Друштвени сукоби

у феудалном
друштву
 1. ЦРКВА
-Током средњег вијека црква се сврстала међу најкрупније
земљопосједнике.
-Створена су многобројна, а често и веома велика црквена
властелниства.
-Бранећи постојеће односе у друштву, црква је бранила свој
повлашћени положај.
-Она је проповиједала непротивљење злу и покоравање потчињених.
-Ипак, против богате цркве, па према томе и против неправедних
феудалних односа, јављали су се жестоки отвори.
 2. ЈЕРЕСИ ОКУПЉАЈУ
СВИЈЕТ НЕВОЉНИКА
-Занимљиво је да су покрети против феудалног поретка и цркве
имали вјерско обиљежје.
-Они су се јављали у облику јереси, односно у облику вјерске секте.
-Припадници јереси били су вјерници чије је учење одступало и
пазликовало се од учења званичне цркве.
-Јеретици су учинили да постоје Бог и сатана, дух и материја,
свјетлост и тама, добро и зло.
-Јеретици су се одрицали благодети живота, проповиједали су
сиромаштво а осуђивали богатство и материјални свијет.
-Јерес се раширила најприје на истоку (Бугарска, Македонија,
Византија), а затим и на западу (Италија, Њемачка, Француска).
 3. БОРБА ПРОТИВ ЈЕРЕСИ -
ИНКВИЗИЦИЈА
-Учење јеретика о враћању првобитној цркви наилазило ја на велики
одјек и придобијало је све већи број присталаца.
-Јеретици нису прповиједали оружану борбу, али је њихово учење
уздрмало темеље и цркве и феудалног поретка.
-Против јеретика римски папа повео је одлучну и организовану
борбу.
-Крсташи са сјеверу извршили су покољ и опустошили ту
најразвијенију покрајину у Француској.
-Да би искоријенио јерес, папа је установио посебан суд који је
назван инквизиција.
-Име потказивача чувало се у тајности, а потказивач је као награду
добијао дио имовине осуђеног.
-Осуђени јеретици су често завршавали на ломачи.
 4. ПРОСЈАЧКИ РЕДОВИ
-Најзначајнију улогу у прогонима јеретика имали су просјачки
редови – фрањевци (мала браћа) и доминиканци.
-Те монашке редове папа је основао почетком XIII вијека.
-Они су оснивали манастире у нашим средњовијеко- вним државама
гдје је живјело стан. католичке вјере.
-Фрањевци су у почетку проповиједали да се спасење душе може
постићи одрицањем од богатства.
-Исто тако, и монашки ред доминиканаца установљен је као
братство просјака проповједника.
-Фрањевци и доминиканци су напустили своја првобитна начела,
своје најраније идеале.
-Поклонима су стицали имања, те су се и манастири просјачких
редова богатили.
 5. УЗРОЦИ СЕЉАЧКИХ
УСТАНАКА
-Широм Европе осиромашени и угњетени сељаци оружјем су
устајали против својих господара.
-Са развојем феудализма повећавала се разлика између повлашђених
и потчињених.
-Поред редовних намета, и терети феудалних ратова великим
дијелом падали су на плећа зависног сељаштва
-Неродне и гладне год. највише су погађале најсирома-
шније, који су остајали без икаквих средстава за живот.
-Ниједан сељачки устанак није довео до осјетнијих, корје- нитијих
друштвених промјена у феудалним односима.
-Феудална војска, увијек је, послије краћег или дужег времена,
излазила као побједник у борби против недовољно организованих
одреда сељака.
-Сељачки устанци били су више одраз спонтаног незадовољства
него организована борба, са јасно одређеним циљем.