСТ ПЛЕМИЋКИ ДВОР-

УНУТРАШЊОСТ

ВИШЕ ПЛЕМСТВО У РАТУ НИЖЕ ПЛЕМСТВО У РАТУ

Свештенство се такође делило на више и ниже. Више свештенство чине свештеници са вишим
чином у цркви. Ниже свештенство чине свештеници са нижим чином у цркви.
Цркве и манастири су у средњем веку имали своје поседе и на тим поседима су такође радили
кметови.

ВИШЕ И НИЖЕ СВЕШТЕНСТВО МАНАСТИРСКО ИМАЊЕ НА КОМ РАДЕ КМЕТОВИ

Слободни људи су живели углавном у градовима и радили за плату. Били су то трговци, занатлије
(ковачи, тесари, столари, пекари итд.), лекари, професори, уметници и други. Они нису имали
кметове.

Кметови су били зависни сељаци. Припадали су својим господарима (племићима, манастирима или
црквама). Живели су и радили на имању свог господара. Господар би кмету дао парче земље и кмет
је на тој земљи могао да подигне кућу и у њој живи са породицом. Кмет није добијао плату, па је
живео од оног што сам произведе. Кметови су на имањимакоја су добијали од господара, обрађивали
земљу, гајили воће, поврће и житарице. Имали су животиње од којих су добијали месо, млеко, вуну,
крзно и јаја. Многи од њих производили су и вино и мед. Кмет је имао обавезу да десетину од свега
што произведе да свом господару. Морао је и да неколико дана недељно ради искључиво на имању
свог господара. Такође, обавеза кмета била је и да плати годишњи порез у новцу.

КМЕТОВИ РАДЕ ЗА ГОСПОДАРА КМЕТОВСКО СЕЛО НА ГОСПОДАРЕВОМ ИМАЊУ

ФЕУДАЛНИ ОДНОС

Феудални однос је суштина средњег века односно, суштина у односу између владара и племића.
Иако је владао читавом државом, владар је имао само свој лични посед. Остала територија
припадала је вишем и нижем племству. Да би владар могао да влада читавом државом, да би га сви
слушали и да би држави обезбедио војску, владар је заснивао феудалне односе са племићима.
ФЕУДАЛНИ ОДНОС ЗАСНИВАЈУ:
ВЛАДАР – СЕНИОР и ПЛЕМИЋ – ВАЗАЛ
Из овога сазнајемо дефиницију вазалног односа. ВАЗАЛНИ ОДНОС ЈЕ ОДНОС КОЈИ СКЛАПАЈУ
СЕНИОР И ЊЕГОВ ВАЗАЛ. ВАЗАЛ СЕ ТОМ ПРИЛИКОМ ОБАВЕЗУЈЕ СВОМ СЕНИОРУ НА ВЕРНОСТ И
ВОЈНУ СЛУЖБУ. ЗА УЗВРАТ, СЕНИОР ВАЗАЛУ ДАЈЕ ФЕУД ТЈ. ЗЕМЉИШНИ ПОСЕД.

ПОЛАГАЊЕ ВАЗАЛНЕ ЗАКЛЕТВЕ

СЕНИОР- даје феуд (земљишни посед ) свом вазалу

ВАЗАЛ- заклиње се на верност и војну службу.

Вазални однос се склапао у цркви у присуству других племића и свештенства.

Вазални однос су могли засновати вазал и племић, два племића, па чак и два владара од којих је
један мање моћан од другог па не може сам да брани своју државу.