Radikali reformacije

"U revolucionarnom pokretu uvek se javi krilo koje hoe da reformie revoluciju"
(edvik, 1986: 137)
Reformacija je stvorila nain verovanja koji su pojedinci ironino nazivali "zanatlijskom
verom". Svaki ovek, bilo da je koija, kova ili zidar mogao je da ita Bibliju i tumai je na
svoj nain stvara svoju teologiju. Taj prosti narod u Bibliji je video apokaliptike vizije, traio
je novi Jerusalim, zamiljao nebesko carstvo i prezirao bogate i uene. Spoljni svet je skupine
ovakvih ljudi peorativno nazivao anabaptistima (gr. ponovno krtenje). Iako nose jedno ime
treba uvideti da je ovaj naziv korien poprilino iroko i obuhvatao je mnotvo razliitih uenja.
Ono to je za veinu karakteristino je da odbacuju krtenje dece, jer smatraju da ovek tek kada
je odrastao moe da se izjasni o svojoj veri.
Rani skupovi

sastajali su se radi itanja i tumaenja Biblije. Glavne ideje ranih

anabaptista proizilazile su iz spisa lajthajmsko veroispovedanje (1527) u kome se prikazuje

zamisao o krtenju odraslih i izdvajanju "prave Crkve" od svetovne vlasti. Takoe u ovom spisu
se zagovara pacifizam, osuuje se uee u svetovnoj vlasti i uee u sudskim procesima. I
pored pacifistikih verovanja neuke skupine zanesenjaka i fanatike predvoene kvazi prorocima
"znale su zaglibiti u bogohuljenju i zloinu" (edvik, 1986: 138)
Anabaptisti predvoeni Johanom iz Lajdena februara 1534. godine upadaju i zauzimaju
gradsku venicu Minstera. Ubrzo svi koji su odbili da se preobrate u ovu veru bivaju proterani i
Johan proglaava ovaj grad "utoitem potlaenih" (edvik, 1986: 138). Pokuaj preuzimanja
vlasti unutar samog grada je surovo okonan i Johan je proglaen kraljem. On uvodi zajednicu
dobara i ozakonjava poligamiju. U junu 1535. godine narod otvara kapije grada i puta
biskupovu vojsku. Zbog ovakvih ideja anabaptizam izaziva uas kod spoljnog sveta u dogaaji u
Minsteru dovoljan su argument protiv verske tolerancije.
Vremenom su se skupine anabaptista podelile u vie ogranaka: vajcarski, iji su osnivai
Konrad Grebel i Feliks Mane; junonemaki, iji su predvodnici Baltazar Hubmajer, Hans
Denkm i Pilgrim Marbek; huterite u Moravskoj; menonite u Holandiji i Nemakoj.

Nakon svih neprilika huteriti, jedan od ogranaka anabaptista, uspevaju da se odre u

relativnom miru. Iako je njihov osniva, Jakob Huter, pogubljen 1536. godine on je uspeo da
prenese ideje o istoj zajednici i apsolutnom pacifizmu svojim sledbenicima. Zajednica je ivela
u "bratskom domu" u kome su vaila pravila slina pravilima srednjevekovnih manastira. Njihov
nain ivota u izvesnoj meri podsea na porodicu. Materijalno bogatstvo smatrali su "najveim
neprijateljem ljubavi" (edvik, 1986: 140) i ko god je eleo da pristupi ovoj crkvi morao se
odrei privatne svojine. Pravim bogatstvom smatrali su teak rad i skroman ivot. Huteriti su
zbog odnosa cene i kvaliteta njihove robe bili na veoma dobrom glasu i danas se u muzejima
mogu nai veoma lepi predmeti huteritske izrade. Mirna vremena za huteritsku brau trajala su
do poetka Tridesetogodinjeg rata. Oni su 1622. godine proterani iz Moravske i prelaze u
Tursku i Ukrainu, a kasnije se veliki broj njih nastanio u Severnoj Americi.
U anabaptistikom pokretu postojale su mnoge nedoumice. Poto je jedno od osnovnih
naela bila ista zajednica postavlja se pitanje ta uiniti ako je "pravi hrianin" (edvik, 1986:
142) u braku sa osobom druge vere. Drugi problem nastaje u razmatranju ekskomunikacije iz
crkve. Taj in je povlailo za sobom i zakonske sankcije, a anabaptisti nisu verovali u meanje
svetovne vlasti u crkvu. I pored ovoga smatrali su da iz ekskomunikacije iz crkve mora slediti
iskljuenje iz drutva. Ovo je prihvatio i Meno Simens, osniva menonita. Menoniti se dele u dva
ogranka: liberalni i radikalni. I dok se radikalne skupine pridravaju krajnje jednostavnosti u
svemu materijalnom, voterlenderi, liberlano krilo, zagovaraju toleranciju i spremniji su da se
uklope u drutvo. Najpoznatiji menoniti su Amii koji pripadaju radikalnom ogranku.
U moru razliitih uenja javlja se kritiki pristup uverenjima crkve prvorodnom grehu,
uenju o Trojstvu, roenju Hrista... Tako se u anabaptistikom pokretu pojavljuje jedna skupina
pod razliitim imenima arijanci, unitarijanci, socinijanci. Kada se misao o odbacivanju uenja
o Trojstvu pojavljuje kod Adama Pastora, on biva izbaen iz crkve. Ali njegove antitrinitarijske
ideje ne nailaze svuda na ovakvu reakciju. Na mestima gde ljudi imaju manje krute stavove,
antitrinitarijska misao opstaje. Proterani anabaptisti osnivaju Malu poljsku reformisanu crkvu
koja se drala antitrinitarijskih uenja. Jan Sjenjinski, krupni zemljoposednik, pod uticajem svoje
antitrinitarijski nastrojene ene osniva novi grad Rakov. Vernici Rakova zalau se za zajednicu
dobara i osnivaju neto nalik huteritskom "bratskom domu". Frusto Socini 1580. godine zatraio
je da pristupi ovoj crkvi. Meutim njegov zahtev je odbijen. On se nikada nije priestio u

Rakovu, ali je prisustvovao njihovim bogosluenjima i skuptinama i mada se njegovo lanstvo

nikada nije ozvaniilo, on postaje voa. Socini je bio pacifistiki nastrojen i zagovarao je
toleranciju. Zalagao se da se lanovima omogui uestvovanje u sudskim procesima,
posedovanje privatne svojine, plaanje poreza... Nakon njegove smrti njegovi uenici objavljuju
Rakovski katehizam (1605) u kome izlau antitrinitarijske ideje, odbacuju uenje o prvorodnom
grehu, ponovnom roenju kroz krtenje i predodreenosti za smrt. Studenti rakovske akademije
unitavaju raspelo i to dovodi do burne reakcije katolikog biskupa. Nareuje se zatvaranje
akademija, ukidanje tamparija, a unitarijanci su proterani. Na mestu njihove crkve izgraena je
nova katolika crkva.
Skupine anabaptista nisu se irile samo po kontinentalnoj Evropi, njihove ideje dospele
su i u Englesku, gde je u tom trenutku veroispovest bila nestabilna. Engleski independi okupljaju
se po tajnim skupovima. Ove zajednice pridravale su se naela saveza koji je svaki ovek
sklapao sa Bogom o voenju svetog ivota. Jednu od ovakvih zajednica osnovao je i Robert
Braun. On je preuzeo osnovne ideje od anabaptista i zastupao je ideju da crkvu mogu da ine
samo pravi hriani koji su sklopili savez sa Bogom, da crkva treba da se odvoji od svetovne
vlasti... Nakon to je zatvoren zbog "pobijanja autoriteta drave i Crkve" , prebegao je sa veim
delom svojih sledbenika u Holandiju. (edvik, 1986: 150) Tamo se zajednica raspala na manje
skupine.
Novembra 1620. godine posada broda "Majski cvet" potpisala je sporazum o
uspostavljanju vlasti i o pravilima koja e ih obavezivati nakon osnivanja zajednice na
Amerikom tlu. Iskrcavaju se u Plimontu i tu se osniva prvo pribeite od verskih progona.
Nakon osnivanja zajednice u Masausestu, nju preuzima skupina engleskih puritanaca
koju predvodi Don Vintrop. Oni odbacuju korienje molitvenika i uvode upravni sud. Ovaj
organ donosi odluku da se svako ko ne pripada Crkvi ne moe smatrati graaninom. Skupine
koje su odbacivale autokratsku prirodu ove zajednice osnovali su sopstvene zajednice u
Konektikatu, Nju Hempiru i Rod Ajlendu. Sve ove zajednice stremile su toleranciji i smatrale su
da svaki ovek ima pravo glasa bez obzira na njegovu versku pripadnost.

Literatura: edvik, Oven.1968. Istorija reformacije, Dobra vest, Novi Sad